Čedomir Jovanović

Za Kosovo nam fali još samo King Kong

Ne može u srpsku privatizaciju da se ulazi tako što prvo odete kod gazda-Miška da ga pitate: „Je l' mogu da kupim?”

Poslednjih nedelja Liberalno demokratska partija forsira priču o sukobu kompanije Delta i njenog predsednika Miroslava Miškovića sa Savetom za borbu protiv korupcije.

I to potpuno iskreno, bar prema rečima Čedomira Jovanovića, lidera LDP-a, koji u razgovoru za „Politiku" ističe da se ta stranka bavi „redefinisanjem odnosa biznisa i politike od svog osnivanja".

Zbog toga, kaže, njegova stranka i traži da Skupština Srbije formira anketni odbor koji bi ispitao uticaj Delte i njenog vlasnika na društvo u Srbiji. Jovanović ne očekuje da će odbor doneti objektivnu ocenu o tome, ali bi, veruje, bar na taj način, javnost mogla da čuje šta ima da kaže vlasnik najveće srpske kompanije.

Ali, zašto samo Delta? Jer kad su mediji posle 5. oktobra postavljali pitanje kako su nastala neka od najvećih bogatstava u Srbiji, dobijali su odgovor tipa: nije to najvažnije...

- Krajnje fer odgovor. Nismo otišli na buvlju pijacu na kojoj je bila najjača Delta u mnoštvu drugih koji su po Srbiji tezgarili pod Miloševićem. Postojali su prioriteti. U tom trenutku to pitanje nije bilo prioritet. Postalo bi prioritet da su oni koji su pod Miloševićem stvorili taj neprirodni odnos biznisa i politike pokušali to da rade u periodu vlade Zorana Đinđića. Oni to nisu radili. Ta tema je aktuelizovana čitavim nizom pogrešnih postupaka kompanije Delta, s jedne strane, i, sa druge strane, servisera te kompanije koji se nalaze na državnim funkcijama i kojima nisu šefovi ni Koštunica ni Tadić, nego Mišković lično, jer ih on plaća više nego što dobijaju novca iz budžeta.

Da li to govorite o nekim ministrima u ovoj vladi?

- Naravno. Ne o nekim... Pa cela zemlja je videla Božidara Đelića koji podržava Miškovića u Delta sitiju, kritikujući svakoga kome se ne dopada činjenica da je država Miškoviću omogućila da od Srbije napravi svoje carstvo, a u ponedeljak se solidariše sa Vericom Barać koju ta Delta kompanija napada zajedno sa njim tri dana pre toga.

Doveli su potpredsednicu Delte u Savet za brendiranje. Da mi nismo reagovali neko bi pomislio da je najvažnije to što je na crnoj listi SAD-a, pa valjda zna kako će nam svima biti sutra, kada se suočimo sa posledicama pogrešne politike. Brendiraju se promene, novi proizvodi, vizije. Ne može se šminkati Ratko Mladić.

Ali, Božidar Đelić je čovek koga ste Vi podržavali za premijera, s kojim ste bili u vladi.

- Tačno. Ali, ja sam podržavao pravo milion birača Demokratske stranke da dobiju svog predsednika vlade, to su naši prirodni partneri i ja u njima vidim buduće birače LDP-a. Da mi je stalo lično do Božidara Đelića, onda bih tražio od njega da bude član LDP-a ili bih ja još bio u DS-u.

Da se vratimo na Deltu, za koju ste rekli da je nastala devedesetih godina, u vreme nedemokratskog režima, po pravilima koja nisu bila tržišna...

- Sve ozbiljne kompanije danas u Srbiji nastale su u periodu Miloševićevog režima, govorim o privatnom biznisu.

Ali zašto je samo Mišković isplivao kao glavna meta Vaše stranke, a ne pominjete druge koji takođe sada imaju mnogo više nego što su imali u vreme Miloševića?

- Ključni problem kompanije Delta, po mom mišljenju, nije u tome što je ona nastala u Miloševićevoj epohi. Ključni problem kompanije Delta je u tome što je ona pokušala da održi pravila tog defektnog odnosa biznisa i politike u novim uslovima...

Zar je samo ona to pokušala?

- Verujem da je svakome lakše da ostvari svoj interes mimo neke konkurencije, takmičenja. Ali Delta je najveća i definisana je kao kompanija koja zloupotrebljava monopolski položaj. Zato ona svojom veličinom predstavlja najprirodniji izazov za nekog ko želi da reformiše ovu zemlju.

Ali i prvu i drugu DOS-ovu vladu su pratile te priče o tajkunima koji imaju privilegovan položaj. Kao što Vi sada pričate da Delta ima monopol u trgovini, tako se pričalo da je Miodrag Kostić, kao bivši direktor DS-a, dobio praktično džabe šećerane i monopol u tom sektoru.

- Siguran sam da je ljubav Koštunice prema zakonima veća od njegovih ličnih emocija prema meni i da je ijedno slovo od tomova neistina ili afera, koje su pratile moj rad, ili Zoranov (Đinđića - prim. ur.) rad ili rad naše vlade, istinito on ne bi propustio priliku da se sa nama obračuna. Tačno je da je Miodrag Kostić kupio tri šećerane, ali je tačno i da su pored njega to uradili Grci i neki drugi ljudi, da je to bila situacija u kojoj ste mogli i vi da se pojavite i da kažete četiri dinara ili dolara ako je on ponudio tri.

Da li ste svesni da sedam godina posle 5. oktobra govorite kao da je tek 6. oktobar. Počeli smo pitanjem koliko iskreno podržavate Savet za borbu protiv korupcije... Ta institucija žalila se na loš odnos svih vlada prema njoj, uključujući i DOS-ovu, u kojoj ste Vi bili potpredsednik.

- Mislim da je prirodno da postoji konflikt između Saveta za borbu protiv korupcije i vlade. Bilo bi besmisleno da je uloga Saveta za borbu protiv korupcije da hvali vladu. Ja sam lično bio u nekoliko... ne sukoba, ali vrlo ozbiljnih situacija. Bio sam predsednik tenderske komisije za privatizaciju Veterinarskog zavoda u Zemunu. Savet je napao tu privatizaciju. Ja nisam podneo tužbu protiv Saveta, ja sam tražio sastanak...

Ali kad je Savet rekao da ste vršili pritisak na tendersku komisiju, Vi ste rekli da se oni bave tračevima, da su na nivou ulice...

- Ne baš tako... Ako sam rekao da se bave tračevima, ja sam to dokazao. Uostalom, na kraju je Vrhovni sud potvrdio da smo bili u pravu. I oni ljudi koji su se bunili u tom trenutku su u međuvremenu shvatili koliko je bilo fer ono što sam ja radio.

Ali je Vaša retorika prema Savetu bila dosta oštra...

- Jedno je pitanje odnos vlade i Saveta, a drugo je pitanje reakcija vlade na potez Saveta kojim je Savet samo pokazao da radi svoj posao. Savet je vladina institucija i kada neka kompanija napada vladine institucije zbog toga što rade svoj posao, vlada je dužna da štiti tu instituciji ili neka kaže da ta institucija više ne treba da postoji. Ali, ne može da ćuti.

Evo, recimo, kada je jedan od ljudi koji su u Miloševićevo vreme stekli bogatstvo Željko Mitrović napao Čedomira Čupića, člana Saveta, preko svoje TV Pink, vlada je ćutala. A premijer Đinđić je rekao „zašto mene pitate kada se dva vrapca tuku u prašini".

- Pa, nije tačno da su ćutali. Uostalom, za mene je važno to da li neko misli da i posle Miloševića može da funkcioniše po Miloševićevim pravilima ili je spreman da se menja, pri čemu njegova spremnost na promene ne znači oprost nekog greha iz prošlosti. TV Pink je dobila nacionalnu frekvenciju ne od vlade Zorana Đinđića, nego od vlade Vojislava Koštunice, to jest od RRA.

Čupić je na kraju napustio Savet uz obrazloženje da u 2002. godini koja je proglašena godinom borbe protiv korupcije, nijedan antikorupcijski zakon nije donet.

- Pa ko je za to odgovoran?

U tom slučaju vladajuća većina.

- Pa dobro, možemo da pričamo i o tome da smo šest meseci bili blokirani u parlamentu zbog toga što Ustavni sud nije hteo da uradi svoj posao, nismo mogli šest meseci da donesemo zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, morali smo da donosimo zakon o Hagu, da redefinišemo državnu zajednicu... Žao mi je, u svemu tome postoje prioriteti...

Više puta ste ranije rekli da Delta drži na platnom spisku i neke ministre i neke bitne državne funkcionere...

- Oni se tako ponašaju. Svaki političar koji vodi računa o sebi razume težinu identifikovanja sa kompanijom Delta u trenutku kada ta kompanija vodi praktično otvoreni rat protiv državnih institucija. Izvinite, Božidar Đelić je rekao da je Delta državni projekat. Ja o tome nisam raspravljao u Skupštini ni sa kim, niti bilo koji poslanik LDP-a.

Kada je Delta to postala? Dok Tadić neuverljivo poručuje da niko, od njega do Delte, ne može biti iznad zakona, šef njegovog pravnog odbora u ime te iste Delte započinje obračun sa antikorupcijskim savetom pozivajući se na falsifikovane dokaze koje im je obezbedio ministar iz DS-a Slobodan Milosavljević. To je gaženje javnog u ime dominacije ličnog interesa. To je korupcija.Ali, koliko je moralno da lider stranke koja krije svoje finansijere govori o tome ko finansira druge...

- Morate da budete precizni, ja ne krijem svoje finansijere. Mi smo uredno i u skladu sa zakonom podneli finansijske izveštaje i NBS i skupštinskom Odboru za finansije.

U njima nisu bili navedeni donatori...

- Ne, mi smo u izveštaju uradili sve što su uradili i svi drugi. Pri čemu sam ja rekao da sam u svakom trenutku spreman da otkrijem identitet onih koji svakodnevno a ne samo tokom kampanje pomažu LDP, pod uslovom da se njima garantuje elementarna sigurnost. I to sam rekao i u razgovoru sa predstavnicima Transparentnosti Srbije i RIK-a i u Skupštini.

Pored toga, onaj ko pomaže LDP-u u svakom trenutku ima pravo to da kaže. Podršku LDP-u doživljavam ne kao zadovoljenje savesti onih koji to čine, nego kao njihov pokušaj da pomognu u meri u kojoj to mogu da bi jednog dana Srbija bila bolje mesto za život

Ili da bi mogli da očekuju da im se usluga vrati ako dođete na vlast?

- Ali način na koji mi radimo unapred to isključuje. Naše ideje ne funkcionišu na taj način. Da su nam pare bile važne uzeli bismo ih pre deset godina od Miloševića. Ja želim da svaka ovdašnja kompanija svoju težinu dokazuje na berzi, a ne na prijemima u BIA. Neka Delta izađe na berzu kao druge kompanije, pa neka omogući i Mišković svakome da kupi akcije njegove kompanije i da učestvuje u njegovom profitu kao što je to omogućio Miša Beko.

Neka poštuje odluke Saveta za borbu protiv korupcije, Antimonopolske komisije, neka ne očekuje od nas da se pravimo ludi pred činjenicom da je rentirao izveštaj Privredne komore Srbije kojim dokazuje ono što je nedokazivo. Na kraju je Delta postala veća od samog režima. I to je njihov problem. Izvinite, ne mogu da prete ljudima na prijemima u Klubu privrednika da će ih hapsiti, nije Mišković ministar policije.

A kada se to desilo?

- 4. jula ove godine.

Kome su pretili?

- Trista ljudi je bilo tamo, trista svedoka toga. Ne mogu to da rade, ja kao političar neću da ćutim o tome, nije to ni Milošević mogao da radi.

Dobro, kome su pretili?

- Neka oni sami to kažu. Neka kaže Dragan Jočić pošto je dobio pisma. Ne može u srpsku privatizaciju da se ulazi tako što prvo odete kod gazda-Miška da ga pitate „je l' mogu da kupim". Ne može, nego će kupiti onaj ko najviše ponudi.

Milana Beka ste pomenuli u pozitivnom kontekstu.

- Ne, ja sam rekao činjenice.

Ali i njega Savet za borbu protiv korupcije dovodi u vezu sa Miškovićem i Slobodanom Radulovićem, recimo, u privatizaciji „C marketa".

- Tačno.

A to baš, prema zaključku Saveta, nije transparentna privatizacija.

- Apsolutno nije. Koliko vidim, nije ni on nikada rekao da je transparentna. S tim što je za takvu situaciju uvek odgovorna država jer samo ona može definisati pravila igre. Mi smo to radili. Ako Koštunica nije sposoban za tako nešto, a očigledno je da nije, onda nam je potreban novi premijer.

Ali nije ni porekao da je učestvovao u tome.

- Ne, nije. Beka poznajem 15 godina i žao mi je što su se naši životi u jednom trenutku tako razdvojili da danas praktično živimo na suprotnim stranama. On vodi računa o svom interesu, ja o opštem. Mišković i Beko se najčešće dovode u vezu a ja mislim da je u njihovim međusobnim razlikama i odgovor na pitanje budućnosti srpskog biznisa. Budi bogat ali i drugima omogući to isto. Berza, a ne kolhoz. 21. vek a ne feudalizam. To je važno.

Da pređemo malo na izborne teme. Kandidovaćete se za predsednika Srbije. Da li zaista mislite da imate šansu da pobedite?

- Varaju se svi oni koji predsedničke izbore doživljavaju kao priliku za lični trijumf. Za mene je to samo deo procesa u političkoj redefiniciji ove zemlje i mi na njih izlazimo sa vrlo jasnim uverenjem da naše ideje imaju budućnost. Ne izlazimo na izbore da bismo samo učestvovali... Bez nas bi se oni stvarno pretvorili u igranku Koštuničinih surogata. Mislim da građanska Srbija ima pravo izbora koji bi predstavljao nešto više od glasanja za manje zlo od dva Koštuničina kandidata, Tadića i Nikolića..

Ne plašim se takvog prebrojavanja i neću praviti kompromise, bez obzira da li se radi o Srebrenici, Bosni, Kosovu, Rusiji i Evropi, zločinima i genocidu, ubrzanju tranzicije, pravu ljudi da se slobodno vole. Neću izjednačavati 5. oktobar i 12. mart, da bi za svakog bilo ponešto

Verujete, dakle, da imate šanse za drugi krug?

-U kampanji postoji puno prostora za afirmisanje naše politike. Prirodno je da se u drugom krugu nađemo Nikolić i ja, jer ljudi znaju šta su radikali i šta je LDP. Ovo društvo nakon tri godine nije dobilo konkretan rezultat koji bi simbolizovao značenje politike na kojoj insistira Boris Tadić.

To znači da Vi računate na glasove DS-a?

- Tačno. To znači da ja računam na glasove Demokratske stranke. Na glasove onih ljudi koji su 2004. godine pobedu Borisa Tadića na Terazijama proslavili uz skandiranje „Ovo je za Zorana".

A ako ipak bude onako kako agencije procenjuju - da će u drugom krugu da se nađu Tadić i Nikolić, hoćete li pozvati Vaše birače da podrže jednog od te dvojice?

- Nadam se da Tadić nema problem da pozove svoje birače da glasaju za mene, ni meni nije problem da zatražim podršku za njega. Pod jednim uslovom koji treba da obavezuje - dogovor oko politike za koju se traži podrška. Birači LDP-a nisu stado koje se preteruje s brda na brdo, to su ljudi koji svojim glasom investiraju u političare od kojih očekuju neki rezultat. Tadić je političar bez rezultata i to ga diskvalifikuje. Dok god je Tadić predsednik Koštunica će vladati Srbijom.

Idu i lokalni i pokrajinski izbori. Nastupate samostalno ili u koaliciji?

- Odbori donose samostalne odluke i tu nema nikakve direktive iz Beograda. Kada je reč o Vojvodini ne vidim puno prostora za koalicije. Mi smo definisali drugačiju politiku od svih koje se nalaze na političkom tržištu.

Kakav rasplet kosovskog čvora očekujete posle 10. decembra?

- Mislim da je velika greška napravljena odbijanjem Ahtisarijevog plana. To je bila dobra osnova. Trebalo je ugraditi mehanizme koji bi dodatno osnažili veze Beograda i Prištine upućujući ih jedne na druge. Nakon 10. decembra izgleda mi verovatno da će se u narednih nekoliko meseci kosovski parlament odlučiti za samoproglašenje nezavisnosti na osnovama Ahtisarijevog plana, da će potom uslediti međunarodno priznanje. U tom trenutku ćemo tražiti ostavke svih koji su vodili pregovore, jer su posle Miloševića koji je izgubio pravo Srbije da upravlja Kosovom, oni ugrozili pravo Srba da na Kosovu žive.

I Ahtisarijev plan i koncept LDP-a „teritorija Albancima - Srbima ravnopravnost", praktično pretpostavlja da prvo Beograd prizna nezavisnost Kosova, a onda da kosovska vlast garantuje Srbima ravnopravnost i sva prava. Zar nije logično prvo ići na standarde, pa onda odlučivati ko će upravljati teritorijom?

- Mislim da na suštinu ne utiče previše ko će koga prvi priznati. Suština je zapravo u traganju za odgovorom da li mi imamo sposobnost da iz tog istorijskog haosa, iz te agonije, izvučemo konačno neki kvalitet, ili ćemo dopustiti da nas to Kosovo uništi kao što smo mi prethodno uništili njega.

Ali za kompromis su potrebne dve strane. Ne vidi se ni spremnost Albanaca...

- Ne, za početak je potrebna promena u Beogradu.

Ali, kako stvari stoje, jedina promena koju su Albanci spremni da prihvate je ona u kojoj zvanični Beograd kaže „priznajemo nezavisnost Kosova".

- To nije tačno. Ovi pregovori su u mrtvom uglu ne zbog tvrdoglavog insistiranja Albanaca, nego zbog toga što smo mi dolutali do Hongkonga - i još samo King Kong nedostaje.

Mislite li da su Albanci spremni na nešto manje od nezavisnosti?

- Mislim da je u svakom slučaju bilo puno prostora za otvaranje koncepta koji Albancima ne bi dozvolio da dođu do pozicije u kojoj se nalaze danas. Mi smo ih doveli u tu poziciju, jer je i naš odgovor jedno veliko „ne" i mi ne vidimo drugo „ja". Albanci su jednako isključivi kao i mi.

Ali, zar se u okviru zvanične pozicije Beograda ne otvara veći prostor za različite dogovore nego u okviru onoga što zastupa zvanična Priština?

- Ne. Ja to ne vidim tako. Zvanična pozicija Beograda je pozicija Miloševića iz 1999. godine. Rezolucija 1244 se doživljava kao Sveto pismo, a to je bila jedna administrativna odluka kojom se amortizuje ta transformacija iz ratnog stanja u stanje nekog prividnog mira.

Ali, Milošević je silom vladao na Kosovu, a ovde se faktički pruža mogućnost Albancima da sami upravljaju Kosovom, samo da priznaju suverenitet Srbije. Zar to ipak nije bitna razlika?

- Vi onda morate tu politiku da otvorite do kraja pa da kažete a šta to konkretno znači za same građane Srbije, šta to konkretno znači u vašem životu, to što će Kosovo biti deo Srbije, a u stvari to neće biti. Ja to ne razumem. Ne vidim kakva korist proizilazi iz svega toga. A očigledno je to neprihvatljivo za drugu stranu, jer oni već imaju svoju zemlju. Koliko god to zvučalo šokantno, moj posao je da prvo razmišljam o činjenici da 90 odsto mladih svoju budućnost ne vezuje za Srbiju.

Smisao svake politike nestaje pred istinom da Srbija postaje najgore mesto za život. I na otporu pred tim pravilom mi gradimo našu viziju. Nije to izdaja Kosova. To je odbrana života. A za nasleđe kosovskog problema su odgovorni drugi. Mi smo spremni da preuzmemo odgovornost za ono što je pred nama. To je jedini patriotizam.