Autorizovana verzija razgovora

Reporter,12. dec. 2001.

Koalicioni (ne)sporazumm, nemocno slovo na papiru 

Izmedu akta i lakta

(Pred)izborni dokument DOS-a od pocetka je više imao karakter deklaracije cija je obaveznost pre svega stvar politicke volje, smatra politicki analiticar Ðorde Vukadinovic

Jovica Krtinic 

Urgentnim odstranjivanjem potpredsednika Demokratske stranke Srbije Dragana Maršicanina iz visoke fotelje predsednika republickog parlamenta, sredinom prošle nedelje prakticno je stavljen "crni flor" na predizborni koalicioni sporazum vladajuceg DOS-a. Iako su se obe strane u dosad najžustrijem koalicionom sporu beskompromisno pozivale na prava i obaveze koja iz pomenutog akta proisticu, još jednom se potvrdila ona stara da se, sve u svemu, ipak radi samo o "mrtvom slovu na papiru". 

Vec površnim citanjem teksta Koalicionog sporazuma DOS-a o izbornoj saradnji, "overenog" 28. novembra prošle godine, upada u oci da u njemu nigde eksplicitno nije ugradena bilo kakva norma koja bi onima kojih se tice nametala formalno pravnu obaveznost. "Nema tu posla za sud. Takav sporazum može da bude osnova samo za politicku ili moralnu odgovornost", mišljenja je advokat Ivan Jankovic. 

Da tako stvari stoje kada je najvažniji akt vladajuce koalicije u pitanju, smatra i politicki analiticar Ðorde Vukadinovic. On drži da je ovaj sporazum od pocetka više imao karakter deklaracije koja je odražavala politicki trenutak kao i da je njegova obaveznost pre svega stvar politicke volje. "Slucaj sa Maršicaninom ne predstavlja prvo kršenje ovog sporazuma. Podsecam da je sporazum prakticno prvi put derogiran neposredno posle pobede DOS-a na decembarskim izborima kada je došlo do zatezanja oko izbora ministra policije. To mesto u republickoj vladi je bilo dodeljeno DSS-u, a posle mesec dana rasprave ipak je odluceno drugacije", istice Vukadinovic. 

Rekontra: Koalicioni sporazum usvojen je na Predsedništvu DOS-a i u vecini slucajeva koji su bili predmet rasprave unutar vladajuce koalicije, ovo telo se po pravilu sastajalo i arbitriralo, donoseci obavezujuce odluke. Prakticno, od ove prakse prvi put se odstupilo u "slucaju Maršicanin". Razlog zbog kojeg Predsedništvo DOS-a nije našlo za shodno da raspravlja o sudbini funkcije na kojoj se Maršicanin našao blagodareci clanu 8. Koalicionog sporazuma (premijersko mesto DS-u, predsednik Narodne skupštine DSS-u), prema ÐorduVukadinovicu krije se u cinjenici što inicijatori smene izgleda nisu bili sigurni u odlucnost svih lidera DOS-a da Maršicaninov "odstrel" podrže. "Skandal izazvan spornim glasanjem poslanika Borislava Novakovica, doveo je Ðindicevu vecinsku frakciju u DOS-u u prilicno defanzivnu situaciju. To je ocigledno nametnulo imperativ hitnosti akcije Maršicaninovog smenjivanja. Osim toga, neko je osnovano pretpostavio da svi lideri DOS-a na eventualnoj sednici Predsedništva ne bi imali jedinstven stav o nužnosti te smene", istice Vukadinovic. Donošenje i sprovodenje u delo dosad najradikalnije odluke kada je krhki "brak" po imenu DOS u pitanju, zateglo je do pucanja odnose na relaciji Ðindic-Koštunica. Oprezni analiticari, medutim, još iste veceri ocenili su preteranom mogucnost da DSS sada odigra "kontru" - recimo, na kartu stavljanja na dnevni red pitanja poverenja vladi premijera Ðindica ili zahteva za vanrednim izborima. "Takvu mogucnost na izvestan nacin su predupredile i Ðindiceve najave da bi DSS mogao ostati bez poslanickih mesta u parlamentu ukoliko nastavi sa "opstrukcijom reformi". Tako se došlo do situacije da su predmet potencijalne "trgovine" odjednom postali DSS-ovi poslanicki mandati u zamenu za neotvaranje pitanja poverenja Ðindicevom kabinetu", smatra Vukadinovic. On dodaje da u aktuelnom trenutku DSS prakticno nema dobrog poteza: "Svaki njihov radikalniji istup bio bi iskorišcen za opravdavanje smene Maršicanina, ali i prilika za optužbe o približavanju SPS-u i radikalima. S druge strane, buduci da je ucestvovao u vlasti, DSS nece moci da bude ubedljiv faktor, i u eventualnom opozicionom statusu prakticno ce biti 'strano telo'. DSS je definitivno napravio seriju loših poteza, a ono što je po njega najgore jeste to što je iz poteza u potez pokazivao kolebljivost". 

Revizija: Slamka za koju bi, posle svega, DSS mogao da se uhvati najverovatnije se krije u ruci Miroljuba Labusa, kome se naknadno pridružio i sve autonomniji Goran Svilanovic. Njihov predlog da se pristupi pisanju novog i, po svemu sudeci, konzistentnijeg koalicionog ugovora, DSS najverovatnije nece moci da odbije. Pogotovo ukoliko se u tom novom dokumentu preciznije odrede uloge, prava i obaveze, ali i mehanizmi rešavanja kriza poput poslednje. "Glasao bih za Labusov predlog jer je sada veoma bitno da se ima smisla za kompromis. Naprosto, bilo bi dobro da se odgovornost od koje su jedni stalno bežali, a drugi se stalno od nje odgurivali, konacno - raspodeli", kaže Vukadinovic. U protivnom, smatra on, ako do pribiližavanja i podele odgovornosti ne dode, strana koja sebe sada doživljava kao pobednicku, nikako ne bi trebalo preterano da se raduje. "Najvecu cenu ovog sukoba ce platiti reforme. Ðindiceva struja ce, doduše, imati trenutno jacanje, ali to nikako nece važiti i za proces tranzicije u Srbiji", zakljucuje Vukadinovic. 

Podrška po svome 

U Koalicionom sporazumu DOS-a o izbornoj saradnji, koji su lideri 18 stranaka potpisali 28. novembra prošle godine, najveci broj clanova (od ukupno jedanaest) tretira pitanje raspodele poslanickih mandata i kampanje uoci decembarskih izbora. Postizborna saradnja obradena je u clanu 7. u kojem stoji da se "potpisnice Koalicionog sporazuma obavezuju da ce izabrani poslanici delovati u skladu sa politickim nacelima i ciljevima na osnovu kojih su se udruživali radi zajednickog nastupa na izborima". Ova uopštena forma donekle se konkretizuje u clanu 10. koji obraduje problematiku "postizborne koalicije": "Stranke clanice DOS cvrsto su opredeljene da DOS ostane i posle izbora od 23. decembra 2000. Politicka koalicija koja ce u svom politickom, parlamentarnom, medijskom i ukupnom delovanju da podržava rad republicke vlade do sledecih redovnih ili vanrednih parlamentarnih izbora. Obaveza podrške koalicionoj vladi ne ometa pravo svake stranke na samostalno politicko delovanje." Raspodela funkcija obradena je u clanu 8. u kojem se navodi da su se potpisnice Koalicionog sporazuma saglasile da raspodelu funkcija u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Vladi Republike Srbije i drugim republickim organima izvrši Predsedništvo DOS-a. "Potpisnice Koalicionog sporazuma obavezuju se da za najznacajnije funkcije u Republici Srbiji kandiduju najbolje kadrove, odgovarajuce strucnosti, ugleda i iskustva u obavljanju slicnih poslova i zadataka. Na predlog nosioca liste dr Vojislava Koštunice, kandidata za predsednika Narodne skupštine RS dace DSS. Na predlog nosioca liste dr Vojislava Koštunice kandidat za premijera bice dr Zoran Ðindic?"

 Izbori sa dva kraja 

Ðorde Vukadinovic smatra da su izbori definitivno najbolji poznat nacin za razrešavanje politickih kriza. "Širenje straha da bi izbori u akteulnoj domacoj situaciji izazvali zaustavljanje reformi i stranih investicija, potpuno je bez osnova", istice on i iznosi procenu da je, ukoliko dode do izbora, sigurno da niko ne bi imao vecinu. "DSS bi osvojio negde oko jednu trecinu i u tom slucaju Ðindic bi bio prinuden da saraduje s njima. Sa druge strane to bi prinudilo i DSS da više ne može da izbegne odgovornost vršenja vlasti. To bi bila najveca dobrobit od vanrednih izbora, koji bi možda bili i prvi pravi, s obzirom na to da dosad nismo imali regularne izbore", smatra Vukadinovic i dodaje da je sasvim prirodno da male partije okupljene oko Ðindica nemaju interesa da se izbori u skorije vreme dogode. "Oni su svesni da sada imaju u rukama daleko više od svoje realne vrednosti, a to se ne ispušta tako lako. Osim toga, postoji i jedan ocigledan odnos meduzavisnosti sa strankom premijera Ðindica, zbog kojeg ce izbori još neko vreme ostati na dugom štapu", istice naš sagovornik i iznosi procenu da bi na eventualno raspisivanje izbora bitnije mogli da uticu potencijalni socijalni nemiri, nego zahtev DSS-a i ostatka opozicije.

hronika vesti (arhiva)