NIkolas Vajt (Intervju za NOVOSTI)

Rusija odavno pristala

- KLJUČNO pitanje u pregovorima o konačnom statusu Kosova nije da li će ostati ili ne u Srbiji. Kosovo će sigurno postati nezavisno, i to najverovatnije u ovoj ili sledećoj godini. Glavna tema je - kako obezbediti uslove Srbima i drugim manjinama da ostanu na Kosovu - rekao je u intervjuu za “Novosti” Nikolas Vajt , direktor za Evropu Međunarodne krizne grupe, koja je prošle nedelje objavila novi izveštaj o KiM.
- Cilj nije nezavisno Kosovo, već rešenje koje će doneti stabilnost čitavom regionu. Da je Srbija ponudila Kosovu ravnopravan status u uniji Srbije i Crne Gore, to bi već bila ozbiljna ponuda i o njoj bi se sigurno raspravljalo vrlo studiozno.

TABU RAZBIO PARIZ

* U POSLEDNJEM izveštaju MKG o Kosovu i Metohiji, tvrdi se da su se sve članice Kontakt-grupe složile da je uslovna nezavisnost Kosova jedino rešenje. Kako, onda, tumačite stavove zvanične Moskve?
- Još u Parizu, krajem godine, razbijen je tabu oko pitanja nezavisnosti Kosova. Svi su pričali o nezavisnosti pred ruskim predstavnikom koji nije imao nikakav prigovor. Još ranije su diplomatski izvori u Moskvi dali signal da će Rusija prihvatiti kao rešenje uslovnu nezavisnost. S druge strane Rusija je jasno stavila do znanja Srbiji da neće upotrebiti veto u Savetu bezbednosti UN. Ali, nije samo Rusija poslala jasne signale Beogradu. To je učinio i Rim, preko šefa diplomatije Đanfranka Finija, i Pariz koji je savetovao Beogradu da odustane od legalističke priče i da iskoristi pregovore kako bi zaštitio Srbe na Kosovu i obezbedio veće garancije za njihov opstanak.
* Ako je odluka već doneta, čemu onda pregovori o konačnom statusu?
- Zvaničnici zemalja Kontakt-grupe, UN i EU ne mogu u ovom momentu da izađu iz uobičajenih diplomatskih stavova, a ne žele da Srbija napusti pregovarački sto. Pregovori služe da se obezbedi opstanak manjina, da se adekvatno reši pitanje severnog dela Kosova, da se dogovori prelazno rešenje od uslovne do pune nezavisnosti Kosova. Da bi Kosovo postalo član međunarodnih organizacija - SE, OEBS ili UN - ono mora da dostigne standarde koji bi ga kvalifikovali kao državu. A, tu će biti još mnogo posla za koji je pomoć međunarodne zajednice neophodna.

BEZ ALTERNATIVE

* ŠTA će se dogoditi ako Beograd, doveden pred svršen čin, kaže: U redu, mi se nećemo suprotstaviti vašoj odluci, nećemo preduzeti vojne akcije, nećemo držati pod pretnjom Kosovo, ali ne možemo da priznamo nezavisnost Kosova. Mi poštujemo Helsinšku deklaraciju i Povelju UN?
- Takav stav ima dve slabe tačke. Prva je logičko-pravna neutemeljenost, a druga - dugoročne posledice koje bi Beograd trpeo zbog takvog stava. Helsinška deklaracija i Povelja UN-a ne dozvoljavaju promenu granica bez pristanka zemlje o kojoj se radi. Međutim, reći da se ne slažemo jer se pozivamo na Helsinšku deklaraciju i Povelju UN, bez ijednog drugog razloga, to znači, mi se ne slažemo jer se ne slažemo. Drugo, ako Beograd izabere tu liniju imaće probleme sa ulaskom u EU jer jedan od uslova za prijem u EU su dobri odnosi sa susednim zemljama. Pošto će Kosovo priznati sve zemlje EU. Biće teško za Srbiju da ne prizna nezavisnost Kosova na duge staze, kao što je to postalo u međuvremenu za Tursku da ne prizna Kipar.

* Zašto Albanci treba da dobiju uslovnu nezavisnost, da li možete da navedete barem neki razlog zašto bi Srbi to trebalo da prihvate?
- Najbolji kontraargument je: šta je alternativa? Iz Beograda nije stigao nijedan ozbiljan predlog kako da se Kosovo reintegriše u Srbiju. "Više od autonomije manje od nezavisnosti" zvuči kao želja Srbije da sačuva formu međunarodne odgovornosti za Kosovo, bez ijednog suštinskog sadržaja. To ne funkcioniše u međunarodnoj praksi. Ako bi se Kosovo vratilo u Srbiju ono bi bilo ogroman ekonomski teret koji bi morali da plaćaju srpski građani jer bi se iz njihovog džepa plaćalo za razvoj Kosova. Srbi na Kosovu su praktično svim vladama u Beogradu služili za neke druge interese, a nikada niko nije mislio o njihovoj budućnosti, kako će oni živeti. Zato smo mi podvukli da Albanci moraju da naprave ozbiljnu ponudu za adekvatno rešenje svojih odnosa sa Srbima i drugim manjinama.

PREŽIVEĆE SRBI

* ZAR ne mislite da je previše optimistički očekivati od Albanaca da reše sami pitanje odnosa sa Srbima. Zašto niste pozvali EU da bude garant opstanka Srba na Kosovu u vašem izveštaju?
- Nato je na Kosovu, kao i Međunarodna zajednica, šest godina i njihova misija je u suštini bila neuspešna jer nisu doneli sigurnost Srbima. Da li smo sigurni da je međunarodna zajednica sposobna da to uradi? Nisam siguran ni da su Albanci spremni, ali to moraju da urade, jer je to uslov da stignu do nezavisnosti.
* U izveštaju MKG se savetuje Beogradu da promeni kurs svoje politike i od brige za teritorije svoju pažnju usmeri na Srbe koji žive na Kosovu. Šta to konkretno znači?
- To znači da Srbija krene što brže ka EU. Ona će ući barem 10 godine pre Kosova u EU. Iz pozicije člana EU moći će da diktira mnogo ozbiljnije uslove Prištini i da traži poštovanje evropskih standarda koje će Kosovo morati da ispuni, da bi stiglo u evropske integracije. Srbija u EU bi bila garant, ne samo za Srbe na Kosovu već i u BiH, Hrvatskoj.
* A, hoće li biti Srba na Kosovu kada Srbija uđe u EU?
- Preživeće Srbi na Kosovu do tada. Oni moraju da pronađu svoje lokalne političke predstavnike i uz promenu taktike politike Beograda uveren sam, Srbi će ostati.

NAGRADA SRBIMA

* U POJEDINIM svetskim centrima moći za razliku od drugih kriznih situacija, Srbiji ne samo da se ne nudi ništa, već se upozorava koliko rizikuje ako ne bude imala "konstruktivan pristup"?
- U politici štapa i šargarepe postoji šargarepa za Srbiju - to su pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, bez Kosova. Dakle, EU je prekršila svoje principe, ali je i Srbija “de fakto” priznala da je Kosovo već izdovojeno. I to je veoma važan znak.

  Željko PANTELIĆ, stalni dopisnik iz Brisela, 21. februar 2006