Premijer Srbije, na Vidovdan, u poseti Gračanici

Jasmina Čolak

Mlaki dokazi prisustva srpske države na Kosovu

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i grupa ministara posetili su na Vidovdan Gračanicu. Centralna proslava Vidovdana, jednog od najznačajnijih srpskih verskih nacionalnih praznika počela je ujutro liturgijom, a parastos na Gazimestanu svim stradalim Srbima iz Kosovskog boja do danas služio je patrijarh srpski Pavle. Nije tajna, za najširu javnost, ovaj odlazak beogradskih zvaničnika na Kosovo bio je zanimljiv, pre svega, kao politički događaj. Sa pažnjom se pratilo kakav će odjek dolazak Koštunice imati među kosovskim Srbima, ali i Albancima i kako će se u celoj stvari postaviti međunarodni upravitelji na Kosovu.

Ukoliko se uzme u obzir činjenica da u Gračanici živi oko sedam hiljada Srba, a da se povodom dolaska premijera Srbije Vojislava Koštunice u porti istoimenog manastira na Vidovdan pojavilo oko hiljadu njih, dovoljno je da se shvati koliko kosovski Srbi veruju da će "Kosovo zauvek biti srpsko". Više meštana izjavilo je da ih je Koštuničino izlaganje podsetilo na Miloševića, ali da oni više ne veruju u takve poruke. Posle svih obećanja nastalih na matrici "niko ne sme da vas bije", progona i stradanja, uništavanja suživota, patriotski pozivi zvaničnika iz Beograda više ne nailaze na podršku kosovskih Srba.

Koštunica je dobio saglasnost da dođe u Gračanicu, jer je najavio pre dolaska da će poseta biti lične i verske prirode. Međutim, on je održao politički govor, ponavljajući poznate tvrde stavove poput onog citiranog na početku teksta.
- Poručujemo svetu iz Gračanice da Srbija zna šta hoće - hoće pravdu, mir i pravo. Hoće da razgovara, da se dogovori, hoće kompromis i istorijski pravično rešenje za Kosovo - rekao je Koštunica.
Ova poruka je nesumnjivo u direktnoj vezi sa julskim pregovorima o budućem statusu Kosova. Zapravo, cela manifestacija trebalo je da smanji uznemirenost kod Srba, koji mesecima žive u neizvesnosti kakav će biti budući status Kosova.
Vidovdanski odlazak Koštunice u Gračanicu četvrta je poseta Kosovu nekog visokog zvaničnika iz Beograda u poslednjih sedam godina; Koštunica je došao drugi put u svojstvu predsednika Vlade. On nije pomenuo Albance, sa kojima će Srbi morati da uspostave dijalog, ako žele da ostanu na Kosovu. S druge strane, stigla je i jasna poruka kosovskih zvaničnika da Koštunica nije dobrodošao, a svoje neslaganje sa ovom posetom na radikalniji način su iskazali pripadnici pokreta "Samoopredeljenje" predvođeni harizmatičnim studentskim vođom Albinom Kurtijem.
Zbog dolaska Koštunice u Gračanicu bezbednost je bila podignuta na najviši nivo i do poslednjeg trenutka nije se znalo gde će premijer govoriti. Na kraju se pojavio samo u Gračanici, gde je došao u pratnji tenkova. Međutim, njegova bezbednost se nije mogla garantovati ni za Gazimestan, ni u Kosovskoj Mitrovici, tako da su posete ovim mestima izostale.
Prema nekim komentarima, Košunici je bilo lakše da dođe na Kosovo 2000, kao predsednički kandidat DOS, nego danas.
Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije u jednom času je rezignirano izgovorio da je "žalosno da jednog ministra, odnosno sve prisutne iz Vlade Srbije, prate neke strane trupe i da moraju da im se menjaju tablice na automobilima da bi došli na deo naše teritorije".
On je još dodao da su se svi "okrenuli protiv jednog naroda koji to nije zaslužio, želeli su da rasture i razbiju stabilnu državu na Balkanu, da je destabilizuju, a u tome su im pomogli mnogi u Srbiji."
O bezbednosti govore i Srbi koji žive u Gračanici i koji, da bi se prevezli iz Kosovske Mitrovice do Gračanice, menjaju tablice. "Da nema Kfora, zaklali bi nas", kažu reporteru Danasa. Koštunica je takvih opasnosti bio pošteđen, jer se na "svetu srspku zemlju" spustio, kako se pretpostavlja, helikopterom.
Beogradski novinari koji su pratili ovu posetu nisu bili pošteđeni "redovnog stanja" na Kosovu. Na autobus koji ih je prevozio Albanci su pljuvali, čula su se vrađanja, psovke, pokazivali su im dva prsta, pravili verbalne gestikulacije, upadali u kolonu i stavljali im do znanja da nisu dobrodošli.
O tome kakav je odnos političara iz Srbije prema Srbima sa Kosova dovoljno govori činjenica da im se gotovo i ne može prići. Odmah skoče predstavnici protokola i sklanjaju ljude koji hoće da se obrate političarima.
Tako je bilo i sa Sandom Rašković-Ivić, predsednicom Koordinacionog centra Srbije kada je jedna žena pokušala da joj priđe u manastiru Gračanica, gde je protokolarna služba počela da se dere na ovu Srpkinju sa Kosova. Slične stvari dešavale su se i tokom ranijih poseta beogradskih zvaničnika Kosovu. Kad im se obrate za pomoć, čelnici objašnjavaju da nije do njih i da nemaju ingerencije.
- Imam troje dece koji su završili srednju školu. Niko od nas ne radi. Ponekad ja kada me neko zaposli idem na njive da kopam. Muž mi je bolestan, radio je u vojsci kao civilno lice. Molila sam Srđana Vasića, načelnika Kosovskog okruga, da barem nekom od dece nađe posao. Međutim, on kaže da ne može, čeka da mu javi ministar iz Beograda šta će ili kaže da ja šaljem dokumenta u Beograd - kaže Svetlana Vasić koja nakon što je proterana iz svog stana u Prištini živi u selu Livađe.
Po mišljenju Nenada Popovića, šefa Ekonomskog tima za KIM "Albanci drhte, odnosno u blagoj su panici od početka postojanja Ekonomskog tima". Popović veruje da sama činjenica da neki Vladin organ iz Srbije dolazi na Kosovo, za Albance predstavlja dokaz da se Vlada Srbije odnosi prema Kosovu kao prema svojoj teritoriji i to njih iritira.
Tokom pregovora koje je Popović vodio sa predstavnicima KEK, UNMIK i Kosovskom povereničkom agencijom, Srbi i Abanci su imali potpuno suprotne stavove, međutim, Popović je ipak izrazio zadovoljstvo što su razgovori počeli, uzimajući u obzir činjenicu da su bili potrebni meseci da se razgovori zakažu.
Takođe, šef Ekonomskog tima za KIM Nenad Popović zahteva da svih 8.000 radnika Srba mora da se vrati na posao. Ostaje nejasno kako to učiniti, kada je i sam Popović u svom govoru naveo da ljudi ne mogu bezbedno da izađu na ulicu i da je njihovo pravo na život ugroženo. Interesantno je i to da je u dugoročnoj strategiji Ekonomskog tima za KIM među ostalim ciljevima istaknuto i pravljenje ambijenta za strane investitore. Pitanje je kako će stranci koji čak i Vojvodinu smatraju nestabilnom, uložiti u Orahovac, Goraždevac, ili Veliku Foču u kojima Srbi ne mogu ni na ulicu da izađu.

Trubači i Vidovdan

Premijera Srbije Vojislava Koštunicu je posle liturgije koja je počela u osam i trajala do deset, u Gračanici čekalo oko hiljadu građana. On se pojavio oko 13 časova i 30 minuta. U "odboru za doček" bili su trubači, iako atmosfera ni po čemu nije odavala utisak sreće, niti bilo kakvog praznika. Oni su trubili, niko nije ni pevao, ni igrao, niti bio veseo, građani Kosova su samo ćutali, gledali u pravcu puta i čekali da se premijer pojavi...

Neposlušni ministar Ilić

Centralnu proslavu Vidovdana na liturgiji u porti manastira Gračanica na 617-godišnjicu Kosovskog boja kojoj je prisustvovalo oko 500 ljudi, služio je partijarh Srpski Pavle, uz sasluženje episkopa raško-prizrenskog Artemija i episkopa lipljanskog Teodosija.
Parastos za poginule od Kosovskog boja do danas na Gazimestanu, služio je partijarh Pavle. On se na Gazimestan popeo uz prisustvo jakih vojnih trupa. Jedini koji se nije držao protokola, bio je Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije koji nije poštovao kolonu i rukujući se sa narodom, popeo se pre partijarha Pavla iza koga su potom išli predstavnici srpske Vlade. Takođe, pored srpskih zastava, vijorilo se nekoliko zastava Nove Srbije, kao i Udruženja Sloboda, što je izazvalo komešanje među Srbima sa Kosova.