Nikola Tomić

Kosovo i Metohija: Zašto predsednik Tadić traži svađu

Predsednik Srbije Boris Tadić objavio je da strateški plan zvaničnog Beograda za budući status Kosova glasi: Kosovo dobija zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, dok odbrana zemlje, spoljna politika, čuvanje granica i fiskalna i carinska politika ostaju u nadležnosti Stbije i/ili državne zajednice. Izvršila bi se demilitarizacija pokrajine, što bi uklonilo bojazan Srba od transformacije KZK u vojnu formaciju, ali i bojazan Albanaca od povratka 'srpske vojske'. Trebalo bi, takođe, da se izvrši temeljna decentralizacija pokrajine, u cilju zaštite manjinskih zajednica. Lokalne samouprave imale bi nadležnosti u prosveti, zdravstvu, zaštiti kulturne baštine, opštinskom sudstvu i policiji.

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić imala je četiri ili pet medijskih nastupa u drugoj polovini septembra u kojima je objavila rešenje formule 'više od autonomije, manje od nezavisnosti'. U pitanju su bili intervjui dnevnim listovima Danas (kraća verzija 22. 09, duža 24. 09) i Večernje Novosti (23. 09), izjava za radio stanicu Kontakt Plus iz severne Mitrovice (16. 09) i saopštenja za javnost u kojima je sve to verno preneto (na internet stranicama vlade Srbije i KC). Zdrav razum je nalagao zaključak da je u pitanju ispipavanje pulsa, da su vlasti Srbije dogovorile da puste u javnost nešto što je najočiglednije čitanje date formule kako bi, poznatim alhemičarskim trikom (znajući da bi im za raspetljavanje kosovskog čvora u srpsku korist trebalo i alhemije i trikova), onu pravu istinu, skriveno znanje, u stvari zamaglili, ostavili za vremena kada njeno potezanje bude zaista neophodno. Ukratko, činilo se da je ono što gospođa Rašković Ivić govori više taktika rukovodstva u Beogradu, a nikako strategija, pred ulazak u pregovore o budućem statusu.

Na tome je moglo da ostane da se predsednik Republike Srbije Boris Tadić nije našao iznenađenim i uvređenim, te odlučio da, putem medija, predsednicu Koordinacionog centra za KiM opomene da pazi šta priča. Tadić je tom prilikom mnogo toga rekao, srećom zaustavivši se da ne pomene neki od članova Krivičnog zakona koji regulišu pitanja 'veleizdaje' i sličnih neugodnosti. Zbunjenim gledaocima emisije 'Nije srpski ćutati' (čak i kada bi valjalo) preostalo je samo da se zapitaju: šta mu je ovo samo trebalo?

Zašto je Boris Tadić odlučio da:

1. obelodani da je ono što Sanda Rašković Ivić govori istinski plan Beograda za status Kosova?

2. bude iznenađen i neobavešten kada je predsednica KC iste stvari govorila u medijima punih nedelju dana?

3. iznese pred najširu javnost problem u komunikaciji državnih organa?

Odgovore na ova pitanja znaju samo gospodin Tadić i njegovi najbliži saradnici ali, kako se čini, neće se naći novinara koji će ih postaviti, a ako se i nađe, teško je nadati se iskrenosti sagovornika.

Zašto nas je, dakle, gospodin Tadić uverio da bi trebalo ozbiljno shvatiti reči gospođe Rašković Ivić? Jer je morao, reći će 'izvori iz Demokratske stranke'. Kako prenosi Glas javnosti, zvaničnik Stejt Dipartmenta Nikolas Berns pitao je predsednika Srbije šta to znači 'više od..., manje od...', a ovaj mu nije odgovorio. Zatim je predsednik seo u avion, prelistao dnevnu štampu i video da je na Bernsov apel, ničin izazvana, odgovorila predsednica Koordinacionog centra.

Ukoliko 'izvori iz DS' govore istinu (a što im ne bismo verovali?), predsednika Tadića niko nije obavestio da Sanda Rašković Ivić već punih nedelju dana obznanjuje tu dugu prikrivanu istinu. Predsednik je u višednevnu posetu Sjedinjenim Državama krenuo 18. septembra. Prva izjava predsednice KC o detaljima formule data je dva dana ranije, kao što smo naveli, 16. 09. mitrovačkom radiju 'Kontakt Plus' i blagovremeno objavljena na sajtu vlade Srbije (pogledati http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=35561 ). Boris Tadić je sa Nikolasom Bernsom, kako je objavila Direkcija za informisanje Saveta ministara, razgovarao 21. 09. uveče. Bilo je, dakle, 24-36 sati da gospodin Tadić i gospođa Rašković Ivić popričaju o problematičnoj temi, a pet dana da se g. Tadić, pred sastanak sa g. Bernsom, obavesti o njenim izjavama. Da li je moguće da predsednik Srbije i njegovi savetnici nisu znali da predsednica KC uveliko priča o formuli? Da li je moguće da g. Tadić sve do 25.09, kada je gostovao u 'Nije srpski ćutati', nije imao vremena da popriča sa g-đom. Rašković Ivić, ili sa premijerom Koštunicom, o svemu ili, barem, da se malo smiri i promisli šta će da govori pred kamerama?

Boris Tadić je iskusan političar, racionalan i promišljen, što bi rekli Srbi – pragmatičan. Takođe, okružen je ljudima koji, barem kada su mediji u pitanju, znaju šta rade. Daklle, teško da je moguće da predsednik Srbije i/ili njegovi savetnici nisu znali za važne medijske istupe predsednice KC i teško je poverovati da nije bilo vremena za sastanak sa njom, ili bilo kakvu drugu vrstu interne komunikacije, u periodu 16.09 – 25.09 (da ne pominjemo da je g-đa. Rašković Ivić imenovana još 8. 09), kao što je teško zamislivo da je g. Tadić u studio kod kolege Dragana Bujoševića ušao, a da nije dobro razmislio šta će reći.

Sve što je predsednik Tadić izgovorio u pomenutoj emisiji bilo je isplanirano, promišljeno i sa nekakvim političkim ciljem. Da li u Demokratskoj stranci Srbije greše da je Tadićev politički cilj bilo razračunavanje sa Čedomirom Jovanovićem i njegovom frakcijom? Motiva ima, s obzirom da Jovanović najavljuje osnivanje stranke na jesen i da je u toku uspostavljanje infrastrukture, verovatno na račun Demokratske stranke. Malo toga se zna šta se unutar DS dešava u poslednje vreme, na šta Jovanović može da računa ili, na primer, kakvo je raspoloženje u lokalnim odborima DS naspram aktuelne politike vođstva u Beogradu.

Možda je Boris Tadić zaista zaključio da bi još jednom trebalo da se distancira od DSS (Sanda Rašković Ivić je, ne zaboravimo, potpredsednica stranke) zarad učvršćivanja svoje partije. Zašto je to uradio na račun jedinstvene državne politike prema Kosovu ili barem slike u javnosti da takva postoji, na kojoj je i sam predano radio? To ostaje nejasno. Da li je razgraničenje pozicija DS i DSS u stvari priprema za predstojeće izbore, koje je bliski saradnik g. Tadića, Dragan Đilas, najavio za proleće? Ipak, zašto baš na račun politike prema Kosovu? Pojedini funkcioneri DSS svojim činjenjem (i nečinjenjem) u, na primer, policiji i pravosuđu, daju sasvim dovoljno prostora DS za neprestanu i argumentovanu kritiku, tako da traženje svađe u vezi s Kosovom nije neophodno.

Boris Tadić je, da zaključimo, znao šta radi kada je putem medija kritikovao potpredsednicu DSS i kada je to navodno učinio zbog 'najskuplje srpske reči'. On nije smeo biti iznenađen njenim izjavama u javnosti i pritom je imao neki drugi, skriveni, politički motiv. Sumnjamo da je to obračun sa strujom Čedomira Jovanovića, ili samo to, pre će biti da DS i dalje pati od opsednutosti 'Đinđićevim najboljim đakom'. Igranje sa državnim pitanjem kakvo je Kosovo zarad unutar-stranačkog obračuna bio bi preveliki ulog. Tadićeva motivacija za sada ostaje nejasna. Saznaćemo je kada za to dođe vreme. Na delu je ponovo politika alhemije i trikova, zamagljivanja suštine i potrage za skrivenim istinama. Srbija nema vremena za to.

  (27. 09. 05)