Hronika 14-21 april 02

Afera Perišic’ intezivirala je sukob izmedu DSS i „DOS minus“ i u još vecoj meri pretvorila u institucionalni sukob. Cinjenica da je DSS na republickom nivou u opoziciji, a na saveznom nivou znacajno ucestvuje u vlasti, dok je kod „DOS minus“ obrnuta stvar podstakla je da ovaj medupartijski sukob vremenom preraste u sukob izmedu važnih institucija, pa cak i izmedu saveznog i republickog nivoa vlasti.

Utisak je da se taj sukob polako pacifikuje, ali napetosti ostaju - ocenjuje u razgovoru za „Blic“ Vladimir Goati, saradnik Instituta društvenih nauka.

Da li i kako može da se reši taj sukob? - Takvi sukobi, u krhkim društvima kao što je naše, su vrlo teški i komplikovani, ugorožavaju stabilnost politickog poretka jer ne postoje opšte prihvacena pravila ni mehanizama za njihovo regulisanje. Mislim da ce operacionalizacijom sporazuma o buducim odnosima Srbije i Crne Gore savezni novo još više izgubiti na znacaju, u odnosu republicki na kom je i sada veca koncentracija vlasti, pa ce samim tim može ocekivati da taj sukob bez obzira na želju aktera, nece biti tako jak kao ranije.

U kojoj meri „afera Perišic“ ili problemi u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom utice na javno mnjenje i podršku biraca odredenim strankama? - U Srbiji se u javnom mnjenju profilisala podrška tri bloka, partije starog režima, „DOS minus“ i DSS, unutar kojih postoje razlike i zato je ta podrška još uvek dosta fluidna. Kod nas nema mnogo ljudi koji se potpuno identifikuju sa politickim partijama. Mali je broj tih tzv. cvrstih pristalica u našem birackom telu. Cvrste pristalice u odredenom procentu postoje kod socijalista, dok nove partije nastale devedesetih godine nemaju široku podršku cvrstih pristalica koji bi glasati za partiju i kada se ne slažu sa njenim stavovima. Zato pojedini dogadaji manje ili više uticu da jedna ili druga strana dobija ili gubi. Mislim da je trenutno najjaca tendencija povecavanja broj neopredeljenih, neodlucnih ili onih koji nece da glasaju. Medutim, to ide polako, jer ljudi svoju partijsku boju najcešce menjaju iz dva koraka. Ako je glasao za jednu partiju, on prvo postaje neopredeljen pa tek posle nekog vremena, glasa za drugu partiju. Ovo je vreme velikih transfera glasova izmedu ta tri bloka.

Da li ocekujete uskoro parlamentarni izbori i da li bi oni rešili ovu situaciju? - Parlametarni izbori su moguci u svakom momentu kada vlada izgubi vecinu u parlamentu, ali mi u ovom trenutku ne izgledaju verovatni. Medutim, u zemljama kao što je naša moguci su veliki i neocekivani zaokreti i ono što sada ne izgleda verovatno vec sutra može biti. Medutim, izbori ništa ne bi rešili. I dalje bi imali tri bloka izmedu koji je veoma teška saradnja. Svaki od tih blokova bi imao od 20 do 40 odsto mandata i niko ne bi imao vecinu. Stranke starog režima ponašaju se kao antisistemske, ona smatraju da je ono što se desilo petog oktobra bio puc i zalažu se za povatak starog režima. Zato u Srbiji ne postoji bazicni konsenzus na našoj politickoj sceni. U takvoj situaciji izbori samo bolje ili gore odslikavaju sadašnje stanje i daju presek odnosa snaga. Izbori ne mogu da stvore nove odnose i ne mogu ni jedan od ova tri bloka napraviti ni vecim ni manjim. Nije funkcija izbora da stvaraju vecine.

Kako se menjaju ti odnosi? - Ti odnosi se menjaju polako s vremenom. Stranke starog režima moraju da odluce da se reformišu i prihvate tržište, demokratiju i ukljucivanje u medunarodne institucije. Moraju da prihvate demokratiju kao „jedinu igru u gradu“.

Da li Vlada Srbije može da radi kvalitetno i koliko je stabilna ako ukoliko postoji mogucnost svaki od lidera DOS postavlja pre premijera razlicite zahteve u zamenu za nekoliko glasova podrške u parlementu? - Vlada ovako može da funkcioniše jako dugo. Sigurno je da se svaka vrsta kompromisa placa, ali politika je u odredenom smislu trgovina i takvi kompromisi su sasvim normalni. Pitanje je da li se pristajuci na te kompromise skrece sa reformskog puta, da li je odrdeni ustupci predstavljaju zaokret na drugu stranu ili samo malo usporavanje rada Vlade. Imam utisak da je Vlada uspela bez obzira na razne pritiske, da se, više nego što sam ocekivao, ali manje nego što bih želeo, zadrži na tom reformskom kursu.

Vi ste clan Politickog saveta G17 plus. Ova organizacija se sve više namece kao nova politicka snaga. Da li ce prerasti u stranku, s obzirom da je vec izašla sa svojim predsednickim kandidatom? - G17 plus je organizacija koja se bavi vanpartijskom politikom i do sada nije doneta odluka o prerastanju u politicku partiju. Postoji izvestan implicitan konsenzus da se G17 plus pretvori u partiju ako bi reforme i proces demokratizacije došao u opasnost. Takva odluka nije doneta, a mi smo kandidata preložili, ali to je još uvek samo mišljenje, jer još nisu raspisani izbori.

Da li je donošenje novog ustava Srbije mogucnost da se ponovo ujedini vladajuca koalicija? - Mislim da je DOS propustio istorijsku šansu da reši jedno od najvecih pitanja i problema, a to je da Srbija dobije novi demokratski ustav. Šansa da se menjaju ustavi, kako pokazuju iskustva postkomunistickih zemalja, traju samo dok su, kako je rekao jedan analiticar, pobednici još uvek ujedinjeni snagom revolucionarnog principa. Kada se jednom propusti onda se na takvu šansu ponovo dugo ceka. Skeptik sam da je to moguce s obzirom na sukob unutar DOS i svu zlu krv koja postoji. Ako do toga i dode ici ce mnogo teže.

Vlast nosi iskušenja korupcije Vi ste clan Saveta za borbu protiv korupcije koji je formirala Vlada Srbije. Predsednik Saveta i republicki premijer su nedavno polemisali u vezi sa radom te komsije.

Kakva je Vaša saradnja sa Vladom? - Ne spadam u obožavaoce operativne vlasti, ali priznajem da me je Vlada prijatno iznenadila kada je odmah ispunila naš zahtev i objavila na svom sajtu ko je i gde u upravnom odboru. To ne znaci da me možda Vlada nece razocarati sledeci put. Postoji iznenadujuca spremnost da uporno tera tu borbu. Ja to još uvek primam sa skepsom, ali moram da kažem. Ne bih ulazio u te polemike premijera i predsednika Saveta. Vlast nosi sa sobom iskušenja korupcije i znajuci to pomalo sam iznenaden spremnošcu vlade da se bori protiv toga. Kada budem osetio da ta spremnost ne postoji, nece biti razloga da budem dalje u tom savetu.

Danas, 15. april

Ojdanic: Moja je duznost da odem u Hag

Frankfurt - Bivsi nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanic izjavio je da je odlazak u Hag pred Medjunarodni sud za ratne zlocine njegova zakonska obaveza i da od nje nece bezati. "Mogu odmah da me uhapse, ali za to nema potrebe, jer ne bezim, niti se krijem, a odlazak u Hag je sada moja zakonska obaveza koju traze drzava i narod, kao i kada je trebalo da branim zemlju od agresije", rekao je general Ojdanic za frankfurtski list na sprskom jeziku Vesti.

Danas, 15. april

Protic: DHSS skuplja potpise za referendum

Podgorica - Visoki funkcioner Demohriscanske stranke Srbije Milan St. Protic najavio je da ce ta stranka pocetkom sledece nedelje poceti sa sakupljanjem potpisa za referendum o nezavisnosti Srbije. Protic je u intervjuu za jucerasnju Pobjedu kazao da ce se potpisi sakupljati u svim vecim gradovima Srbije. "U Srbiji je jaca ideja o njenoj nezavisnosti nego u Crnoj Gori ideja o nezavisnoj Crnoj Gori, i zato se u Srbiji i izbegava referendum", ocenio je Protic. Protic je ponovio nezadovoljstvo DHSS sporazumom o buducim odnosima Srbije i Crne Gore i ukazao da "vecina stranaka DOS intimno gaji "skepticizam" prema to dokumentu, ali da iz "pragmaticnih razloga nece to jasno da kazu". On je izrazio bojazan da ce Ustavna povelja "jos vise zakomplikovati stvari" zbog dva razlicita vidjenja Sporazuma. "Kostunica u Sporazumu vidi mogucnost za stvaranje federacije, a Djukanovic prelaznu fazu ka nezavisnoj Crnoj Gori". (Beta)

Danas, 15. april

Zavrsen dvodnevni skup Fonda za humanitarno pravo o sudjenjima za ratne zlocine

MUP i VJ nece da skupljaju dokaze

Beograd - Jedan od najvecih problema za pokretanje optuznica za ratne zlocine u domacim sudovima je to sto se medju optuzenima nalaze funkcioneri policije i vojne bezbednosti. Jedini organi koji otkrivaju i prikupljaju dokaze u slucajevima ratnih zlocina za Tuzilastvo su MUP i vojni organi. Nema optuznice Haskog tribunala u kojoj se ne pominju MUP i vojska. Da li je razumno ocekivati da ce neko ko je osumnjicen za ratne zlocine pruzati dokaze protiv sebe? Isto kao sto je Haski tribunal trazio od Slobodana Milosevica da saradjuje sa Tribunalom - izjavio je Sead Spahovic, republicki javni pravobranilac, na konferenciji pod nazivom "Sudjenja za ratne zlocine pred nacionalnim i internacionalizovanim sudovima na Kosovu", koja je juce zavrsena u hotelu "Interkontinental". Spahovic smatra da nasa drzava ima obavezu da sudi za ratne zocine sto proizlazi iz medjunarodnih konvencija i navodi rezultate istrazivanja javnog mnjenja po kojima samo 22 odsto gradjana Srbije ima poverenja u Tribunal, 78 odsto nema poverenja, dok je 46 odsto protiv saradnje sa Haskim sudom, "cak i po cenu sankcija". - Nije tajna da se mnogi haski optuzenici smatraju za heroje i branioce golorukog naroda. Politicka oduka o sudjenjima za ratne zlocine zavisi od prvog uslova, jer nijedna vlast nece da iritira narod. Odluka o sudjenjima za ratne zlocine nije u rukama pravosudja. Dokazi se nalaze kod MUP, vojne bezbednosti i dok se ti dokazi ne podnesu Tuzilastvu, ono malo sta moze da ucini. Policija je otkopala grobnice i pronasla hladnjace, a ne moze da otkrije ko je zakopao te ljude. Ne moze tuzilac sam da saslusava i otkriva, to To je stvar policije. Pritisaka na sudije i tuzioce ce i ovde biti, ne samo na Kosovu - tvrdi Spahovic i dodaje da republicki zakon predvidja kaznu od 20 godina za ratne zlocine, a da savezni predvidja 40 godina zatvora za ubistvo. Gradimir Nalic, savetnik predsednika SRJ za ljudska prava, kaze da je novim Zakonikom o krivicnom postupku predvidjeno da rukovodecu ulogu u pretkrivicnom postupku ima tuzilac. - Da je bilo dvosmerne saradnje sa Tribunalom ne bi bilo NN predmeta, kada je u pitanju slucaj "vukovarske trojke" u Vojnom sudu, jer hasko tuzilastvo nije htelo da dostavlja dokaze kojima protiv njih raspolaze. Kada bismo napravili anketu medju sudijama i tuziocima, verujem da bismo dosli do slicnih rezultata kao i u istrazivanju koje je naveo gospodin Spahovic. Potrebni su nam specijalizovani sudovi. Moramo da nadjemo nacin da praksa Haskog tribunala bude praksa kojom ce se rukovoditi nasi sudovi - rekao je Nalic i pohvalio hrvatski zakon o saradnji sa Tribunalom po kome domaci sudovi sude za ratne zlocine, a tuziocima i sudijama je garantovana bezbednost. - Mora da postoji politicka volja koja bi podrzala one koji sprovode zakon. Saradnju sa Haskim tribunalom trebalo bi omoguciti i ustavnim odredbama - kaze Nalic. Konferenciju je organizovala nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo.

Reporteri bez granica traze otkrivanje ubica

Zucnu raspravu prvog dana konferencije izazvalo je izlaganje beogradskog advokata Dragoljuba Todorovica koji je optuzio srpsko pravosudje da je nesposobno za sudjenja za ratne zlocine i da je bivsi sef istraznog odeljenja Okruznog suda u Beogradu opstruirao istragu u slucaju Milana Lukica, koji je bio osumnjicen za ratne zlocine (slucaj Strpci). - Vojislav Kostunica, predsednik SRJ , saradnju sa Tribunalom ocenio je kao devetu rupu na svirali, a ovih dana je izjavio da je svario Haski sud. Prosto da covek ne poveruje. Dok god se Milosevicevi branioci Kosova nalaze na najodgovornijim mestima dosovske vlasti, nijednog sudjenja za ratne zlocine u Srbiji nece biti - izjavio je Todorovic.

Blic, 17. april

Labus ispred Ilica

BEOGRAD - Beogradski centar za marketing istraživanja „Marten Board International“ (www.martenboard.co.yu), licencni partner „British Market Research Bureau“ iz Londona, u saradnji sa dnevnikom „Blic“, sproveo je ispitivanje javnog mnjenja s ciljem da se utvrdi mišljenje gradana o predstojecim predsednickim izborima u Republici Srbiji. Istraživanje je obavljeno od 12. do 15. aprila 2002. godine na slucajno stratifikovanom uzorku od 594 ispitanika, punoletnih gradana Srbije (bez Kosova i Metohije)

1. Kada bi u Republici Srbiji sutra bili održani predsednicki izbori, najviše glasova, 24,5 odsto, dobio bi kandidat Vojislav Koštunica. Drugi na listi po broju glasaca je Miroljub Labus za koga bi glasalo 19,6 odsto anketiranih. Trece mesto na listi po rangu, ali sa daleko manjim brojem biraca, koji iznosi pet odsto, zauzeo je kandidat Velimir Ilic, lider Nove Srbije. Kandidat SPS i Tomislav Nikolic, potpredsednik SRS, našli su se na cetvrtom mestu sa po 4,3 odsto glasova gradana Srbije.

2. Ako se na predsednickim izborima ne bi kandidovao Vojislav Koštunica, onda bi najviše njegovih glasaca glasalo za Miroljuba Labusa, njih 27,1 odsto, dok bi se drugi na listi kandidata našao Velimir Ilic sa 19,6 odsto glasova. Za Tomislava Nikolica i Borisava Pelevica glasao bi isti procenat potencijalnih glasaca Vojislava Koštunice u slucaju da se on ne kandiduje, i to njih 7,6 odsto. Medu kandidatima koji su se našli u kategoriji ostali, svaki od njih nema više od jedan odsto potencijalnih glasaca.

3. Skoro polovina gradana Republike Srbije, tacnije njih 48,2 odsto, smatra da bi predsednik Srbije po Ustavu trebalo da ima veca ovlašcenja nego do sada. Onih koji smatraju da on treba da ima ista ovlašcenja kao i do sada je 22 odsto, dok 16,9 odsto anketiranih smatra da bi ta ovlašcenja po Ustavu trebalo da budu manja nego što je to sada slucaj.

Blic, 17. april

Nebojša Covic, potpredsednik Vlade Srbije, o izborima

Ne žurim nikuda

BEOGRAD - Predsednik Demokratske alternative Nebojša Covic rekao je povodom sve cešcih najava i zahteva za raspisivanje izbora na svim nivoima da bi bilo dobro kada bi DOS mogao da se sacuva u izvornom obliku do donošenja ustavne osnove Srbije i Crne Gore, kao i do donošenja novog ustava Srbije.

- Nakon toga se otvara realan prostor za izborne aktivnosti. Sve zavisi od politickog ambijenta i koliko ce rasti politicke i stranacke aktivnosti vezane za izbore. Koliko vidim, mnogi su u aktivnostima koje bih nazvao predizbornim. DA ne žuri nikuda. Bilo bi dobro da se pre price o izborima podsetimo odredenih dokumenata koje je DOS potpisao - rekao je Covic. Upitan da li ce se kandidovati za predsednika Srbije i na taj nacin ukljuciti u „tihu“ predizbornu kampanju koja je vec u toku, lider DA je odgovorio pitanjem: „Da li vam ja izgledam tako neozbiljno da sad pocnem sa kampanjom?“

- Gde vi žurite, kada ja nigde ne žurim - odgovorio je Covic na pitanje da li ce se kandidovati za predsednika Srbije.

Covic, koji je i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, ponovio je da je Vlada Srbije odlucila da podrži koaliciju „Povratak“ u odluci da ude u Vladu Kosova „s obzirom na to da su svi zahtevi Srba ispunjeni“.

- Ostaje samo da se dode do najboljih personalnih rešenja za mesta ministra koordinatora za povratak, ministra poljoprivrede i savetnika u kabinetu šefa Unmika - rekao je Covic. On je potvrdio da je sa predstavnicima „Povratka“ i SNV severnog Kosova razgovarano oko moguceg imenovanja Marka Jakšica na mesto ministra koordinatora za povratak, a da je to jedan od koraka u postizanju opšteg jedinstva medu Srbima.

Blic, 17. april

Pola clanica DOS može da se udruži u jednu partiju. Dva predsednika SDP

Slobodan Orlic: Prolazi vreme malih stranaka

Vreme malih stranaka polako prolazi, jer je Srbiji potrebna što jednostavnija politicka scena. Veoma je mali broj stranaka u vladajucoj koaliciji koje mogu da predu cenzus, a takode vreme predizbornih saveza prolazi. To su bili glavni motivi ujedinjenja SD i SDU u Socijaldemokratsku partiju koje je planirano još pre godinu dana, izjavio je juce za u razgovoru za „Blic“ Slobodan Orlic, lider Socijaldemokratije i nastavio:

- Ovo ujednjenje, medutim, ne radimo zbog narednih izbora, ovo je naše ulaganje u buducnost. Treba biti strpljiv da se napravi jaka gradanska partija, posebno sada kada imamo puno protivnika na politickom prostoru. Opet smo suoceni s nacionalnim problemima, delimo se na patriote i izdajnike, opet se u Srbiji prebrojavamo na one koje se prezivaju ili ne prezivaju na „ic“, najoštrijim kritikama su izloženi oni koji pokušavaju da otkrivaju masovne grobnice... Istovremeno ugrožen je radnicki i srednji stalež na koji se moderna socijaldemokratska stranka najviše naslanja, a pri tom su SPS i JUL kompromitovali tu ideju. To je nešto sa cim su suocene sve socijaldemokratske stranke, ali sve to možemo prevazici ukoliko budemo radili pametno i napravimo jednu modernu socijaldemokratsku partiju.

Koliko je moguce ujednjenje svih socijaldemokratskih stranaka? - Partije socijaldemokratske orijentacije bi morale da se polako udružuju u jednu i ocekujemo da ujedinjenje SD i SDU u SDP bude pozitivno prihvaceno. To je realnost i svi oni koji danas zastupaju socijaldemokratsku ideju moraju da se suoce sa cinjenicom da savez stranaka nije buducnost ideje demokratske levice, vec buducnost jeste ujedinjenje u jednu partiju. Za to ima materijala, u najmanju ruku zato što postoji još osam, devet stranaka te orijentacije

Koje su to stranke? - Teško je sada licitirati sa nazivima stranaka koje bi mogle da se ujedine, ali to je polovina DOS. Ocekujem da ce vecina socijaldemokratskih stranaska posle našeg kongresa shvatiti da je to pravi put. Pored saradnje sa socijaldemokratskim strankama za SDP ce biti najvažnija saradnja sa sindikatima koji trenutno funkcionišu. socijalni dijalog kako b tranzicija bila što jeftinija mora da pocne. Spremni smo za saradnju sa sva tri reprezentativna sindikata i da zastupamo njihove interse u Skupštini Srbije.

Da li je bilo otpora clanstva udruživanju SD i SDU? - Nikakvog otpora nije bilo. Kongres ujedinjenja je planiran da bude spajanje organa stranaka, dakle dva glavna odbora u jedan, dva predsedništva u jedan, dok cemo funkciju predsednika vršiti Korac i ja kao kopredsednici. Vec od prvog dana posle kongresa pocinju izbori u stranci na svim nivoima, a u roku od godinu dana bice izabrano rukovodstvo stranke. Ono što je dobro jeste da gde je god SD imao jak odbor SDU nije i obrnuto. Integracijom ove dve stranke u jednu dobijamo 95 jakih opštinskih odbora širom Srbije i ono što je najvažnije postajemo treca stranka u DOS, a imacemo poslanike i u republickom i u saveznom i u oba pokrajinska parlamenta.

Ko ce biti predsednik SDP? - Trenutno o tome ne razmišlja niko. Trebalo bi samo pogledati statut nove stranke i bice jasno da predsednik stranke nece imati ingerencije kakve imaju predsednici drugih stranaka. Rukovodeci organ bice predsedništvo stranke i stranka nece imati jednog vec više „predsednika“. Smatramo da u jednoj normalnoj demokratskoj Srbiji taj liderski koncept mora konacno da bude poražen i da stranke moraju da se prepoznaju po programu i onome cemu se zalažu.

Da li je udruživanje SD i SDU pocetak stvaranja treceg bloka i distanciranje od DS i DSS? - Ne, jer kao jedna normalna socijaldemokratska partija moramo da podržavamo dobre poteze i jedne i druge stranke, ali je potpuno ocuigledno i jasno da u Srbiji više ne smemo dozvoliti dominaciju bilo koje politicke partije ili bilo kog njenog lidera. Imali smo loša višedecenijska iskustva kada zemljom vlada jedna stranka i jedan covek. Naš zadatak bice da to sprecimo i SDP sa brojem svojih poslanika može da bude ravnoteža izmedu dve najjace stranke na pozornici Srbije i dva najvažnija coveka - Koštunice i Ðindica.

S kim ce SDP na izbore? - Rano je govoriti o tome. Teško da neko može dati odgovor da li ce stranke iz dos izaci u dve ili više kolona, vecina smatra da ce to biti dve, ali se pojavljuju tri ili cetiri. U svakom slucaju naredni izbori moraju biti cistilište za one politicke partije koje nisu same sposobne da predu cenzus. Što se tice SDP mi cemo praviti stranku da na bilo kojim narednim izborima predemo cenzus.

Koje izbore ocekujete do kraja godine? - Ocekujem izbore za predsednika Srbije i savezne izbore.

Vanredne republicke ne ocekujete? - Ne. Najraniji termin za republicke izbore jeste prolece 2003. godine.

Sve cešce se cuju glasovi za samostalnu Srbiju - I SD i SDU su glasale za beogradski sporazum u republickom parlamentu, a podržace ga i u saveznom. SDP ce se i dalje zalagati da zajednicka država Srbije i Crne Gore opstane.

Labus idealan kandidat Hoce li SDP imati svog kandidata za predsednika Srbije? - Miroljub Labus bi bio najidealniji kandidat za predsednika Srbije i voleo bih da živim u Srbiji u kojoj je on predsednik. Mislim da bi veci deo DOS morao da podrži jednog kandidata i ocekujem da to bude Labus.

Blic, 17. april

Ulaganje u blisku buducnost

BEOGRAD - Predsednik SDU Žarko Korac izjavio je juce za „Blic“ da je udruživanje SD i te stranke bilo potrebno kako bi se „ojacala pozicija demokratske levice koja je poslednjih godina fragmetirana na našoj politickoj sceni“. On je ocenio da je ovo politicki logicno udruživanje za „blisku buducnost“.

- I SDU i SD dele stav da je za Srbiju trenutno korisnije udruživanje stranaka od stvaranja saveza stranaka. Zato su ove dve stranke povukle hrabar potez i krenule u udrživanje, bez obzira što delimo mišljenje da je savez stranaka u DOS ispunio ocekivanja, taj savez je nekako zamrzao našu politicku scenu - rekao je Korac i dodao da je ovo udruživanje „bilo idealno, jer nigde nije bilo otpora po opštinskim odborima“ tih stranaka. On je ocenio da je moguce ujedinjenje i sa ostalim partijama socijaldemokratske orijentacije, navodeci pre svega SDP, na cijem je celu Rasim Ljajic. Korac je ipak naglasio da povodom toga ni sa jednom od socijaldemokratskih stranaka nisu vodeni razgovori. Upitan da li je moguce ujedinjenje SDP sa GSS, on je rekao da bi to „licno voleo, ali neka to odluci GSS“. Korac nije precizirao da li je ovo pocetak stvaranja treceg bloka na politickoj sceni u Srbiji koji na sledece izbore ne bi izašao ni sa DS ni sa DSS.

- Nažalost, osnovna podela na sledecim izborima bice na reformske i na antireformske snage. Reformske snage bice one koje danas cine DOS, a antireformske one koje su opozicija u srpskom parlamentu - SPS; SRS i SSJ - ocenio je Korac. On je, takode, potvrdio da SDP „ne ocekuje vanredne parlamentarne izbore do kraja godine“, kao i da ce ta stranka podržati Miroljuba Labusa na predsednickim izborima u Srbiji.

Blic, 17. april

Branislav Ivkovic i dalje tvrdi da ostaje clan SPS

„Necu osnivati novu partiju“

BEOGRAD - Bivši funkcioner Socijalisticke partije Srbije Branislav Ivkovic rekao je juce za „Blic“ da sebe i dalje smatra clanom ove stranke i da mu „ne pada na pamet da formira neku novu stranku sa istim inicijalima“.

Kako je rekao, on ce nastaviti da radi unutar Socijalisticke partije Srbije gde ima veliku podršku clanstva. Ivkovic je istakao da su ga prethodnih dana zvali predstavnici opštinskih odbora Mladenovca, Bora, Negotina, Kladova, Bojnika i drugih mesta širom Srbije kako bi mu pružili podršku. - Kada se u SPS sete da napišu rešenje o mom iskljucenju, žalicu se statutarnoj komisiji pošto na to imam pravo, a o mojoj žalbi ce se odlucivati na kongresu ove stranke - rekao je Ivkovic za „Blic“. On je podsetio da je on bio jedan od kandidata za potpredsednika ove stranke o cemu je trebalo da se tajno glasa na narednoj sednici GO SPS.

- Moji protivnici u SPS su svesni kakvi bi bili rezultati tajnog glasanja pa su se odlucili na ovakav korak - rekao je Ivkovic.

Predsednik vojvodanskih socijalista Dušan Bajatovic demantovao je juce za „Blic“ da je smenjenog visokog funkcionera SPS Branislava Ivkovica podržao deo opštinskih odbora iz Vojvodine.

- Nikakva sednica Pokrajinskog odbora na kojoj bi se zauzeo drugaciji stav od odluke Glavnog odbora nije održana. U pitanju su pojedinacni slucajevi kao pokušaji politicke manipulacije. Za Pokrajinski odbor SPS odluka Glavnog odbora je konacna - rekao je Bajatovic i kritikovao to što Branislav Ivkovic nakon iskljucenja iz partije ima dobar tretman u medijima. Ipak, nezvanicno saznajemo da Ivkovica podržavaju socijalisti Rume, Plandišta, Alibunara i Zrenjanina.

DSS optuzuje DOS | 16:43 | Izvor: B92

Beograd -- Demokratska stranka Srbije optuzila je ostatak DOS-a da je, protivljenjem prevremenim izborima, pokazao da mu je iskljucivi cilj zadrazavanje sadasnjih pozicija u vlasti. Potpredsednik DSS-a Dragan Marsicanin izjavio je da odluka DOS-a ne odgovara trenutnoj politickoj situaciji u Srbiji. “Takav stav nije dobar, jer upucuje na nesto sto smo imali u vreme prethodnog autoritarnog rezima koji je odbijao da se suoci sa realnoscu”, rekao je Marsicanin: “Ocigledno je da postoji potreba da idemo onim putem koji je neophodan da se uredi drzava – donosenje Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, raspisivanje izbora za savezni nivo, konstituisanje organa zajednicke drzave, zatim donosenje novog ustava Srbije, a najbolji put za to je raspisivanje izbora za ustavotvornu skupstinu. Da li za ustavotvornu skupstinu ili ne, potrebno je raspisivanje izbora i to je redosled koji treba da tera odgovorne politicare, jer to je opsti interes”. Sef poslanicke grupe DOS-a u Skupstini Srbije Cedomir Jovanovic izjavio je da ukoliko DSS zeli nove parlamentarne izbore, treba da napravi novu koaliciju. Jovanovic je naglasio da ce izbori biti raspisani u skladu sa zakonom i kada se, kako je naveo, ispostuju sve one bitne faze politickog procesa koje se moraju sprovesti u Srbiji: “Pitanje izbora pokrecu ili stranke koje su izgubile na izborima ili DSS. Ako zele stranke da se vrate na vlast, onda za DSS postoji laksi put, a to je dogovor sa nama koji ce podrazumevati preuzimanje ozbiljne odgovornosti. Ukoliko zele da sa socijalistima ostvare neku koaliciju koja bi ih dovela na vlast, oni to mogu da urade i u parlamentu. Nama je vazno da imamo parlamentarnu vecinu i vanredni izbori dolaze u obzir samo u situaciji u kojoj mi kao politicka grupacija koja vrsi vlast nemamo podrsku u parlamentu”.

Danas, 18. april

HOCE LI BITI REPUBLICKIH IZBORA PRE 2004.

DSS: Ovo je izborna godina

Beograd - Donosenje Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, izbori i konstituisanje organa zajednicke drzave, raspisivanje izbora za ustavotvornu skupstinu Srbije i donosenje novog, demokratskog ustava Srbije trebalo bi da bude redosled poteza onih koji slede opsti interes, istaknuto je juce u saopstenju za javnost Demokratske stranke Srbije, koja naglasava da je 2002. godina izborna. Ta partija smatra da zakljucci sa sednice Predsednistva DOS da ce republicki, pokrajinski i lokalni izbori biti odrzani za dve godine potvrdjuju da je toj politickoj grupaciji "iskljuciv cilj zadrzavanje sadasnjih pozicija u vlasti, a ne sprovodjenje istinskih reformi i utemeljenje Srbije kao demokratske i pravne drzave". DSS smatra da je iznosenjem niza razlicitih stavova ostatak DOS i zvanicno napustio osnovna izborna obecanja i da "bezi od realnosti". Kao najvece prepreke ostvarenju ciljeva i ideja oktobra 2000. godine, ta stranka vidi u postojecem republickom Ustavu i, kako je navedeno u saopstenju, kratkovidoj, kvazireformatorskoj politici srpske vlade. R. D.

Jovanovic: Izbore hoce oni koji su izgubili vlast

Beograd -- Sef poslanicke grupe DOS u Skupstini Srbije Cedomir Jovanovic izjavio je da pitanje izbora pokrecu stranke koje su izgubile vlast 2000. godine ili DSS. - Ako DSS zeli da se vrati na vlast, postoji mnogo laksi nacin, a to je dogovor sa nama. Ukoliko DSS zeli da dodje na vlast u koaliciji sa SPS, a uz nas odlazak, onda to moze da uradi i u Skupstini, obaranjem Vlade - rekao je Jovanovic. On je porucio da pre izbora mora ozbiljno biti reseno pitanje ustavne reforme Srbije i to ne kroz izbornu kampanju, niti kroz fraze o ustavotvornoj skupstini. - Vanredni izbori dolaze u obzir jedino ako Vlada ne bude imala podrsku u parlamentu i ako neko zeli vanredne izbore neka pravi novu koaliciju. Posto je DSS istupio iz koalicije sa nama, sada se nalazi u jednom vakuumu i direktno je odgovoran za sve sto se sada desava - rekao je Jovanovic On je ocenio kao potpunu insinuaciju izjavu Dejana Mihajlova da u DS postoje razmimoilazenja oko izbora, navodeci da je Miroljub Labus demantovao svoju, navodnu, izjavu da ce do kraja godine biti izbora na svim nivoima.

Danas, 18. april

Ministar pravde Srbije Vladan Batic

Dobrovoljcima za Hag tri dana

Beograd - Ministar pravde Srbije Vladan Batic rekao je da ce Savezna vlada objaviti spisak haskih optuzenika kojima ce se dati rok od dva do tri dana da se predaju.

- Nakon toga pocinje primena zakona, koja ne podrazumeva pozivanje u sud, vec hapsenje i pritvor, dok se ne zavrsi sudska procedura, a nakon toga i transfer" - kazao je Batic na jucerasnjoj konferenciji za novinare. Batic napominje da oni koji zele da se predaju "treba da se jave MUP-u Srbije, koji ce im omoguciti kontakt sa Haskim tribunalom". Prema njegovim recima svi koji se predaju sa teritorije Srbije, ukljucujuci i drzavljane Republike Srpske, dobice garancije Vlade Srbije. Republicki ministar pravde je rekao da jos ne zna da li je za danas predvidjen njegov susret sa Karlom del Ponte. Ukoliko dodje dosusreta, "jedina tema bice zahtev da se sto pre podigne optuznica protiv albanskih terorista’".

Referendum za nezavisnu Srbiju krajem aprila

Demohriscanska stranka Srbije uveliko se sprema za referendum u Republici koji ce kako kazu biti odrzan krajem ovog meseca u 140 gradova, a pod sloganom "Vas potpis za samostalnu i nezavisnu Srbiju". Prema recima Vladana Batica, na ovaj nacin ce se konacno ispitati volja gradjana u odnosu na skalameriju postojece drzave Srbije i Crne Gore".

Danas, 19. april

Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade, poceo posetu SAD susretima sa predstavnicima Kongresa i Busove administracije

Velika ocekivanja od Svetske banke i MMF

Vasington - Potpredsednik jugoslovenske Savezne vlade Miroljub Labus poceo je juce izjutra visednevnu radnu posetu Vasingtonu, ciji je neposredni povod ucesce na redovnom prolecnom zasedanju Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Pre zasedanja, Labus ima u programu i posebne susrete sa celnicima SB i MMF, kao i seriju razgovora sa predstavnicima Kongresa i Busove administracije. - Ja sam, pre svega, ovde zbog zasedanja Svetske banke i MMF. Mi imamo neke nove ideje, koje su vezane za saradnju sa tim institucijama, tako da je to moj osnovni cilj posete. Naravno, kad sam ovde u Vasingtonu, to je prilika da se vidim i sa predstavnicima administracije. Sa MMF imamo razgovor o trogodisnjem stend-baj aranzmanu o cemu Upravni odbor MMF donosi konacnu odluku kroz mesec dana. Oko programa za taj stend-baj aranzman sve je dogovoreno, nema nikakvih otvorenih problema. Radi se o specijalnim pravima vucenja, ocekujemo negde izmedju 800 i 850 miliona dolara, za period od tri godine. Ali, taj iznos nije bitan, mnogo je bitniji sam ugovor koji daje stabilnost zemlji i drasticno smanjuje rizik investiranja, sto je znak za sve potencijalne investitore, komercijalne, investicione i ostale banke - za sve koji hoce da dodju da su stvari kod nas pod kontrolom. To ce za godinu i po dana biti treci program sa MMF - rekao nam je potpredsednik jugoslovenske vlade po dolasku u Vasington. Vaznu temu u razgovoru sa predsednikom SB Volfensonom i njegovim saradnicima predstavljace projekat Koridor 10 - vezan za finansiranje rekonstrukcije autoputa koji, preko Subotice, Beograda i Nisa, vodi prema Grckoj. Za potpunu rekonstrukciju te putne deonice, jedne od najzapustenijih u Evropi, potrebno je 750 miliona dolara - pri cemu se, kao inicijalni kapital, racuna na kredit SB od 100 miliona dolara, dok bi ostatak trebalo da pokriju buduci koncesionari ove saobracajnice. Labus je optimista u pogledu ishoda vasingtonskih razgovora na tu temu, a ocekuje, isto tako, da ce predstojecih dana doci i do potpisivanja ugovora sa SB o kreditu u visini od 85 miliona za podsticaj "male privrede" u Srbiji, o cemu je nedavno ovde pregovarao guverner NBJ Mladjan Dinkic. Razlog koji je, posle 31. marta, doveo do suspenzije americke pomoci Srbiji i podrske u medjunarodnim finansijskim institucijama, cini da je blokirana i inicijativa o vracanju Jugoslaviji statusa "najpovlascenije nacije" u trgovini sa SAD. Potpredsednik Savezne vlade se nada da ce njegovi sutrasnji razgovori u Ministarstvu trgovine pokrenuti to pitanje sa mrtve tacke. - Politicki uslovi za vracanje statusa "najpovlascenije nacije" su skoro svi ispunjeni, ali ja ne ocekujem da ce to moci da bude reseno pre nego sto drzavni sekretar Pauel posalje neophodnu sertifikaciju Kongresu - izjavio je Labus.

Danas, 20-21. april

Potpredsednik Vlade SRJ Miroljub Labus u Vasingtonu

Sve se, ipak, vrti oko Haga

Vasington - Pre danasnjeg ukrcavanja na pokretnu traku prolecnog zasedanja MMF i Svetske banke, potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus nastavio je juce seriju susreta sa visokim predstavnicima Stejt departmenta i ministarstava trgovine i finansija. Prvi deo posla je obavljen dan ranije u razgovoru sa Gregom Sultijem, nacelnikom sektora za jugoistocnu Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost, koji je obuhvatio sve aktuelne teme odnosa izmedju dveju zemalja - ali se sve, kako navode americki izvori, u prilicnoj meri vrtelo oko problema (ne)saradnje Beograda sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine.

- Americka administracija ocekuje rezultate sprovodjenja naseg zakona o saradnji i, ako se pokazu ocekivani rezultati, nece biti problema za sertifikaciju drzavnog sekretara kojom ce se skinuti suspenzija pomoci Srbiji i podrske SRJ u medjunarodnim institucijama. Preneo sam svoje uverenje da ce ta haska procedura biti u potpunosti i blagovremeno sprovedena - kako je predvidjeno. Ponovljeno mi je, u vise navrata, da Amerika ceka na taj potez Beograda, da bi se povukli sledeci potezi sa njihove strane. Razgovarali smo o buducoj saradnji, koja bi trebalo da se zasniva na drugim okvirima - a ne na ovim dosadasnjim. Ovo sto smo dosad imali, to je bio rezultat nasledjene proslosti, a buducnost nasih odnosa trebalo bi da bude drugacija - rekao je Labus, svodeci bilans prvog dana posete Vasingtonu. U Savetu za nacionalnu bezbednost gostu iz Beograda predoceno je, prilicno jasno, da su neka i neka od veoma aktuelnih pitanja u medjusobnim odnosima - vracanje statusa "najpovlascenije nacije" u trgovini sa SAD, kao i finalizacija sporazuma o otpisu zaostalih jugoslovenskih dugovanja Pariskom klubu - prakticno vezana za dinamiku sprovodjenja novousvojenog Zakona o saradnji SRJ sa Haskim tribunalom. - Tu, zasad, nema pomaka. Njihov osnovni uslov ostaju - rezultati primene Zakona o saradnji sa Hagom. Ja ukazujem da su to dve razlicite stvari, dva razlicita procesa, ali imam utisak da se u Vasingtonu smatra da je sve to deo jednog istog procesa. Ocekujem kroz dve-tri nedelje - kad se ispostavi da vise nema problema u nasoj saradnji sa Hagom - jednom za svagda, da se zatvore i ta otvorena pitanja u nasim odnosima sa SAD - rekao je na tu temu Miroljub Labus. Potpredsednik jugoslovenske vlade imao je priliku juce popodne - u susretima sa visokim predstavnicima Svetske banke, a potom i u razgovoru sa predsednikom ove institucije Dzejmsom Volfensonom - da se posveti i temama koje nisu u neposrednoj vezi sa problemima izmedju Beograda i Haga. - Bio je to produktivan i veoma efikasan radni sastanak. Prosli smo kroz citav niz tema koje su od interesa za buducu saradnju - o izvorima sredstava finansiranja, o novoj donatorskoj konferenciji za Srbiju i Crnu Goru, o mogucnostima saradnje privatnog i javnog sektora u finansiranju velikih infrastrukturnih projekata, kao i o merama za poboljsanje sistema obrazovanja, zdravstvenog sistema i stvaranju uslova za bolje zaposljavanje radnika u tekucem tranzicionom periodu - rekao je Labus, uz najavu da ce se ti razgovori uveliko nastaviti i tokom vikenda, na godisnjem skupu Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda.

Danas, 20-21. april

Srpski premijer Zoran Djindjic o Milutinovicevom "izuzecu" sa liste za izrucenja

Za dva-tri meseca svi ce biti u Hagu

Berlin - Prvi optuzenici za ratne zlocine bice izruceni tokom sledecih 20 dana, "a za dva do tri meseca bice predata Hagu sva lica sa liste optuzenih", izjavio je Zoran Djindjic u intervjuu za Frankfurter rundsau. Izuzetak ce biti nacinjen jedino u slucaju Milana Milutinovica. On je saradjivao sa demokratskom vlascu, a i Zapad je podrzavao njegov izbor 1997. godine za predsednika Srbije, jer je bilo ocenjeno da je on ‘manje zlo’ od izbora Vojislava Seselja. - Ne bi bilo dobro za verodostojnost Zapada u nasoj zemlji da i Milutinovic bude uhapsen, dok iz Hrvatskle i Bosne i Hercegovine odgovaraju samo izvrsioci treceg i cetvrtog reda. Zar su predsednik Tudjman i Alija Izetbegovic neduzni - upitao se Djindjic i dodao da bi se njegovoj vladi pomoglo "kad bi se stekao utisak o jednakom odnosu prema svima". Hapsenje Karadzica i Mladica je stvar "medjunarodnih snaga" i veliki rizik za Srbiju, smatra Djindjic. - Treba li mi, da bismo proslu nepravdu okajali, da stvorimo novi haos iz kojeg ce opet nastati nepravda - zapitao se Djindjic, navodeci da Srbija ima "20 hiljada lose opremljenih policajaca", dok medjunarodnim mirovnim trupama sa njihovih 50 hiljada vojnika "nije uspelo da za pet godina uhapse ni Karadzica ni Mladica".

Danas, 20-21. april

Cedomir Jovanovic, potpredsednik Demokratske stranke

Danas istice rok zapredaju

Beograd - Cedomir Jovanovic, potpredsednik Demokratske stranke, potvrdio je juce da su pojedini optuzeni za ratne zlocine pred Haskim tribunalom preko advokata kontaktirali sa nadleznim drzavnin organima da bi se raspitali o nacinu dobrovoljne predaje i o njihovim pravima. On je na konferenciji za novinare rekao da ne zna da li ce "oni iskoristiti" pravo na dobrovoljnu predaju i garancije vlade za odbranu za slobode, ne zeleci da navede njihova imena. "Sacekajte, pa cete videti", odgovorio je Jovanovic na pitanje ko se od optuzenih raspitivao o predaji. Istakao je da rok za doborovoljnu predaju istice danas, podsecajuci da Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom "ne poznaje vikende ili drzavne praznike". Prema njegovim recima, posle isteka roka "svi ce imati isti tretman kao i sva druga lica sa poternica". Jovanovic je izrazio ocekivanje da ce se osobe cija su imena objavljena u pozivu Vlade SRJ za dobrovoljnu predaju, odazvati tom pozivu. Potpredsednik DS optuzio je crnogorsku opozicionu Socijalisticku narodnu partiju i vladajucu Demokratsku partiju socijalista da su odgovorne za odlaganje postavljenog roka za izradu ustavne povelje nove drzavne zajednice.

Komentarisuci prekid sednice Savezne skupstine zbog zahteva koje je postavila SNP, Jovanovic je naglasio da je ta partija problem morala da resi pre nego sto je u crnogorskoj skupstini glasala za Polazne osnove o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore. Kazao je da ocekuje da se crnogorski predsednik Milo Djukanovic i lider SNP Predrag Bulatovic medjusobno dogovore o inicijativi SNP, pa da "nas preko komisija za izradu ustavne povelje obaveste o tome". "Sve drugo je politizacija", ocenio je Jovanovic, navodeci da ce funkcioneri republicke vlade odrediti ko ce predstavljati srpsku komisiju za izradu povelje, koja ce onda razmotriti novonastalu situaciju. M. Vujovic

Danas, 20-21. april

Cedomir Cupic u Krusevcu na tribini Otpora o korupciji

Zakon o ekstraprofitu promasio metu

Krusevac - Ni ova vlast nije vratila poverenje gradjana u drzavu, jer se uspeh vlasti meri po pravdi, koja nije zadovoljena. Za godinu i po dana nije zavrsen nijedan sudski proces protiv pljackasa srpskog naroda, a postoji, po nekim podacima, oko 2.500 multimilionera. Pravda nije zadovoljena jer je Zakon o ekstraprofitu promasio metu. Samo oko dva odsto finansijskih malverzacija moze se dokazati, jer se sve ostalo radi bez dokumentacije i na osnovu usmenih dogovora mafije, politicke i privredne vlasti. Neka svako pokaze kako je u izolovanoj i siromasnoj Srbiji zaradio milion maraka, a da nije prekrsio zakon. Nije dovoljno platiti ekstraprofit - rekao je Cedomir Cupic, clan republickog Saveta za borbu protiv korupcije, na tribini Otpora u Krusevcu. Govoreci o zadacima Saveta, koji je Vlada Srbije formirala 6. decembra prosle godine, on je naglasio svoje nezadovoljstvo postignutim. - Savet ce predlagati zakone, efikasnu kontrolu njihove primene i podsticati gradjane da, umesto straha i osecanja nemoci, aktivno ucestvuju u razotkrivanju ove teske drustvene bolesti, koja je zahvatila sve segmente. Zavrsava se i zakon o sprecavanju sukoba interesa, koji ce regulisati da drzavni cinovnik bilo kog ranga, od ministra do poslanika, ne moze imati dodatne funkcije ni primanja. Potrebni su nam i zakoni o finansiranju politickih stranaka, popisu imovine svih drzavnih funkcionera i kodeks ponasanja drzavnih cinovnika, koji mogu izgubiti posao zbog korupcije i aljkavog rada - smatra Cupic.

hronika vesti (arhiva)