JAVNO OBRAĆANjE UPRAVNIKA STUDIJSKIH GRUPA FILOZOFSKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU NACIONALNOM SAVETU ZA NAUČNI I TEHNOLOŠKI RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE

Nacrti Kriterijuma vrednovanja naučnog rada i prateći radni materijali koji se pojavljuju tokom 2007. godine, kao i važeći dokument za vrednovanje i bodovanje naučnih rezultata, sadrže zabrinjavajuće elemente koji ozbiljno dovode u pitanje značaj poznavanja sopstvene istorije, jezika, književnosti i kulturnih procesa u društvu koje poslednjih decenija prolazi kroz promene bez presedana. Izučavanje regionalnih i nacionalnih specifičnosti brojnih i dubokih promena u društvu, kulturi, ekonomiji, pravu, jeziku, umetnosti i drugim oblastima života osnova je za planiranje naše zajedničke budućnosti. U tom smislu apelujemo na Nacionalni savet da uoči da društvene i istorijske nauke, kao i nauke o jeziku i književnosti nisu relikti prošlosti već studije prošlosti, ali i studije sadašnjosti i budućnosti.

Nacrti Kriterijuma vrednovanja naučnog rada ukazuju na primat koji se u politici Ministarstva nauke pridaje listama citiranosti. Ovakve liste u najvećem broju slučajeva ne uvažavaju značaj mnogih bitnih ne-američkih tradicija u društvenim, istorijskim i naukama o jeziku i književnosti, često ne uključujući čak ni najuglednije časopise iz naših oblasti koji se ne objavljuju na engleskom jeziku. Nezadovoljstvo listama citiranosti brojnih naučnih zajednica iz velikih nacija/ekonomija, poput nemačke, francuske ili italijanske, danas je opšte mesto i naše upozorenje daleko je od usamljenog u evropskom prostoru nauke i visokog obrazovanja.

Pozivamo članove Saveta da uoče da naša istraživanja primenjeno-fundamentalna, a ne eksperimentalno-fundamentalna u smislu u kojem su to, na primer, istraživanja u hemiji ili fizici. Ona su istovremeno i svest i savest društva – fundamentalna u smislu u kojem predstavljaju trajnu civilizacijsku branu dominaciji van-naučnih pogleda na svet u našem društvu, branu primitivizmu, predrasudama, populizmu i okultizmu. Skrećemo pažnju Saveta da su društvene, istorijske i nauke o jeziku i književnosti kulturno dobro, a da se nivo civilizacijskog razvoja jednog društva ne meri isključivo nivoom njenog tehnološkog napretka.

Prirodna razgranatost društvenih i humanističkih nauka i relativno mala naučna zajednica uslovljena veličinom same države čine da je, unutar tih nauka, scijentometrija neprikladan kriterijum za ocenjivanje i naučnih časopisa i pojedinačnih naučnih doprinosa. Tako, na primer, predloženo određenje monografije kao skupa od četiri naučna članka, dato kroz zbir bodova koji se za takav naučni rezultat dobijaju, svodi buduću naučnu produkciju na brošure od 50-ak stranica, a u kontekstu važećeg i predloženog bodovanja pisanje većih knjiga gubi svaki smisao. Srpske društvene i humanističke nauke nikada nisu bile van sveta i tokom svog postajanja kroz tri veka razvile su primerene veze sa evropskom i svetskom naukom, veze koje se mogu ugraditi i u kriterijume za vrednovanje ukoliko za to postoji dobra volja.

Nepromišljena je promena koja u obzir ne uzima sopstvenu istoriju. Izjava da i humanističke nauke moraju izaći na svetsku vetrometinu pokazuje nerazumevanje društvene uloge humanističkih i društvenih nauka. Upravo suprotno, naša država mora društvenim i humanističkim naukama da napravi zavetrinu, jer su upravo njoj te nauke neophodne za uspešno sagledavanje mesta koje zauzimamo, trenutka koji živimo i budućnosti koja nas očekuje. Tužno je društvo koje dozvoljava da predstave i istine o njemu kreiraju i vrednuju samo drugi.

Nadamo se da će Nacionalni savet sprečiti da Ministarstvo nauke učini greške koje će se teško ispravljati. Zbog toga se obraćamo članovima Saveta da zaustave sada već ozbiljan pokušaj da se nepromišljenim i neprikladnim merama i postupcima ugase čitava polja društvenog samorazumevanja u Srbiji. Spremni smo da za svaki element vrednovanja koji smatramo neprikladnim iznesemo desetine i desetine obrazloženih primera.

Nadamo se da će ovakav pristup dela administracije biti na vreme zaustavljen i molimo Savet da razmotri implikacije duboke podele u domaćoj naučnoj zajednici koja bi neminovno usledila ukoliko se specifičnosti različitih polja istraživanja na vreme ne uzmu u obzir.

Obavešteni smo da našu zabrinutost dele kolege sa srodnih katedri u zemlji, kao i predstavnici društvenih, istorijskih i nauka o jeziku i književnosti u matičnim odborima Ministarstva.

U Beogradu, 12. novembra 2007

Prof. dr Ivan Kovačević, Upravnik Odeljenja za etnologiju i antropologiju

Prof. dr Radivoj Radić, Upravnik Odeljenja za istoriju

Prof. dr Lidija Merenik Upravnik Odeljenja za istoriju umetnosti

Prof. dr Aleksandar Palavestra, Upravnik Odeljenja za arheologiju

Prof. dr Dragan Popadić, Upravnik Odeljenja za psihologiju

Prof. dr Živan Lazović, Upravnik Odeljenja za filozofiju

Prof. dr Slobodan Antonić, Upravnik Odeljenja za sociologiju

Prof. dr. Ljubomir Kocić, Upravnik Odeljenja za pedagogiju

Prof. dr Šefika Alibabić, Upravnik Odeljenja za andragogiju

Prof. dr Aleksandar Popović, Upravnik Odeljenja za klasične nauke