Ivan Janković

Novi odgovor Rudoviću

Moja odluka da prekinem polemiku sa B. Rudovićem oko Stiglitza, globalizacije itd., pokazala se kao opravdana. U svom odgovoru (napisanom posle višekratnog "letimičnog čitanja" mog teksta) on naprosto nije dao nikakav novi argument koji bi makar i najstidljivije osporio neku od mojih teza o Stiglitzu, tranziciji, globalizaciji itd., osim što je do bola pojačao svoju antiliberalnu ciku i galamu, i napad na mene kao Branioca prokletog neoliberalizma. Najbolji   primer za odsustvo bilo kakvog znanja o stvarima koje su predmet polemike, kod Rudovića je "rasprava" o Pejoviću, gde moju tvrdnju da je ovaj dokazao, suprotno Stiglitzu, da je insajdersko vlasništvo neefikasno, Rudović "opovrgava" tvrđenjem da je za Pejovića tranzicija kulturološki fenomen. A čitalac je budala pa ne zna šta je to zamena teza!. Lesefer Eroua, "ekonomiju racionalnog izbora" koja kaže da "ništa ne utiče ni na šta", Fridmana koji se "odriče" kvantitativne teorije novca 2003, i slične nebuloze iz ranijeg teksta da i ne spominjem.

I sam valjda svestan da se upleo u raspravu o stvarima o kojima baš i nema nekog naročitog pojma, Rudović je pokušao da pribegne poslednjem sredstvu – faktografskom diskreditovanju i pokušaju da ličnim napadom i salvama uvreda neutrališe utisak o svom komičnom nepoznavanju stvari.

Prvo, ako mu je to za utehu u celoj stvari, Dornbuš zaista nije nobelovac. Ja sam mu greškom pripisao ovu nagradu. Poveo sam se za (verovatno slučajnom) dezinformacijom o tome koju je dao u jednoj radio emisiji ovdašnji renomirani ekonomista. No, ipak, osnovna stvar je u nečem drugom (da je to odlučujuće, i ja bih mogao Rudovića optužiti za "presnu laž" jer Stiv Pejović nije profesor nikakvog "Univerziteta Ostin" već Univerziteta Texas A&M). Naime, bio nobelovac ili ne, Dornbuš je svakako bio jedan od najuvaženijih američkih ekonomista, i to ne spori niko (podsećam, R. je osporavao akreditaciju Rogofa kao značajnog, pa sam ja uzeo Dornbuša). To ne znači da se ja u svemu slažem sa njim ili da ga čak smatram posebno velikim ekonomistom (kako misli Rudović), već da ga takvim smatra ekonomski mainstream, čiji mnogi pripadnici za velikog ekonomistu smatraju i Stiglitza. Objašnjavati Rudoviću zašto ja recimo ne preferiram ekonomsku orijentaciju Dornbuša, i zašto me ono što sam o njemu napisao ne obavezuje da delim njegovo mišljenje o aferi ENRON ili bilo čemu drugom (uzgred, ono što R. navodi kao Dornbušovu izjavu o ovoj aferi je sasvim ok i sa mog stanovišta), bilo bi traćenje vremena, budući   da on o tome niti ima pojma niti ga to čak i zanima (vidimo da se sad okrenuo Solženjicinu kao autoritetu za liberalizam, valjda pošto je dokonao da Stiglitz za to nije dovoljan...Možda će se, kao nova ispomoć, pojaviti i jedan takav "autoritet" za ekonomski liberalizam kao što je Nikolaj Velimirović? Ili Amfilohije Radović?).

Šta reći za Rudovićevu slavodobitnu objavu da sam ja proturio "morbidnu laž" da je Dornbuš ikada napisao ono što sam ja u svom tekstu citirao? Ako mu je verovati, ja samo toliki patološki lažov da sam naprosto izmislio ceo tekst koji navodim i pripisao ga onda Dornbušu. Pa, evo, ako koza laže, rog ne laže: " Stiglitz complained that nobody listened to him, except Dr. Mahatir, the other quack. No surprise! True, Stiglitz is a distinguished economist, on the short list for a Nobel Prize for the theoretical contributions on how markets fail. But nobody ever thought of him as a policy economist and even less as someone who has the remotest clue of macroeconomics and stabilization." (Rudi Dornbush , IMF vs Stiglitz , Another View , Letter to the Editor of New Republic, april 2000).   Neka čitalac sad pogleda moj navod iz prošlog teksta i izvornik, pa nek uporedi.

Na kraju, mislim da je zaista skandalozno da znalac ekonomije ("racionalnog izbora" u prvom redu) Rudovićevog formata besplatno piše svoje članke okolo, i apelujem na uredništvo NSPM da mu izađe u susret i svoje resurse usmeri na finansiranje njegovih daljih teorijskih prodora u ovoj oblasti.