Dušan Kovačev

``BLIC`` - OZBILJNE NOVINE ILI «ŽUTI TABLOID»

Srbija među šljivama,

``Blic`` među tabloidima

Dobro pamtimo «stari dobri» Blic iz doba krajnje dekadencije Miloševićevog režima. Tada su bili retki štampani mediji koji su otvoreno govorili o upletenosti političkog režima u kriminal, korupciju i o nasilju u vrhu vlasti. Skandalozne društvene pojave su bile slika stvarnosti o kojoj je režim uspeo da sputa slobodu govora u tradicionalno uglednim dnevnim novinama, kao što su Politika, Politika ekspres i Borba. Rigorozni Zakon o javnom informisanju koji je donet na predlog vlade Mirka Marjanovića(1) je u velikoj meri narušio slobodno novinarstvo. Padom Miloševićevog režima su se dnevni listovi oslobodili režimske stege, a među prvim merama nove vlasti je bilo ukidanje zloglasnog zakona. Blic je u to doba već stekao odličnu startnu poziciju na domaćem novinskom tržištu i iskoristio ju je. 

Padom Miloševića se pokazalo da kršenje zakona, korupcija, neefikasnost i korupciju administracije nisu prestali prostom smenom vlasti. Ove pojave, od 2001. su, čini se, postale u većoj meri ogoljene i medijski svima dostupne. Dnevni listovi su imali svakodnevno na «tapetu» bar po jednu novu aferu na ponudi čitaocima još izgladnelim od posnog medijskog monopola miloševićevske epohe. Mnogi su mišljenja da su u fantastičnoj bizarnosti naslova, gubile čitaoce one novine koje nisu povlađivale ukusu publike željne senzacije, pre svega političke. Tako je došlo doba «tabloida». Za «konzervativne» dnevne novine je to značilo ozbiljan finansijski gubitak i prelazak u «drugu ligu». Politika, čija je naslovna strana relativno nezanimljiva, čitala se manje od Kurira koji s izloga trafike golica maštu čitaoca političkom intrigom (2). Kurir je i najjeftinija domaća dnevna novina. Intelektualniji i «urbaniji» čitaoci vole ga ili preziru, ali Kurir se čita, opovrgava, citira. Blic je, međutim, negde između. Zanimljiv je kao tabloid, ali se ipak ne smatra takvim. Intrigira, a čini se da dobro informiše. Pola tabloid a pola «ozbiljna novina».

Iako je njegova naslovna strana obično okićena jednim politički provokativnim naslovom, koji je često po tabloidnoj matrici intrigantniji od njihove sadržine, ne može se reći da iznosi otvorene neistine. Blic ima čvrstu koncepciju: počev od politike, prosečnom domaćem čitaocu najomiljenije zabave, obrađuje svetske vesti, hroniku, ekonomiju, kulturu, društvo, sve do sporta. Tematski i koncepcijski, uređen je i kao zabavni časopis – uzbudljivi kratki podaci, zanimljivosti, kurioziteti iz našeg komšiluka i sveta, nagradna igra, letovanja – zimovanja. Vesti, bilo da su skuvane u redakciji ili preuzete sa strane, obrađene su kratko i jednostavno, a po pravilima žurnalističke struke. Za razliku od  nekih drugih, vest u Blicu nikad nije opširna i ne opisuje se do u tančine. Blic nema feljtona, niti se bavi opširno ekonomijom. Ima izdanja koja nisu dnevna, ali su nam ona za temu manje bitna. Po potrebi, tu su komentari javnosti poznatih stručnjaka i analitičara, rečenica – dve. Jednom rečju, sve je toliko kratko, da dnevne vesti ne zahtevaju intelektualni napor. Jer, koliko god se domaća «urbana elita» gnušala «turbo folka», brzina i površnost su duh vremena, a tržište traži da se novinar ne udubljuje, već da izrekne kratku i jasnu informaciju, komentar i da direktno ne ubeđuje čitaoca u svoj stav. Novinarski i produkcijski gledano, Blic je vrlo dobar za jedan tabloid, kakvim ga neki smatraju. Bez obzira da li je Blic - tabloid, vešto prikriveni tabloid ili «ozbiljna novina demokatske orijentacije» on radi svoj posao – zabavlja i predstavlja mejnstrim dnevne novine u Srbiji.

Poznajem mnogo ljudi koji ga čitaju, to su uglavnom urbani porodični ljudi, zaposleni i školovani, čijem zanimanju za aktuelne događaje upravo odgovara koncepcija Blica. Uvek ističu da im  Blic pruža najbolje i najbrže upoznavanje s aktuelnostima. Kažu: «Blic ne smara, pročitam ga za petnaest minuta i ne gužva se kao Politika», «Blic nije pljuvački list kao....», ili: «Pročitam ga i sve je tu, ne treba posle ni da gledam vesti na televiziji. Tu mi je i TV program» (3). Ovi komentari su dobra definicija uspeha Blica.

Na blic o Blicu

Ako uzmemo ove dnevne novine kao «bibliju» savremenog «urbanog» i proevropski orjentisanog čoveka, možemo iz protekla tri meseca uočiti sledeće: U Srbiji je politika tradicionalno muško interesovanje, pa je u Blicu srazmerno više muških autora među piscima političkih članaka. Ovo ne znači da je ženski deo redakcije zapostavljen. Naprotiv, u dnevnom izdanju Blica one su mnogo aktivnije u pisanju članaka o kulturi (Miona Kovačević) i ekonomiji (Danijela Nišavić) i uopšte o životnim stvarima (Sanja Todorović, o zdravstvu). Pored ovog, postoji posebno izdanje Blic žena(4) koja se čita po rečima urednice od strane milion ljudi u Srbiji. Vesti iz sveta u Blicu su takođe dobro obrađene. Rusija, SAD, terorizam, Irak, Severna Koreja su ono što dominira u spoljnopolitičkom delu gde je najčešće potpis A. Petrovića (5). Preuzimaju se i agencijske vesti. Utisak je da redakcija ne vodi posebnu politiku u ovoj oblasti. Dakle, preuzima se ono što proizvode globalne korporacije za pravljenje vesti. Sve je  «politički korektno».

Blic angažman

Međutim, što je vest bliža domaćoj političkoj stvarnosti, primetnija je kontinuirana angažovanost redakcije da istakne ili zanemari određene fenomene. Odrednice: Društvo, Ekonomija i Hronika imaju manju ulogu u ovome od odrednice Politika. Naime, osvrt u protekla tri meseca na teme u Blicu pokazuje  zapostavljanje određenih tema i upaljivo isticanje drugih. Prvo česti su tekstovi koji su propratili «zadate teme» poput zlostavljanje dece  u porodici, problematiku pedofilije u inostranstvu, incesta i slično(6). U početku su to bile isključivo agencijske vesti, bez ikakvih komentara, što je redovna pojava u ovim novinama. Zanimanje redakcije ovom tematikom na domaćem terenu je doživelo vrhunac sudskim odbacivanjem žalbe na presudu vladici vranjskom Pahomiju (7). Imperativ objektivnosti je teško održati kad je ovakav slučaj u pitanju. Zanimljivo je da se povodom ovog događaja svojim komentarom oglasio i sam urednik Blica, a objavljeni su i komentari nekih nevladinih organizacija (8) – dakako uglavnom negativni po crkvu. Radi se o seriji članaka, s komentarima i reagovanjima, na osnovu koje bi se lako i jednostavno mogla analizirati uređivačka politika Blica koja je iskoristila «zicer» da promoviše svoj vrednosni sistem «urbanosti».

Crkva ne deluje simpatično novinarima Blica. Dobro, ne mora Blic da piše o Vidovdanu. Možda je težina Miloševićeve manipulacije Gazimestanom veća od šest vekova trajne srpske legende. Može se «laičkoj» neobaveštenosti pripisati podsmeh činjenici da Crkva propisuje cenovnik svojih usluga (9). U ovim novinama se svakodnevno plasiraju informacije i komentari koje ditrektno deluju na stav čitaoca o određenim političkim strankama (10), sudstvu, kaznenim ustanovama, naročito Javnom tužilaštvu (11) iz čega nam se čini da ove novine promovišu stav da je načelo podređenosti u tužilaštvu nepoželjna pojava, mada Blic govori o zakonskim propustima u sprovođenju ovog načela. Organizovani kriminal takođe zauzima značajno mesto, skoro koliko i pitanje hapšenja Ratka Mladića (12), što je praćeno sugestijama stranih političara o ulasku u evropske i atlantske integracije.

Blic uz ove sugestije ne navodi brojne druge uslove (ekonomske, pravne i socijalne), niti ima običaj da daje mišljenja domaćih analitičara, pa čitalac može steći utisak kako je uhapšen Mladić jednako prijem u EU i NATO. Ovo nas podseća na sovjetsku formulu od pre 70 godina: «Sovjetsko uređenje + elektrifikacija = komunizam». Naročito je pod lupom Blica uloga domaćih bezbednosnih službi (13). I ova neuralgična tačka  domaćeg javnog mnjenja teško podnosi objektivnije analize. Vesti i komentari o radu vlade uglavnom su negativni, ali njen rad se u tom kontekstu uglavnom vezuje za ministarstva koja nisu pod kontrolom stranke «G 17». Pod ``lupom`` Blica su problemi vezani za delatnost ministarstva pravde i policije, na čijem je su čelu ministri iz DSS -a. Čitajući Blic, čini se da su ministarstva spoljnih poslova, finansija, kapitalnih investicija manje bitna ili bar da je njihov rad nezanimljiv. Predsednik Tadić i premijer Koštunica pominju se po svemu sudeći podjednako, mada se na Vladu radije gleda kritički, nego na šefa države (14). Pristrasnost u vezi Predsednika Srbije se naročito pokazala i u preuranjenim izveštajima o pobedi crnogorskih independista. Čini se da Blic ovo nije uradio samo radi aktuelnosti svojih vesti, već i radi popularisanja ideje o preuzimanju vrhovne komande nad vojskom od strane srpskog predsednika (15).

U celini gledano Blic je novina koja je po uređivačkoj politici najbliža DS-u. Osobe naklonjene Demokratskoj stranci su češće intervjuisane u Blicu od osoba naklonjenih Vladi. U ovom društvu negativno prikazanih institucija neko vreme se ne pominju SANU i Udruženje književnika, što ipak ne iznenađuje, jer su ove ustanove postale vrlo pasivne, pa ih više ne kritikuju ni «nevladine organizacije». Ove poslednje, uzgred rečeno, predmet su vesti u Blicu samo kad treba da se izvrši kritika domaćih institucija ili da se javno osudi neki značajan događaj. Najzad, u rubrici ``Politika``  redakcija je redovno davala nekoliko jednostavnih političkih sudovi ili stavova, u formi nepotpisanog članka, i tu su upravo negativno predstavljene pomenute domaće ustanove (vojska, Crkva, Vlada, pravosuđe, BIA, RRA) ili pojave s kojima su ove u vezi (16). Redovno ne znači svakodnevno, ali je to ipak trajno delovanje, iz kog se vidi da redakcija želi da utiče na stavove svojih čitalaca, koji će u moru faktografije vesti verovatno lako i neopaženo usvojiti i redakcijski politički afinitet prema određenoj političkoj ociji, ili barem stvoriti animozitet prema «onim drugima». Najveći je broj članaka koji se tiču aktivnosti Predsednika i Premijera Srbije, aktivnosti oko Kosova (stranih i domaćih), ali i oko donošenja novog Ustava, i vojske (17). I tu se može primetiti da se  pred domaću javnost iznosi kao gotova činjenica da je Kosovo državno-pravni subjekt , u najmanju ruku ravnopravan Srbiji, tako da je sasvim legitimno vršiti političku trgovinu ovim delom zemlje.

Primer medijskog izveštavanja Blica je praćenje crnogorskog referenduma. Osim što je bio više nego blagonaklon prema independističkom bloku i Milu Đukanoviću, i Blic se priključio organizovanom «preliminarnom priznavanju preliminarnih rezultata referenduma». I ne samo to, već se odmah sutradan po referendumu, još dok nisu saopšteni ni zvaničniji rezultati, krenulo u slavljeničku kampanju jer je Srbija «konačno dobila nezavisnost». Pri tome se odmah pokrenula priča o kontroli nad vojskom koja pripada Srbiji, naravno sa tezom da ona neizostavno treba da bude pod komandnom palicom predsednika Tadića. U ovoj Blic-kampanji argumenti druge strane se, po običaju, nisu mnogo  čuli.

Pored onoga što se u Blicu iznosi, jednako je indikativno i ono čega nema, a to je više teksta o  Čedomiru  Jovanoviću, imajući u vidu da se često govori o njemu bliskima Kljajeviću i Pjevčeviću, koji se označavaju kao pripadnici «stečajne mafije». Govori se mnogo o destruktivnom delovanju domaćih bezbednosnih službi, odn. njenih pripadnika, ali ne i o delovanju stranih. Nedostaje kritičkih tekstova o političarima DS-a ili o nevladinim organizacijama. Najveća domaća pojedinačna parlamentarna stranka (SRS) se ignoriše. Uopšte, Blic izgleda ignoriše svaki domaći ekstremizam.

Retki stavovi i zahevi koje redakcija iznese u Blicu, zapravo, najčešće prosleđuju zahteve nevladinog sektora u kojima se neprekidno traži sprovođenje raznih bezbednosnih, socijalnih i drugih mera. I kada se u nečemu postigao «željeni napredak», npr. u vezi sa Hagom, neprekidno se ističe  da nije preduzeto  dovoljno, navodeći pri tom kritičke komentare i stavove nevladinih organizacija kao dovoljnu argumentaciju. Nismo često nailazili na vesti o akcijama tih organizacija koje su dovele do konkretne pomoći pojedincima ili javnim ustanovama. Ali kad Blic govori o maloj javnoj potrošnji Vlade na socijalno ugrožene, lošoj solventnosti državnih organa centralne vlasti, on ne govori o hipertrofiji lokalnih organa koji neprekidno otvaraju nova, politička radna mesta za svoje partijske kolege, prijatelje i rodbinu. A upravo to nam stalno zameraju svetske finansijske ustanove, i od toga nam zavise konkretne finansijske investicije iz inostranstva. Ova važna stvar očigledno nije bitna. Dakle, tema je Vlada i ona se kritikuje, ali ne i lokalne vlasti.

Kad se Blic ugasi

Dnevne novine kao što je Blic, po svemu su tipična pojava demokratije. Koncepcija i sadržina su im u velikoj meri okrenute zadovoljenju potreba medijskog i reklamnog tržišta, pišu o onome što njihovi čitaoci žele da čitaju, a ne pišu o onome što ovi ne žele. Bore se da budu aktuelni i nastoje da predvide očekivanja i emocije javnog mnjenja. Blic, međutim, selekcijom tema i političkih komentara, kreiranjem naslova, ignorisanjem pojava, takođe i usmerava javno mnjenje. Tipična očekivanja tranzicionog demokratskog društva vide se i kroz ove dnevne novine. To je očekivano interesovanje za dobijanje privatnih kredita, povećanje javne potrošnje, kritički stav prema javnim ustanovama i tendencija da rasprava o njihovoj odgovornosti potisne razmišljanje o privatnoj odgovornosti građanina pojedinca. Sudeći prema posmatranom periodu , čini se da postoji i određena emocionalna manipulacija učestalim navođenjem «pomodne» društvene problematike koja se tiče poremećene seksualnosti, porodice, javne bezbednosti itd.

Karakteristika Blica je opšte «utopističko» očekivanje auditorijuma u pogledu  opštedruštvenog cilja - pristupanja EU. Ovo je opšte mesto koje se neprekidno ponavlja ili se već duže vreme podrazumeva kao aksiom o kome se ne raspravlja. Stoga, kao i većina naših medija, ali i više od njih, neprekidno prenose stavove zvaničnika EU, stranih vlada, domaćih političara i pripadnika NVO sektora o neophodnosti hapšenja Ratka Mladića. Ni Blic ni njegovi ``urbani`` čitači, opijeni Eutopijom, ne  razmišljaju o vrsti obaveza u koje Srbija ulazi, o vlastitom nacionalnom interesu u odnosu na zahteve EU, ni o prirodi zajednice koja ucenjuje budućnost jedne nacije zbog par «neprocesuiranih, osumnjičenih za ratne zločine». Pomenuta ideološko-utopistička očekivanja o «Srbiji u Evropi» nisu u Blicu neposredno izražena, ona se podrazumevaju. Njegova tema je hic et nunc događaj, a ne programski tekstovi, analize ili predviđanja.

Krug čitalaca ovih novina predstavlja ono što bi trebalo da postane domaća «srednja klasa». Čini se da se čitaoci Blica smatraju tranzicionim dobitnicima ili barem onima koji se nadaju da će prosperirati u «tranzicionom čistilištu» kroz koje prolazi Srbija ka «šengenskom raju». No, nezahvalno je govoriti o ovoj sociološkoj kategoriji jer ona imovinski, socijalno i po prihodima još nije jasno obrazovana. Radi se o ljudima koji po svom mestu u odlučivanju na poslu, porodičnoj odgovornosti, obrazovanju i interesovanjima, ugledu, odgovaraju srednjoj klasi, ali u društvima bliskijim idealima države blagostanja, pune zaposlenosti i snažne pravne države. Ovoj klasi je kod nas još svojstveno shvatanje da je za individualnu sudbinu ljudi odgovorna vlast, a ne njihova privatna inicijativa i sposobnost samoorganizovanja. Iako se često naša urbana «srednja klasa» predstavlja kao liberalna i proevropska, kod nje još postoji jak balkanski mentalitet i snažna tradicija borbe dva etatizma: centralističkog i komunalnog. U tom prostoru se domaća «srednja klasa», iako socijalno neizdeferencirana, konstituisala kao svestan nosilac demokratskog mejnstrima, i  u najvećoj meri predstavlja izbornu bazu Demokratske stranke. Ona se, nasuprot marskističkoj linearnoj postavci, od još nekonstituisane «klase za sebe» transformisala u ideološki svesnu «klasu po sebi».

Tako i Blic, iako glasilo «demokratske i liberalne Srbije», pliva na talasu previsokih očekivanja građana od države i «evropskih integracija», što je zaostatak socijalističkog nasleđa, ali u političkoj areni propagandni mehanizam kojim se oslabljuje politička pozicija onih koji nisu njihovi miljenici. Iz Blica se najbolje vidi šta tu našu ``srednju klasu`` zanima i šta ignoriše. Njen razvoj je tekao od socijalističke birokratije, tehnokratije i anarholiberalizma, u doba ``revolucije koja teče``, do nekritičkog modernizma i punog poverenja u liberalni zapad (koji je u međuvremenu postao vrlo neliberalno korporativan). Čini se da se sve menja a da samo ostaje ta «kolektivna socijalna utopija» koja je sada umesto istočne dobila svoju zapadnu varijantu(18). A Blic je portparol tog utopističkog očekivanja srpske pseudograđanske klase.

* * *

1. Malo njih se seća kako se u samom SPS neki bili protiv donošenja ovog zakona poput Milorada Vučelića.
2. Primer tabloidnog neukusa je recimo članak koji se našao na naslovnoj stranici Kurira: «Čedomir Jovanović – Nisam spavao s Brankicom Stanković» s leta 2005.
3. Izjave čitalaca Blica.
4. Iz dnevnog Blica bih izdvojio: Danijela Nišavić (o bankarskim kreditima), Miona Kovačević (o kulturi) i Sanja Todorović (zdravstvo).
5. Videti na pr. «Kokain osvaja Evropu»; «Turskoj preti napad ekstremizma», «Raketni štit upravo testiran»; «Lepe i moćne» (o ženama u svetskoj politici) itd.
6. Radi se o mnoštvu kratkih članaka: «Seks s devojčicama za 200 dinara» i ``Uhapšen pedofil``...
7. ``Skandalozna odluka suda u slučaju Pahomije – Blud ostao nekažnjen``.
8. Komentari predsednice JUKOM i Inicijative mladih za ljudska prava i Incest trauma centra, sve NVO sektor. Najzad, svoj komentar je dao i Blic u članku ``Zašto Crkva ćuti``.
9. ``Sveštenički cenovnik za obrede`` 13. 5.. Članak je o cenovniku eparhije Banatske kojim su propisane cene verskih usluga.
10. ``Zajedno na SRS``, 19. 6, ``o nenapadanju`` između stranaka G 17+ i DS, o zajedničkom nastupanju protiv SRS. Blic daje intervjue s pripadnicima DS, često piše o aktivnostima ove stranke i njenih pripadnika, gotovo nikad u negativnom kontekstu. Slično je i sa G 17+, a DSS se već kao stranka ređe pominje. Češće se pominju članovi ove stranke u svojstvu javnih funkcionera i to neretko u negativnom kontekstu. Još ređe se govori o NS Velje Ilića, dok se SPO pominje češće. SRS je skoro sasvim ignorisana, bilo da se radi o stranci, bilo o stranačkim funkcionerima. Naravno, značajne aktuelnosti se proprate: ``Skupštinska odluka, Krasić nije vređao`.
11. Veliki je broj članaka i autora koji se bave ovim u Blicu, na primer:
• O tužilaštvu: ``Posle iskaza Legije, tužilac otišao iz zemlje``Autor u konfuznom ali kratkom članku iznosi pravno nemoguću situaciju, o tome kako je Javni tužilac drugog opšt. suda u Beogradu postupajući po tužbi Čedomira Jovanovića trebao da sprovede ``istragu protiv Jočića i Bulatovića``, pa je uplašivši se od njih, pobegao iz zemlje. ``Samo sindikat na strani tužioca`` 29.6, N. B. J. - o suspenziji G. Čolić, tužioca Trećeg Opšt. suda u Beogradu; ``Tužioce biraju po političkim merilima`` 4. 7, V. Z. C. o činjenici da spec. tužiocu Mioljubu Vitoroviću nije produžen mandat. Ovaj članak ima nekoliko validnih komentara svih strana u odnosu, ali i pravne struke i primer je kratkog a dobro izloženog članka. Ovakav nije ``Falsifikatom smenjuju tužioca`` 5. 7. Ilić i Cvejić, - nastavljaju o smenjivanju tužioca Čolića; Takođe ni ` `Presuda tužiocu``, isti br. - ``presuda`` je eufemizam o odsustvu reizbora bivšeg spec. tužioca M. Vitorovića.
12. O hapšenju Mladića Blic piše skoro svakodnevno. Pomenuću: ``Uhapšen Gojko Kličković``, 24. 6, – o hapšenju bivšeg premijera RS, sumnjičenog da finansira skrivanje Karadžića; ``Američki i britanski agenti već traže Mladića po Srbiji``; ``Mladić je u Srbiji`` Nikiforov – O pritiscima Blera, britanskih obaveštajaca i zvaničnika međunarodnog tribunala da bude uhapšen Mladić; ``Karadžić kao kazna zbog Mladića``, – o jednoj tvrdnji dr rasima Ljajića, da će nam zbog toga što nije uhapšen Mladić, otežati približavanje EU još jednim takvim problemom. «Uhapsite Mladića ili dokažite gde je»
13. ``BIA pravi predstavu za Del Ponteovu``, 13. 5, Tanja Nikolić Đaković; ``Prijave protiv čelnika BIA``, 30. 5, (nepotpisan) – nejasan članak o tome kako je ova organizacija odbiola da sprovede jednu odluku Vrh. suda Srbije kojom je obavezana da ``Inicijativi mladih`` dostavi tačan broj osoba koje je BIA prisluškivala; ``Uđeš, izađeš, BIA``, 21. 6, o potrebi civilne kontrole organa bezbednosti; ``Bagzi – Momir Gavrilović ubijen po nalogu DB``, 24. 6, E. B; ``BIA je i dalje opasna organizacija``, 1. 7, N. Čalauković – I Cvetković, - o potrebi da se rasformira BIA i formira sasvim nova služba bezbednosti, s komentarima adv. Nikole Barovića, Milutina Mrkonjića i Đorđa Vukadinovića; ``Prisluškivali ministra, dobili otkaze``, 4. 7, Nenad Jaćimović – Bojana Jelovac, - o prisluškivanju ministra. Stankovića koje su vršili pripadnici vojne bezbednosti neovlašteno. Komentari – Stojadinović, Petrović (bivši načelnik BIA), Vladan Vlajković, ``A dlaka zaplaka``, 19. 7, nepotpisan, itd.
14. Kritičkiji odnos prema vladi, nego prema predsedniku republike može biti i strukovno motivisan. Na pr. Zahvaljujući tome što šef predsednikovog kabineta i njegovi saradnici imaju veliki uticaj u oblasti struke marketinga, advertajzinga, pa i u krugu srodnih struka - film, muzičke i pozorišne umetnosti, a DS važi kao dominantan u kulturnoj sferi prestonice otud je možda Predsednik Srbije predmet mnogo obzirnijeg postupanja medija.
15. O radu Borisa Tadića na mestu ministra vojnog, istine radi, nekoliko je domaćih vojnih analitičara imalo kritičke ocene. On je kao ministar vojni sproveo zahtev NATO da se unište laka raketna PVO oruđa naše armije.
16. Na primer: ``Crkveni supermarket`` 13. 5; ``E(k)sencija`` 18. 5. – stavovi o našem pravosuđu; ``Penzionerski kvorum`` 26. 5. – opet o pravosuđu i skupšt. Odboru za pravosuđe;
17. Od mnoštva takvih izdvajamo nekoliko: ``I Tadić za srpsku vojsku``, 15.6, Dejan Vukelić; ``Nema izbora bez novog ustava`` 21. 6, N. M. U; ``Srbija da izabere: Kosovo ili EU`` 28. 6, Željka Jevtić;
18. Još je Slobodan Milošević je prvi značajni domaći političar koji je na početku svog političkog delovanja odredio kao svoj cilj uključivanje u EZ i ``plate od 10 000 DEM``. Daleko pre toga je domaća obrazovana elita izučavala praktične uspehe ``države blagostanja``, odn. socijalne države i pokušavala da ih poveže s jugoslovenskim shvatanjem socijalizma i samoupravljanja.