Hronika 8-14 april 02

Uzice - Velimir Ilic, predsednik Nove Srbije, boraveci preksinoc u Uzicu, izjavio je da je "godinu i po dana DOS u koaliciji sa SPS i da su zbog toga nastali svi problemi u funkcionisanju nove vlasti". Pojasnjavajuci ovu tezu, Ilic je rekao da je predsednika Srbije trebalo izabrati odmah nakon petooktobarskih dogadjaja, jer bi tada Vlada imala mehanizme kontrole. "Medjutim, to nije odgovaralo premijeru Srbije Zoranu Djindjicu, koji nije zeleo da iznad sebe ima bilo koga, ali i Kostunici kome se cuvalo mesto predsednika Srbije, kazao je Ilic. On je potvrdio da ce se kandidovati za predsednika Srbije, ukoliko se za tu duznost ne bude kandidovao Vojislav Kostunica, jer bi to kako je rekao "bilo nemoralno, jer je nekada vodio njegovu izbornu kampanju". Ilic je rekao da bi mu kao rival na predsednickim izborima "odgovarao Miroljub Labus", tvrdeci za sebe "da voli da se takmici sa Labusom", smatrajuci a je "sama kandidatura od strane G-17 Plus neozbiljna". Odbacio je optuzbe da se u javnosti sluzi "govorom mrznje".

Nova fabrika i G-17 Plus

Gostujuci na uzickoj TV-5 Ilic je najavio da ce pokrenuti inicijativu o gradnji jos jedne fabrike u Caku, ovog puta, kako je rekao, za proizvodnju lekova. Tokom emisije on je ostro napao G-17 Plus, rekavsi da ova NVO iz "inostranstva dobija ogromne pare", da nije u pitanju "nikakva nevladina organizacija jer su njeni clanovi na najodgovornijim i najuticajnijim mestima u republickoj i Saveznoj vladi" i da "nije slucajnot sto su u finansijskim resorima zemlje".

"Biramo predsednika drzave i valjda je normalno da onaj ko predlaze kandidata saopsti njegove osnovne podatke, sta je radio, kakvo mu je obrazovanje, poreklo, koje je veroispovesti. Zvanicno, imam pravo da to pitam, a preko novina mi odgovaraju Zarko Korac i Zoran Djindjic. S druge strane, sta je Labus uradio kao potpresednik Savezne vlade. Nema rezultata u ekonomskom oporavku zemlje, za godinu i po nije uspeo da uspostavi kontakt sa Crnom Gorom. Jednostavno - ja pitam Labusa, a odgovara mi Zarko Korac, koga nema na spisku ni medju 100 politicara u zemlji", porucio je Ilic.

Blic, 8. april

SNP tvrdi da je spreman na kompromis, ali nije zadovoljan zakonskim tekstom

Predlog nije dobar

BEOGRAD - Socijalisticka narodna partija ocenila je juce da je najnoviji predlog saveznog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom mnogo lošiji od onoga koji ova partija nije mogla da usvoji prošle godine. SNP bi trebalo danas nakon sednice Glavnog odbora da saopšti svoj konacan stav o usvajanju ovog saveznog zakona. U saopštenju SNP koji je potpisao portparol stranke Dragan Koprivica, navodi se da su poslanicki klubovi, ekspertski timovi i Izvršni odbor ove stranke juce razmatrali predlog zakona koji je sacinio srpski ministar pravde Vladan Batic sa predstavnicima DSS i Narodne stranke.

- U verziji zakona koja je dostavljena ovoj partiji, izostavljeno je nekoliko bitnih pitanja koje su na sastanku kod predsednika SRJ Vojislava Koštunice u petak vece usaglasili DOS, DSS i NS. Izostavljanje tih pitanja kroz naknadni rad navedene grupe rezultiralo je time da je ovaj predlog mnogo lošiji od teksta zakona koji SNP nije mogao da usvoji prošle godine - istice se u saopštenju ove stranke.

Vrh SNP, kako se navodi, veruje da velika razlika izmedu ova dva predloga nije namerna i nije sracunata na to da se SNP primora na odbijanje zakona. Ova stranka smatra da „Dragoljub Micunovic kao inicijator ovih konsultacija mora biti garant da koalicioni partneri ispoštuju ono što su ponudili u petak vece na sastanku kod jugoslovenskog predsednika“.

- Potrebno je naci usaglašeno rešenje kako se ne bi ugrozio proces prihvatanja Sporazuma o preuredenju federacije i da se ne bi ugrozio opstanak zajednicke države - istice ova partija i porucuje da je otvorena za postizanje kompromisa jer preti opasnost od uvodenja sankcija. SNP upozorava da pored ove stranke i SNS, odgovornost za usaglašavanje ovog zakona i na DOS, DSS i NS.

Predrag Drecun, potpredsednik Narodne stranke, ocenio je za „Blic“ uoci jucarašnjih konsultacija unutar SNP, da od ove stranke ocekuje da prihvati predloženi zakon i pokaže odgovoran odnos prema buducnosti zajednicke države.

- Ne treba da dozvolimo da nam se ponovi situacija od pre deset godina, kad je stvorena SRJ i nedugo zatim su joj uvedene sankcije. Odnosi sa medunarodnom zajednicom imaju i svoj prijatni i neprijatni deo i moraju se oba ispoštovati - istakao je Drecun.

On je pojasnio da portparol ove stranke nije izjavio da ce NS napustiti Koaliciju „Zajedno za Jugoslaviju“ ukoliko SNP odbije Predlog zakona o saradnji sa Hagom, vec da ce prispitati odnose u koaliciji. Drecun je pojasnio da ce preispitati da li su predstavnici SNP više odgovorni prema stranci ili državi. Božidar Bojovic, predsednik SNS, istakao je, takode, da veruje da ce SNP prihvatiti savezni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom.

- SNP je pokazao razumevanje i shvatio suštinu problema i ocekujem da ce se ponašati kao ozbiljna stranka - rekao je juce za „Blic“ Bojovic. Povodom najava NS da ce preispitati odnose u koaliciji ukoliko SNP ne prihvati ovaj zakon, Bojovic je rekao da svaki pristup sadrži ucenu nije dobar i može biti kontraproduktivan. On nije želeo da precizira šta ce SNS uciniti ukoliko SNP ne prihvati ovaj zakon, vec je samo ponovio da ocekuje usvajanje pomenutog zakona.

Blic, 9. april

Srbobran Brankovic o odnosu javnog mnjenja prema izrucenjima Hagu

Vecina protiv izrucenja Karadžica i Mladica

BEOGRAD - Vecina gradana Srbije smatra da Milana Milutinovica, Nikolu Šainovica i Vlajka Stojiljkovica treba izruciti Tribunalu u Hagu, bilo bezuslovno, bilo zbog toga da bi se izbegle nove sankcije medunarodne zajednice - rekao je juce Srbobran Brankovic, direktor agencije „Medijum indeks internešenel“ u okviru pres kluba „Izlaz iz haškog lavirinta“ održanog u „Medija centru“

. On je izneo podatke iz istraživanja javnog mnjenja prema kojima 26 odsto gradana Srbije smatra da Milana Milutinovica, Nikolu Šainovica i Vlajka Stojiljkovica treba bezuslovno izruciti, 20 da ih treba izruciti kako bismo izbegli sankcije, dok 25 odsto smatra da ih ne treba izruciti bez obzira na sankcije. Kada se isto pitanje postavljalo u odnosu na generala Ratka Mladica i lidera bosanskih Srba Radovana Karadžica, Brankovic iznosi drugacije podatke:

- Oko 18 odsto ispitanika smatra da treba izruciti Mladica u svakom slucaju, 15 odsto smatra da ga treba izruciti kako bi se izbegle sankcije, a 41odsto smatra da ga ne bi trebalo izruciti bez obzira na sankcije. Ista situacija je i sa Karadžicem.

Brankovic je istakao je da Vlada Srbije okleva sa izrucenjima haških optuženika zato što se „plaši da bi se takav potez u izbornoj godini mogao negativno odraziti na njenu popularnost“.

- Od „afere Delimustafic“ obe strukture u vlasti bave se onom drugom, i ne rade ništa drugo. Vodenje takve negativne kampanje bice štetnije za Vladu Srbije, jer je ona najeksponiranija - ocenio je Brankovic. Politicki analiticar Ðorde Vukadinovic smatra da je kriza oko Haga samo jedna od kriza u okviru vladajuce koalicije i da ce biti kompromisno prevazidena, „ali uglavnom zbog spoljnih pritisaka, a ne zbog postojanja konsenzusa na unutarpolitickom planu“.

Vukadinovic tvrdi da „grupa politicara bliska Vladi Srbije svesno opstruiše rešavanje problema saradnje sa Hagom kako bi nadoknadila gubitke iz ‘afere Perišic’“.

Saradnik Alternativne obrazovne akademske mreže Milica Delevic- Ðilas ocenila je da politika uslovljavanja, sa kojom su suocene vlasti u Beogradu po pitanju saradnje sa Haškim tribunalom, ne podrazumeva nikakve nagrade ukoliko joj se izade u susret, ali da podrazumeva kaznu za protivljenja.

Pat pozicija dva dela vlasti

- Na politickoj sceni u Srbiji nastala je pat pozicija u kojoj jedna strana u strukturama vlasti iz unutrašnjopolitickih razloga ne pristupa izrucenjima, a druga strana iz spoljnopolitickih nema snage da se izrucenjima otvoreno suprotstavi - smatra Vukadinovic. On je kao apsurdne ocenio stavove nekih politicara bliskih Vladi Srbije koji „u žaru unutrašnjopoliticke borbe o Haškom tribunalu imaju pozitivnije stavove od nekih uticajnih americkih politicara“.

Blic, 9. april

Predrag Bulatovic izneo stav SNP o saradnji sa Haškim sudom

Zakon važi samo za 20 optuženih

PODGORICA - Predsednik Socijalisticke narodne partije Predrag Bulatovic izjavio je posle sednice Glavnog odbora te stranke da za njih nije prihvatljiv tekst Predloga zakona o saradnji sa Haškim tribunalom koji im je dostavljen u subotu i naglasio da se SNP zalaže za kompromisno rešenje kojim bi bili zadovoljni svi koalicioni partneri.

- Glavni odbor Socijalisticke narodne partije odlucio je da napravi kompromis sa koalicionim partnerom na saveznom nivou DOS kako bi se iznašao model saradnje sa Haškim tribunalom - izjavio je Bulatovic. - Kompromis ne podrazumeva ni Grubacev, ni DOS-ov, ni naš zakon, nego rešenje koje ce biti prihvatljivo za sve koalicione partnere. U tom smislu, predložili smo da se napravi zakon u kome ce moguca isporuka važiti samo za one jugoslovenske državljane koji su optuženi pred Haškim tribunalom, a cije su optužnice dostavljene Ministarstvu pravde SRJ - rekao je Bulatovic i dodao da bi zakon mogao biti usvojen u Saveznoj skupštini 10. aprila. Prema njegovim recima, svaka nova eventualna optužnica prema gradanima i državljanima SRJ posle usvajanja zakona trebala bi da se procesuira pred domacim sudovima.

- To bi bio kompromis. Za sada ima manje od 20 optuženih pred Tribunalom - rekao je Bulatovic i dodao da se na ovaj nacin želi zaštititi sve one gradane Crne Gore koji su nesigurni, a koji su po pozivu nadležnih državnih organa SFRJ i SRJ ucestvovali u vojnim kampanjama na prostorima bivše Jugoslavije. On je istakao da se u zakonu treba obezbediti i stvarna dvostepenost domacih sudova u toku tog postupka, a da eventualne isporuke rade republicke vlade.

- Svi naši kompromisi važe pod uslovom da naš koalicioni patrner Srpska narodna stranka u Skupštini SRJ bude za takav zakon. Nema šanse da ce SNP izglasati nešto protiv cega je SNS - istakao je on. Bulatovic je dodao i da ce predsednik SRJ Vojislav Koštunica morati da se izjasni da li je za isporuku jugoslovenskih državljana i da bude jedinstven i konzistentan u tom stavu. - Za nas je neoprihvatljivo da on naknadno bude protiv isporuke. Ocekujem i razumevanje premijera Srbije Zorana Ðindica za odluke GO u postizanju kompromisa - dodao je predsednik SNP.

- U Preliminarnim razgovorima nagovestili smo mogucnost kompromisa a nacelnu saglasnost cak i konkretnu oko kljucne formacije smo postigli. Ocekujem da ce to tako i biti, uostalom u petak vece kod Koštunice upravo takav predlog dao je gospodin Dušan Mihajlovic a sa njim su se svi saglasili. Ja se o tome nisam izjašnjavao. To je bio te veceri izvorno njihov predlog, i nema razloga da se od petka do danas promeni taj stav - naglasio je Bulatovic, istakavši da cak i ako se to desi i ako bude neko hteo to da prihvati a to bude imalo za posledicu neusvajanje zakona oni ce biti odgovorni zašto zakon nije usvojen.

Ovakvom ponudom SNP je prema njegovim recima skinula breme odgovornosti i otvorila proces saradnje sa medunarodnom zajednicom.

- Oni koji ne budu bili u mogucnosti da prihvate ovakvu formulaciju i ne budu želeli kompromis bice odgovorni za neusvajanje ovog Zakona - kaže Bulatovic.

Glavni odbor Srpske narodne stranke podržao je sinoc, na sednici u Danilovgradu, usvajanje zakona o Hagu u saveznom parlamentu.

Blic, 9. april

Predstavnici vladajuce koalicije i NS zadovoljni predlogom SNP

Odluka sutra u Skupštini

BEOGRAD - Ministar pravde Srbije Vladan Batic izjavio je juce za „Blic“ da je za DOS i Vladu Srbije politicki prihvatljiv predlog SNP da se napravi zakon o saradnji s Haškim tribunalom, u kojem ce moguca isporuka važiti samo za one jugoslovenske državljane koji su optuženi pred ovim sudom, a cije su optužnice dostavljene Ministarstvu pravde SRJ. Naglašavajuci da je bitno kakav ce biti stav medunarodne zajednice prema ovom predlogu SNP, Batic je rekao da je on politicki prihvatljiv, ali da ima pravnih manjkavosti.

- Pre svega, statut Haškog suda podrazumeva supremaciju njegovih pravnih pravila nad nacionalnim. Druga manjkavost je što bi se zakon u unutrašnjem pravnom poretku odnosio na svega dvadesetak ljudi, još samo fali da im i slike stavimo uz tekst zakona, i treci njegov nedostatak je što ne precizira šta ce biti sa albanskim ratnim zlocinicima koji još nisu optuženi u Hagu - pojasnio je Batic. On je podvukao da DOS ne bi pristao da se u postojecem zakonskom tekstu menja postupak procedure. Batic je kao veoma znacajno ocenio to što SNP uopšte hoce da ucestvuje u donošenju zakona koji bi podrazumevao izrucenja s obzirom da je za njih ta stavka sve do sada bila neprihvatljiva. Najavljujuci za danas konsultacije DOS i SNP u kojima bi se utvrdili svi detalji u vezi sa ovim pitanjem, Batic nije iskljucio mogucnost da zakon o saradnji sa Sudom u Hagu bude usvojen vec na sutrašnjoj sednici Savezne skupštine.

Savezni ministar pravde Savo Markovic izjavio je Tanjugu da je moguce ispuniti zahtev SNP o izmenama predloženog zakona o saradnji s Haškim tribunalom.

- Postoji veliki stepen izvesnosti da to bude ucinjeno - kazao je Markovic i dodao da je predloženo rešenje SNP o izmeni dela tog zakonskog akta, koje se odnosi samo na optužnice koje su vec podignute, „apsolutno prihvatljivo za Narodnu stranku“.

Odgovarajuci na pitanje kada se može ocekivati da se sporni deo predloženog zakona prepravi, Markovic je kazao da se to odmah može uciniti jer je potrebno „samo da se sastanemo i dopišemo ono što traži SNP“. On je precizirao da se radi o dvadesetak osoba iz SRJ protiv kojih su podignute optužnice i dodao da veruje da se za sve njih ne traži izrucenje, vec da bi Hag bio zadovoljan sa izrucenjem pet-šest optuženih.

Micunovic zadovoljan

Dragoljub Micunovic, predsednik Veca gradana Savezne skupštine, pozdravio je „odluku SNP i Koalicije ‘Zajedno za Jugoslaviju’ da prihvate donošenje saveznog zakona o saradnji sa Sudom u Hagu“.

- Ocekujem da ova odluka znaci da je došlo do usaglašavanja stavova u glavnim tackama, a to je donošenje zakona koji ukljucuje sve aspekte saradnje sa Haškim tribunalom. Verujem da cemo u konsultacijama, koje ce verovatno uslediti danas, naci kompromisno rešenje koje bi ušlo u zakon i otklonilo poslednju primedbu na zakon koju je stavio SNP - kaže se u pisanoj izjavi predsednika Veca gradana. Micunovic je dodao da je moguce naci kompromis u okvirima koji ne remete osnovnu ideju zakona i naglasio kako misli da je naša zemlja sada više nego ranije vrlo blizu usvajanja zakona o saradnji sa Sudom u Hagu.

Danas, 9. april

DRAGOLJUB OJDANIC: Nek’ se zna!

Beograd - Razlozi koji su uslovili da se na tzv. Kosovskoj optuznici, podignutoj u sred rata, od strane Haskog tribunala, na kojoj su se pored bivseg predsednika Milosevica nasla i cetvorica drugih (Milutinovic, Sainovic, Stojiljkovic i ja), najbolje je izrazila sastavljac (autor) ove optuznice, gospodja Nensi Paterson - izjavio je za Danas bivsi nacelnik Generalstaba VJ, general armije Dragoljub Ojdanic posredstvom porodice i advokata Vojislava Selezana.

Bez obzira na sporove oko pravnog legitimiteta medjunarodnog krivicnog suda u Hagu i nepostojanja jedinstvenog misljenja svih relevantnih drzavnih i politickih subjekata u SRJ u vezi sa nasim odnosom prema tom sudu, ja sam nasavsi se na optuznici, pokrenuo niz inicijativa preko Saveznog ministarstva odbrane i Generalstaba Vojske Jugoslavije, a 2001. godine obratio sam se Vrhovnom vojnom tuziocu sa zahtevom da se u skladu sa nasim krivicnim zakonodavstvom i Uputstvom o primeni medjunarodnog prava u oruzanim snagama SFRJ (jos uvek vazeci) naravno na bazi javno objavljene optuznice Haskog tribunala protiv mene pokrene krivicni postupak, kaze se u pisanoj izjavi generala Ojdanica.

"Tom prilikom, izmedju ostalog, pozvao sam se i na Statut MKS i Rezolucije SB OUN broj 1329 od 30.11.2000. godine, prema kojima je predvidjena ravnopravna nadleznost MKS u Hagu i nacionalnih sudova da gone lica za ozbiljne povrede medjunarodnog humanitarnog prava, naravno, uz naglasavanje primata MKS nad nacionalnim sudovima. Nek se zna, do danas, od toga nije bilo nista. Boli me takav odnos drzave i njenog pravosudja, prema kojoj je casno ispuniti svoju zakletvu i obaveze koje proisticu iz Ustava i zakona, a oni cute. Sasvim je bilo dovoljno vremena da se do sada u mojoj zemlji ispita osnovanost ili neosnovanost optuzbi, sto bi se moglo uz materijalne dokaze prezentovati MKS (to je vid saradnje), a on bi procenio da li ce i dalje insistirati na stavu da se moj slucaj sudi kod njih ili ne. Zasto ja da budem zrtva pasivnosti naseg pravosudja i ne postojanja jedinstvenog gledanja na nas odnos prema MKS i zakonske neuredjenosti ove materije u SRJ?! Svoje odgovornosti se ne bojim (jer znam da ona ne postoji), ali mi tesko pada cinjenica da nasi nacionalni sudovi, shodno mom zahtevu, nepotvrdise ili odbacise postojanje ili ne postojanje moje odgovornosti, a potom zavisno od procene MKS, neka on koristi svoj primat - odlucivanje da li ostaje ili odustaje od optuznice. Neki nasi drzavni zvanicnici, sto je ohrabrujuce, ovih dana potenciraju angazovanje i rad nacionalnih sudova, ali mi nije jasno, da li ce moj slucaj, s obzirom na to sta sam do sada preduzeo, ne izbegavajuci svoju eventualnu odgovornost, a zavisno od toga kako ce to dugoocekivani zakon o saradnji sa Haskim tribunalom, uvrstiti u tu grupaciju, ciju ce eventualnu odgovornost raspravljati prvo nas nacionalni sud ili ne."

Danas, 9. april

Pres klub "Izlaz iz haskog lavirinta"

Kritika nekriticke javnosti

Beograd - Konstruktivan izlaz iz haske krize je moguc zato sto su sva druga resenja vec pokusana. Vladajuci deo DOS okupljen oko Demokratske stranke nije imao snage da ide do kraja u nameri da direktno primeni Statut Tribunala i izruci osumnjicene, zbog unutrasnjo-politickih razloga. Ni druga strana, okupljena oko Demokratske stranke Srbije, zbog spoljno-politickih razloga nije bila spremna da ide do kraja i odlucila se za zakonsko regulisanje problema. I jedni i drugi mogu resenje problema tumaciti kao uspeh, mada su obe strane izgubile - ocenio je Djordje Vukadinovic, politicki analiticar, na jucerasnjem pres klubu u Medija centru, pod nazivom "Izlaz iz haskog lavirinta".

Navodeci da je "haski lavirint" instrument "dosovskog lavirinta", Vukadinovic je istakao da opstanak koalicije DOS predstavlja "najozbiljniju pretnju ciljevima koje je ta koalicija postavila". Prema njegovom misljenju, najrealniji je raspad DOS i formiranje razlicitih blokova. On je kazao da nije problem samo u odnosima DS i DSS, koji su, prema njegovim recima, ideolosko-politicki, najblize partije u koaliciji, vec i u orjentacijama, na primer, NS i LSV ili DHSS i GSS. Ocenio je da je uveliko pocela "neprincipijelna i prljava predizborna kampanja".

Mnjenje osetljivo na Mladica i Karadzica

Prema istrazivanju agencije "Medijum Galup" gradjani Srbije imaju lose misljenje o Haskom tribunalu. Na pitanje da li treba izruciti optuzene za ratne zlocine slicni su odgovori za Milana Milutinovica, Nikolu Sainovica i Vlajka Stojiljkovica. Tako 26 odsto ispitanika smatra da ih treba bezuslovno izruciti, dok 20 odsto smatra da to treba uciniti samo ukoliko je zapreceno sancijama. Da ove optuzene ne treba izruciti bez obzira na sankcije, smatra 25 odsto ispitanika. Zanimljivo je da na pitanje da li treba izruciti jednog od dvojice trenutno najtrazenijih optuzenika za ratne zlocine, ratnog vodju bosanskih Srba Ratka Mladica, cak 41 odsto ispitanika odgovara da ga ne treba izruciti ni pod kakvim uslovima, dok 15 odsto smatra da to treba uciniti samo pod pretnjom sankcijama. Svega 18 odsto ispitanika smatra da Mladica treba izruciti bezuslovno. Slicna je situacija i kod ratnog vodje bosnaskih Srba Radovana Karadzica.

Analiticar Srbobran Brankovic rekao je da nema volje za postizanje kompromisa izmedju DSS i ostatka DOS, kao ni volje za izlazak na izbore. On je ukazao na mogucnost izbijanja socijalnog nezadovoljstva, ukoliko ne dodje do pritiska intelektualne javnost ili medija, koje je kritikovao zbog nekritickog stava prema vlastima. Prema istrazivanjima agencije "Medijum Galup" sprovedenim pocetkom marta, svega 11 odsto domacinstva materijalnu situaciju procenjuje dobrom, 40 odsto kao podnosljivu, 37 odsto kao losu, dok 11 odsto materijalnu situaciju ocenjuje neizdrzivom. Istrazivanja kazuju da je najveci stepen nezadovoljstvo izrazen kod penzionera - cak 49 odsto, kod poljoprivrednika 41 odsto, a najmanje u privatnom sektoru 12 odsto i medju studentima 19 odsto. Kod stranaka, najvece nezadovoljstvo pokazuju pristalice SPS - 79 odsto, SRS - 61 odsto, SSJ - 46 odsto, SPO - 42 odsto, dok kod apstinenata taj procenat iznosi 45. Zanimljivo je da, prema ovom ispitivanju, najvecu spremnost za vaninstitucionalnu akciju pokazuju studenti, zaposleni u privatnom sektoru i poljoprivredi, dok od stranaka najvecu spremnost na akciju pokazuju pristalice SPS, SRS, SPO, a najmanju pristalice DSS. Govoreci o politici pritiska, Milica Delevic-Djilas iz Alternativne akademske obrazovne mreze ocenila je da ce SAD u zavisnosti od procene kako napreduje situacija oko saradnje SRJ sa Haskim tribunalom, odluciti o vremenskom roku koji ce dati drzavi da ispuni zahteve o saradnji sa Tribunalom. "Ako ova stvar (saradnja i izrucenja) ne bude prosla kako valja, zavrsicemo pod sankcijama", upozorila je Delevic-Djilas. Ucesnici su se saglasili da ce u slucaju sankcija, odgovornost snositi oni koji su na vlasti, podsecajuci da je jedno od predizbornih obecanja DOS da nece biti sankcija. Na pitanje da li je deljenjem letaka G17 Plus pocela predizbornu kampanju, Srbobran Brankovic je istakao da je ta nevladina organizacija izabrala pravi trenutak da udje u kampanju. "Kad se dvoje svadjaju, treci dobija", rekao je on, dodajuci da ce ta "treca strana" biti i neke druge opcije, poput socijaldemokratskih.

Blic, 10. april

Skupština Srbije vecinom glasova usvojila Sporazum o odnosima sa Crnom Gorom

Srbija nije na gubitku

BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije usvojili su juce Sporazum o preuredenju odnosa izmedu Srbije i Crne Gore, koji su 14. marta u Beogradu potpisali predstavnici savezne države i dveju republika clanica. Za Sporazum su glasala 146 poslanika DOS, ukljucujuci i poslanike DSS. Protiv je glasalo 79 poslanika, medu kojima i poslanici DHSS i Nove Srbije, koje su clanice vladajuce koalicije. Jedan poslanik bio je uzdržan.

Poslanici DSS nisu ucestvovali u raspravi o Sporazumu, u znak protesta zbog toga što skupštinska vecina nije prihvatila da se predsednik SRJ Vojislav Koštunica obrati parlamentu na kraju rasprave o Sporazumu. Oni su se na zasedanje vratili tokom završne reci premijera Srbije Zorana Ðindica, koji se Skupštini ponovo obratio uoci glasanja o Sporazumu.

Ðindic je istakao je da Srbija ovim sporazumom „ništa ne gubi, kao što ne gubi ni buducim ustavom“. - Trenutno imamo zajednicku državu koja je fikcija. Nije u redu da se neki ljudi, koji nemaju hrabrosti da se suoce sa realnošcu, gube u fikcijama - rekao je Ðindic. Prema njegovim recima, svi ustavi od 1918. bili su na štetu Srbije „zato što je u njima utkan mehanizam da se kontroliše veci“.

- Sve su to bili izgovori koji su vodili nezadovoljstvu vecega i sve vecim apetitima manjih - rekao je premijer. On je dodao da je i Crna Gora „bila ponižena u državi gde su formalno visoke položaje zauzimali ljudi koji nisu pobedili na izborima u toj republici“.

- Ostalo nam je tri godine. I meni je žao. Ali to nije toliko malo. Ako ne uradimo ništa za tri godine, i 30 godina ce nam biti malo - istakao je Ðindic osvrcuci se na cinjenicu da je Sporazum potpisan na tri godine. On je dodao da Srbiji i Crnoj Gori tek predstoji proces usaglašavanja himne, zastave i ostalih državni simbola. Ðindic je rekao da nova država ne može imati zajednicke institucije dok se ne pojave znacajne, velike stranke koje ce se kandidovati na celom prostoru obe republike.

Na primedbu poslanika da prilikom sastavljanja ovog sporazuma nije poštovana procedura promene postojeceg Ustava, Ðindic je rekao da sadašnji Ustav „ne dodiruje realnost i da njegova promena ne bi uticala na život, a smisao normi je da ureduju život“. Na primedbe da je trebalo raspisati referendum u Srbiji, Ðindic je rekao da „postoji procedura za raspisivanje referenduma“ i da „niko nikoga ne sprecava da tu proceduru pokrene“. On je ocenio da je prigovor da Srbija i Crna Gora nemaju zajednicko tržište opravdan, ali je dodao da je „to zateceno stanje“.

Nakon usvajanja ovog dokumenta srpski premijer je novinarima rekao da veruje da ce ovaj sporazum o odnosima Srbije i Crne Gore omoguciti Srbiji da, kroz takvu saveznu državu, „sprovodi svoje interese u odnosu prema medunarodnoj zajednici“.

- Kuca ce biti skromna, bez baroknih fasada, ali u njoj ce moci da se stanuje. U njoj ce Srbija moci da nade svoje mesto - istakao je Ðindic i ocenio da je, „uprkos varnicenju tokom skupštinske sednice, rasprava bila korektna“.

Šef poslanicke grupe DSS Dejan Mihajlov ocenio je da usvajanje Polaznih osnova predstavlja „veliku pobedu DSS“. - DSS je prezadovoljna što je ova opcija dobila ovoliku vecinu u Skupštini Srbije i što ce dobiti vecinu u parlamentu SRJ - rekao je Mihajlov i dodao da je „Sporazum zdrava osnova za izgradnju države u cije postojanje i dugovecnost DSS uopšte ne sumnja“.

Tokom rasprave, a i u vreme premijerove završne reci, poslanici opozicionih stranaka povremeno su burno reagovali zviždanjem. Najoštrije su reagovali poslanici SRS, koji su nakon izglasavanja sporazuma pri izlasku iz sale poslanicima vladajuce koalicije dobacivali da su „ustaše“.

- Bravo, ustaše, izlasali ste šta ste hteli. Vi ste sramota za Srbiju - rekla je poslanik radikala Nataša Jovanovic.

- Nakon usvajanja Sporazuma o odnosima Srbije i Crne Gore u oba republicka i saveznom parlamentu, savezna skupština donece odluku o formiranju komisije za izradu Ustavne povelje. Ta komisija bice sastavljena od eksperata iz Srbije, Crne Gore i savezne države, a njeni clanovi bice iz redova stranaka koje su glasale za Sporazum - izjavio je juce za „Blic“ Dejan Mihajlov. Naglašavajuci da Sporazumom nije precizirano koliko ce clanova ova komisija imati, Mihajlov je rekao da ce obe republike i savezna država imenovati u komisiju podjednak broj eksperata. On je istakao da komisija ne bi trebalo da bude preglomazna, odnosno da bi bilo dobro da nema više od petnaest clanova, po pet iz republika i savezne države. Kad je rec o clanovima komisije iz Srbije, Mihajlov nije iskljucio mogucnost da tri clana imenuje DOS, a dva DSS.

Zamena pasoša u roku od godinu dana

Premijer Srbije najavio je da ce u narednih godinu dana morati da se menjaju pasoši. - Jedan od uslova za ukidanje viza sa zemljama Evropske unije je i da pasoši budu otporni na falsifikovanje, što oni sada nisu - rekao je Ðindic odgovarajuci na primedbe poslanika na Sporazum Srbije i Crne Gore, medu kojima su se neke odnosile i na neophodnost promene licnih dokumenata.

Sporazum usvojila i Skupština Crne Gore Sporazum o polaznim osnovama za nove odnose Srbiej i Crne Gore sinoc je vecinom glasova usvojio i crnogorski parlament. Za sporazum su glasali poslanici Demokratske partije socijalista i stranaka iz Koalicije Zajedno za Jugoslaviju. Protiv sporazuma bili su poslanici Socijaldemokratske partije i Liberalnog saveza Crne Gore, dok dva poslanika albanskih partija nisu glasali.

Blic, 10. april

Premijer Srbije Zoran Ðindic najavio

Izrucenja za dve nedelje

BEOGRAD - Premijer Srbije Zoran Ðindic izrazio je juce ocekivanje da ce Savezna skupština narednih dana usvojiti zakon o saradnji sa Haškim tribunalom i najavio izrucenje optuženih za ratne zlocine „u vrlo kratkom roku“. On je naglasio da ce za sprovodenje tog zakona biti zadužen republicki MUP, jer Savezna vlada „nema kapacitete“. - Neka zakon sprovodi onaj ko ima instrumente da ga sprovede, a to je MUP Srbije. Sprovodenje zakona je interna stvar SRJ i to nema veze sa medunarodnom zajednicom - rekao je Ðindic i potvrdio da ce za dve do tri nedelje biti izrucenja optuženih.

- Saradnja se meri delima, a ne recima i neka se Haški tribunal ne bavi našim zakonom - porucio je Ðindic i dodao da „nije neophodno da taj zakon dobije sertifikat Tužilaštva u Hagu“. On je ocenio da „ne ocekuje dramaticno proširenje“ liste optuženih, niti da ce se na tom spisku naci „neka zvucna imena“. Ðindic je izrazio ocekivanje da ce uskoro biti podignute i optužnice protiv pojedinih kosovskih Albanaca.

- Usaglašavanjem stavova koalicionih partnera na saveznom nivou o zakonu o saradnji sa Haškim sudom pokazana je jedinstvena politicka volja. Pokazali smo dobrovoljnost. To je važnije od toga da li ce se neki ljudi naci u Hagu, jer bi se našli tamo sa ili bez zakona. Donošenjem zakona u prilici smo da smanjimo broj zahteva i povucemo crtu. Zato je zakon važan - ocenio je Ðindic.

On je naglasio da je korektna podela posla izmedu Savezne i Republicke vlade u pogledu saradnje sa Hagom i dodao da „ne bi bilo tako da je Vlada Srbije radila bez ucešca i odgovornosti Savezne vlade i predsednika SRJ, u cijoj je to nadležnosti“. - Ovako je odgovornost podeljena i mislim da smo našli pravu meru - rekao je Ðindic i ponovio da ce procesi protiv optuženih za ratne zlocine biti vodeni za dva do tri meseca i pred domacim sudovima. On je istakao da ce predsednik Srbije Milan Milutinovic dok se nalazi na toj funkciji „i dalje imati poseban položaj“ u odnosu na Haški sud, bez obzira što Predlogom zakona o saradnji sa Hagom nije predviden institut imuniteta.

Ðindic je potvrdio da ce rekonstrukcija Vlade Srbije biti obavljena u toku ove sednice Narodne skupštine. Upitan da li ima nešto novo u vezi s rekonstrukcijom, on je rekao: „Nema ništa novo“.

Danas, 11. april

VOJISLAV KOSTUNICA: Ustavna povelja, pa savezni izbori

Beograd - Predsednik SRJ Vojislav Kostunica izjavio je da, cim bude doneta Ustavna povelja o novim odnosima Srbije i Crne Gore, moraju da budu odrzani savezni izbori. U odgovorima na pitanja gledalaca na koje nije stigao da odgovori u gostovanju na Radioteleviziji Srbije, objavljenim na zvanicnom internet sajtu predsednika SRJ, Kostunica je ocenio da predsednicki izbori u Srbiji nikako ne bi smeli da se odrze po sadasnjem Ustavu, "koji je donela jednopartijska Skupstina". "Kada je o izborima rec, suoceni smo sa cinjenicom da ima mnogo onih koji se izbora plase, pa ih zato tumace kao najvecu opasnost za reformski kurs i resavanje svih problema tranzicije. Ja sam cvrsto ubedjen da izbori ne samo da nisu opasnost nego su jedini prirodan i pravedan izlaz iz teskoce", istakao je Kostunica. Na konstataciju gledaoca da se "gradjani osecaju prevarenima", jer obecanih novih izbora jos uvek nema, predsednik SRJ je odgovorio da je svestan toga i da "cesto deli to osecanje (o prevari)". "Koliko god da sam se tokom predizborne kampanje uzdrzavao od davanja nerealnih obecanja i druge upozoravao na opasnost od takvih obecanja, jasno je da ih je bilo", rekao je Kostunica. (Tanjug)

Blic, 12. april

Vlajko Stojiljkovic pucao sebi u glavu

Beograd - Vlajko Stojiljkovic, bivši republicki ministar policije i jedan od optuženih za ratne zlocine pred Haškim tribunalom, sinoc u 19.07 pucao je sebi u glavu iz pištolja marke „bereta“ ispred Savezne skupštine. Stojiljkovic je odmah prebacen u Urgentni centar u salu za reanimaciju gde su se lekari, u vreme zakljucenja ovog izdanja, borili za njegov život.

Stojiljkovic je, pre pokušaja samoubistva, stajao ispred portirnice saveznog parlamenta sa Filipom Stojanovicem, poslanikom Srpske radikalne stranke. Prema recima novinara koji su bili u zgradi Skupštine, zacuo se pucanj, a potom i vrisak radnika obezbedenja „Ubi se Vlajko!“. Stojiljkovic je Stojanovic predao oproštajnu poruku, koju je novinarima procitao generalni sekretar SRS Aleksandar Vucic:

- Ovim cinom, kao poslanik Savezne Skupštine u Vecu gradana protestvujem protiv marionetske vlade i koalicije Zajedno za Jugoslaviju zbog razbijanja Jugoslavije uz ucešce najveceg neprijatelja našeg naroda Havijera Solane. Zbog bezobzirnog gaženja ustava i zakona ove zemlje. Takode i zbog vodenje politike izdaje i kapitulacije. Izdaje nacionalnog dostojanstva, uništavanja ekonomije i dovodenja miliona gradana do socijalne bede. Za svoju smrt smatram odgovorim i licno optužujem Zorana Ðindica, Vojislava Koštunicu, Dušana Mihajlovica, Vladana Batica, Miroljuba Labusa, Dragoljuba Micunovica, Predraga Bulatovica, Srdu Božovica i Dragišu Pešica.

Gradani i rodoljubi ove zemlje znace kako da me osvete!

Danas, 12. april

PESIC: I zapecacene optuznice vaze

Savezni premijer Dragisa Pesic izjavio je da zapecacene optuznice spadaju u kategoriju podignutih i potvrdjenih optuznica. On je rekao da je zakon u pravnom i politickom smislu bio jedino moguce resenje do kojeg je vladajuca koalicija dosad mogla doci. On je kazao da nije stigla zvanicna najava o dolasku glavnog tuzioca Haskog tribunala Karle del Ponte u Beograd. Sef poslanicke grupe DSS Zoran Sami izrazio je nadu da ce usvajanjem zakona splasnuti velike politicke tenzije koje nisu dobre za drzavu. On je negirao pisanje nekih medija da je ta stranka kandidovala Vojislava Kostunicu za predsednika Srbije. "Izjasnicemo se kada izbori budu raspisani, da li cemo imati svog kandidata", dodao je Sami.

Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus istakao je da ce zakonom biti individualizovana odgovornost za pocinjene ratne zlocine na podrucju bivse Jugoslavije i da ce na taj nacin biti skinuta odgovornost sa celokupnog srpskog naroda. On se zalozio za nezavisno domace sudstvo koje ce moci da vodi postupke protiv osumnjicenih za ratne zlocine. - Za Srebrenicu, na primer, nije odgovoran srpski narod, vec Ratko Mladic pa onda i deo Muslimana i holandski bataljon - kazao je Labus pozivajuci se na izvestaj Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju koji, izmedju ostalog, govori da Srbi nisu planirali genocid u Srebrenici. On je rekao da je jasno da zakon "vredja dostojanstvo naroda, dodajuci da to ne bi bilo tako da je problem resen ranije.

Danas, 12. april

ILIC: Necu u Vladu

Jagodina - Predsednik Nove Srbije Velimir Ilic izjavio je da verovatno nece uci u Vladu Srbije. - Digao sam ruke, jer ocigledno da to ide sporo, a sest meseci se nesto ceka, dok za to vreme premijer Djindjic pominje da sam cas u vladi, a cas da nisam - reako je Ilic za jagopdinsku TV Palma plus.

Predsednik Nove Srbije je ocenio da su "narucene i tendenciozne" ankete po kojima potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus ima vece poverenje gradjana nad njim pred predstojece predsednicke izbore u Srbiji. On je rekao i da ce se "staviti na raspolaganje gradjanima Srbije", jer je prema njegovim recima, "jedini ozbiljni kandidat koga bi respektovao Vojislav Kostunica". "Ostali predsednicki kandidati su luk i voda", kazao je Ilic.

Danas, 12. april

Goati: Opasan sukob DSS - DOS

Beograd - Prema procenama politickog analiticara Vladimira Goatija nijedna od tri politicke grupacije ne bi dobila vise od 20 - 40 odsto i da to ukazuje na odsustvo bazicnog sporazuma. Ocenjujuci politicku situaciju u Srbiji posle afere Perisic on je istakao da je bljesak tog sukoba osvetlio i skrivene strane partijske Srbije i ukazao da je definitivno produbljen rascep u DOS, koji je poceo izlaskom DSS iz Vlade Srbije prosle godine. Ogradjivanje DSS od ostatka DOS, prema njegovim procenama, imalo je za posledicu homogenizaciju malih partija koje su se privukle uz DS. " To nije dobro za njih jer su one uglavnom mlade stranke i moraju da rade na definisanju svog programa, a ne da se vezuju uz jednu stranku", istakao je Goati ukazujuci da je sukob na relaciji DSS - DOS opasan jer su u njega umesane sve bitne institucije. Prema Goatijevim recima DOS nece imati problema da vlada i da joj ni zakonodavna inicijativa nije dovedena u pitanje, ali da joj veliki problem predstavlja to sto ne moze sama da promeni Ustav, koji joj predstavlja olovni teg. Problem DSS Goati vidi upravo u njihov opozicionom delovanju kada po nekim pitanjima mora da saradjuje sa opozicijom a samim tim postoji opasnost da izgubi izvorno clanstvo.

Danas, 12. april

HRONIKA petak, 12. april 2002.

Okrugli sto "Novinari na optuzenickoj klupi"

Nismo dali da izgore kasete

Beograd - Ofanziva kreatora medijske logistike Milosevicevih ratnih pohoda, ljudi iza cijeg je angazmana ostalo na hiljade zrtava, zahteva hitan odgovor profesionalnih medija i svih delova gradjanskog drustva, jedan je od zakljucaka jucerasnjeg okruglog stola Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji "Novinari na optuzenickoj klupi". Neposredni povod za razgovor na ovu temu je, po recima Isidore Sekulic, urednice Kulturne redakcije u Radio - televiziji Srbije, niz sudskih procesa protiv novinara, ali smo, takodje, svedoci "drskih i bezobraznih lekcija koje po raznim studijima drze milijane baletic, grubaci, kalajici, crncevici". - Sustinski uzrok ovog problema je sveopsta relativizacija diktirana iz samog drzavnog vrha koja se u slapovima prenosi na nize nivoe, pa i u sferu novinarstva. Rec je o odsustvu zelje da se bilo sta promeni i da se bilo sta u vezi prethodnim rezimom okarakterise kao ruzno, nevaljalo, opasno - rekla je Isidora Sekulic. Ona je, takodje, upozorila da i druga strana, profesionalni novinari, cesto olako, pomirljivo prelazi preko angazmana ratnih huskaca, sto za posledicu ima "kulminaciju sudske kampanje protiv ljudi koji su ukazivali na zlocine". - Ipak, sve je ostalo zabelezeno. Dok su, u vreme Radomira Markovica, sirom Srbije spaljivane arhive, mi smo sve cuvali - nismo dali da izgore kasete - naglasila je Isidora Sekulic.

Pokusaj puca na RTS

Isidora Sekulic istakla je da se jedan broj novinarskih rezimskih "zvezda" RTS proslog meseca pobunio. "To je bila neka vrsta puca, bunili su se zbog toga sto ne dobijaju poslove i zbog plata. To je drzak pokusaj povratka ljudi koji su imali enormne privilegije. I na kraju, imacemo samo "tehnoloske viskove", a ne pravo objasnjenje sta su ti ljudi radili, ne cak ni pokusaj da se rehabilituju ljudikoji su 1993. godine puskom isterani iz RTS", ocenila je Sekulic.

Sonja Biserko, predsednica Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji, konstatovala je da se sudjenjima kakva su proces protiv Petra Lukovica i slicni, pokusava da zataska istina o ratnim zlocinima i njihovom isprepletenoscu s organizovanim kriminalom. - Upravo novinari koji su u ovim procesima tuzitelji su profiteri iz takve politike. Oni su sve vreme znali za sta se tako grcevito bore. Hajka je nacin da se ucutkaju usamljeni glasovi i da se citava nacija proglasi odgovornom - rekla je Sonja Biserko. Vojin Dimitrijevic, direktor Beogradskog centra za ljudska prava ocenio je da je uzaludno ocekivati da realizatori ratnohuskackog novinarstva osete grizu savesti, a da drustvo nema snage da ih izlozi moralnom preziru. - Gradjansko drustvo mora da se organizovano suprotstavi - stasavaju nove generacije koje ne znaju sta se uistinu dogadjalo u bliskoj proslosti i njima treba pokazivati zapise o tome - istakao je Dimitrijevic. Grujica Spasovic, glavni i odgovorni urednik Danasa podsetio je da je Danas cak sedam puta kaznjavan po zloglasnom Zakonu o informisanju, da je platio kazne u visini od oko 250 hiljada maraka, a da je nova vlast ovoj kuci vratila tek nominalni iznos kazni od oko 80 hiljada maraka. Po njegovim recima trenutno se protiv Danasa vodi izmedju 20 i 25 sudskih sporova, a na poduzem spisku tuzilaca su i "najpoznatiji magacioner" Goran Hadzic, knjizevnik Dobrica Cosic i funkcioneri bivseg rezima Dragan Tomic i Zlatan Perucic. - Necemo zaboraviti ni oprostiti onima koji su nas tuzili po Zakonu o javnom informisanju; prva nas je tuzila glumica Ljiljana Blagojevic, tadasnji gradski sekretar za kulturu, po cijoj tuzbi smo kaznjeni sa 72 hiljade maraka, znatno vise nego Blic i Glas zajedno koji su objavili isti tekst - istakao je Spasovic.

Novinar Petar Lukovic je uredjivacki manir vecine televizija da pred ekran dovode eksponente i protivnike bivseg rezima okarakterisao kao "nameru da se za isti sto dovedu upravnik Treblinke i logoras da razgovaraju o hrani u logorskom restoranu". Lukovic je apelovao na novinare da pokazu gradjansku hrabrost i ozbiljno razmisle o posledicama koje svojim tekstovima mogu da izazovu. Istakao je da su "ludaci i manijaci medju novinarima govorili jezikom ubistava i snose direktnu krivicu za smrt mnogih ljudi", a da je na medijima da rasvetle blisku proslost. - Neverovatno je, bizarno, videti na JU info kanalu bivseg direktora RTS Milorada Vucelica u prijateljskom caskanju sa voditeljem. Vucelic je morao da zavrsi na sudu, ako ni zbog cega drugog, ono zbog cinjenice da je bio direktor RTS u vreme rata u Bosni - rekao je Lukovic.

Danas, 13-14. april

Vojislav KOSTUNICA: Opomena svima

Beograd - Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica ocenio je kasno preksinoc da je pokusaj samoubistva saveznog poslanika Vlajka Stojiljkovica tragican dogadjaj koji opominje i domacu politicku javnost i medjunarodnu zajednicu. U pisanoj izjavi dostavljenoj medijima, Kostunica je naveo da je Stojiljkovicev cin "opomena medjunarodnoj zajednici koja nam neprestano postavlja uslove, vrsi pritisak i propisuje ponasanje, pogotovo jedan njen deo".

- Tribunal je realnost. Predrasude o Srbima su takodje realnost. I optuzivanje Srba za skoro sva zla koja su se na ovom prostoru dogodila minulih godina je realnost, ma koliko nepravedna. Na nesrecu, i ovaj vecerasnji cin, koliko bolan toliko i okrivljujuci, takodje je realnost-naveo je jugoslovenski predsednik i dodao kako niko ne moze da pobegne od odgovornosti za vecerasnji dogadjaj.

- Ja prvi ne bezim. Mnoge stranke koje su danas na vlasti ne mogu pobeci od odgovornosti za ono sto su, opijene tom vlascu, cinile, a nije trebalo da cine ili propustile da cine, a trebalo je", ocenio je Kostunica i naveo da ne mogu da pobegnu od odgovornosti ni one stranke koje su do juce bile na vlasti, "za politiku koja je bila osiona i bahata, i koja nas je, najvecim delom, dovela u situaciju u kojoj smo". - Svi mi zajedno ne mozemo pobeci od odgovornosti zbog toga sto saradnju sa Tribunalom, koja jeste neminovnost, nismo pravno regulisali mnogo ranije, nego smo dopustili sebi da zakon donosimo u iznudici. Tako smo i propustili da donesemo zakon koji bi jos vise zastitio interese pojedinaca i drzave i doprineo utvrdjivanju istine o minulim ratovima i zlocinima koji su se u njima desili - rekao je i naglasio kako je trebalo da i domaci sudovi odavno pocnu postupke protiv optuzenih za ratne zlocine. - Jedino sto sada mozemo da uradimo jeste da prestanemo da se uzajamno optuzujemo, da pokusamo da zajednicki, bez obzira na stranacku pripadnost, utvrdimo onaj minumum nacionalnog interesa ispod koga ne mozemo ici i da tako, jedinstveni, nastupamo u svetu - naveo je predsednik SRJ.

Danas, 13-14. april

NENAD CANAK: Kostunica izdao "haske pacijente"

Novi Sad - Nenad Canak, predsednik Skupstine Vojvodine, ocenio je da je krajnji trenutak za otvaranje fronta protiv velikosrpskog hegemonizma i nacionalizma, koji predvodi Vojislav Kostunica i Demokratska stranka Srbije, koji preti da uspori reforme. Razlog za samoubistvo Vlajka Stojiljkovica, Canak vidi "u Kostunicinoj izdaji, jer je haskim pacijentima obecavao zastitu, iako na to nije imao pravo". - Za mene nije herojski cin ako neko ne moze da se suoci sa posledicama svog delovanja. Ako se Slobodan Milosevic nije ubio, ne vidim zasto bi to neko drugi ucinio - rekao je Canak i podsetio da su mnogi ljudi pretuceni i nestali za vreme dok je Vlajko Stojiljkovic bio ministar unutrasnjih poslova. Canak je rekao da je najopasniji zagovornik nesaradnje sa Haskim tribunalom Borislav Pelevic i Stranka srpskog jedinstva, "koji su tiho ispratili donosenje Zakona o saradnji sa Hagom jer su aktivno ucestvovali u ratnim zlocinima, dok su svi drugi bili tigrovi od papira".

Danas 13-14. april

Server: Treba ocekivati nove zahteve

Njujork - Jugoslavija ne moze da ocekuje nikakvu akciju o nastavku americke pomoci dok ne bude hapsenja i izrucenja optuzenih za ratne zlocine, bez obzira na to sto je usvojen Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom, ocenjuje direktor Balkanske inicijative americkog Instituta za mir Danijel Server. Uz ogradu da jos nema tekst zakona, Server je u intervjuu agenciji Beta rekao da ce Vasington pozdraviti izrucenja optuzenih za ratne zlocine, ali da odsustvo dozvole za izrucenje onih koji bi bili optuzeni u buducnosti predstavlja "jasnu nameru ogranicenja saradnje" sa Hagom. - Obaveza je da se saradjuje i saradnja ne treba da se limitira. Ocekujem da ce to u buducnosti prouzrokovati teskoce sa SAD - i sa Kongresom i sa administracijom - rekao je Server. Na pitanje da li Jugoslavija moze da ocekuje nove zahteve medjunarodne zajednice, nevezane za Haski tribunal, direktor americkog instituta je odgovorio potvrdno. - Da, medjunarodna zajednica ce imati nove zahteve, nevezane za Tribunal. Jugoslavija je zemlja u tranziciji koja se sprema da postane normalna zemlja, sto ce znaciti mnogo vise zahteva medjunarodne zajednice u godinama koje dolaze - rekao je Srrver. Server je kao primer naveo civilnu kontrolu snaga bezbednosti u Jugoslaviji koja "ne zadovoljava evropske standarde", dodajuci da se uskoro moze ocekivati interesovanje medjunarodne zajednice za to pitanje. (Beta)

Glas javnosti 14. april

Predsednik DSS-a do kraja godine ocekuje i vanredne izbore u Srbiji

Koštunica traži,DOS nece izbore

Vladan Batic: Parlamentarni izbori tek 2004. godine. Velimir Ilic: Premijer suocen s ucenama. Slobodan Orlic: Vlada ima stabilnu vecinu

BEOGRAD - Do kraja godine u Jugoslaviji ce biti serija izbora. Bar se tako nada Vojislav Koštunica, predsednik SRJ i lider DSS-a. Ova stranka je u više navrata tražila vanredne republicke izbore. Koštunica dodaje da raspored snaga u Skupštini Srbije ne odražava "politicku realnost". Premijer Zoran Ðindic ranije je odgovarao da ima 131 glas podrške, pa njegovi ministri nemaju razlog za brigu.

Protivnici vanrednog glasanja komentarisali su da bi Ðindiceva vlada, koja ima takvu podršku, ušla u Ginisovu knjigu rekorda ako bi pristala na vanredne izbore. - Bice parlamentarnih izbora u Srbiji, ali tek 2004. godine. Sada to, cak ni tehnicki nije moguce. Skupština najpre treba da donese ustavnu povelju, ako ona ikada bude napisana. Zatim slede savezni izbori, a tek za godinu dana mogla bi da pocne prica o republickim izborima. Izjava Koštunice je izraz njegove želje zbog pozicije DSS-a. Ali, za to su sami krivi - kaže Vladan Batic, republicki ministar pravde i lider DHSS-a, napominjuci da Vlada i dalje može da racuna na stabilnu vecinu, jer se "parlament bavi životnim problemima".

Velimir Ilic, predsednik Nove Srbije, medutim, smatra da je skupštinska vecina nestabilna, a da je premijer Ðindic suocen s ucenama. On do kraja godine ocekuje izbore na svim nivoima. - Predsednik Vlade je u nezgodnoj situaciji, jer ne može da promeni ministra koji, na primer, ne radi dovoljno dobro, pošto ce time da izgubi vecinu. Izbori su najbolje rešenje, zaustavice dalje stvaranje klanova i eleminisace one koji su dobili vlast, a nemaju nikakvu podršku u narodu. Recimo, G17 plus dobio je toliku vlast, a citav svet zavaravaju kako su i dalje nevladina organizacija - navodi Ilic.

Slobodan Orlic, savezni sekretar za informisanje i predsednik SD-a, tvrdi da, osim predsednickih u Srbiji i izbora za zajednicu Srbije i Crne Gore, ove godine nece biti drugih izbora. - Pitanje je šta se podrazumeva pod "raspoloženjem javnosti" - komentariše Orlic Koštunicinu izjavu i nastavlja: - Sva istraživanja pokazuju da bi i na sledecim izborima stranke koje cine DOS osvojile ubedljivu vecinu u srpskom parlamentu. Ako neko unutar DOS-a ima nameru da saraduje sa SPS-om ili radikalima, trebalo bi to javno da saopšti pre izbora. SD i SDU nemaju takve planove.

Prema njegovim recima, Republicka vlada ima stabilnu vecinu i o izjašnjavanju gradana može se razmišljati tek ako ona bude ugrožena.

Ðindic do novog ustava

- Izbori nisu pitanje kalendara, vec faktickog stanja. Oni su potrebni onda kada ne postoji parlamentarna vecina za podršku vladi, što sada nije slucaj - iznosi stav Demokratske stranke njen potpredsednik Zoran Živkovic. On naglašava da bi za državu bilo bolje da premijer Ðindic zadrži mandat do proglašenja novog ustava Srbije, koji bi mogao da usledi posle donošenja ustavne povelje na saveznom nivou.

Pravo vreme

- Jedini izlaz iz politicke, državne, bezbednosne i ekonomske krize jesu novi izbori na svim nivoima - kaže Borislav Pelevic, predsednik SSJ, koji se slaže s Koštunicom da trenutni odnos snaga u Narodnoj skupštini ne odgovara raspoloženju javnosti. Podsecajuci na "Ugovor sa Srbijom", koji su potpisali svi poslanici DOS-a, on kaže da je krajnje vreme da se održe demokratski izbori. - To ne odgovara Ðindicu, koji govori da bi izbori zaustavili reforme. O kakvim on reformama uopšte govori - pita Pelevic.

Politika 14. april

DR MIROLJUB LABUS, POTPREDSEDNIK SAVEZNE VLADE, ZA "POLITIKU"

Bice i izbora i reformi

Moramo da preplivamo celu reku tranzicije

Miroljub Labus – Zbog nesaradnje sa haškim tribunalom, nedefinisanih odnosa izmedu Crne Gore, Srbije i SRJ, kao i nesuglasica i podela na politickoj sceni na saveznom, a posebno na republickom nivou, došlo je u ovoj godini ako ne do zastoja, a ono do usporavanja procesa ukljucivanja naše zemlje u medunarodne organizacije i institucije, zatim do nedobijanja sertifikacije Kongresa SAD za pomoc i podršku našoj zemlji, usporavanja aktivnosti za ukljucivanje naše zemlje u evropske integracije i, što je za ekonomiju najnepovoljnije, izostao je ocekivani porast ulaska kapitala i investicionih ulaganja u našu zemlju – istice u razgovoru za naš list potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus.

Na srecu i uz dosta napora domace politicke elite, ali i predstavnika Evropske unije, došlo je do potpisivanja Sporazuma o polaznim osnovama za preuredenje odnosa izmedu Srbije i Crne Gore. Ovaj dokument su usvojile obe republicke skupštine, a ocekuje se da ce tokom naredne sedmice to uciniti i Savezna skupština. Usvojen je i Savezni zakon o saradnji sa haškim tribunalom.

Na ovaj nacin stvoreni su uslovi za paralelan rad na ostvarivanju nekoliko prioritetnih ciljeva i poslova. Ocekuje se i potrebno je da se do kraja juna, u obe republicke i u Saveznoj skupštini, usvoji ustavna povelja. To bi dovelo do izbora i konstituisanja skupštine zajednckie države, kao i do formiranja saveta ministara, i to do kraja ove godine.

Bilo je planirano da naša zemlja vec u junu postane clanica Saveta Evrope, ali je to odloženo. Treba se potruditi da se to dogodi u septembru, a najkasnije u novembru.

Vec 28. maja održace se sastanak Konsultativne radne grupe za pripremu naše zemlje za pristupanje ugovoru o stabilizaciji i asocijaciji sa EU. Drugi sastanak bi bio krajem juna. Onda bi pocela izrada i pisanje studije o izvodljivosti pristupa naše zemlje pomenutom ugovoru. Ako bi sve teklo po planu, ugovor bi se potpisao krajem ove ili pocetkom naredne godine. Bilo je planirano da se u junu održi donatorska konferencija za SRJ, ali je ona odložena.

Trebalo bi da se ucini sve da se pomenuta donatorska konferencija održi u septembru. Uskoro nam predstoje razgovori sa MMF o trecoj tranši pomoci našoj zemlji, kao i sa Svetskom bankom za kredite i finansijsku podršku našoj zemlji u narednoj fiskalnoj godini koja pocinje juna meseca. Potrebni su razgovori i napori da se skrati period našeg pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Ukratko, valja obaviti mnogo poslova – naglašava u jednom dahu Miroljub Labus.

Do cilja "u dva koraka"

• Prilikom potpisivanja Sporazuma o polaznim osnovama za preuredenje odnosa izmedu Srbije i Crne Gore na Vašem licu pojavio se izraz nezadovoljstva?

– Možda je to tako izgledalo, ali je istina da je u momentu potpisivanja pomenutog dokumenta bilo više razloga za ozbiljnost nego za neku veliku radost.

Osnovno je da je potpisivanjem Polaznih osnova zaustavljen proces dezintegracije zajednicke države. To je dobro. A ono cime nisam bio zadovoljan jeste cinjenica da nije mogao da bude ispunjen moj stav i zahtev da zajednicka država, odmah u startu, treba da ima jedno tržište. Ovako ce se, prema recima našeg sagovornika, taj cilj ostvariti "u dva koraka", odnosno harmonizacijom privrednih sistema u dve republike medusobno, ali i rešenjima u Evropskoj uniji. O tome je Labus razgovarao sa celnicima EU u Briselu i izneo im stavove Savezne vlade i Vlade Republike Srbije.

• Kakvi su stavovi Crnogoraca? Iz Podgorice su stigli "signali" ne o harmonizaciji, vec o mogucnostima za stvaranje samostalne Crne Gore.

– O tome ce sa predstavnicima Evropske unije razgovarati Milo Ðukanovic. Posle toga ce iz Podgorice stizati drugacije informacije. Na Zapadu, a i u Evropskoj uniji, ako neko nešto potpiše, onda se od njega, pa i Ðukanovica, traži da to i ispuni. To je jedno.

A drugo, interes gradana i u Crnoj Gori i u Srbiji je da udemo u EU.

Miroljub Labus je poznat, pre svega, kao ekspert za ekonomiju i covek koji mnogo radi i uradi, a u politiku se ukljucuje ako mora i kad mora, jer su ekonomija i politika povezane. Kad u ekonomiji ne ide dobro, to se oseti u politici i obrnuto. No, ovih dana, Labus se oko polaznih osnova i saradnje sa haškim tribunalom našao u žiži i "grotlu" politike. Morale su se, kako rece naš sagovornik, otkloniti prepreke u rešavanju naših politickih i ekonomskih problema.

To što su neki politicari izjave Miroljuba Labusa o potrebi da se uspostavi trajna i efikasna saradnja sa haškim tribunalom protumacili kao njegov ulazak u predizbornu kampanju više govori o njihovim željama nego o Labusovim.

– Govorio sam o Hagu – objašnjava dr Labus – jer niko iz Savezne vlade o tome nije želeo da govori na taj nacin. A o eventualnoj kandidaturi za mesto predsednika Srbije, po našem sagovorniku, prerano je pa i neumesno govoriti, kad izbori još nisu ni raspisani.

Imamo snage i znanja

Izbora ce ove godine biti. I to lokalnih, republickih, saveznih i predsednickih. A upuceni kažu – u godini kad su izbori, nema vremena za reforme... To, kako rece naš sagovornik, za našu zemlju ne važi. Nije uobicajeno? Ni prilike kod nas nisu uobicajene. Bice i izbora i daljih sprovodenja reformi. Postoji potreba i za jednim i za drugim. Istina je da svuda u svetu vlada koja raspisuje izbore ne preduzima reformske poteze, jer to košta. Ne donosi ekonomske mere koje podržavaju reformu, a izazivaju negativne posledice po "novcanike gradana". No, mi u ovoj zemlji, smatra Labus, moramo da nastavimo proces reformi.

– Zapoceli smo proces tranzicije. Dosta toga smo uradili. A to što je uradeno košta. I to su ljudi osetili. Naše trenutno stanje lici na preplivavanje reke. Plivac dode do sredine reke, zamori se i može se dogoditi da se okrene natrag.

Mi, po Labusu, moramo da smognemo snage da preplivamo celu "reku tranzicije". Mogu se naša tranzicija i put ka Evropi opisati i kao vožnja po nesigurnoj pruzi. Ako naš "tranzicioni voz" iskoci iz šina, zaglibicemo se u blatu i siromaštvu. To se ne sme dozvoliti.

– Imamo mi snage i znanja – kaže prof. Labus – da se izborimo i sami sa sobom i sa uslovima koje nam postavljaju medunarodna zajednica i Evropska unija.

Ako se kaže znanje, pomisli se na eksperte. Rekosmo da istraživanja u javnosti pokazuju da su u narodu popularni i politicari i eksperti. U vrhu liste popularnosti kao da ima više eksperata nego politicara. Za naše prilike, objašnjava dr Labus, to je tako. Neki naši politicari su se godinama busali u "patriotske grudi", a gotovo da ništa nisu uradili. Eksperti rade i ostvaruju rezultate.

• Naši eksperti obecaše više novca. Narod ih nije osetio u svom novcaniku?

– I nije ih osetio. Pravilo je da u zemlje u tranziciji kapital u vecem obimu pocne da dolazi tek u trecoj godini tranzicije. A mi smo u drugoj. Ova vlast i ekipe eksperata, za razliku od prethodne, ne iznose novac iz zemlje. Pocele su da donose novac i kapital u zemlju. Bice toga mnogo više.

• Kada?

– Vec krajem ove godine. Moram da podsetim da bi bilo mnogo gore nego što nam je sada da nije ucinjeno ono što je uradeno. Primera radi, da nije bilo otpisa dugova i donacija prakticno ne bismo imali struje, veštackog dubriva, ne bi bilo roda i hleba. No, bicu zadovoljan tek kad velike firme sa krupnim kapitalom dodu u našu zemlju, kad privreda krene, kad se otvore nova radna mesta i ljudi budu mogli da rade i zarade za pristojan život – ocenjuje Miroljub Labus.

Nisam toliki strucnjak

Naglašavamo da podele u DOS-u i nesuglasice izmedu DSS i DS, dve najvece stranke u Srbiji, donose probleme na domacoj politickoj sceni, a imaju i negativne "odjeke" u inostranstvu. Sa time se naš sagovornik složio. Na pitanje da li bi eventualna politicka partija eksperata mogla da bude stabilišuci faktor i izmiritelj DSS i DS Miroljub Labus kaže:

– E, toliki ekspert nisam da bih mogao da odgovorim na to pitanje!

Svetski putnik

Ne voli, kako sam kaže, da putuje, a stalno putuje. Vec sutra odlazi u Hag. Ne u haški tribunal, vec na razgovore sa holandskim ministrom za spoljnu trgovinu i privrednicima ove zemlje. Onda krece u Vašington, na sastanak sa predstavnicima MMF i Svetske banke. Treba stici i do Španije. Ova zemlja nam je dosta pomogla u procesu povratka u medunarodne institucije, a sada je predsedavajuca u Evropskoj uniji.

Pozvan je dr Labus i na sastanak guvernera evropskih država koji ce se održati u Bukureštu.

– Moglo bi se reci da sam svetski putnik koji ne voli da putuje – kaže Labus.

hronika vesti (arhiva)