Heder Stjuart

SAD optužene da koriste novčanu pomoć za kontrolu glasova u Savetu bezbednosti UN

Observer

Prema istraživanju ekonomista, SAD upotrebljavaju svoj budžet namenjen pomoći drugim državama za potkupljivanje zemalja koje imaju glas u Savetu Bezbednosti UN, dajući im 59 % gotovine više tokom onih godina u kojima oni sede u tom Savetu.

Prošle nedelje je Kofi Anan, odlazeći Generalni Sekretar UN, u svom oproštajnom govoru izrazio svoju ličnu frustraciju zbog moći koju Sjedinjene Države imaju nad UN. U detaljnoj analizi koja sumira informacije iz proteklih pola veka, Iljana Kuziemko i Erik Verke sa Harvarda pružili su do sada najjasnije dokaze o načinu na koji najbogatiji član Saveta bezbednosti UN koristi novac radi “podmazivanja točkova diplomatije.”

Borci protiv siromaštva ljutito su reagovali na ovo otkriće. “Pomoć treba da ide onima kojima je pomoć potrebna a ne da bude politički “zaslađivač”, komentarisao je Dankan Grin iz Oxfam-a. “Poslednjih godina su, po ovom pitanju, bogate zemlje ostvarile napredak, ali obasipanje zemalja u razvoju mitom samo zato što sede u SB UN, predstavlja jasan korak unazad.”

Dobrotvorne organizacije se žale da SAD koriste svoju ekonomsku pomoć kao sredstvo političkog uticaja, a ovi novi dokazi o onome što pomenuti autori zovu “kupovinom glasova” pojačaće njihovu bojazan da li će talas novčane pomoći, obećan na prošlogodišnjem samitu grupe G8 u Gleniglsu, biti zaista pravedno utrošen.

Deset od ukupno petnaest mesta u Savetu bezbednosti popunjava se članicama na po dve godine, po principu rotacije. Kuziemko i Verker su utvrdili da, u godinama kada imaju pravo glasa, zemlje u proseku dobijaju “dodatak” od 8 miliona funti ameri č ke pomoći.

“Ne mislim da je ovo što se dešava preterano iznenađujuće; ali pitam se da li zemlje koje znaju da se to dešava mogu od toga imati nekakve koristi,” kaže Kuziemko.

Zemlje koje su nestalne članice Saveta bezbednosti takođe u proseku dobijaju i 500 miliona funti “ekstra” od samih UN, pri čemu se najveći deo tog novca kanališe kroz dečiji fond - UNICEF, preko kojeg Amerikanci mogu da primenjuju uobičajenu kontrolu. Nedavno je izazvala zajedljive komentare odluka predsednika Džordž Buš da za šefa UNICEF-a postavi svog bliskog političkog saveznika i ranijeg sekretara za poljoprivredu, En Veneman.

U situacijama kada je na pomolu “kontraverzno glasanje”, premije za zemlje članice Saveta bezbednosti postaju još i veće. Američka pomoć u tim momentima naraste čak i do 170 odsto, “otresajući” i po 23 miliona funti, dok same UN u iste namene utroše dodatnih 4 miliona funti.

“Neke zemlje služe u Savetu bezbednosti UN tokom relativno mirnih godina, dok druge, igrom slučaja, imaju dovoljno sreće da su tamo tokom godina u kojima se raspravlja o ključnim rezolucijama, pa tako njihov glas postaje još vredniji”, kažu autori, i ističu kontraverzne rezolucije o pitanjima kao što su korejski rat, Suec, Foklandi i Kosovo – doduše, period koji oni proučavaju ne uključuje ozloglašenu “drugu rezoluciju” o invaziji na Irak, o kojoj se zapravo nikad nije glasalo.

Dejvid Vudvord, iz “Fondacije za novu ekonomiju” (New Economics Foundation), koji priprema članak na ovu temu za sledeće izdanje “Lancet-a” (1), kaže da ova otkrića sugerišu da bi UN trebalo radikalno da se reformišu.

“Dok god jedna zemlja poseduje takav uticaj, uvek će imati i određeni stepen kontrole nad onim što se dešava, i vrlo verovatno je da će to i zloupotrebiti”, kaže Vudvord, i zaključuje:

“Najveća prepreka, i u MMF i u Svetskoj Banci, kao i u UN je u tome da države koje trenutno poseduju moć, tu moć mogu da upotrebe da blokiraju reformu – što one i čine.”

Fusnote:

1. “ The Lancet ” - jedan od nastarijih i u svetu najpoznatijih medicinskih časopisa, osnovan 1823. godine u Engleskoj. Poznat po bavljenju i širim temama koje se tiču SZO, UN i njenih agencija.

Naslov originala: “US accused of using aid to sway votes in UN security council” by Heather Stewart, December 17, 2006 Guardian © Guardian News and Media Limited 2006