Irina Marković

Grand, Veliki brat i vaskrsenje vrline

Svako ko je makar jednom bacio pogled na takmičenje za mladu „ zvezdu Granda“, ili na jednog od „Velikih bratova“, bar jednom se zapitao zašto su pobedili baš oni koji su pobedili, a ovi drugi nisu? Zašto je Srbija glasala baš za te ličnosti?

Interesantno je da u štampi i elektonskim medijima, koji su iscrpno (pa čak i iscrpljujuće) pratili ove programe, gotovo niko nije postavio suštinsko pitanje:

Kakvu sliku Srbije pružaju pobednici ovih popularnih takmičenja? Kakve težnje i želje naroda izražavaju pobede Dušana Svilara u „Grandu“, Ivana Ljube i Aleksandra-Saše-Đanija Ćurčića u „Velikom bratu“?

U pokušaju da odgovorim na ova pitanja počeću od njihovih imena, a završiti sa psihološkim profilom dotičnih. U svemu tome p otražićemo dublju simboliku.

Imena Dušan Svilar i Ivan Ljuba, sasvim očigledno govore o ljubavi i svili, a podsećaju nas i na Dušana Silnog i Ivana Groznog. Dušan je zaista silno pobedio sa rekordnih 200.000 SMS glasova i osvojio srca i uši dama od pet do pedeset. Od samog početka nije hteo da se povinuje nikakvom trendu ili pravilu šou-biznisa, već je uporno istrajavao na svom imidžu svilenog momka, koji je rastao daleko od trendova i uličnog života. Kada su mu članovi žirija, pevači Aca Lukas i Peđa D'Boj, skrenuli pažnju da bi mogao malo da dotera svoj imidž, to jest, da se stilizuje, on je simpatično uzvratio da je njemu sasvim lepo onak vom kakav jeste: bela košulja, staromodno odelo, frizura iz osamdesetih i uzdržan scenski nastup. Smatrao je da su dovoljne njegove izvanredne glasovne mogućnosti i izgled urednog i začešljanog momka, bez trunke ekscentričnosti.

Ivan Ljuba, otkrio je devojkama u kući Velikog brata, šta je u stvari prava ljubav, a šta privid. Neke od njih grozno su patile za njim, a on ih je nežno i trpeljivo odbijao, tešeći ih poučnim objašnjenjima. Na kraju, kao pravi vitez, uspeo je da spasi njihovo dostojanstvo od njih samih. Široki auditorijum impresionirao je spartanskim duhom, lepim vaspitanjem i retko viđenom nervnom stabilnošću.

Ne puši, ne pije i ne psuje. Pametan je, ne drogira se, obrazovan, a povrh svega fizički je lep i pravi džentlmen. Mnoge majke zaželele su da im sinovi budu kao on, a mnoge devojke sanjale svog princa po ugledu na njega. Ivan Ljuba možda je prvi mladi pijanista koga su te majke i te devojke imale priliku da, takoreći izbliza, upoznaju.

Čolin mladi naslednik Svilar, takođe, viđen je u očima mnogih kao zet, sin, brat i najbolji drug. Dva mladića, sva sazdana od starih dobrih vrlina, srpska publika je u impozantnom broju izabrala za pobednike. Jednom rečju, zaželeo se narod finih momaka.

Iako, na prvi pogled, ličnost prvog pobednika VIP serijala „Velikog brata“, Đanija Ćurčića, stoji u oštroj suprotnosti s ličnostima dva gore pomenuta momka, ni to nije slučajno, jer takođe ukazuje na jednu snažnu crtu narodnog karaktera. Đani je bio na vrhu i pao jako nisko. U kuću je ušao bez prebijene pare, gotovo zaboravljen i od mnogih otpisan zauvek. U vreme dok je bio na vrhuncu karijere igrajući fudbal u Engleskoj, nemilice je trošio stotine hiljada funti na megalomanski hedonizam. Dečko iz Besnog Foka toliko se zaneo da je jedva primetio trenutak kada je ostao i bez karijere i bez novca. Poslednji očajnički potez da se izvadi iz gliba u koji je upao bio je „VIP Veliki brat“.

I, gle, dogodilo se čudo! Kao Feniks iz praha Đani se uzdigao, a može se slobodno reći i vaskrsao. Em je povratio slavu, em je uzeo novce, em su mu se otvorile mogućnosti od kojih je bio veoma daleko.

Pored činjenice da su u ovom narodu sportisti nešto poput nacionalnih heroja,

i da je fudbalom zaraženo pola planete, tajna Đanijeve pobede je upravo u toj nadi svakog „malog“ čoveka u Srbiji, da će mu se desiti čudo, da će moći da plati sve dugove i živi lagodno bar neko vreme. Svako je u Đaniju video sebe i priželjkivao deus ex machina intervenciju u vidu Velikog brata, dobitka na lotou, ili bilo kakve igre na sreću. Njegova pobeda sasvim je jasno izrazila želju ljudi u ovom narodu, a pogotovo mlađe populacije, da se desi čudo i da svi preko noći sa dna dospeju na sam vrh.

Baš kao što Đani i kaže u reklami za MTS: Vrh brate!

I još nešto:

Iako predstavlja oličenje potpunog neukusa i ozbiljne dekadencije svih estetskih merila tokom devedesetih i kasnije, „Grand produkcija“ počela je da pokazuje izveznu meru ukusa. Iako i dalje nudi groteskni prizor u kome školovane balerine, optočene šljokicama i ukrašene raskošnim perjem, igraju koreografije iz džez baleta na melodije kakvih nema ni u Teheranu, „Grand šou“ je doživeo pozitivnu transformaciju, što je istakao i sam Saša Popović, proglašavajući pobedu Dušana Svilara. Izjavio je da ova pobeda predstavlja novu eru za Grand i raskid sa turbo-folk melodijama. Živi bili pa videli!

Drugo - što se tiče kontroverznog serijala „Veliki brat“, i on je takođe pokazao neke neverovatne tendencije. Koliko god da je sam šou smišljen tako da raznim mehanizmima iznese na videlo ono najgore u čoveku- sujetu, pokvarenost, perverziju, agresiju, licemerje itd., te potvrdi Darvinovu teoriju o prirodnoj selekciji i Hobsovu maksimu čovek je čoveku vuk , opet sasvim neočekivano, narod je prezreo one loše i nepogrešivo glasao za onu dobru jedinku za uzor i za onu koja je preživela totalni krah i iz „mrtvih“ preko noći vaskrsla.

U trećem serijalu, koji još uvek traje, a završava se u novogodišnjoj noći, sakupljen je presek srpske mladeži, i već sudeći po onima koji su do sada izbačeni i nominovani, može se naslutiti šta narod smera.

Najlepša ukućanka i najlepši ukućanin su izbačeni, a da pri tom, ni jedno od njih nije potvrđivalo predrasudu da lepota i pamet ne idu zajedno. Svi, ali bukvalno svi ukućani mrze momka koji je nominovan najviše puta i na kraju izbačen, koji je sa sela, povrh toga sa Kosova, i zovu ga Burek.

Selo, Kosovo, Burek – nešto što je nekada bilo svetinja, sasvim očigledno prestalo je to da bude. Realno, burek je odavno zamenila pica i ostali fast-fud specijaliteti. Pogledajmo istini u oči – burek je relikvija, selo je na umoru, a na Kosovu je ostala samo virtualna sveta Srbija.

Međutim, narod je živ dok se nada, a svoju nadu je jasno iskazao ogromnim brojem glasova, da se može slobodno reći da je putem „Velikog Brata“ i „Grand šou-a“ pola Srbije glasalo za jednu jedinu spasonosnu opciju, a to je – vaskrsenje Srbije putem vrline!

Ostaje samo pitanje zašto niko javno nije pohvalio narod za pravi izbor, već svi samo javno preziru, a krišom gledaju?