SAŠA GAJIĆ: POTREBAN JE OŠTRIJI NASTUP BEOGRADA

Politički analitičar Saša Gajić izjavio je za Međunarodni radio Srbija, da samoproklamovane vlasti u Prištini i zemlje koje ih podržavaju, nisu zadovoljne brojem država koje su priznale nezavisnost Kosmeta. On podseća da su planeri kosmetske nezavisnosti očekivali da će, u prvih mesec dana od dana proglašenja, jednostranu nezavisnost Kosmeta priznati čak 50-60 zemalja, te da će zatim, po inerciji, to uraditi i neodlučne države, što se, međutim, nije desilo.

S tim u vezi, posebno je značajno to što velika većina islamskih zemalja nije podržala nezavisnost Kosmeta, iako su Priština i jedan deo međunarodne zajednice očekivale da će se te zemlje rukovoditi logikom verske solidarnosti. Podsećajući na čvrst stav Rusije, Kine, Indije i nekih članica EU da je samoproglašenje nezavisnosti Kosmeta protivno međunarodnom pravu, Gajić je uveren da, bez obzira na jak diplomatski pritisak, većina zemalja neće pristupiti procesu priznanja nezavisnosti Kosmeta. S druge strane, nastavlja on, principijelnu, na međunarodnom pravu zasnovanu poziciju Srbije i država članica SB koje podržavaju Beograd , treba posmatrati i u kontekstu postojećih međunarodnih okolnosti, ali i događaja koji se, na jesen, očekuju na Bliskom Istoku. Ta dešavanja će svakako privući pažnju međunarodne zajednice i ukoliko Generalna skupština i SB o Kosmetu zauzmu stav u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom, postoje šanse da se zadrži, odnosno “zamrzne” postojeće stanje u kosmetskom procesu, ocenjuje Gajić.

Kada je reč o zahtevu Beograda da se Međunarodni sud pravde izjasni o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije, Gajić kaže da je ta inicijativa svakako potrebna, ali nedovoljna. Gajić smatra da je u tom smislu Beograd trebalo da nastupi oštrije - pokretanjem tužbi protiv nekih od zemalja koje su priznale nezavisnost južne srpske pokrajine.Gajić je, mišljenja da u strategiji Srbije ima prostora i za druge opcije, kao što je selektivna ekonomska saradnja, odnosno favorizovanje zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosmeta. Takođe je veoma bitno da Srbija, osim u UN, svoj stav afirmiše i kroz regionalne organizacije posebno u islamskim i latinoameričkim zemljama i da razvija dobre ekonomske odnose sa tim zemljama, koje su bogate energentima i sirovinama, a imaju isto političko stanovište o međunarodnim odnosima kao i Srbija, ističe Gajić.

Obrazlažući ocenu da će se na predstojećem zasedanju Generalne skupštine voditi velika polemika o pravnom osnovu EULEX-a na Kosmetu, naš sagovornik podseća da između velikih sila u SB UN ne postoji saglasnost oko uloge evropske misije. Iako Rusija smatra da je ta misija nelegalna i protivna Rezoluciji 1244, EULEX se ipak, mimo odluke SB i na osnovu politički iznuđenog plana generalnog sekretara UN, razmešta u južnoj srpskoj pokrajini i preuzima ingerencije UNMIK-a. U tom kontekstu, cilj pojačanog diplomatskog pritiska na zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosmeta, jeste zauzimanje afirmativnog stava prema ulozi EULEX-a i dobijanje legitimiteta za realizaciju u SB odbačenog Ahtisarijevog plana o nadziranoj nezavisnosti Kosmeta, podvlači na kraju Saša Gajić.

16.08.2008