Ivan Jević

Državno uređenje u svemiru

Iako je naučno fantastič na fikcija poslužila mnogobrojnim misaonim eksperimentima iz domena sociologije, etike, kibernetike, teorije jezika, arhitekture i drugih nauka, sve do serijala Star Wars nije se mnogo posvećivala pažnja političkim prilika i državnom uređenju budućih svemirskih država. Pa čak je i u prve tri epizode (tj. prvosnimljene ) ovog serijala sukob između Zle imperije i pobunjenika pozadina za još jedan obračun između dobrih i loših momaka. Tek sa epizodama koje Lukas snima krajem prošle i u tekućoj deceniji, a koje kulminiraju u još uvek aktuelnom filmu Star Wars epizoda 3: Osveta Sita , serijal se ozbiljnije i detaljnije bavi političkim i državnim uređenjem. Naime, centralno mesto novih epizoda je jedinstvena priča o genezi Zla, jedna na ličnom, kako Anakin Skajvoker postaje Dart Vejder i druga na širem planu, kako se demokratija pretvara u Imperiju.

Malo istorije

Iako se malo pisalo i snimalo na ove teme, ipak iz uzgrednih napomena možemo konstruisati jedan nacrt političke istorije svemira . U ovu svrhu zanemarićemo sve one primere koji ostatak kosmosa shvataju kao puku koloniju planete Zemlje i time ga čine nezanimljivim za našu temu. Takvi su recimo većina romana Filipa Dika i odgovarajući filmovi snimani po njima, zatim serijal Osmi putnik ili Svemirski vojnici Pola Verhovena. Nećemo se baviti ni satiričnom prozom Daglasa Adamsa ni njenom skorašnjom filmskom inkarnacijom pod nazivom Autostoperski vodič kroz galaksiju , koja je samo kosmička alegorija za kritikovanje nekih zamaljskih pojava. U većini, pak, romana, pripovedaka, filmova i epizoda TV serija za državno uređenje budućih društvenih celina, najčešće teritorijalno proširenih na cele planate, bira se neki od prevaziđenih uređenja iz zemaljske istorije, najčešće je to neki oblik apsolutističke monarhije. Recimo u seriji romana Frenka Herbertova Dina: peščana planeta, kao i u istoimenom filmu Devida Linča, sistem je verno prenesen srednjevekovni feudalizam, sa sve plemstvom i pojedinim planetama kao feudima, ali i jakim političkim uticajem religioznog monaškog reda. U Flešu Gordonu takođe se srećemo sa svetom pod despotskom vlašću jednog čoveka sa titulom cara. TV serija Zvezdane staze pruža najraznovrsnije primere državnog uređenja. Naime, prvo na Enterprajzu, pa zatim u novijim epizodama, posada svemirskog broda Vojadžer putuje svemirom i rešava raznorazne probleme najrazličitijih životnih oblika. Zanimljivo da je Zemlja u tim pričama jedna ostvarena utopija koja vuče na komunizam, u kojoj je ukinut novac i nema nikakvih socijalnih tenzija. E, takva nam lepo uređena Zemlja šalje misionarski brodić da se hvata u koštac sa zaostalim kosmosom i širi naše vrednosti tolerancije i multikulturalizma. S druge strane, uređenja različitih vanzemaljskih civilizacija u Zvezdanim stazama idu u širokom rasponu od ljute despotije do pseudoantičke idile, gde ljudi hodaju ogrnuti čaršafima i žive po hiljadu godina. Svi ovi primeri nam govore isto ono što nam u drugom domenu govori teorija relativiteta: kad god gledamo u zvezde mi gledamo u prošlost. Bez obzira što su svi ti svetovi projektovani u daleku budućnost, pisci fikcije ih tretiraju, u već poznatom ključu postkolonijalnog diskursa, kao što tretiraju prostorno udaljene krajeve naše planete: kao neistraženu i romantičnu divljinu, kao ono Drugo civilizacije. Na uvodnoj špici za sve Star Wars filmove stoji ''It was many years ago...'' (Bilo je to pre mnogo godina). Pripovedač se, dakle, nalazi još dalje, u takoreći dubokoj budućnosti, dok su svemirske avanture popularnih junaka zapravo bajkoviti narativ kao i svaki drugi ,bilo da je smešten među zvezde bilo u netaknutu prirodu feudalnih šuma.

Zli Rusi

Kada se izvorni film Star Wars pojavio 1977. godine, pa zatim i njegova dva nastavka Imperija uzvraća udarac iz 1980. i Povratak Džedaja 1983, nastala je prava histerija i oboreni su rekordi u gledanosti za to vreme. Toliko popularnim ih je učinilo, između ostalog, i to što su imali jednostavnu narativnu strukturu i ideološku matricu bajkovite epske fantastike. Publika je lako prepoznavala ko su dobri a ko loši momci. Identifikacija sa ekipom svemirskih pobunjenika bila je do te mere olakšana da se zla imperija zvala upravo tako: Zla imperija. Političke, društvene ili kulturne vrednosti za koje su se pobunjenici zalagali ili koje su uspostavili nakon što su nasilno preuzeli vlast, uopšte se ne spominju. U tom smislu izvorna trilogija za nas nije preterano interesantna. Nešto drugo što se tada nije moglo videti na platnu jeste zanimljivije, a to su ikonografske i ideološke analogije s tadašnjom hladnoratovskom kontelacijom snaga. Vojnici Imperije su prikazani kao bezlični, uniformni, podređeni strogoj hijerarhiji, dok su njihove vođe okrutni i nemilosrdni megalomani koji žele aspolutnu kosmičku dominaciju, upravo onako kako su tada percipirani Rusi. Nije ni čudo što je serijal obogatio neformalni hladnoratovski diskurs. SSSR se tada nazivao imenom preuzetim iz filma, naime upravo Zla imperija, dok se program Reganove administracije koji je trku u naoružanju proširio i na svemir, u štampi od milošte nazivan Rat zvezda . No, tek kada je odlučio da snima prequal , za šta u srpskom jeziku ne postoji reč, a zapravo označava film čija je radnja smeštena u vreme pre radnje prve epizode koja je snimljena 1977. godine, Džordž Lukas je bio primoran da se ozbiljnije pozabavi političkom pozadinom onoga stanja koje je predhodilo jednostavnom i uzbudljivom gerilskom avanturizmu izvornih epizoda. Zaista je uspeo da izgradi definitivno najkompleksniji politički život koji je svemir, u svom fikcionalnom predživotu, ikada video. Negativne posledice toga su što je to potpuno ubilo dinamiku pripovedanja i akcionu efektnost novih epizoda. No ono što je loše za film pravo je malo blago za našu temu.

Kraljica u parlamentu

Centralno mesto političkih aktivnosti u najnovijim epizodama serijala Star Wars je galaktički parlament. To je glomazno političko telo u kome, kako nam se saopštava, učestvuju predstavnici preko 1000 ''zvezdanih sistema'', šta god da to označavalo. Može se pretpostaviti da je to nešto manje od galaksije ali veće od pojedinačne planete. Dakle, svemir se ujedinio u neku vrstu konfederacije sa zajedničkom administracijom koja ima neku značajnu izvršnu funkciju (tu su neka ružnjikava nečovekolika stvorenja na koje se podrugljivo referiše kao na ''birokrate''), zatim ima konfederalnu policijsku službu, što bi, upravo, bili Džedaji, ali je, barem u početku, bez vojske. Naravno tu je i parlament. On je zastupnički organizovan po principu svaki ''zvezdani sistem'' - jedan glas. Opet nije objašnjeno da li sami sistemi ili planete biraju svoje predstavnike na demokratskim izborima, ili na neki drugi način, ili je pak to ostavljeno svakoj planeti ponaosob da o tome odluče (već zamišljam komičnost izbora na planeti Vukija, majmunolikih stvorova obraslih dlakom koji govore nekakvm minimalnim jezikom koji se sastoji od krikova). Jedan od poslanika se zove Kraljica Amidala koja je i vladar jedne od planeta. Znači da je svoju titulu i mesto u parlamentu nasledila - mada ostaje mogućnost da je učestvovala na izborima kao potomak bugarske carske loze, Simeon, u susednoj nam državi i u tekućem vremenu. Sistem: jedna planeta (državna zajednica, kako god da ona bila organizovana) - jedan glas, najčešće je odlika onih skupština koji nemaju pravu zakonodavnu vlast već samo simboličku ili savetodavnu, kao što su Savet Evrope ili Generalna skupština UN-a. Čim je vlast u jednom telu kroz glasačka prava raspoređena ravnopravno to samo znači da ne odražava nikakvu realnu političku moć, u čijem je pojmu da je negde ima više a negde manje. Ipak ovaj svemirski parlament očigledno ima svoju funkciju pošto predstavlja centralno mesto političkog aspekta borbe Sita (opet neka loza vitezova sličnih Džedajima samo što su zli) u preuzimanju vlasti. Naime prvi čovek Sita je vešt političar gospodin Palpatin koji kroz epizode niže sve zvučnije titule. Počinje od senatora preko Kancelara (predsednika skupštine) da bi u poslednjoj epizodi postao car. Drugi deo te borbe za premoć se odigrava na planu premoći u Sili. Ako se Star Wars posmatra kao politički triler nije jasno zašto je taj mitološko-akcioni aspekt filma uopšte bio potreban. Naime Palpatin je tako vešt u političkim manipulacijama da nije ni morao da pokaže spretnost u vitlanju svetlećim mačem. Naravno da Star Wars ne bi bio to što jeste bez akcije, ali na planu realnog preuzimanja vlasti prevlast u Sili je tek jedan ukras sa sentimentalnom vrednošću. Način na koji Palpatin orkestrira događaje koji direktno vode uvećanju njegove moći već su poznati i relativno jednostavni.

Konstruisani drugi

Dve su neočekivane posledice toliko velikog prostornog i civilizacijskog raspona tog političkog konglomerata organizovanog oko jednog centra. Prva je da pored velikog obima svetova koji parlament predstavlja, politički život je, paradoksalno, krajnje sužen. To omogućuje jednom salonskom političaru da relativno lako, naoružan samo zlom namerom i nešto veštine manipulacije, zavlada celim svemirom. Druga je da i pored tolikog geografskog rasprostiranja i dalje postoje planete na periferiji sistema koje nisu uključene u politički život svemira, odnosno da i dalje postoje Varvari. Ove dve činjenice omogućavaju Palpatinu da preuzme vlast i to na sledeći način. Tajno, pod pseudonimom, pa i fizički preobučen u nekakvu odoru sa kapuljačom, on organizuje pobune i hajdučije tih perifernih planeta i rasa, u vidu presretanja brodova (klasično gusarenje) upada u teritoriju, i konačno, dovodi do otvorenog rata protiv Federacije. Pod pretnjom ovog konstruisanog spoljašnjeg neprijatelja, Federacija pravi sopstvenu vojsku koja im pre rata nije ni trebala jer su Džedaji održavali mir. U uslovima rata, pogađate ko dobija ustavna ovlašćenja da upravlja vojskom kao glavnokomandujući: upravo Kancelar ili već poznati nam Palpatin. Jednom u posedu vojne sile, on prvo eliminiše konkurentsku policijsku silu tj. Džedaje, i posle toga mu ništa ne stoji na putu da jednostavno proglasi Imperiju sa sobom na čelu. Zanimljivo je da Palpatin Imperiju opravdava potrebom za napredkom i uređenošću jer je navodno demokratija nepodesna za vođenje ovako glomaznih političkih sistema zbog komplikovanog procesa odlučivanja i birokratskih zagušenja.

Ako želimo istorijske paralele sa političkim previranjima opisanim u novijim epizodama sage o zvezdanim ratovima onda Rimska Imperija prvo pada na pamet. Njena glomaznost, odnos ratova po periferiji sa promenama vlasti u Rimu, stvaranje privatnih vojski i sl. podsećaju na događaje iz ovih filmova. Međutim, može se primetiti i bliskost sa nekim od tehnika popularnog makijavelizma opisanom u pamfletskoj drami Morisa Zolija ''Razgovor u paklu između Makijavelija i Monteskjea'', u kojoj se govori o mogućnosti autoritarnog režima u okviru pa i metodama demokratije. Ako baš hoćete, paralele sa kontrisanjem neprijatelja, stranih zavera, prizvodnje straha i preterano gomilanje oružane sile možete potražiti i u našoj, ne tako davnoj istoriji.

(26.07.05)