Novi uslovi Brisela za Beograd

Od Srbije niko u EU neće tražiti da prizna Kosovo, ali samo ako Beograd, zauzvrat, ne blokira prijem Prištine u međunarodne institucije, rečeno „Politici” u diplomatskim krugovima u Briselu

Srbija će morati da prizna nezavisnost Kosova i Metohije da bi ušla u Evropsku uniju, izjavio je nemački ministar za Evropu Ginter Glozer prilikom boravka u Prištini početkom nedelje i dodao da taj uslov važi za sve zemlje zapadnog Balkana. „Srbija treba da podrži proces za koji se zalaže Evropska unija na Kosovu kako bi EU podržala proevropske procese u Srbiji”, ocenio je nemački zvaničnik, najavivši time da bi od vlade u Beogradu moglo da bude zatraženo da sarađuje sa misijom Euleks da bi nastavio put evropskih integracija.

Glozer, član Socijaldemokratske partije kojoj pripada i ministar spoljnih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer, prvi je visoki funkcioner iz ove zemlje koji otvoreno postavlja uslove Srbiji da, de fakto ili de jure, prizna nelegalnu nezavisnost svoje južne pokrajine, ali i iz druge članice vladajuće nemačke koalicije – Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel – stižu slične pretnje.

„Ubeđeni smo u to da bilo koja zemlja koja želi da uđe u EU treba da reši svoje najveće unutrašnje probleme, posebno one koji se tiču teritorijalnog i ustavnog uređenja, pre nego što postane članica Unije; takođe, treba imati na umu da pre početka pregovaračkog procesa i tokom pregovaranja s bilo kojom državom kandidatom EU treba da pomogne u rešavanju tih pitanja”, piše u nacrtu rezolucije Evropskog parlamenta o strategiji širenja EU, o kojoj će se danas raspravljati u Strazburu.

Nacrt rezolucije napisao je nemački poslanik Elmar Brok, član CDU, koji je za jučerašnji „Dnevnik” izjavio da priznavanje nezavisnosti Kosova ne bi trebalo da bude uslov za dalje približavanje Srbije EU. „Ali”, dodao je ipak, „verujemo da, što Srbija bude bila bliža Uniji, to će joj biti lakše da živi s novonastalom situacijom na Kosovu”.

Nedavno je jedan visoki nemački diplomata takođe izjavio da od vlade u Beogradu neće biti traženo da uspostavi pune diplomatske odnose sa Prištinom, ali da se očekuje da dve vlade – srpska i kosovska – počnu da sarađuju u takozvanim praktičnim stvarima. To bi, međutim, predstavljalo faktičko priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti.

Da Srbija u skorije vreme ipak neće morati da bira između očuvanja celovitosti države i obećanja o mogućem ulasku u Evropsku uniju svedoči i izjava jednog zapadnog diplomate na radu u Beogradu koji je za agenciju Rojters rekao da nekoliko narednih meseci ne treba očekivati velike poteze Brisela u vezi sa Srbijom i ostalim mogućim balkanskim kandidatima za članstvo. Navodeći da je razlog za to odbacivanje Lisabonskog sporazuma na referendumu u Irskoj, čime je zaustavljen proces proširenja, ovaj diplomata tvrdi da neke države EU misle da je Brisel uradio dovoljno za sada time što je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju pomogao da proevropske snage pobede na majskim izborima.

„Znamo da je ovu koaliciju lako izbaciti iz ravnoteže i želimo da ona uspe, ali uslovi su jasni: izručite begunce, ubrzajte reforme i budite realniji u vezi sa Kosovom”, kaže on.

U diplomatskim izvorima u Briselu „Politici” je rečeno da od Beograda niko u EU neće tražiti da prizna Kosovo, ali samo ako Srbija zauzvrat ne blokira prijem Prištine u međunarodne institucije.      

S. R. 

Podrška EP nastavku proširenja Unije na Zapadni Balkan

Brisel, Strazbur - Vodeće političke grupacije u Evropskom parlamentu su juče, u Strazburu, tokom debate o nacrtu rezolucije koju je predložio nemački poslanik Elmar Brok, pružile podršku nastavku proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan.Podršku nastavku tog procesa su, u obraćanju poslanicima, pružili i predstavnik francuskog predsedništva EU, Žan-Pjer Žuje, te evropski komesar za proširenje Oli Ren.

Brokov nacrt izveštaja, koji će danas biti usvojen u EP, ističe jasnu podršku ispunjenju obećanja prema zemljama kandidatima za članstvo.

U nacrtu se podseća da za zemlje bivše Jugoslavije, puna saradnja s Haškim tribunalom ostaje apsolutni preduslov.

Dokument izražava i zadovoljstvo potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i BiH, koje vidi kao „dalji korak u konsolidaciji odnosa između ovog regiona i EU”.

EP u rezoluciji poziva na ubrzanje pregovora o viznoj liberalizaciji, te pruža podršku jačanju odnosa između zemalja Zapadnog Balkana i EU u oblastima trgovine, energetike, obrazovanja i istraživanja.

Tanjug  

[Politika 10.07.2008]