Ričard Hobruk pozvao Crnu Goru i Makedoniji da priznaju Kosovo

Ričard Hobruk pozvao Crnu Goru i Makedoniji da priznaju Kosovo i apelovao na EU da ne prima Srbiju u članstvo te organizacije, sve dok ta država "ispoljava pretenzije ka Kosovu i smatra ga delom svoje teritorije".

Nekadašnji ključni rešavač balkanskih konflikata, koji se u Prištini sastao sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem, pozvao je Brisel da odustane od prijema Srbije u članstvo u toj organizaciji sve dok Beograd ne prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

"Ako Srbija bude primljena u EU, to treba da se dogodi ako se postigne potpuni dogovor da ( Beograd ) prizna Kosovo kao nezavisnu državu. EU bi teško pogrešila ako prihvati Srbiju dok ona ima pretenzije da je Kosovo deo njene teritorije. To bi bilo veoma opasno", rekao je Holbruk u Prištini.

"Nepovratna činjenica je da je Kosovo slobodna i nezavisna država. Kako vreme prolazi još mnogo zemalja će priznati Kosovo, a među njima i susedne zemlje, Makedonija i Crna Gora, koje pozivam da to učine", izjavio je Holbruk.

Holbruk je, takođe, odbacio poređenje između proglašavanja nezavisnosti Kosova i slučajeva Južne Osetije i Abhazije, rekavši da je Rusija "anektirala" dve pobunjene pokrajine, dok je međunarodna zajednica pitanje Kosova još 1999. godine prenela na Ujedinjene nacije da bi "nakon toga Kosovo postalo nezavisno".

"Kosovo je proglasilo nezavisnost nakon što je Rusija zapretila vetom na plan Martija Ahtisarija", rekao je Hlobruk, naglašavajući da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova sredinom februara "bio potpuno korektan ptez vlasti u Prištini".

"Postojala su tri puta. Da se Kosovo vrati pod okrilje Srbije, što bi dovelo do rata, da ostane pod UN, što se više nije moglo i da proglasi nezavisnost. Odluka je bila vrlo laka", rekao je Holbruk.

Bivši američki ambasador u UN i jedan od tvoraca Dejtonskog sporazuma ocenio je i da se Kosovo uspešno suočava sa prvim izazovima priznavanja statusa od drugih zemalja, imajući u vidu "globalnu kampanju koju protiv njegove nezavisnosti vodi Rusija".

Holbruk će se sastati i sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom i predsednikom pokrajinske skupštine Jakupom Krasnićijem.

Nekadašnji američki specijalni izaslanik smatra se jednim od ključnih igrača u procesu rešavanja kosovske krize u vreme administracije bivšeg predsednika SAD Bila Klintona.

U "prelomnom trenutku" konflikta na Kosovu, Holbruk se 24. juna 1998. godine u Juniku sastao sa lokalnim komandantom OVK Hajdinom Abazijem, poznatijim pod ratnim imenom Ljuan Hadžiju, nakon čega je ta formacija albanskih gerilaca izbrisana sa američke liste terorističkih organizacija.

PTC 08.09.2008