Ivan Vukadinović

Basara i Bog

(„O Kosovu još jednom”, NIN br. 2937)
Ne čitam mnogo domaće pisce, ali Basara spada među moje omiljene. Rado čitam i njegove političke tekstove, iako on podržava opciju o kojoj mislim sve najgore. Možda je to zato što od njega očekujem malo dublji tekst od izvikivanja parola i ponavljanja mantri, na kakvo smo navikli od onih „modernih”.
U svom poslednjem traktatu „o svašta nečemu”, zapravo onom o Kosovu, Basara me nije „izneverio”. Iako povremeno klizi do kakofonije opštih mesta o vlasti tajkuna (koja im nekako nije smetala u vreme DOS-a), „fiktivnoj borbi sa distance” koju vode oni za koje je srpski narod sa Kosmeta ipak glasao, a optužuju oni koji pred tim narodom ne smeju ni da se pojave; Basara je ipak uspeo da se podigne do „viših sfera”. Tako vozdignut poručio nam je, ni manje ni više, da nam Bog nešto poručuje.
Ovakav uzlet je pokušao da argumentuje, i utoliko je opasnije, ako se takvi argumenti uvaže. Jer Basara optužuje za „profanizaciju” one koji govore kako je Kosovo „najskuplja srpska reč”. I to u vremenu kada je reč ili Reč izgubila smisao.
Takva „profanizacija” još je gora, po njemu, od gubljenja vere. Jer vodi u „lažnu spiritualnost”. Uzgred, zar nismo liberalni, gospodine Basara? Dalje, svega tu ima da bi se opravdao takav stav, tradicionalnog i (post)modernog. Od optuživanja komunizma, preko metafizike, katarze, realnosti, fariseja do ekosistema. A sve sa ciljem dokazivanja kako oni koji ne pristaju zapravo apsolutizuju relativno.
I sve bi to još „držalo vodu” da se ne nameće jednostavno pitanje: Odakle baš Vi gospodine Basara znate šta na Bog poručuje?!? Kakav nam signal On šalje. Ne podsećate li tako, gospodine Basara, na onog vrhovnog žreca apsolutizacije relativnog u današnjem svetu – na američkog predsednika Yordža Buša. Jer i on razgovara sa Bogom. Tako bar kaže...
Dosta se pozivate na hrišćanstvo, gospodine Basara, taj prvi pokušaj ideološke globalizacije. I znam da ste kritični prema ovoj aktuelnoj globalizaciji. Znate li onda da je hrišćanska obaveza da se bori protiv zla, ma sa kakvim sredstvima ono raspolagalo. Da li primećujete da se oni koje u politici Srbije podržavate u svemu bezuslovno slažu sa tim jedinim centrom svetske moći koji teži apsolutnoj vlasti – sa američkom administracijom. A od apsolutne moći nema goreg zla. Svaka vlast kvari – apsolutna kvari apsolutno.
Kažete, ako nam je Kosovo sada najskuplja reč, sutra će to biti Sandžak (valjda Raška?) i Vojvodina. Nije li onaj nemački ambasador rekao slično? Pa se izvinio... A šta gospodine Basara, ako posle našeg priznavanja nezavisnosti Kosova, koje valjda smatrate racionalnim, sutra isto priznanje zatraže neke Sandžaklije ili Vojvođani?

Beograd