Jasmina Ninkov

KOPERNIKANSKI OBRT: DEFINISANJE KULTURE KAO SREDSTVA EKONOMSKOG I DRUŠTVENOG RAZVOJA SRBIJE

Kompetencije građanina u ekonomiji zasnovanoj na znanju

Sažetak: Amartja Sen, dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju, smatra da je razvoj nemoguć bez kulture. To znači da je kultura, po svojoj povezanosti s načinom življenja, prostorima i uskoj vezi između obrazovanja i društva, nedeljiva od uslova potrebnih za ekonomski razvoj. Evropska unija prepoznaje evropsko kulturno nasleđe kao neprocenjivu imovinu u ekonomskom smislu, i na tom području podržava veliki broj projekata. S obzirom na to da su zakoračili u digitalni svet, muzeji, biblioteke i arhivi su ključni učesnici u napredovanju ka društvu koje se zasniva na znanju i kojim upravlja digitalna tehnologija, što je i cilj Evropske unije. Akcioni plan e-Evrope 2005. ima za cilj savremene onlajn javne službe u celoj Evropi (e-vlada, usluge e-učenje, e-zdravstvene usluge) i dinamično okruženje za e-poslovanje, kao i ono što bi sve to omogućilo, a to je široka rasprostranjenost informacione infrastrukture koja je pristupačna, niskih cena i sigurna. EU naglašava potrebu za delatnošću koja će premostiti digitalni jaz. Muzeji, biblioteke i arhivi mogu pomoću personalnih računara da omoguće direktni onlajn pristup, sredstva za onlajn učenje, njihovo osoblje može da podučava i mogu pružiti pristup informacijama potrebnim za razvoj e-poslovanja, što uključuje i e-trgovinu (onlajn prodaja) i upotrebu ICT da bi se promenio tradicionalni tok obavljanja poslova. Muzeji, biblioteke i arhivi mogu pomoći razvoju jake lokalne ekonomije podržavajući lokalno poslovanje i industriju.

Klju čne reči: kulturna politika, ekonomski razvoj, društvo zasnovano na znanju.

Kada se vodi razgovor o kulturnoj politici, kulturu treba posmatrati u funkciji ekonomskog i društvenog razvoja. To znači da je kultura, po svojoj povezanosti s načinom života, prostorom i sa uskom vezom između obrazovanja i društva, nedeljiva od uslova potrebnih za ekonomski razvoj. Sa druge strane, u savremenom svetu ključne su kompetencije građanina u društvu koje se zasniva na znanju. Kada je pre nekoliko godina rađeno veliko istraživanje o nivou obrazovanja prosečnog stanovnika Evrope, Nemačka je zauzela tek 22. mesto. To je kod njih proglašeno za nacionalnu katastrofu i od tada su njihove naučne snage uperene ka traženju načina da se jaz između njih i, na primer, Finske, koja je prva na listi, i drugih skandinavskih zemalja smanji. Finska je zemlja sa najboljim obrazovanjem na svetu, najboljim bibliotekama, 55 odsto stanovništva redovno koristi ove ustanove, korišćenje interneta je gotovo 100 odsto. Onda je razumljivo da samo „Nokija” ima dohodak tri puta veći od nacionalnog dohotka Srbije. Inače, „Nokija” je osnovana kao manufaktura i proizvodila je bicikle. Kako su se dru š tveni uslovi menjali, oni su se prilago đ avali i danas kod njih male IT kompanije iznajmljuju delove nekadašnjih fabričkih hala i u njima rade virtuelne poslove. Kreativna i IT industrija u svetu raste godišnje po stopi od 40 odsto. Na listi u prilogu vidi se korelacija ulaganja u kulturu i ekonomskoj razvoja. Tu su na vrhu Holandija, Južna Koreja, Danska, Švedska...

Prema podacima, i dalje 33 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju nepismenih i polupismenih. To su oni koji imaju nekoliko razreda osnovne škole i samo osnovnu školu. Ali kako se danas pod pismenošću podrazumevaju tzv. IT skills, ili znanje rada na računaru i engleskog jezika, suštinski je pola zemlje nepismeno, pri čemu je stepen korišćenja interneta oko 10 odsto. Sfera rada verno oslikava ovaj opšti trend. Četvrtina zaposlenih pripada kategoriji nekvalifikovanih i polukvalifikovanih, dok oko 11 odsto spada u visokoobrazovane.

Pored lošeg obrazovanja, tu su i velike regionalne razlike, odnosno čitavi krajevi su u zoni totalnog siromaštva. Najrazvijenija srpska opština Bečej bogatija je od najsiromašnijeg Preševa 15 puta, a Jablanički okrug je sedam puta nerazvijeniji od Beograda. Jaz između najnerazvijenijih i najrazvijenijih opština u Srbiji, stvaran decenijama prošlog veka, dodatno su produbile tranzicione dvehiljadite. Razlika između najnerazvijenije i najrazvijenije opštine 2000. godine bila je 19 puta, naredne godine se povećala na 20, sledeće pala na 15, da bi u 2003. narasla na 21,8 puta, a u 2004. na čak 26 puta. Međutim, uprkos smanjenju opštinskih razlika na 1 prema 15, što se objašnjava time da mali iskorak u maloj sredini statistički prikazuje značajan skok, na regionalnoj slici Srbije poslednjih godina nije bilo pomaka. Siromašni su, gotovo bez izuzetka, postali još siromašniji, a, uslovno rečeno, bogati još bogatiji.

Nacionalni dohodak po stanovniku u 2005. na jugu Srbije bio je, u odnosu na 1990. godinu, manji za 54, odnosno čak 60 odsto (na području Starog Rasa – Tutin, Sjenica, Novi Pazar, Priboj, Prijepolje i Nova Varoš), što je znatno veći pad od 42-procentnog prosečnog u Srbiji i onog na severu Republike (38 odsto).

Uz to, pored tradicionalno i kompaktno nerazvijenih područja (kao što je Raška oblast) i opština poput Bujanovca, Vlasotinca, Medveđe, Gadžinog Hana, Kuršumlije ili Bojnika, na karti Srbije crne mrlje su sve izraženije. Ona sve više liči na leopardovu kožu, upozoravaju godinama stručnjaci za regionalni razvoj.

Na regionalnoj karti pojavili su se i novi devastirani krajevi – područja novog regionalnog „ tranzicionog siromaštva ”. Kao posledica duboke ekonomske krize devedesetih, ali i tranzicionog procesa u kome se smanjuju dotacije za puko preživljavanje propalih velikih sistema, otvaraju se i nova područja nerazvijenosti: pojas istočne Srbije, delovi centralne Srbije, regionalni centri rudarstva i tradicionalne industrije. Reč je o industrijskim centrima kao što su Kragujevac, Bor ili Priboj, gradovima „posrnulih džinova”– nekadašnjih „nosilaca privrednog razvoja” ne samo jedne opštine, već i celog regiona. O tome rečito govori podatak da je nacionalni dohodak Bora i Priboja sveden na petinu, da je u Majdanpeku desetkovan u odnosu na 1990, a za 15 godina više od 70 odsto narodnog dohotka izgubile su i opštine Raška, Vladičin Han, Trgovište, Svrljig, Medveđa, Bajina Bašta, Plandište, Kladovo.

S druge strane regionalnog ekonomskog radara, potvrdila su se i istraživanja Miroslava Zdravkovića, saradnika biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, i Beograd je, zajedno sa Novim Sadom i Nišom, nastavio da se razvija ili, bolje rečeno, da se brzo podiže sa pozicija na koje je bačen devedesetih. U relativno kratkom periodu tranzicije, od 2000. do 2005. godine, Beograd je povećao udeo u društvenom proizvodu Srbije sa 27,9 na 34, Vojvodina sa 30,7 na 31,2, a centralna Srbija bez Beograda smanjila sa 41,4 na 34,8 odsto. Mada u njima živi 28,4 odsto stanovništva, Beograd, Novi Sad i Niš učestvuju sa 81,3 odsto u ukupnom rastu društvenog proizvoda Republike – pokazuje ova analiza. Privlačeći i kapital i ljude, u Beogradu je uhlebljenje našao svaki treći zaposleni u Srbiji, metropola ostvaruje još malo pa polovinu prihoda i nešto više od polovine dobiti, ali nosi i pola gubitaškog tereta srpke privrede.

Najnovije analize objavljene u „Razvojnom atlasu Srbije” govore da su četiri od 16 beogradskih opština (Barajevo, Grocka, Mladenovac i Rakovica) ispod republičkog proseka razvijenosti i da su i do šest puta nerazvijenije od najrazvijenijeg Savskog venca. Poslednjih godina najbolje je, kako potvrđuju analize i Zavoda i MAP-a, prošao Novi Sad. Glavni grad Vojvodine prošle godine dostigao je dohodak iz 1989, a ove godine mogao bi za deset odsto da premaši tadašnji prosek. Beograd će 2009, a Niš 2010. dostići „srećnu” 1989, poslednje godinu „blagostanja” pre raspada SFRJ – procene su Miroslava Zdravkovića.

A ostali? Ako nastavi da beleži dosadašnje stope rasta, deset puta niže od novosadskih, ako država ništa ne preduzme i opštine se ne probude, centralna Srbija bi to mogla da očekuje tek za 122 godine!

Srbija

Srbija nema kulturnu politiku, a svakako ne onu koja je u funkciji njenog razvoja. Nema tačnog podatka koliko se ulaže u kulturu kod nas, ali je svakako dosta ispod 1 odsto (smatra se da je oko 0,3 odsto), već pomenuta Nemačka ulaže preko 7 odsto. U Holandiji se samo u biblioteke uloži preko 310 miliona evra godišnje. (Budžet Grada Beograda koji se smatra velikim je oko 35 miliona evra, isti toliki je otprilike i republički.) Naravno, reč je o bogatim i razvijenim zemljama. I obrazovanim stanovnicima.

Nismo bogati, a kako smo obrazovani? Kakva je situacija u Srbiji kada je nivo pismenosti u pitanju ? Prema popisu, negde oko 22 odsto stanovnika nema osnovnu školu, još toliko ima samo nju, samo 6 odsto ima fakultetsku diplomu, samo 10 odsto koristi internet. Ako krenemo od toga da danas biti pismen znači da treba da koristite i kompjuter, ili možda i engleski, dolazimo do podatka da je gotovo polovina stanovništva funkcionalno nepismena. Uz podatak da samo 5 odsto koristi biblioteke, koje su najveća kulturna mreža, da u preko 70 odsto gradova nema knjižare koja prodaje samo knjige, da u većini gradova nema bioskopa, galerija, koncertnih sala, čak ni klavira. Sa druge strane, uloga kulturnih ustanova nije samo da posreduju kulturu, već i informacije, obrazovanje. Ova uloga kod nas nije čak ni prepoznata. Akcioni plan e-Evrope ima za cilj savremene onlajn javne službe u celoj Evropi (e-vlada, e-usluge e-učenje, e-zdravstvene usluge) i dinamično okruženje za e-poslovanje, kao i ono što bi sve to omogućilo, a to je široka rasprostranjenost informacione infrastrukture koja je pristupačna, niskih cena i sigurna. Šta tek re ć i za kulturne industrije (a i za koga ukoliko nemamo gde da konzumiramo te proizvode, film na primer), kulturni turizam, informacione usluge, nepostojanje strategije digitalizacije kulturne baštine. Prema istraživanju koje je nedavno rađeno, nivo razvijenosti koji smo imali 1989. godine dostići će ove godine samo Novi Sad i sledeće Beograd, neki delovi Srbije će se tamo vratiti za oko 100 godina.

Srbija mora da se suoči sa tim da pri kreiranju svake strategije, pa i one u kulturi, mora da prouči savremena iskustva i pre svega analizira aktuelno stanje. A ono je porazno. Ukoliko želimo da kulturni i obrazovni nivo stanovništva podignemo na viši nivo i stvorimo obrazovanog i kompetentnog građanina, kultura ne sme više biti na margini politike. Jer bez kompetentnog građanina nema ni demokratije ni društvenog razvoja. Ova vrsta preokreta u našem promišljanju društva je neophodna. Jer u Evropu koja je sebe proglasila društvom znanja, a ne kapitala, nećemo ući ako naši građani ne budu mogli da se pronađu u novom informacionom društvu, a sa druge strane pritisnuti globalizacijom teško ćemo moći da zadržimo sopstveni identitet ukoliko sopstvenu kulturu ne učinimo dostupnom pre svega nama samima, a onda i drugim nacijama.

Evropska unija je Dru štvo znanja

Krajem devedesetih godina prošlog veka, razvoj evropskog obrazovanja se posebno koncentrisao na oblast stručnog usavršavanja. Kamen temeljac ovim promenama postavio je tzv. beli papir o obrazovanju ( 1996), ali konkretni pravac budućih zajedničkih akcija zemalja Evropske unije u obrazovanju za period 2000–2006. utvrđen je u dokumentu “Towards a Europe of knowledge” („Prema učenoj Evropi“). Čitav taj proces ima za cilj razvoj doživotnog obrazovanja i njegovo stalno osavremenjivanje.

Uočeno je zaostajanje u oblasti korišćenja novih informacionih tehnologija i da bi se to prevazišlo, Evropska unija je početkom 2000. pripremila novu obrazovnu strategiju pod nazivom “Elearning – Designing Tomorows Education“ („Evropsko učenje – dizajniranje sutrašnjeg obrazovanja“). To je kamen temeljac svih obrazovnih strategija. Jedan od urgentnih ciljeva ove strategije je razvijanje informacione pismenosti i korišćenje interneta. To znači da su sve zemlje članice Evropske unije uskladile svoje politike u oblasti obrazovanja. Delovanje je usmereno na tri osnovna elementa dinamičnog evropskog obrazovanja:

•  znanje

•  jačanje građanskih prava

•  razvoj kompetencije, sposobnosti.

Ovaj treći element, sposobnost, najvažniji je. To znači da na bazi kontinuiranog obrazovanja treba promovisati:

•  kreativnost

•  adaptiranost

•  sposobnost učenja

•  sposobnost rešavanja problema.

Evropska unija prepoznaje evropsko kulturno nasleđe kao neprocenjivu imovinu u ekonomskom smislu, i na tom području podržava veliki broj projekata. S obzirom na to da su zakoračili u digitalni svet, muzeji, biblioteke i arhivi su ključni učesnici u napredovanju ka društvu koje se zasniva na znanju i kojim upravlja digitalna tehnologija, što i je cilj Evropske unije. Akcioni plan e-Evrope 2005 ima za cilj savremene onlajn javne službe u celoj Evropi (e-vlada, usluge e-učenje, e-zdravstvene usluge) i dinamično okruženje za e-poslovanje, kao i ono što bi sve to omogućilo, a to je široka rasprostranjenost informacione infrastrukture koja je pristupačna, niskih cena i sigurna. EU naglašava potrebu za delatnošću koja će premostiti digitalni jaz. Muzeji, biblioteke i arhivi mogu pomoću personalnih računara da omoguće direktni onlajn pristup, sredstva za onlajn učenje, njihovo osoblje može da podučava, i mogu pružiti pristup informacijama potrebnim za razvoj e-poslovanja, što uključuje i e-trgovinu (onlajn prodaja) i upotrebu ICT da bi se promenio tradicionalni tok obavljanja poslova. Muzeji, biblioteke i arhivi mogu pomoći razvoju jake lokalne ekonomije podržavajući lokalno poslovanje i industriju na nekoliko načina:

•  Privlačenjem turista i unutrašnjim ulaganjima. Kulturna događanja pomažu ekonomiju regije podsticanjem turizma kroz koji se privlače ulagači. Muzeji, biblioteke i arhivi doprinose predstavljanju regije ostatku sveta. Ljudi bilo gde u svetu mogu imati pristup lokalnim informacijama i tako će svet biti otvoren za virtuelni kulturni turizam.

•  Pružanje informacionih usluga. Ekonomski razvoj se oslanja na naprednu industriju, poslovanje i trgovanje. Informacione usluge i upravljanje znanjem su glavne usluge muzeja, biblioteka i arhiva. Njihovo osoblje je stručno, oni su menadžeri, klasifikatori, čuvari, tumači i distributeri sadržaja. ICT su ove usluge promenile, u smislu sadržaja i načina dostavljanja. Sada se može ostvariti pristup informacijama iz celog sveta, velikom brzinom, putem složenih kanala koji isporučuju informacije.

Muzeji, biblioteke i arhivi su deo industrije kulture koja ima i kvalitativni i kvantitativni učinak na društveno i ekonomsko stanje zajednice. Ekonomske posledice mogu se izmeriti određivanjem uticaja institucija koje su zadužene za lokalno kulturno nasleđe, i to u smislu zaposlenosti i otvaranja radnih mesta, obnavljanje susedstva, unutrašnjih ulaganja i kulturnog turizma, kao i podrške lokalnom poslovanju i industriji.

Kulturni turizam

Kako je opalo masovno zapošljavanje u industriji, turizam je postao glavni pokretač ekonomije. Kulturni turizam se može definisati kao posete turista privučenih istorijskim, umetničkim, naučnim zanimljivostima nekog područja. Program „The European City of Culture”, sada pod nazivom „European Capital of Culture”, daje evropskim gradovima izvrsnu mogućnost da proslave svoje priznate kulturne vrednosti, a dosadašnji „Gradovi kulture” su od toga imali ekonomsku i društvenu korist.

Posebno muzeji i galerije mogu da privuku veliki broj ljudi. Bilo koja upotreba u ekonomske i kulturološke svrhe zahteva poštovanje zbirki i građevina i njihovu bezbednost. Mali lokalni muzeji mogu pomoći zajednici privlačenjem dovoljnog broja turista od kojih bi mogli da imaju finansijske koristi radnje, restorani, hoteli ili benzinske pumpe. Turizam koji se zasniva na znanju, kada posetioci “urade domaći zadatak” pre posete, i žele da se sažive sa zajednicom i nauče mnogo više o njoj na licu mesta, sve više je u porastu, delimično i zaslugom interneta gde ljudi pronalaze informacije o nekom mestu i pre putovanja. Muzeji, biblioteke i arhivi imaju dosta materijala koji mogu da predstave na svojim sajtovima.

Turizam vezan za poreklo

I ova vrsta turizma je sve više tražena zbog velikog interesa za porodične istorijate. Arhivi imaju središnju ulogu u razvoju ovog tržišta, tako što privlače posetioce iz celog sveta putem sajtova i omogućavaju uvid u originalne dokumente, karte itd. Biblioteke doprinose kulturnom i „predačkom” turizmu, i to zbirkama lokalnih studija koje uglavnom sadrže materijal jedinstven za neko područje. Informacije koje se tiču zajednice, a nalaze se na sajtovima, mogu biti od neprocenjive vrednosti turistima koji se pripremaju za posetu jer ljudi sve više sami organizuju putovanja i smeštaj. Institucije za očuvanje nasleđa treba da razmotre dodavanje posebnih prostorija, kao što su radnje i kafići, jer su to dodatni prihodi ne samo u samoj instituciji, nego i u njenoj neposrednoj okolini, jer bi ljudi ostajali duže i trošili više.

Unutrašnja ulaganja

Turizam je samo jedan od načina na koji institucije kulturnog nasleđa mogu da privuku unutrašnja ulaganja. Lokalno stanovništvo odlazak u muzej ili biblioteku obavlja uz odlazak u prodavnicu, banku, ili neka druga mjesta. Ljudi koji dolaze sa strane i žele da započnu neki posao, ili oni koji žele da se dosele, biće privučeni lokalnim pogodnostima, uključujući kulturne i rekreacione centre, radnje, škole i uslužne delatnosti. Mogućnost zapošljavanja će takođe biti jedan od činilaca koji će privući unosne poslove, a muzeji, biblioteke i arhivi, kao obrazovne institucije, omogućavaju ljudima da unaprede svoja znanja.

Izvori informacija

Društveni i ekonomski razvoj zavisi od ekonomski aktivnog, društveno povezanog i dobro informisanog građanstva, koje zna svoja prava i dužnosti. Pristup odličnim izvorima informacija pomaže pojedincima da poboljšaju svoje živote. Sledeće vrste izvora informacija korisne su za društveni i ekonomski razvoj:

•  Informacije o zajednici – o lokalnim organizacijama, vladi i svim vrstama usluga;

•  Informacije o kulturi – o lokalnim događanjima, mestima za obilazak, centrima za rekreaciju, itd. Ove informacije se mogu naći na sajtovima, ali i na plakatama i u prospektima;

•  Informacije o poslovanju – važan način na koji institucije mogu podržati lokalne firme. Uprkos tome što se veliki broj poslova oslanja na onlajn izvore, poslovna zajednica još može biti u dobitku od profesionalnih usluga koje im pružaju biblioteke. Stručno osoblje može rešavati probleme koji se javljaju zbog nestručnog pretraživanja, viška informacija, pri izdvajanju relevantnog sadržaja, ažuriranju informacija. Ova vrsta informacija biće u digitalnom obliku i može biti na sajtu ili CD-ROM-u. Obuhvata:

•  imenike kompanija, nacionalnih i međunarodnih

•  izveštaje kompanija

•  nacionalne i međunarodne statistike koje objavljuju službena tela, ili dr.

•  tehničke informacije, uključujući standarde

•  informacije o patentima, izradi i prodaji

•  informacije koje se odnose na kreditnu sposobnost kompanija, na lokalnom ili nacionalnom nivou

•  nacionalne i strane novine

•  lokalne novine i novine koje donose izveštaje o poslovanju

•  informacije za one koji započinju neki posao, trgovački nazivi, nazivi kompanija, dozvole, prijave, itd.

•  informacije o uvozu i izvozu, kao i carinske tarife

•  informacije o lokalnom marketingu

•  izveštaji o istraživanjima tržišta

•  lokalne informacije o zapošljavanju, traženim strukama, ponudi i potražnji zemljišta i građevina;

•  informacije unutar i van Evrope korisne za lokalno poslovanje u drugim zemljama;

•  informacije o vladi, ministarstvu trgovine, profesionalnim organizacijama, trgovačkim udruženjima, lokalnim vladinim organizacijama;

•  informacije relevantne za poslovanje, npr. lokalna događanja, lokalne grupe volontera, političke organizacije, administrativna tela, trgovački sindikati, agencije za zapošljavanje, informacije za turiste, informacije o prevozu, o lokalnoj vladi, o lokalnom poslovanju.

•  pravne informacije, kao što su:

•  nacionalni zakoni i pravna regulativa koji važe u celoj državi, ili na određenom području

•  mesni propisi

•  evropska uputstva i pravila

•  međunarodni zakoni, kao što su zakoni o zaštiti životne sredine, deklaracija o ljudskim pravima, zakoni o odnosima među rasama

•  pravni zastupnici i advokati na lokalnom i nacionalnom nivou

•  rad suda na lokalnom i nacionalnom nivou

•  policija, zatvori, izdržavanje kazne, kriminalna dela

•  pravni saveti i usluge na lokalnom nivou

•  socijalno staranje

•  poreski zakoni

•  zakon o zapošljavanju, zakon o zdravstvu, zakon o sindikatima.

Informacione usluge

Tehnologija je povećala broj usluga koje muzeji, biblioteke i arhivi mogu da ponude javnosti, poslovnoj zajednici i posetiocima. Kao centri znanja i informacija, oni podržavaju formalno i neformalno učenje, pomažu ljudima da razviju životni stil i ispune slobodno vreme, da očuvaju i unapređuju kulturu i nasleđe svoje regije. Posebne usluge koje podržavaju ekonomski i društveni razvoj i unapređivanje okoline mogu biti:

•  specijalizovana istraživanja, kao što su književna, genealoška istraživanja, istraživanja istorije građevinarstva, itd.;

•  poslovne usluge, kao što su pronalaženje tehničkih standarda, patenata ili pravila, ustanovljavanje kreditne sposobnost kompanija, pronalaženje javnih konkursa EU, izveštaji o skorijoj istoriji određenih kompanija, sastavljanje popisa adresa za marketinške svrhe;

•  personalizovane usluge, podeljene na potrebe pojedinaca, grupa, organizacija i firmi;

•  sredstva potrebna lokalnim firmama, grupama ili pojedincima za digitalizaciju lokalnih materijala, prema dogovorenim standardima;

•  usavršavanje u upotrebi tehnologije i veština pronalaženja i vrednovanja informacija;

•  izrada i održavanje sajtova za račun lokalnih firmi i grupa iz zajednice;

•  kompjuteri, ne samo za pretraživanje interneta, nego i s programima za kancelarijsko poslovanje, tako da ljudi mogu da pišu pisma i izveštaje, zadatke, izrađuju materijale za javnost, pripremaju prezentacije, dizajniraju sajtove;

•  kompjuteri za određenu upotrebu, npr. sajtove o određenim temama, ili za pretplaćene baze podataka;

•  posebne oblasti delovanja grupa, škola, obrazovanja odraslih, itd.;

•  izložbeni prostori za lokalne umetnike, fotografe, vajare;

•  mogućnosti za lokalne dramske i muzičke trupe, s kompletima dramskih komada i muzike, koji bi se iznajmljivali dramskim grupama, horovima, orkestrima;

•  učestvovanje u informisanju javnosti i kampanjama, npr. informisanje javnosti o izložbama u muzejima i arhivima;

•  Posebni prostori posvećeni zdravlju ili poslu. Npr. zdravstvene ustanove mogu u biblioteci da organizuju skupove na različite teme; u biblioteci se mogu održavati i razgovori – intervjui za određena radna mjesta;

•  Prostori za ostale usluge, kao što su kancelarija za pitanja građana, kancelarije lokalnih vlasti, itd.

Upravljanje znanjem

Upravljanje znanjem je proces pomoću kojeg organizacije izvlače vrednosti iz svojih intelektualnih potencijala (tj. potencijala zaposlenih), koji se dele na dve grupe: eksplicitno (šire značenje, sve što može biti dokumentovano), i tacitno (znanje koje sadrži ljudski mozak) znanje. Stručno i iskusno osoblje je, samo po sebi, važan faktor u instituciji za očuvanje nasleđa. No, ono takođe može da pruži takvu uslugu i drugim organizacijama, tako što će im pomoći da srede svoj intelektualni potencijal, i uputiti ih kako da ga najbolje iskoriste.

Plaćanje i licence

U većini zemalja javne biblioteke i arhivi svoje osnovne usluge obično daju besplatno. Pojedine lokalne institucije, međutim, pogotovo muzeji, mogu naplaćivati na primer ulaz, više cene za posebne izložbe, itd.

Š to se ti č e informacionih usluga , kad se nude posebne usluge, trebalo bi uzeti u obzir jednokratne tarife i godi š nju pretplatu za usluge s dodatom vredno šć u , na primer, ako institucija mora da plaća bazu podataka ili druge nadoknade, pa mora da nadoknadi svoje tro š kove . Opredeljenje da se od firmi i individualnih korisnika tra ž i da pla ć aju godi š nju pretplatu za usluge s „ dodatom vredno šć u” zahteva da se prethodno odredi šta sadrži osnovni paket usluga . Zbog tro š kova sastavljanja specijalizovanih informacionih baza podataka č esto postoje pravila , obi č no navedena u licenci , koja ure đ uju njeno kori šć enje u javnim institucijama , a koja nadilaze uobi č ajenu za š titu zajam č enu autorskim pravom . Institucija ć e morati da odlu č i koji uslovi kori šć enja ć e biti prihvatljivi za njene korisnike i uskla đ eni s radnom praksom .

 Isporučivanje usluga

Tehnologija je revolucionisala na č in pristupa uslugama . Ljudi danas očekuju da usluge budu dostupne kad god i gde god im zatrebaju. S korisnicima će se komunicirati raznolikim metodama (elektronskom poštom, kontakt centrima, putem prostorija za ćaskanje ( chat ), mrežnih dnevnika ( weblog ) , video-konferencija, interneta dostupnog preko širokopojasnih, satelitskih ili bežičnih mreža, mobilnih uređaja, kioska, digitalne i interaktivne televizije, kao i tradicionalnim dolascima, telefonskim pozivima i telefaksom) da bi se ispunile potrebe svih korisnika. Integrisani sistemi danas mogu mnogo više nego da obavljaju tradicionalno vođenje poslova unutar institucije. Pomoću pronalaženja izvora i metoda vođenog pristupa oni mogu omogućiti pristup sadržaju. Neki p rimeri metoda isporučivanja su:

•  Kontakt centri – upiti se mogu dostavljati bilo kojim sredstvom – od sajta, preko e-pošte, telefonom, telefaksom, ili lično – i njima će se pozabaviti odgovarajući zaposleni, čime se delotvorno koristi specijalizovani kadar i, istovremeno, dopušta drugim zaposlenima da doprinose i stiču veštine i iskustvo. Upiti se mogu evidentirati korišćenjem računarskog programa za upravljanje upitima koji prati napredovanje svakog upita i omogućava da se upiti prosleđuju drugim zaposlenima kad osoba koja ih je obrađivala više ne radi, što je važno ako institucija ima drugačije radno vreme. Takvi računarski programi za upravljanje takođe daju vredne podatke o korišćenju i mogu nadgledati učinak bilo koje promotivne aktivnosti, te na taj način omogućavaju ciljano usmeravanje publiciteta na one koji možda ne koriste dovoljno sistem. Pozivni centri su često organizovani na nivou lokalne cele uprave, a tu su biblioteke naročito dobro pozicionirane da preuzmu vođstvo u upravljanju njima.

•  Usluge tipa "Pitajte bibliotekara" – ovakve usluge danas postoje u mnogim zemljama, i međunarodno. Biblioteke formiraju mrežu i sarađuju da bi pružile uslugu, obično na rotirajućem principu. Pitanja se upisuju na stranicu za upite koja se automatski preusmerava referensnoj službi jedne od biblioteka koje su uključene u sistem i koja je prima u obliku e-pošte. Bibliotekari što pre odgovaraju e-poštom onome ko je postavio upit. Usluge upita koje zajednički realizuje više zemalja i vremenskih zona posebno su korisne za manje institucije jer obezbeđuju dvadesetčetvoročasovnu uslugu, i kad je lokalna institucija zatvorena, te daju pristup stručnom znanju drugih institucija. Ovakvu vrstu zajedničke usluge mogu koristiti muzeji i arhivi. Možda baš i nije primenljiva kad se radi o upitima specifičnim za određenu instituciju.

•  Usluge tipa "Razgovarajte sa osobom" – ovakva vrsta usluge koristi onlajn tehnologiju razgovora ( chat ) koja onima koji postavljaju upite omogućava da razgovaraju s članom kadra u stvarnom vremenu. Slično usluzi "Pitajte bibliotekara", na ovim uslugama mogu sarađivati razne zemlje i vremenske zone, a male institucije od njih imaju slične koristi.

•  Tehnike zajedničkog pretraživanja ( co-browsing ) – ove tehnike omogućavaju kadru da pomogne korisnicima u pretraživanju baza podataka ili interneta.

•  Portali koji daju pristup lepezi različitih izvora i predstavljaju ih pomoću predmetno orijentisanih kapija.

•  Veb-stranice – većina institucija danas ima svoje veb-prezentacije i one se mogu koristiti za pružanje brojnih usluga, na primer:

•  Virtuelne šetnje kroz instituciju

•  Slike i podaci o izloženim eksponatima

•  Pristup katalozima (s mogućnostima za predavanje zahteva, produžavanje zaduženja, itd.)

•  Pristup bazama podataka, kao što su baze podataka o zajednici

•  Mogućnost gledanja, čitanja ili slušanja raznovrsnih digitalizovanih materijala

•  Linkovi prema drugim važnim veb-stranicama

•  FAQ usluge

•  Oglasne table s vestima o budućim zbivanjima

•  Stranice za kontakt, ili stranice "Postavite pitanje".

Veštine zaposlenih

Obučen i iskusan kadar sâm po sebi predstavlja vrednu imovinu institucije za očuvanje nasleđa. Pružati veoma kvalitetne usluge u jednoj takvoj instituciji je složen posao koji zahteva znatnu stručnost onih koji tu instituciju vode i onih koji direktno obezbeđuju usluge korisnicima. Takva stručnost zahteva spoj iskustva i sposobnosti kadra. Stručnost koju ovi kadrovi razviju tokom svog rada je vredan resurs za jednu službu u celini.

Prisustvo institucije kulturnog nasleđa u zajednici može doprineti obnavljanju susedstva i na mnoge druge načine:

•  direktno zapošljavanje kadra ;

•  indirektno zapošljavanje, kroz potražnju robe i usluga, kako za kadar kao pojedince, tako i za instituciju;

•  prihod od taksi, naplata i komercijalnih aktivnosti (muzejske trgovine, arhivske publikacije, kafići unutar institucije, specijalistička istraživanja, prodaja knjiga, itd.), ako se ponovno ulože u instituciju;

•  prihod od elektronske trgovine, od potencijalnih globalnih korisnika (onlajn prodaja karti za izložbe, pretplate na članstvo, robu i usluge);

•  doprinos cenama iznajmljivanja okolnog prostora i lokalnim porezima;

•  stvaranje tržišta za širokopojasnu vezu, kao i za ICT opremu i povezane usluge;

•  stvaranje radnih mesta – direktno, ali i davanjem mogućnosti za učenje novih veština.

Društvena i ekonomska održivost zavisi od radnih mesta. Informaciono društvo postavlja nove zahteve za veštine i obuku, koji se neprekidno menjaju, a radnici moraju umeti da se prilagode i biti sposobni da ih slede, i da iznova uče celog svog radnog veka. Muzeji, biblioteke i arhivi su važni za obezbeđivanje sredine za doživotno učenje, pružajući podsticaje za učenje na svim nivoima. Oni moraju da sarađuju i sklope partnerstvo s industrijskim, obrazovnim i institucijama za obuku da bi razvili veštine potrebne lokalnoj ekonomiji. One mogu pružati neke usluge koje su posebno važne za ekonomski razvoj:

•  pristup računarima za svrhe traženja posla, npr. traženje slobodnih radnih mesta, pisanje biografije i prijava

•  pristup računarima u obrazovne svrhe, kao što je učenje računarskih veština, ili usavršavanje osnovnih veština, što može rezultirati zaposlenjem ili boljim poslom

•  okolinu za virtuelno učenje, kao i bezbedna fizička mesta za učenje

•  pristup materijalima potrebnim za učenje

•  pristup informacijama u vezi sa obrazovanjem i zapošljavanjem, npr. o univerzitetskim kursevima, karijerama, kvalifikacijama, mogućnostima zaposlenja, itd.

Kulturna industrija

Muzeji, biblioteke i arhivi su deo “kulturne industrije” koju sačinjavaju industrije kreativnosti i znanja, zasnovane na intelektualnom vlasništvu, i koje su danas zaslužne za više od polovine ukupne zaposlenosti razvijenih zemalja. Osim što su deo te industrije, one su i u dobrom položaju da je podrže i sarađuju sa njom. Radio i televizija, na primer, danas priznaju da istorijske emisije i emisije o nasleđu privlače veliku publiku, a muzeji, biblioteke i arhivi mogu to da iskoriste, kako saradnjom s producentima emisija itd., tako i privlačenjem korisnika nakon emisija. Kao podrška ekonomskom razvoju mogu stupiti u kontakt s turističkom i putničkom industrijom i industrijom mesne zabave i odmora.

Reklama, marketing i promotivne aktivnosti

Ljudi, kao i druge organizacije i firme, neće nužno poznavati raspon usluga koje pruža lokalna institucija, pa će biti neophodan marketing. Moguće je da će institucija morati da se posebno angažuje na tom planu. Tehnologiju treba iskoristiti do krajnjih granica da bi se dosegla što šira ciljna grupa. Neke od marketinških metoda su:

•  dobro dizajnirana i pristupačna veb-prezentacija. Pošto se ona može videti bilo gde u svetu, potencijal reklamiranja usluge i regije je ogroman. Uključivanje stranica za kontakt omogućava korisnicima da stupe u neposredni kontakt sa određenom službom;

•  informativni bilteni;

•  poruke e-pošte potencijalnim korisnicima usluge;

•  priprema i distribucija letaka;

•  posete mesnim firmama, školama, fakultetima, grupama, itd. da bi stekli pojam o uslugama;

•  razgovori sa grupama ljudi i organizacijama iz lokalne zajednice;

•  promotivne aktivnosti visokostručnog kadra, kao što je obuka izvan institucije, npr. u prostorijama firmi, na fakultetima, u opštinskim centrima seoskih područja itd., učestvovanje na mesnim festivalima i karnevalima, organizovanje događanja i izložbi u zajednici, itd.

•  aktivno učešće kadra/upravnika muzeja, biblioteka i arhiva na javnim debatama u novinama, televizijskim i radio emisijama.

Procenjuje se da kreativna ekonomija raste stopom od 5 odsto godišnje. Za oko 40 odsto porasta produktivnosti u Evropi od sredine devedesetih zaslužno je korišćenje informacionih tehnologija. ICT sektor proizvodi približno 8 odsto bruto nacionalnog dohotka. Sektor kulturnog nasleđa se mora postaviti tako da to iskoristi.

Brz razvoj ICT (Information and Communication Technologies) otvoriće pristup zbirkama i podacima na nove, interaktivnije načine. Nove digitalne onlajn usluge već prestižu tradicionalne medije, televiziju i radio, zbog svoje interaktivnosti, globalnog dosega, pristupa bez obzira na geografski položaj i mogućnosti samoobjavljivanja.

Danas se očekuje da usluge budu dostupne dvadeset i četiri sata, da ih sve više pružaju mreže institucija koje se oslanjaju na veštine i izvore institucija kulture iz celog sveta, i to institucija iz akademskog, strukovnog i istraživačkog sektora, kao i iz javnog. Očekivanja ljudi su povećale banke i trgovine na malo, i oni će nastaviti da traže da se usluge i informacije kroje po njihovim zahtevima. Kulturna politika tako postaje bitan faktor ekonomskog i društvenog razvoja.

Reference:

Linkovi:

Cultural heritage as a factor in economic development

http://europa.eu.int/comm/culture/activities/cultural_heritage_dev_en.htm

Towards a Knowledge-based E u rope

http://europa.eu.int/comm/publications/booklets/move/36/en.pdf

eEurope 2005 Action Plan

http://europa.eu.int/information_society/eeurope/2005/all_about/action_plan/index_en.htm

Bridging the 'digital divide': EU policies. Nov. 2004.

http://www.euractiv.com/Article?tcmuri=tcm:29-132315-16&type=LinksDossier

South West Museums, Libraries and Archives Council: Making a difference: the impact of museums, libraries and archives in the South West, May 2004; and The economic contribution of museums, libraries and archives in the South West, April 2004 .

http://www.swmlac.org.uk

European Capitals of Culture

http://europa.eu.int/comm/culture/eac/other_actions/cap_europ/cap_eu_en.html

Berube, Linda: Digital Reference Overview. Networked Services Policy Task Group, February 2003. http://www.ukoln.ac.uk/public/nsptg/virtual/

Tekstovi:

Ninkov, Jasmina: The Internet revolution and libraries – was Borges right?, Libraries in the age of internet , University of Sofia, ULISO, Bulgaria, Emporia State University, SAD (2001)

Thorhauge, Jens: Danish library policy, Danish National library Authority, Copenhagen (2002)

Finish Library Policy Programme , 2001-2004, Ministry of Education, Finland (2003)

(Autorka je direktor Biblioteke „Milutin Bojić“ i član Resornog odbora za kulturu DS-a)

Summary:

Amartya Sen, Nobel prize-winning economist, believes that without culture there can be no sustainable development. What this means is that culture, through its relationship with lifestyle, sense of place, education and social cohesion, is integral to the conditions for economic success.

The European Union recognises that Europe 's cultural heritage is a precious asset in economic terms and supports a number of projects in this area. Because of their experience in the digital world, museums, libraries and archives are key players in the rapid progress towards a knowledge-based society driven by digital technologies, which is a goal of the European Union. The eEurope 2005 Action Plan objective is that Europe should have modern online public services (eGovernment, e-learning services, e-health services) and a dynamic e-business environment and, as an enabler for these, widespread availability of broadband access at competitive prices and a secure information infrastructure. The EU is addressing the need for policies to bridge the digital divide . Museums, libraries and archives can provide direct online access via PCs, they can provide facilities for online learning, their staff can provide training, and they can provide access to information to support the growth of e-business, which embraces both e-commerce (trading online) and the use of ICT to transform traditional business procedures. Museums, libraries and archives can help to develop a strong local economy by supporting local business and industry in a number of ways. The bad economic situation in Serbia can change only in case of completely deferent aproach to citizen's competencs means that cultural development connecting with the education can be crutial.

Key words: cultural policy, economic development, knowledge based society.

(Prilog sa skupa "Kulturna politika u Srbiji" koji je u organizaciji NSPM održan 31. avgusta i 1. septembra na Tari.)