Vojislav Koštunica: Život SSP-a je smrt Srbije

Nikad nije kasno za poništavanje, izjavio premijer pozivajući se na zaustavljeni proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma u Nemačkoj

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je kraj Srbije, jer Srbije nema bez Kosova i Metohije, izjavio je premijer Vojislav Koštunica na okruglom stolu na beogradskom Pravnom fakultetu posvećenom pravnoj analizi sporazuma sa Evropskom unijom koju su napravili DSS i Nova Srbija.

„Život sporazuma je smrt Srbije”, rekao je Koštunica, dodajući da SSP treba poništiti, ali i da za to postoje različiti putevi, od kojih je jedan i usvajanje interpretativne deklaracije u Skupštini Srbije kojom bi se odbacile sporne odredbe ugovora sa EU.

„Nikad nije kasno”, izjavio je on, pozivajući se na primer Nemačke, u kojoj je parlament ratifikovao Lisabonski sporazum o funkcionisanju Evropske unije, ali on neće stupiti na snagu sve dok ustavni sud ne oceni da li je u skladu sa nemačkim zakonima. 

Odgovarajući na primedbu Branka Rakića, docenta na Pravnom fakultetu, da je nedostatak pravne analize DSS-a to što se ne navodi šta treba uraditi dalje, Koštunica je rekao da je predlog izostavljen namerno jer bi bio „predmet manipulacija”.

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić smatra da je Evropska unija prihvatanjem plana Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti južne srpske pokrajine i slanjem misije Euleks prekršila svoj osnivački sporazum, u kojem se pominje nepovredivost granica.

„Ako EU započne proces stabilizacije i pridruživanja sa Kosovom i Metohijom, to će biti poslednji čin priznavanja nezavisnosti. A ona se ozbiljno priprema za to”, rekao je Samardžić, kritikujući pregovarače Srbije koji „nisu pazili na poslednju rečenicu člana 135 SSP-a” u kojoj se navodi da to što se sporazum ne primenjuje na Kosmetu „ne dovodi u pitanje sadašnji status” pokrajine.

„Greška je što se nije predvidelo da će se status promeniti, jer su neke države još u vreme pregovaranja o sporazumu najavljivale šta će uraditi. Posle priznavanja nezavisnosti od 20 država, stanje stvari je potpuno promenjeno i ono traži nove pregovore”, objasnio je ministar Samardžić.

Savetnik premijera Aleksandar Simić rekao je na ovom skupu da SSP ne može biti ratifikovan, dok je akademik Kosta Čavoški ocenio da nikakav ugovor i ne postoji, dodavši da je to „bezvredan papir, potpisan samo zbog varanja naivnih birača”. Tvrdeći da se Radovan Karadžić „već šest ili sedam godina ne nalazi na Balkanu”, Čavoški je „besmislenost” potpisanog ugovora dokazivao time da je EU odustala od formulacije da preostali haški begunci treba da budu uhapšeni i izručeni, pretvorivši je u „punu saradnju”, što može značiti da će Srbiji biti postavljeni dodatni uslovi za početak primene sporazuma.

Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević, koji se jedini od govornika založio za ratifikaciju SSP-a, objasnio je da ovaj ugovor u stvari „devalvira priznanja nezavisnosti”, da sporazum i privremeni sporazum nisu protivustavni i da je pravna analiza DSS-a netačna. „Cilj Srbije je Evropska unija, ali da tamo stigne cela. Ako EU bude tražila da Srbija prizna Kosovo da bi postala njena članica, onda ne treba da uđemo u EU, jer se nijedna članica nije odrekla dela svoje teritorije”, zaključio je Ivošević.

Profesor Pravnog fakulteta Oliver Antić veruje da bi skupština morala da usvoji interpretativnu deklaraciju u kojoj bi bilo navedeno da se pod granicama Srbije podrazumevaju njene međunarodno priznate granice. „Svako ko se protivi ovome, na sebe preuzima istorijski pečat izdajništva”, rekao je Antić i dodao da će bez te deklaracije „Kosovo i Metohija otići na osnovu naše saglasnosti”.

Bivši savetnik predsednika Srbije Leon Kojen rekao je da EU gradi državu na delu teritorije Srbije i da je priključenje Srbije Uniji moguće samo ako se razjasni pitanje Kosova i Metohije.

Okrugli sto o pravnom aspektu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju organizovao je Studentski parlament Pravnog fakulteta.