Biljana Baković (prir.)

Predsednik Srbije Boris Tadić za „Politiku” (1)

Da nismo gubili vreme, bili bismo u EU

Jedini siguran način da Kosovo više nikada ne bude u Srbiji jeste da Srbija vodi rat za Kosovo

Ukoliko se Vojislav Koštunica ne izjasni o tome ko mu je bliži, Demokratska stranka ili SRS, neće biti razgovora o formiranju zajedničke vlade, rekao je nedavno Boris Tadić, predsednik Srbije i lider DS-a. Premijer Koštunica je, pak, u više navrata isticao da o potencijalnim koalicionim partnerima neće da se izjašnjava dok se ne vide rezultati izbora. Ako i Tadić i Koštunica ostanu pri svojim stavovima DS i narodna koalicija koju predvodi Koštuničin DSS moraće da se okrenu drugim koalicionim partnerima. Da li je predsednik Srbije spreman na rizik da u tom slučaju vlada ne bude formirana?

– Srbiju očekuju najkompleksnije i najteže reforme u njenoj istoriji. Ono što je posebno važno znati, reforme koje imaju jasno utvrđene rokove, tako da buduća vlada, ukoliko ne bude imala apsolutan dogovor oko strategijskih ciljeva i sredstava kojima se ti ciljevi dostižu i vrednosti koje se uspostavljaju u Srbiji kroz tako vođenu politiku, neće ni moći da ostvari cilj, a to je članstvo u Evropskoj uniji – kaže Boris Tadić za „Politiku”.

U razgovoru sa članovima kolegijuma našeg lista, prilikom boravka u „Politici” u četvrtak, Tadić je naveo i da je ono što danas srpski radikali manifestuju u javnosti „zbilja na suprotnoj strani od onoga što zastupa i što je ideal DS-a”.

– Moje duboko uverenje jeste da je nemoguće biti jednako daleko ili jednako blizu toliko suprotstavljenim politikama i vrednostima. Ne možete najveće reforme u istoriji naše zemlje i brz proces integracije u EU obaviti sa nekim ko je spreman da ide i napred i nazad. To je apsolutno nemoguće. Potrebna je saglasnost oko ciljeva i u tom smislu moj zahtev je potpuno legitiman i prirodan – ocenio je Tadić. On je, između ostalog, rekao i da u DS-u postoji odluka o novom premijeru i da će je vrlo brzo saopštiti javnosti.

• Kako bi trebalo da izgleda to izjašnjavanje lidera „narodnjaka”, budući da je lider Nove Srbije Velimir Ilić prilično oštro govorio o radikalima i time na neki način poručio da im nije naklonjen?

– Jedna stvar je politička kampanja i borba za određeno biračko telo. To je nešto što ja sada stavljam u stranu. Potpuno je drugo pitanje osnovnih vrednosti, jasnih političkih ciljeva, sredstava i rokova kojima se ti ciljevi postižu. Parafraziraću jednu izjavu Zorana Đinđića iz 1993. godine kada je rekao: „Nemamo mi problem da sarađujemo sa bilo kim ako se slažemo sa njima oko osnovnih vrednosti” i to nije samo tehničko pitanje. Ne možemo mi da vodimo zajedničku politiku sa nekim ko smatra da se može relativizovati zločin učinjen u naše ime, izvršen masovno nad pripadnicima druge nacije i vere. To je nemoguće.

• Ko to smatra?

– Srpski radikali i socijalisti. Pitam se da li to isto smatraju i članovi DSS-a. Mnoge od tih ljudi lično poznajem i uveren sam da tako ne misle, ali je potrebno njihovo izjašnjenje u tom smislu.

• Kada kažete da je potrebno izjašnjenje DSS-a u vezi sa relativizovanjem zločina...

– Samo se radi o tome kako ćemo voditi politiku prema Haškom tribunalu. Vrlo je jednostavno: vi uopšte ne morate da kažete da ste protiv saradnje sa Haškim tribunalom, ali možete da oblikujete takvu socijalnu atmosferu kroz medije i kroz parlament, da je ona nepopularna i čak vrlo opasna. A sada se postavlja pitanje da li mi hoćemo da rešavamo probleme sa kojima se ovo društvo suočava ili ćemo da se vrtimo večno u krug, čemu smo inače bili skloni kroz istoriju.

• Koje su to osnovne vrednosti na kojima insistirate, kao uslov za saradnju sa ostalim strankama?

– Zajednička svest o tome da se moraju osuditi svi zločini koji su izvršeni prema pripadnicima drugih vera i drugih nacija i svest o tome da rat više nije način rešavanja problema na Balkanu. Svest o rokovima, vrednovanje rokova i izvršavanje obaveza, poštovanje vremena koje smo na veoma štetan način gubili u svim prethodnim godinama. Da nismo gubili vreme od 2000. do danas, bili bismo članica EU. To smo stvarno mogli da ostvarimo. U krajnjem slučaju, mogli smo za mandata ove vlade da dostignemo zvanje kandidata za članstvo u EU. Zbog toga što nismo, izgubili smo najmanje 360 miliona evra. Vidite koliko košta gubljenje vremena.

• Ipak, vlada ukazuje na svoje uspehe, dobre ocene Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, količinu stranih investicija u poslednjoj godini mandata...

– Ova vlada je nesumnjivo postigla i rezultate i tu nema nikakve dileme. Imamo kontinuitet rasta u određenim ekonomskim dimenzijama od 2000. do 2006. godine i to je jako važno. Očuvan je kontinuitet u povećanju proizvodnje i makroekonomskoj stabilnosti. To su dva ekonomska pokazatelja koje poštujem. Ali imamo gotovo milion nezaposlenih u Srbiji i to je zabrinjavajuća činjenica.

• Kažete da će za Vas i DS ključno pitanje biti EU. Premijer Koštunica kaže da će se nova vlada formirati oko pitanja Kosova.

– Na ovim izborima građani odlučuju u kom pravcu zemlja ide. Kosovo uopšte nije negde tamo, tamo negde na kraju našeg puta je EU. Kosovo je ovde. Politika vezana za Kosovo je definisana zajedničkom državnom politikom i našim Ustavom i tradicijom i istorijom i tu nema nikakvog spora. Naš problem je u tome što od 1999. godine mi sami o tome ne odlučujemo. Nažalost drugi mnogo više odlučuju nego mi. Drugi – Savet bezbednosti, Kontakt grupa i međunarodni izaslanici – odlučuju. Zahvaljujući miloševićevsko-radikalskoj politici faktički smo izgubili naše državno prisustvo na Kosovu i mogućnost operativnog funkcionisanja kao države na tom delu našeg prostora. Zato ne može Kosovo da definiše viziju budućnosti Srbije. Taj potencijal ima EU, a unutar toga je i rešavanje problema naše južne pokrajine.

• Koliko je Srbija u nepovoljnijem položaju u odnosu na zemlje koje su pre nekoliko dana ušle u Evropsku uniju, koliko ima tih prepreka koje ne zavise od nas?

– Iskustvo nas uči: deset članica koje su proširile Evropsku uniju, pre Rumunije i Bugarske, imale su manje prepreke na tom putu. Rumunija i Bugarska imaju veće prepreke. Svaka sledeća zemlja imaće sve veće i veće prepreke. To je činjenica na koju moramo da računamo. Krivica je naša što nismo na vreme završili svoj deo posla. Manja bi cena bila. Na kraju je mnogo veća dobit, nego ono što se ulaže. Dobit se može meriti i u milijardama evra, kao što je na primer Rumunija, koja u narednih sedam godina od EU dobija 32 milijarde bespovratnih sredstava, od čega 14 milijardi samo za poljoprivredu. Da smo mi na njihovom mestu mogli bismo da rešimo mnoge strukturne probleme. Neprevazilaženje tih prepreka na vreme direktno košta. Kada se to prevede u kilometre autoputeva, bolnice, škole, u dečije pelene, onda je neuspeh bolniji. Evo, portugalski primer, imali su 10 kilometara autoputeva kada su ušli u Evropsku uniju, danas imaju hiljadu. Zamislite Srbiju sa hiljadu kilometara autoputeva. U praktičnom smislu, to znači privlačenje stranih investitora, to je magnet za investicije. To znači bolji kvalitet života za svakog građanina.

• Mislite li da su građani Srbije svesni te činjenice?

– Nisu. Građani Srbije većinom misle da je članstvo u Evropskoj uniji dobro za državu, a nije dovoljno dobro za njih. A upravo se o građanima i njihovom boljitku radi. Evo vizije Srbije u narednih 10 godina: završena putna mreža, Koridor 10, autoput prema Crnoj Gori, sa nadom da će Crna Gora završiti svoj deo autoputa. Potpuno obnovljena i modernizovana pruga Beograd–Bar. Uz čiju pomoć? Evropske unije. Pre svega italijanskih investitora. Zbog čega? Zato što Italijani imaju interes da pruga Beograd–Bar bude uključena u funkcionalnom smislu u kapacitete luke Bar. Gde još? U luci Konstanca. Strateški cilj Srbije treba da bude administriranje delovima luke Konstanca i delovima luke Bar. Na taj način Srbija tradicionalni problem neizlaska na more rešava u funkcionalnom smislu i mi postajemo ekonomija koja je vredna velikih investicija.

• Da li Srbija ima strateški plan za razvoj ekonomije u narednim decenijama? Pomenuli ste infrastrukturu.

– Infrastruktura je glavna za razvoj ekonomije. Dakle, investicije u infrastrukturu, za razliku od investicija u takozvane kapilarne sisteme, kao što radi Ministarstvo za kapitalne investicije, koje je, podsećam, završilo samo onaj deo autoputa od Beške do Novog Sada, i to jednu stranu, na Koridoru 10, na glavnoj arteriji srpske ekonomije. Potencijal srpske privrede je i u iskorišćavanju privrednih sistema nekadašnje SFRJ. Veliki sistemi uopšte nisu besmisleno postavljeni u srpskoj ekonomiji.

• Na koje sisteme mislite?

– Tri su velika korpusa srpskih ekonomskih potencijala: energetika, saobraćaj i poljoprivreda. To je, na neki način, infrastruktura naše privrede. Ali, ukoliko se vlada pre svega bavi dobijanjem glasova u lokalnim sredinama, gde ih nije imala na prethodnim izborima, a ne razvojem ovih najvećih potencijala, onda se čini šteta društvu i ne dostiže se razvoj onim ritmom koji je moguć. Mi moramo da imamo vlade koje idu jedna iza druge, koje ne obraćaju pažnju na dnevnu političku utakmicu i denunciranje prethodnika, nego su usmerene na rešavanje problema i budućnost. Najbolji primer je Španija. Ne postoji španska vlada koja je vreme trošila u besplodnim kritikama prethodne. Svaki premijer je znao tačno svoju misiju. Španija je u vreme Franka bila u ekonomskom smislu ispod bivše Jugoslavije, a danas je visoko razvijena industrijska zemlja koja izvozi svoj kapital na sve strane sveta i koja je postala jedan od najznačajnijih političkih faktora u Evropi. To je primer kakav Srbija treba da sledi. Kontinuitet od 2000. godine, pa četiri ili pet vlada takve politike, i Srbija će biti na zelenoj grani.