Ruža Ćirković

E, moj Ante - sirotinjo!

ČEGA SAM SE SETILA PROŠLE NEDELJE: Po ugledu na američki časopis "Fobs" i po istočnoj Evropi se po medijima stalo procenjivati ko su najbogatiji sugrađani i sa koliko dolara. Zanimljivo je da se kod nas u takvu procenu nije ozbiljno upustio niko. Ne samo zbog tajne koja obavezuje poreske organe nego i zato što je bogatstvo mnogih naših bogataša još u sivoj zoni odakle mu ne daju da izađe. Recimo, kad želi da dokapitalizuje neku banku u kapitalnim teškoćama. Tako da bi se manje više pouzdano moglo proceniti koliko su bogati Bogoljub Karić (telekomunikacije), Miroslav Mišković (bankarstvo i spoljna trgovina), Filip Cepter (posuđe), Vuk Hamović (struja), Vojin Lazarević (nafta), Zoran Drakulić (trgovina žitom i obojena metalurgija), Miodrag Kostić (šećer). Dakle oni koji su se bogatstvom na ovaj ili onaj način legitimisali i izašli na svetlost dana.

Najlakše bi bilo isprocenjivati Bogoljuba Karića. Prvo, prilično ga je javno ogolio porez na ekstra profit. Zatim bogatstvo mu je prilično statičnog tipa. Sve je koncentrisano oko Mobtela. Nema tu neke disperzije investicionih poduhvata koja bi mogla da vas zbuni. Jer ne sabiraju se baš sve cifre, neke bi trebalo i oduzeti. Kao što je slučaj sa Miškovićem. Investiciono nezajažljivim (Sunce, Jaffa, Juhor, Pekabeta…). Ali sliku bi mogao potpuno da promeni izlazak iz senke, recimo, bogatstva jednog Caneta Subotića (duvan). Šta o tome znamo? O vinogradima u Francuskoj, kućama u Monaku ili je to bio Monte Karlo, o avionskom parku. Mada ponešto i znamo. Svoju duvansku aktivnost u Srbiji Subotić je legalizovao. Kupovinom beogradskog preduzeća "Duvan", kupio je prema nekim informacijama i Borbu-promet, a nedavno je objavljeno da merka i Politikinu prodaju. Ili, recimo, o bogatstvu Predraga Rankovića Peconija koji je kupio "Rubin", a sada će da dobije licencu i za otvaranje fabrike cigareta. Ili, recimo, Milana Beka prema kome je i vlast DOS-a imala respekt koliko i vlast socijalista. On nije platio porez na ekstra profit jer je, kao, prodao svoju firmu Dibek. A sad je očito kupio i "Knjaza Miloša", meni se činilo da je na isti prikriven način hteo i Mitros iz Sremske Mitrovice, a sad vidim najavljuju da ce kupiti "Rapid".

Dakle, nepravda je golema sve navaliti na Karića, Miškovića, Hamovića, Ceptera. Ali, O V O L I K I uvod samo da bih rekla ovo: Mišković je svoju banku prodao za oko 300 miliona evra. Pretpostavimo da samo to ima i da bi mu eventualna zaduženja pokrila ostala imovina. Ako se slučaj sa Mobtelom baš sasvim slučajno po njega ne da na zlo, Kariću bi od prodaje te perspektivne firme pripalo oko 45 odsto. Ako se cena telekomunikacione kompanije dobija množenjem broja korisnika sa 500 dolara, onda Mobtel vredi bar milijardu dolara. Kariću u tom slučaju sleduje bar 450 miliona. Da ne računamo kuće i ostalu nepokretnu imovinu.
Država u kojoj su ova bogatstva stvorena (Srbija) ima 7,498. 001 stanovnika (2002. godine), BDP po stanovniku od 2000 dolara (2003. godine), prosečnu platu od 15.295 dinara (februar 2005.) i stopu nezaposlenosti od tridesetak odsto.

A ZAŠTO SAM SE SVEGA TOGA SETILA: Prošle nedelje je hrvatski nedeljnik Nacional objavio listu najbogatijih Hrvata. Na prvom mestu je Ante Vlahović, bivši prvi čovek Tvornice duhana Rovinj, a sada najveći suvlasnik Adis grupe iz Rovinja, koja pored duvana obuhvata i veliki broj turističkih objekata. Imovina Ante Vlahovića procenjena je na 299 miliona evra. Za njim sledi Ivica Todorić vlasnik Agrokora (koji je kupio i beogradski Frikom) sa 270 miliona evra. Pored Todorića na listi je još jedan Hrvat koji je ulagao u Srbiju (Somboled) Luka Rajić - na četvrtom mestu. Obratite samo pažnju - najbogatiji Hrvati zaostaju i za onim Srbima o čijem bogatstvu ništa ne znamo - zlo i naopako.

A da vidimo u kojoj državi žive hrvatski bogataši. Hrvatska ima 4,443.000 stanovnika, BDP po stanovniku od 6.377 dolara, prosečnu platu od 4.326 kuna (565 evra) i stopu nezaposlenosti od 19,3 odsto.
Stvarno sam se trudila, našla spisak najbogatijih Rusa, pa najbogatijih Japanaca, pa Amerikanaca, čak i Rumuna, ali da pronađem bilo kakvu listu najbogatijih Slovenaca nije mi pošlo za rukom. Ipak, pre par meseci mi je predsednik Privredne komore Slovenije Joška Ćuk tvrdio da nijedan slovenački bogataš nema 100 miliona evra. Pošto ima razloga da se u to veruje da vidimo u kakvoj državi žive ti, za naše prilike siroti slovenački bogataši.
Slovenija ima 1,998.697 stanovnika, BDP po stanovniku 16.112 dolara(2003), prosečnu platu od 720 evra, stopu nezaposlenosti od 6 odsto.

ZAKLJUČITE SAMI: Samo čitajte i verujte svojim ocima. Što je veća stopa nezaposlenosti, a manja prosečna plata i bruto društveni proizvod, to je veće lično bogatstvo najbogatijih. A možete da budete i samokritični. Dovedite u odnos prosečnu platu sa društvenim bruto proizvodom. Slovenci imaju od nas osam puta veći BDP po stanovniku, a otprilike 3,5 puta veće plate. Ta se disproporcija u poređenju sa Hrvatskom smanjuje. Pa Hrvati imaju otprilike 3,2 puta veći BDP od nas, a 2,5 puta veće plate. Za utehu Slovenci imaju 2,5 puta veći BDP od Hrvata, a za 1,3 puta veće plate.