hronika vesti (arhiva)

Zoran Ðindic:  Neki i dalje ne razumeju promene

Koštunica: Kad se odlucim, pobedujem

Velimir Ilic odustao od kandidature za predsednika

Velimir Ilic: Ko su taj Labus, Dinkic i mali Djelic, odakle su dosli?

KAKO JE JEDAN ZAKASNELI CASOPIS PONUDIO ISTORIJSKU DISTANCU ( Prikaz broja NSPM - Srbija posle Milosevica, Politika 7. septembar)

Vojislav Šešelj: Koštunica ministar u vladi Tome Nikolica

LJAJIC: Najozbiljniji incident za poslednjih deset godina

Djindjic: Kurs ubuduce u sluzbi ekonomije

Labus u Grckoj predložio Dinkica za premijera

Zoran Ðindic, premijer Srbije, o optužbama Ljiljane Buhe

Zoran Ðindic: Samo je pobeda Šešelja gora od pobede Koštunice

Vojislav Kostunica: Djindjicevoj vladi smo dali previse sansi

Djordje Vukadinovic: Politicka situacija se obrnula

ÐINÐIC: PODRŠKA KANDIDATIMA JE LICNO OPREDELJENJE

Skandalozno!

Urednik novosadskog nedeljnog Dnevnika smenjen zbog intervjua urednika Nove Srpske politicke misli. 

Misko Lazovic, urednik nedeljnog izdanja novosadskog Dnevnika suspendovan je sa duznosti zbog intervjua sa Slobodanom Antonicem koji je trebao da se pojavi u nedelju 24. avgusta. Tom prilikom mu je saopsteno da mu "ovo nije prvi propust", i da "za Slobodana Antonica, Djordja Vukadinovica, Aleksandra Molnara i Vladimira Cvetkovica ne sme da bude mesta na stranicama Dnevnika". Ovde mozete procitati inkrimisane (neobjavljene) intervjue Antonica i Vukadinovica.

List Politika od subote 7. septembra donosi opsiran prikaz novog broja NSPM koji je napisao Aleksandar Apostolovski. Evo jedne od ocena:  "Ova sveska neobicno je dragocena za istraživace, zbog istorijske distance. U trenutku nastajanja priloga kriticka intonacija i zabrinuti tonovi u njima uveliko su odudarali od opšteg revolucinarno-romanticarskog zanosa i krizno-štabovske euforije." Ceo prikaz mozete procitati ovde.

Blic, 6. sept.

Zoran Ðindic, predsednik Vlade Srbije, izjavio da postoji mogucnost da predstojeci predsednicki u Srbiji zbori nece uspeti

Neki i dalje ne razumeju promene

BEOGRAD - Premijer Srbije Zoran Ðindic rekao je da ce kosovski Albanci uci u biracki spisak za predsednicke izbore u Srbiji, jer bi suprotno „znacilo da se Srbija odrice Kosova“.

- Postoji veliki rizik da predsednicki izbori u Srbiji nece uspeti. Zbog toga su izbori i zakazani u septembru, da bi do decembra imali mogucnost za još jedan izborni krug - rekao je Ðindic u intervjuu agenciji Beta. On je ocenio da „ponavljanje izbornog procesa ne bi bilo dobro za imidž zemlje“.

- Nemam neki interes za predsednicke izbore. Ali, ako oni ne budu uspešni, to ce biti problem za vladu koja ce morati u inostranstvu da objašnjava šta se ovde zbiva i da li je po sredi kriza - dodao je Ðindic. On je kritikovao tekucu kampanju predsednickih kandidata ocenom da ostavljaju utisak ljudi koji se „stide funkcije na koju treba da budu izabrani“ i jer „skrivaju od gradana za kakvu se funkciju kandiduju“. - Neki se kandiduju za predsednika vlade, neki za šefa policije ili, uglavnom, za sve te funkcije zajedno. Ispada kao da predsednicki izbori treba da budu okoncani za Božic, kada ce doci Deda Mraz koji treba da im donese ono što su, kao deca, želeli - rekao je Ðindic.

Premijer Srbije rekao je juce za „Blic“ da ocekuje zahuktavanje kampanja u poslednje dve nedelje pred izbore, a da ga ne zabrinjavaju podaci iz istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju pad rejtinga kandidata grupe gradana Miroljub Labusa, a rast rejtinga kandidata radikala Vojislava Šešelja.

- Ta prica prodavanja magle u Srbiji je vec ispricana. Isti je slucaj bio i u Francuskoj kada je Lepen i u prvom i u drugom krugu dobio po 18 odsto glasova. Postoji odredeni broj ljudi koji nisu razumeli promene i koji, ne svojom krivicom, nisu razumeli šta se dogada u svetu jer nisu dovoljno obrazovani i nemaju dovoljno informacija. To u svakoj zemlji postoji, ali to nije vecina. Ne bi bilo dobro da vecina greši, ali u ovom slucaju mislim da se radi o manjini - zakljucio je Ðindic. On je izrazio zabrinutost zbog toga što predsednicki kandidat DSS „olako omalovažava i ruži zemlju paušalnim ocenama“.

- On kaže da smo balkanska Kolumbija. To znaci da hiljade mafijaša drže pod kontrolom celu zemlju. Ne postoji covek koji može da suzbije kriminal, jer to može samo sistem - rekao je Ðindic. Na pitanje ciji je kandidat Miroljub Labus, s obzirom da ga deo DOS ne podržava, Ðindic je kazao da se „Labus sam kandidovao“ i da je „tražio i dobio podršku DOS“, ali da „svaka stranka u DOS ima pravo, bez ikakvih sankcija, da predloži ili podrži svog kandidata“.

Ðindic je kritikovao i izjavu guvernera NBJ Mladana Dinkica da su „su vanredni parlamentarni izbori u Srbiji neminovnost“.

- Ne znam sa stanovišta kojih ovlašcenja Dinkic, Labus i Koštunica pricaju o izborima. Postoji jasna procedura za nove izbore. Potrebna je vecina u parlamentu ili neki generalni štrajk u Srbiji. Ja za sada ne vidim naznake toga - rekao je Ðindic. Upitan da li ce njegova DS staviti sve svoje resurse za Labusovu kampanju, Ðindic je rekao da to „zavisi od koncepcije i poruka njegove kampanje“.

- Ako Labusova kampanja bude negativna prema Vladi Srbije, naravno da necemo svoje resurse staviti u njegovu službu, jer bi to stvaralo dodatnu konfuziju. Ucestvovacemo u kampanji ako ona bude pozitivna za evropski put Srbije i u skladu sa nadležnostima predsednika - rekao je Ðindic.

Komentarišuci odluku Velimira Ilica da se povuce iz trke za predsednika Srbije, Ðindic je za „Blic“ rekao da se o kandidatima „ne treba izjašnjavati svakih pet ili šest dana“.

Najave iz DHSS da postoji mogucnost da ova stranka birace i clanove pozove na aktivni bojkot predstojecih izbora Ðindic je ocenio kao „stranacku stvar“. - Svaka stranka mimo obaveze da glasa za predloge vlade u Skupštini može da se ponaša kako želi - rekao je Ðindic.

Odluka koalicije DAN da ne podrži kandidaturu Miroljuba Labusa i najavu da ce formirati svoj poslanicki klub u Skupštini Srbije, prema recima Ðindica, „nece destabilizovati Vladu Srbije“.

- Imam razumevanja za to. DAN pokušava da popuni neki prostor na politickoj sceni i da poveca svoju težinu. To isto cine i demohrišcani Vladana Batica, NS Velimira Ilica, LSV Nenada Canka“, rekao je Ðindic. On je rekao da su „carke u DOS normalne“ i da je „nerealno bilo ocekivati perfektno funkcionisanje koalicije DOS“.

- Da me je neko pre godinu i po dana pitao kako ce posle prve dve godine vladanja izgledati DOS, ne bih se kladio da ce koalicija uopšte opstati. Sada se kladim da ce opstati do sledecih redovnih parlamentarnih izbora - rekao je premijer. On je rekao da „ne vidi mogucnost formiranja neke nove koalicije sa DSS zbog totalno razlicitih energija“. - Ja pojedinacno sa Koštunicom i njegovim saradnicima nemam nikakvih problema. Ali, prosto ne vidim u cemu bismo saradivali, kad vidim njihov, gotovo genetski pesimizam, njihov stav da je sve loše, da sa svih strana preti opasnost i da je najbolje da se pokrijemo i da spavamo - rekao je Ðindic.

Ðindic je najavio da ce do Nove godine u skupštinsku proceduru uci paket zakona o poreskoj administraciji, izmene poreskih zakona, Zakon o duvanu, igrama na srecu i „nekoliko zakona koji bi trebalo da harmonizuju sistem sa sistemom EU“.

- Bicemo najpovoljnija zemlja u poreskoj oblasti, ali više nece biti moguce da neko placa porez 500 dinara a da ima kucu od pet miliona maraka - rekao je Ðindic.

Povodom kritika da vlada nije dovoljno ucinila za suzbijanje mafije, Ðindic je rekao da „puno stvari treba da bude pooštreno u sistemu pravosuda“. - Policija je sa stanovišta tehnike u mnogome lošije opremljena od kriminalaca i zbog toga deluje kao raštimovani orkestar - rekao je Ðindic i dodao da je vecina „seniora mafijaških ubijena u medusobnim obracunima“.

Zajednica, pa predsednik

Srpski premijer najave da ce buduci predsednik državne zajednice Srbije i Crme Gore biti Svetozar Marovic, potpredsednik DPS, smatra preranim.

- Prvo treba da napravimo državu, usaglasimo stvari koje nisu definisane, a onda, kad budu izabrani organi države, razgovoracemo o tome ko ce biti na time mestima. Taj obicaj da ražanj pravimo a da je zec u šumi trebalo bi da napustimo. Ne razmišljam o tome i ne znam da je bilo zvanicnih razgovora -rekao je Ðindic. Upitan da li ce posle današnjih razgovora sa visokim predstavnikom Havijerom Solanom popiti šampanjac, Ðindic je odgovorio:

- Ako ga Solana donese.

Gotova prica o mandatima

Povodom oduzimanja mandata DSS u Skupštini Srbije, Ðindic je agenciji Beta rekao da je „ta prica za njega završena“ i da je to bio „pedagoški potez, jer svako treba da pazi u kakve koalicije ulazi, ali i da poštuje obaveze iz koalicionog sporazuma“. Ðindic je ponovio da je taj potez bio potpuno zakonit. - Slažem se da ubuduce treba da definišemo položaj poslanika drugacije, da razmišljamo o nekoj varijanti vecinskih izbora gde ce poslanici da budu direktno birani kako ne bi mogli da izgube mandate - rekao je on.

Predsednik DSS juce otpoceo predsednicku predizbornu kampanju iz Mladenovca i Cacka

 Koštunica: Kad se odlucim, pobedujem

BEOGRAD - Teško se odlucujem, ali kada se odlucim, onda pobedujem - istakao je juce lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica nakon podnošenja kandidature za predsednika Srbije. On nije precizno odgovorio na pitanje da li ocekuje pobedu u prvom krugu izbora, ali je rekao da se „ne bi kandidovao da nije uveren da ce pobediti“. - Izbori za predsednika Srbije su sredstvo da dodemo do pravih izbora, a to su izbori za Skupštinu Srbije. Parlament mora da izgleda kako narod hoce i da se u njemu govori ono što narod hoce. Izbori 2000. godine trebali su nam da pobedimo Miloševica, a ovi nam trebaju da uredimo Srbiju kako valja i da u Srbiji živimo bolje. Veliki deo onih koji su mislili da se može funkcionisati sa ovakvim skupštinskim sastavom sada su sa nama - rekao je Koštunica u Mladenovcu, gde je nakon predavanja kandidature, zvanicno otpoceo predizbornu kampanju.

On je pozvao gradane da izadu na izbore kako se ne bi desilo da „izbori pocnu da lice na Miloševiceve izbore iz 1997. godine koji su se ponavljali“. Koštunica je kritikovao izjavu premijera Ðindica da izbori nece uspeti odnosno da na njih nece izaci 50 odsto gradana.

- Zamislite da neko ko raspisuje izbore kaže da na njih nece izaci dovoljan broj biraca. Nemamo dovoljno biraca jer imamo biracko telo u koja ulaze i Albanci sa Kosova. Sada imamo reprizu izbora koje je pravio Miloševic, a koji su se ponavljali. Nekima su izgleda važniji glasovi Albanaca nego Srba sa Kosova. Izborne manipulacije vec su pocele. Ovaj krade više nego Miloševic - rekao je Koštunica i porucio gradanima da ce se njihovom voljom i njihovom snagom izboriti za fer izbore i drugaciju Skupštinu. Koštunica se založio za ocuvanje zajednicke države Srbije i Crne Gore rekavši da vecina naroda u obe republike žele zajednicku državu.

- Oni koji su protiv jedne države otudili su se, izbori su za sve jedini lek i pouka da ni jedna vlast nije vecna - rekao je Koštunica. Objašnjavajuci zašto je izabrao Mladenovac za pocetak svoje predizborne kampanje Koštunica je rekao: „Mladenovac je ono što sam i ja sam - i Beograd i Šumadija“. Nakon obracanja gradanima Koštunica je prošetao gradom i popricao sa žiteljima ove opštine, a prilikom dolaska na Trgu je poslužen hlebom i solju.

Koštunica je sinoc, posle zakljucenja ovog izdanja, održao predizborni miting u Cacku, obišao je Arandelovac, Topolu i gornji Milanovac.

Velimir Ilic odustao od kandidature za predsednika

Svi pod isti barjak

NIŠ - Predsednicki kandidat, lider Nove Srbije Velimir Ilic, saopštio je juce u Nišu da odustaje od predsednicke trke i da ce podržati kandidata DSS Vojislava Koštunicu.

- Prekidam predsednicku kampanju i vracam se u Cacak, gde cu docekati predsednickog kandidata Koštunicu. Moja odluka je od znacaja za srpski nacionalni interes. Svi moraju da praštaju, tolerišu i shvate da postoji samo jedan srpski barjak pod koji moramo svi da stanemo - rekao je Ilic. Napomenuo je da je njegovoj odluci prethodio sastanak sa patriotskim strankama u Bogradu koje su ga podržavale kao predsednickog kandidata.

- Dok se srpske nacionalne stranke dele po sistemu „svaka vaška obaška“, nacionalne manjine se ujedinjuju da bi podržale Miroljuba Labusa - rekao je Velimir Ilic, isticuci da je Labus najveci promašaj DOS, a krije se iza kandidature u ime grupe gradana.

Danas, 6. sept

Velimir Ilic: Ko su taj Labus, Dinkic i mali Djelic, odakle su dosli?

- Ko su taj Labus, Dinkic i mali Djelic, odakle su dosli? Ko je ta Kori Udovicki, koja je pala sa duda, pravo u ministarsku fotelju? Ja sam uz Voju Kostunicu, jer je Srbin i Sumadinac. On je pobedio Slobodana Milosevica, tacno je da nije uradio puno, i da nismo zadovoljni, ali mu treba dati drugu sansu. Ovi izbori su privremeni, na prolece idu pravi izbori. Ako mi iz patriotskog bloka budemo razjedinjeni, kao sto smo do sada bili, profitirace samo srbomrsci. Moramo da ostavimo svoje sujete sa strane, kako bi oterali ove koji unistavaju Srbiju. U pitanju je, dakle, srpski nacionalni interes i sve patriotske snage moraju stati pod jedan, srpski barjak. Nadam se da ce se i ostali predsednicki kandidati kojima je stalo do Srbije skupiti i postupiti slicno - rekao je Ilic, uz zakljucak da "DOS sa Miroljubom Labusom nema nikakve sanse" na predsednickim izborima u Srbiji. Predsednik Nove Srbije je jos ocenio da su mediji u Srbiji blokirani od, kako je rekao, "tog antisrpskog olosa", gore nego u vreme rezima Slobodana Milosevica. - Ja sam dokazao da sam za demokratiju, a oni me pljuju i vredjaju kao da sam najgori olos. A ja sam, bre, bio najbolji menadzer u Jugoslaviji i dobio najvisa priznanja od crkve. Ta izdajnicka Televizija B92, na kojoj rade srbomrsci, nije mi posvetila nijedan sekund i svakog dana vrti isti montirani materijal. Oni prate samo onog antihrista Labiku, i njegovog Dinkica i Djelica. Njima su vazne samo te antisrpske i sektaske organizacije, koje su dosle i pod firmom gradjanske opcije razbucavaju Srbiju - rekao je Ilic i uputio kritike i na racun BK televizije i TV Soko Banja "koje su prekinule njegovo izlaganje pre vremena koje je imao kao predsednicki kandidat". Ilic je jos kazao da je odluku o povlacenju svoje predsednicke kandidature i pruzanju podrske Kostunici doneo juce sastanku sa predstavnicima "patriotskog i nacionalnog fronta, medju kojima su bili i predstavnici dijaspore", ne zeleci da precizira ko je u tom "frontu". Celnici NS u Nisu su "pozdravili pravu odluku svog predsednika i stvaranje patriotsko-reformskog bloka u Srbiji".

 Politika 7. septembar

KAKO JE JEDAN ZAKASNELI CASOPIS PONUDIO ISTORIJSKU DISTANCU

Crta nije podvucena Zbirni pogled na Srbiju bez Miloševica iz perspektive još "vruceg" petog oktobra

Skeniranje našeg društva na prelazu vekova bila je tema za dvadesetak kompetentnih autora iz oblasti društvenih nauka, koje je redakcija casopisa "Nova srpska politicka misao" okupila 7. decembra 2000. godine u hotelu "Metropol".

Vreme adrenalina i istorije: 5. oktobar 2000.

Ali, sticajem raznih okolnosti, posebno izdanje ovog casopisa za 2001. godinu mnogo je kasnilo. Sveska pod nazivom "Srbija posle Miloševica" objavljena je tek nedavno, kao zbornik radova sa pomenutog naucnog skupa. Ti tekstovi su pisani od oktobra do juna 2000. godine, dakle, do izrucenja Miloševica. Bilo je to još doba petooktobarske idile.

Ova sveska neobicno je dragocena za istraživace, zbog istorijske distance. U trenutku nastajanja priloga kriticka intonacija i zabrinuti tonovi u njima uveliko su odudarali od opšteg revolucinarno-romanticarskog zanosa i krizno-štabovske euforije. A danas?

Rentijeri revolucije

Glavni i odgovorni urednik casopisa, politicki filozof dr Ðorde Vukadinovic, upozorava da, ako ti radovi sada deluju odvec optimisticno, to bi se moralo shvatiti kao pouzdan znak krupne promene opšte društvene klime i cinjenice da se kao društvo možda nalazimo na pragu proigravanja još jedne istorijske prilike kakva se skoro nece ukazati.

Vukadinovic je za pomenuti skup dugo pripremao rad pod nazivom "Srbija bez Miloševica: ili za kim zvona zvone". Što se više udaljavamo od petooktobarske vreve, ocenjuje on, sve nam više u oci upada da energija ubrzano kopni, da rezignacija raste, kao i da je sve jaca slutnja da su u tim istorijskim danima gradani mnogo manje predstavljali revolucionarni subjekt a više "scenografsku kulisu" ispred i iza koje se, tehnikom dvorskog puža, odvijala neka vrsta manje-više kontrolisane smene. Tacnije, prekompozicija i reorganizacija vladajuce elite u Srbiji.

"Generalno, propušteno je nekoliko prilika da se zaista podvuce crta ispod Miloševiceve ere, a simbol za to bio bi novi ustav Srbije. Takva promena dovela bi do politicke stabilnosti. Druga prilika bila je da sukobljene strane u DOS-u prikupe snagu ili za skladan brak, ili za sporazuman razvod i okušavanje srece na izborima. Nažalost, to je propušteno i ostaje zakljucak da najveca opasnost po srpsku oktobarsku (polu)revoluciju (ili polu-kontra-revoluciju) dolazi, kao i uvek, od strane njenih pobednika i rentijera".

A najistaknutiji medu pobednicima, Vojislav Koštunica i Zoran Ðindic, takode su predali svoje radove za casopis. Vukadinovic ocenjuje da ti naucni clanci, posle godinu i nešto, najbolje portretišu suštinu njihovog politickog bica - brigu za proceduru, demokratiju i pravnu državu prvog, i agilnost, energicnost i optimizam sa elementima voluntarizma drugog. Uostalom, Ðindic je svoj rad naslovio "Adrenalin za promene", a Koštunica - "Pravna država i prav(n)i reformizam". Kljucne reci premijerovog rada su: reforme, optimizam, odlucnost, angažovanost, a predsednika: Srbija, pravna država, vladavina prava, reforme i liberalizam.

Otvaranje bioskopa

Istoricar dr Predrag J. Markovic, u svom radu "Uspon ili pad Srbije posle Miloševica" bio je kritican prema srpskoj politickoj privrednoj i intelektualnoj eliti. Sada je još oštriji. Izrazivši sumnju u mogucnost elite, pogotovo u maloj zemlji, da kontroliše razvoj, Markovic je podsetio da su i titoizam, i slobizam i antislobizam pomalo navikli vecinu srpskih intelektualaca na nerealnu sliku o svom znacaju, kao i na to da se bave visokom politikom i internacionalnom strategijom.

"Da li ce veterani borbe protiv novog svetskog poretka, ili oni drugi, koji su se nemilosrdnim pricanjem i šetanjem borili protiv poslednjeg evropskog diktatora, umeti da se spuste na prozaicne zadatke popravljanja nivoa školske i univerzitetske nastave, ponovnog otvaranja bioskopa, i pre svega, dobrog i obilnog stvaranja u disciplinama za koje su školovani", pita se Markovic, ukazujuci da citava prica o srpskoj eliti nosi jednu laž u sebi.

Ona podrazumeva da postoji grupa ljudi koji mogu da rešavaju sve probleme. Toj kobnoj obmani narocito podležu srpski intelektualci. Markovic kaže da i on nije lišen te iluzije i podseca na staru tezu - da bi svaki Srbin bio dobar fudbalski selektor ili predsednik države (što i nije daleko od istine, s obzirom na broj kandidata). Medutim, kada dode do konkretnih državnih poslova, uocljivo je da je kadrovska snaga sadašnje vlasti malena, a državne potrebe velike. Markovic podseca kako su komunisti 1945. godine rešili citav problem. Inkorporirali su sve stare strukture koje nisu bile preterano "kompromitovane". Tako je kraljevski ambasador u Berlinu Ivo Andric odmah posle revolucije postao predsednik Saveza književnika Jugoslavije.

Za politikologa, mr Dijanu Vukomanovic, Srbi su, ipak, naucili lekciju - da su vremena herojstva prošla, ali, da najveci Miloševicevi protivnici nastavljaju tamo gde je on stao, i nije uspeo. Nastavljaju da grade projekat uspostavljanja jake srpske nacionalne države.

Moc crkve

"Uskoro, od srpskih politicara se ocekuje da odgovore da li ce njihov projekat uspostavljanja Srbije kao nacije - države istovremeno znaciti i odricanje od koncepta Srbije kao gradanske sekularne države. Jer, ako je ijedna institucija ojacala posle 5. oktobra, to je Srpska pravoslavna crkva, i njen uticaj u našem politickom životu je slican onom uticaju koji je poljska katolicka crkva imala u vreme rušenja komunizma", smatra Vukomanoviceva, podsecajuci da je u tom smislu, ceremonijalno hodocašce srpsko-crnogorskih zvanicnika na Hilandar, krajem 2000. godine, imalo isti etnomobilizacijski znacaj kakav je imao milionski srpsko-crnogorski narodni sabor na Gazimestanu 1989. godine.

Tako ovaj srpski pravoslavni manastir i njegovi monasi ostaju cuvari nacionalno-religioznog mita o temeljima srpske državnosti, vere i nacije. Naime, postepenim gubitkom "srpskog Jerusalima", Kosova i Metohije, srpski veledostojnici i politicari nastoje da, u svesti naroda, proglase nedodirljivim srpsko sveto eksteritorijalno tlo - Hilandar.

Kako da Srbija izade iz zacaranog kruga? Ðorde Vukadinovic predlaže demokratske, fer i poštene izbore, kakve zapravo, nikada nismo imali. To bi, prema njegovoj oceni, bilo poslednje i najvece DOS-ovo zaveštanje. On smatra da Srbija nije izbegla ponovno survavanje u prirodno, predgradansko stanje, sa svim dramaticnim posledicama takvog statusa koje su 5. oktobra relativno srecno izbegnute. A u tom slucaju, ionako nece biti važno za kim su zvonila zvona.

Aleksandar Apostolovski

Vojislav Šešelj, predsednicki kandidat SRS 

Koštunica ministar u vladi Tome Nikolica 

Beograd - Kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Srbije Vojislav Šešelj izjavio je u Gornjem Milanovcu da bi, ukoliko bi pobedio na izborima, protivkandidata Vojislava Koštunicu postavio za ministra vera ili prosvete.

- Za Koštunicu ne mogu reci da je mafija, ali nije za predsednika. Ako glasate za Miroljuba Labusa, glasate za Zorana Ðindica, a to znaci za mafiju - istakao je on. Lider SRS boravio je juce i u Ivanjici i Cacku. Šešelj je izjavio da ce za manadatara nove vlade Srbije, ako bude izabran, imenovati potpredsednika SRS Tomislava Nikolica.

Poslanicka grupa SRS u Skupštini Srbije podnela je zahtev za izglasavanje nepoverenja potpredsedniku srpske vlade Nebojši Covicu, izjavila je juce funkcioner te stranke i Gordana Pop - Lazic. Ona je ocenila da Covic funkcije potpredsednika Vlade i šefa Koordinacionog tela za jug Srbije „vrši nezakonito, neodgovorno, nesavesno i na nacin kojim se ugrožavaju nacionalni i državni interesi“, navodeci „da je Covic umešan u brojne afere“.

 Danas, 11. septembar

KORAC: Vecina gradjana Pazara nije radikalno nastrojena 

LJAJIC: Najozbiljniji incident za poslednjih deset godina

Beograd - Incident u Novom Pazaru, kada je posle osvajanja zlatne medalje jugoslovenskih kosarkasa, doslo do sukoba mladica srpske nacionalnosti, koji su zeleli da proslave ovu pobedu na ulicama, i muslimanskih ekstremista, koji su ih gadjali kamenicama i vredjali, izraz je nacionalne radikalizacije koja je uvezena izvan Sandzaka, a sada dobija i svoje pristalice unutar Pazara, izjavio je Danasu potpredsednik Vlade Srbije Zarko Korac. On je rekao da je za smirivanje situacije u Novom Pazaru odgovornost pre svega na lokalnim strankama i ocenio da vecina gradjana nije radikalno nastrojena. - Ovo nije prvi put da se navijaci i simpatizeri sportista upotrebljavaju u politicke svhe, to se desilo u Pazaru i ranije - posle odbojkaske utakmice i ja predvidjam jos problema. Ovo kazem zato sto se priblizavaju izbori u Bosni i Hercegovini, a i u Srbiji i politicari radikalizuju ljude u Sanzaku. Mislim da i medju Srbima i medju Bosnjacima ima ekstremista, ali ovaj sukob povodom kosarkaske pobede Jugoslavije namerno je izazvan. Nekome odgovara jaka radikalizacija mladih muslimana u Srbiji. Taj problem se ne moze brzo resiti, on je jednim delom posledica rata i pokolja u Bosni ali, ponavljam, na njemu treba najvise da rade lokalne politicke stranke, jer gradjani ne zele nemir - izjavio je Korac. Savezni ministar za nacionalne i etnicke zajednice Rasim Ljajic, koji je u trenutku kada smo ga nazvali radi izjave, upravo bio u Novom Pazaru na sastanku, ranije je izjavio Tanjugu da je ono sto se dogodilo u poslednja dva dana u Novom Pazaru "najozbiljniji incident koji se dogodio u Sandzaku u proteklih 10 godina". On je rekao da se radi "nesumnjivo o pokusaju odredjenih politickih struktura i na srpskoj i na bosnjackoj strani, da se homogenizuje biracko telo po etnickoj osnovi, kako bi se onda pojavili navodni zastitnici i bosnjackih i srpskih interesa". - Mi nijednog trenutka ni u samom Ministarstvu nismo idealizovali prilike koje postoje u Sandzaku, niti smo zanemarivali stvarne probleme i posebno stepen nepoverenja koji postoji u odnosima izmedju dve zajednice - rekao je ministar Ljajic i dodao da ovo sto se dogodilo "ukazuje na to da je stepen mrznje i nepoverenja jos uvek zavidno visok i da se mora uciniti puno koraka u pravcu vracanja medjusobnog poverenja, sto nece biti nimalo lak niti brz posao". Isticuci da ne veruje u eskalaciju sukoba u Sandzaku i da se tamo nece stvoriti novo krizno zariste, Ljajic je kazao da to, pre svega, nije u interesu same bosnjacke zajednice. "Nama ne treba nikakav geto, nama trebaju komunikacija i saradnja sa svim drugim regionima i podrucjima u Srbiji i Jugoslaviji i ja verujem da cemo vrlo brzo uci u period politicke stabilnosti. To u svakom slucaju znaci da drzava mora da se vrlo aktivno pozabavi ovim problemom, u smislu ne samo vracanja poverenja, ne samo merama izgradnje poverenja, vec i konkretnim akcijama koje su usmerene u pravcu ekonomske i socijalne rekonstrukcije podrucja Sandzak", zakljucio je ministar Ljajic. Jasminka Kocijan

--------------------------------------------------------------------------------

Djindjic: Kurs ubuduce u sluzbi ekonomije 

Dinkic: Nije na premijeru da se bavi politikom kursa

Beograd - Odgovarajuci na pitanje predstavnika investicionog Fonda Salford o politici kretanja kursa dinara, premijer Djindjic je na Drugom poslovnom okruglom stolu sa Vladom Srbije rekao da misli da dosadasnju politiku treba prilagoditi potrebama privrede. - Ne tvrdim da ce biti devalvacije, ali ona je moguca. Stvarna vrednost valute treba da bude prilagodjena realnom stanju u privredi. A privreda je i izvozno, a ne samo uvozno orijentisana. - rekao je Djindjic i dodao da je uvozna roba u Srbiji cesto skuplja od domace, kao i da domaca nije cenovno konkurentna u inostranstvu upravo zbog kursa. - U prve dve godine, politika kursa je bila u funkciji psiholoske stabilnosti, a u narednih godinu ili dve treba da bude u funkciji ekonomije - rekao je Djindjic. Guverner NBJ Mladjan Dinkic izjavio je tim povodom za Danas da, uprkos izjavama premijera Srbije, u narednom periodu ne ocekuje znacajne promene u kursu dinara. - Nije na premijeru da se bavi politikom kursa, nego na guverneru. Takve izjave su davane i ranije, a ni onda nisu, niti ce sada, uticati na politiku Narodne banke. Mislim da premijer nema podatke koje ja imam, a to je da proces remonetizacije jos uvek nije zavrsen, a sada izvoz raste. Kriticari politike kursa su to mogli da kritikuju dok je izvoz stagnirao, a sada kada izvoz raste 17 odsto, nemavise mesta za to. Posto i inflacija pada i sledece godine ce biti ispod deset odsto, a 2005. godine tri odsto, vise nece biti ni cenovnih pritisaka na rast kursa. Mi smo najtezi period pregrmeli. Kroz liberalizaciju spoljne trgovine i legalizaciju sive ekonomije uspeli smo da znacajno ojacamo devizne rezerve i ne vidim nikakve prepreke da sa uvecanim stranim investicijama, ciji trend je takodje u porastu, lako odrzimo stabilan kurs - rekao je Dinkic.

BlicNews, 11. sept.

Labus u Grckoj predložio Dinkica za premijera

Srpskom premijeru je od samog starta predsednicke trke u Srbiji mnogo važnije bilo da u njoj ne pobedi Vojislav Koštunica, nego da se na tron popne Miroljub Labus ili neko drugi koga DOS bude podržao

Autor: Marko R. Petrovic

Srpski premijer Zoran Ðindic još jednom je pokazao koliko je sve na ovom svetu relativno, pa cak i takva stvar kao što je podrška jednom predsednickom kandidatu. Nije prošlo ni mesec dana od sastanka Predsedništva DOS, održanog 17. avgusta u Kragujevcu, kada je Ðindic bio jedini koji je samouvereno govorio o pobedi Miroljuba Labusa na predstojecim predsednickim izborima, a vec govori o mogucnosti da izbori uopšte ne uspeju. Uz to dodaje i kako nema „neki poseban interes“ za predsednicke izbore, osim što bi, ako oni ne uspeju, morao da objašnjava predstavnicima medunarodne zajednice zašto se to dogodilo.

Pitanje je zbog cega je srpski premijer napravio ovaj otklon od kandidata na cijem je podržavanju toliko insistirao kod svih lidera DOS.

Prema informacijama „Blic Newsa“ iz redova DOS, do totalnog obrta u stavovima Zorana Ðindica došlo je posle posete Miroljuba Labusa Grckoj, 27. i 28. avgusta. Tamo je, naime, kako tvrdi izvor našeg lista koji je želeo da ostane anoniman, Labus u nekoliko navrata svojim grckim sagovornicima Mladana Dinkica, guvernera NBJ, koji je takode bio u delegaciji, predstavljao kao buduceg predsednika Vlade Srbije.

Potpredsednik savezne vlade je objašnjavao kako ce ubrzo posle predsednickih izbora na kojima bi on pobedio, u Srbiji biti održani i izbori za Skupštinu Srbije, a da bi on, kao predsednik Srbije, imao priliku da predloži Dinkica za mandatara za sastav vlade.

Kada je to cuo, Zoran Ðindic je, prema recima izvora „Blic Newsa“ iz vrha DOS, bukvalno pobesneo.

Predrag Markovic, predsednik Politickog saveta G17 plus, medutim, za naš list kaže da je u pitanju „cista dezinformacija i glupi trac“, dok su nam u kabinetu guvernera NBJ porucili da se Dinkic o tim spekulacijama vec izjasnio na konferenciji za novinare.

- Ne zanima me mesto premijera i ne znam ko protura takve glasine. Ja imam još mnogo toga da uradim u NBJ, odnosno u buducoj Narodnoj banci Srbije, a to je isplata devizne štednje, uvodenje milion platnih kartica u Srbiju, oživljavanje stambenih kredita - rekao je guverner Dinkic.

Ðindicev interes 

Da se iza brda nešto ipak valja posredno je, samo nekoliko dana po njihovom povratku iz Grcke, potvrdio i sam Dinkic, koji se u intervjuu banjaluckom magazinu Patriot od 2. septembra upinjao da objasni kako su u Srbiji neminovni vanredni parlamentarni izbori, bez obzira na ishod trke za predsednika Srbije.

- Siguran sam da ce posle predsednickih izbora, bez obzira na ishod, veoma brzo uslediti vanredni parlamentarni izbori - rekao je Dinkic.

Takva predvidanja, medutim, ocigledno imaju veoma malo zajednickog sa planovima Zorana Ðindica koji je, u intervjuu agenciji Beta, rekao da ne zna „sa stanovišta kojih ovlašcenja Dinkic, Labus i Koštunica pricaju o izborima“.

- Postoji jasna procedura za nove izbore. Potrebna je vecina u parlamentu ili neki generalni štrajk u Srbiji. Ja za sada ne vidim naznake toga - dodao je Ðindic.

Komentarišuci ovakve izjave premijera, Predrag Markovic iz G17 plus kaže da je „svako kovac svoje srece“, kao i da ne obraca pažnju na sve to jer „mnogi daju nerealne izjave“.

- Mi idemo našim putem. Idemo na pobedu u prvom krugu, a što se tice izjava gospodina Ðindica, one odražavaju njegove stavove - kaže Markovic, i dodaje da su Labusa u Kragujevcu podržale sve stranke koje su želele da pokažu svoju ozbiljnost. Na primedbu da je medu onima koji su svoje poverenje dali predstavniku G17 plus bio i Ðindic, predsednik Politickog saveta ove organizacije odgovara da ne zna „koji su njegovi interesi tada bili“.

- Uopšte ne razmišljam o tome da li je on poceo da vodi antiizbornu kampanju - dodaje na kraju Markovic.

Logicno je sada postaviti pitanje kako je to Ðindic napravio još jedan od mnogih dosadašnjih zaokreta u svom politickom životu.

Blamaža 

Prema mišljenju Ðorda Vukadinovica, urednika Nove srpske politicke misli, to može da izgleda neobicno, ali ne i za one koji bolje poznaju Ðindicevo politicko delovanje. Od samog starta predsednicke trke, naime, bilo je jasno da je Ðindicu mnogo važnije da u njoj ne pobedi Vojislav Koštunica, nego da se na tron popne Miroljub Labus ili neko drugi koga DOS bude podržao. Dve su mogucnosti postojale da se spreci Koštunicina pobeda - ili da izbori ne uspeju, tako što na njih ne bi izašlo više od 50 odsto upisanih biraca, ili da na izborima pobedi Labus.

Ni jedna ni druga mogucnost, medutim, nisu lako ostvarive. U pocetku je izgledalo da je realnija varijanta isforsirati Labusovu pobedu, ali je u meduvremenu Ðindic, ocigledno, promenio mišljenje.

Neuspeh predsednickih izbora u septembru doveo bi, naime, do ponovljenih izbora u decembru, ali ovog puta, najverovatnije, sa drugim kandidatima. Koštunica i Labus bi se posle takve blamaže, eventualno i upustili u novu izbornu trku, ali sa znatno slabijim startnim pozicijama. To bi Ðindicu otvorilo mogucnost da na novim izborima kao svog kandidata isturi nekog treceg ko bi imao vece šanse za pobedu, pošto bi mu najjaci protivnik bio, verovatno, lider radikala Vojislav Šešelj, koji teško da može da dobije poverenje više od 50 odsto biraca u Srbiji.

Ðindic je, po svemu sudeci, odlucio da do propasti izbora za naslednika Milana Milutinovica dode sprovodenjem antiizborne kampanje.

Vukadinovic, medutim, ne veruje da ce lider DS sasvim otvoreno nastupiti sa tom idejom u javnosti, ali predvida da ce posredno, „suptilnim metodama“ uciniti sve kako bi medu biracima stvorio takvu atmosferu da ljudi dignu ruke od izbora.

- Izjavama u medijima i raznim pricama o tome kako ovi izbori, zapravo, nisu mnogo bitni, može se podsticati antiizborno raspoloženje u javnosti. U društvu kakvo je naše, koje je vec umorno od izbora i politike, takva kampanja može naici na plodno tle - ocenjuje Vukadinovic.

U toj kampanji se, opet, direktno nece najviše isticati sam Ðindic, vec ce svoje poruke lansirati preko ljudi njemu bliskih, a Vukadinovic misli da bi „udarnu pesnicu“ u celoj prici mogao da predstavlja Vladan Batic, republicki ministar pravde i lider Demohrišcanske stranke Srbije.

- On govori i cini ono što premijer misli i želi, a što sam iz odredenih politickih razloga ne može da radi - kaže Vukadinovic.

Batic na celu 

U tom kontekstu može se posmatrati i Baticeva najava da ce njegova stranka u toku ove nedelje odluciti da li ce pozvati gradane na bojkot izbora za predsednika Srbije.

S druge strane, iz G17 plus neprestano poziva gradane da izadu na izbore, pa ni sam Labus ne propušta priliku da pozove sve da izadu na birališta i glasaju, bez obzira na to kome ce pokloniti svoje poverenje. Razlozi za takav nastup mogu se naci u eventualnoj proceni da najveci potencijal G17 plus leži upravo medu apstinentima i neodlucnima. Pitanje je, medutim, koliko bi im i to pomoglo da nadjacaju Koštunicu, koji i dalje prednjaci u svim istraživanjima javnog mnjenja, dok poslednje ankete pokazuju pad popularnosti G17 plus i Labusa.

Potpredsedniku savezne vlade, naravno, uvek ostaje kao mogucnost da se povuce iz predsednicke trke, o cemu su postojale i najave, koje je Labus demantovao. To bi, medutim, dodatno negativno uticalo na njegov imidž i rejting. Alternativa je, dakle, da Labus nastavi što je zapoceo, iako svestan da ima veoma male izglede da pobedi. Nije, medutim, nemoguce zamisliti da, na sugestije pojedinaca iz svog okruženja, šansu za sebe potraži posle izbora, tako što bi u dogovoru sa Vojislavom Koštunicom kao predsednikom Srbije sklopio dogovor po kojem bi posle vanrednih parlamentarnih izbora upravo njemu bio poveren mandat za sastav nove vlade. I celni ljudi G17 plus i Vojislav Koštunica svesni su, naime, da lider DSS oko sebe nema tim ljudi koji bi uspešno mogao da se bavi poslovima iz nadležnosti vlade, a, što je možda još važnije, proteklo bi mnogo vremena dok ne bi dobili znacajniju podršku medunarodne zajednice, ukoliko bi u svet uopšte hteo da je pruži. Pitanje je, medutim, kako bi u G17 plus podržali ideju o saradnji sa DSS, a najveci problem u celoj prici predstavljalo bi ponašanje Mladana Dinkica, koji svojim nastupima i oštrim kritikama na racun Koštunice neretko spaljuje sve mostove koji bi mogli da povežu DSS i G17 plus.

Glas Javnosti, 13. sept.

Zoran Ðindic, premijer Srbije, o optužbama Ljiljane Buhe 

Nisam bilo ciji zaštitnik 

Ako je on ucino neko krivicno delo za koje postoje dokazi i ona ih kao njegova supruga ima, neka te dokaze pošalje, pa onda neka kaže da vlast nije postupila po tome BEOGRAD - "Glas javnosti" danas objavljuje samo deo iz opširnog intervjua sa Zoranom Ðindicem, premijerom Srbije.

Na pitanje kako reaguje povodom optužbi koje je na njegov racun iznela Ljiljana Buha, supruga Ljubiše Buhe, poznatijeg kao Cuma iz Surcina, Ðindic je rekao:

"Video sam Ljilju Buhu u nekom velikom društvu jednom ili dva puta u životu i nikada nisam sa njom razgovarao, uopšte ne znam šta je sa njom i da li ona to piše. Svako može da napiše neko pismo i da kaže da je Elvis Prisli živ, da se to pojavi u nekim novinama i da traže od nekoga da to komentariše. Ja bih voleo da ta osoba izade pred javnost ili pred bilo koju instituciju i da kaže nešto od toga. Ne znam šta to znaci. Ona treba da kaže da li je taj covek ucinio neko krivicno delo, koje krivicno delo, da li za to postoje dokazi. Reci da je neko neciji zaštitnik, a ne reci šta je taj ucinio, cista je propaganda. Da vidimo u cemu ja mogu da budem njegov zaštitnik. Ako je on ucino neko krivicno delo za koje postoje dokazi i ona ih kao njegova supruga ima, neka te dokaze pošalje, pa onda neka kaže da vlast nije postupila po tome" - objašnjava Ðindic.

Premijer Srbije se zapitao "zašto se ona nije obratila javnom tužiocu, policiji, vec jednom listu". - To je vrlo interesantan nacin da se brani pravda. Znaci, sama ta cinjenica je pomalo bizarna. Ja to uopšte ne citam, ni to njeno pismo nisam procitao. Rekli su mi, eto, pominje vas neka, a ja sam odgovorio da nije jedina koja me pominje. U zatrovanim društvima kao što je naše napad na licni kredibilitet je nacin da vas kompromituju, ako vec ne mogu da ospore vaše rezultate. Ako ne mogu da kažu da je to što radite loše, onda ce reci da ste vi loš covek. Dokazivati da nisi loš covek vec znaci da si u defanzivi. Kažu ti si loš, možda su ti jabuke i krompir dobri, a ti si loš i od tebe ne treba kupovati. Ili, kažu imaš sidu, a onda taj covek ide pijacom i govori ja stvarno nemam sidu, e onda ce svi da pomisle - verovatno ima, ne bi se pravdao. I to je kraj.

Prljav metod 

- Taj metod je veoma prljav: napadajuci vaš karakter, zapravo žele da napadnu vašu politiku. Mnogo je poštenije da napadnu politiku koju vodite i da kažu to što radiš nije dobro, kakav si ti, to nas ne interesuje, ali tvoj proizvod je loš. Tako, na primer, kažu da je neko loš hirurg, ali da je dobar covek. Pa pošaljite svoje dete kod tog hirurga da ga operiše. Nije on tu da bi bio humanista, vec da bi operisao ljude.

Zoran Ðindic, predsednik Vlade Republike Srbije 

Samo je pobeda Šešelja gora od pobede Koštunice 

Najbolje bi bilo da pobedi Labus, a najgore da gradani ne izidu na izbore. Tri kruga mafije: medunarodni, krupni i obicni kriminalci. U suzbijanju mafije možemo da uspemo samo ako neko iz tog kruga progovori BEOGRAD - Zoran Ðindic, premijer Srbije, ove nedelje otputovace u SAD , gde ce, kako kaže, razgovarati s finansijsko-poslovnim krugovima o reformama u Srbiji, investicijama i ulaganjima u našu zemlju.

Do izbora je ostalo još petnaestak dana, gde se iz dana u dan menja raspoloženje biraca, kao i procene javnog mnjenja o buducem predsedniku Srbije. O svemu tome, kao i ustavnoj povelji, odnosima s predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom, o kriminalu i mafiji razgovarali smo s premijerom Ðindicem.

Najavili ste mogucnost da predsednicki izbori, zakazani za 29. septembar, ne uspeju, neodazivanjem birackog tela. Zašto ste izneli takvu mogucnost ? - Za imidž zemlje bilo bi loše da predsednik ne bude izabran, jer narod nije zainteresovan. Niko nece reci da su kandidati loši, nego ce da kažu da gradani ne veruje institucijama. Moje upozorenje nije bila želja da izbori ne uspeju. Bilo bi najbolje da se izbori završe, bilo ko da pobedi, pa cak neko od tih problematicnih kandidata. Naravno, najgora varijanta bila bi da izbori ne uspeju, zatim da pobedi neki ekstremisticki kandidat koji podgreva nacionalisticku pricu i treca, najgora varijanta, bila bi da pobedi Koštunica. Najbolje bi bilo da pobedi Miroljub Labus.

Da li bi izborni zakon bio promenjen do decembra ukoliko izbori ne uspeju u septembru ? - Mogli smo da promenimo Izborni zakon, vecinom u parlamentu, ali, eto, niko se nije setio ili o tome niko nije razmišljao. Mislim da bismo pokrenuli inicijativu, ali postavlja se pitanje da li usred izbornog procesa može da se menja zakon. Smatram da taj zakon treba da se promeni i da ne treba da se traži 50 ucešca u drugom krugu.

Zar ne bi bilo bolje da je DOS imao svog predsednickog kandidata, a ne to što je podržao Miroljuba Labusa ? - Za mene i DS predsednicki izbori nisu presudni. Naš stav je bio da cekamo da se prijavi neko. Prvi se prijavio Labus. On se desetak dana pre raspisivanja izbora pojavio i rekao: "Ja cu se kandidovati ako ce me podržati DS i DOS" i dodao "da ne želi da bude kandidat partije ili partija, vec kandidat grupe gradana." Možda je tako i bolje, da se DOS ne identifikuje s jednim kandidatom. Niko se drugi nije pojavio. Velja Ilic je bio dežurni kandidat i cekao izbore kad god oni bili raspisani. Od svih tih koji su se sada našli uvredeni, niko se od njih nije ni do danas izjasnio kao kandidat, nego "hajde da vi mene podržite, ja cu da se neckam, pa cu onda da prihvatim i bicu zadovoljan." To je vrlo neozbiljno.

Bilo je najava da ce Labus ipak odustati od predsednicke trke ? - Ma, ne. Labus sigurno dobija. Koštunica je kroz svoju kampanju izgubio nekoliko procenata. Ljudima je dosta mrzovolje, oni hoce dobre vesti, optimizam, razdraganost. Koštunica je suprotan tome i mislim da ce to na kraju presuditi.

Kako ce biti regulisani izbori na Kosovu i Metohiji. Pojedini kandidati javnost upozoravaju da ce se s tim glasovima manipulisati. Imate li saznanja kako Unmik reaguje na to? - Necemo voditi aktivnu kampanju za izbore, ali cemo svakome ko želi da glasa to i omoguciti. U onim mestima, gde žive Srbi, uspostavicemo biracka mesta, a gde ce to biti, utvrdice RIK. Iznenadio bih se da glasa bilo ko od Albanaca. Ako bi iz nekih mesta, gde žive Albanci, stizali ispunjeni glasacki listici, prvi bih rekao da ne verujem i tražio bih da vidim te Albance. Ali, to ne znaci da mi njima ne moramo da omogucimo da ako hoce da glasaju to i ucine, jer su i oni deo birackog tela. Ako ne bi bilo tako, sutra bi neko iz Prištine mogao da kaže "Vlada iz Beograda se odrekla Kosova i Metohije, jer je iskljucila Albance iz birackog tela, i evo dokaza za UN, da oni nisu državljani Srbije". Bilo je predloga da se Albanci ne tretiraju kao deo birackog tela, jer cemo mi navodno da pokrademo njihove glasove. To je glupost. Kada bi se sada za Labusa pojavilo sto hiljada glasova Albanaca, svi bi znali da to nije tacno. I svet bi se smejao.

Da li je i koliko licni sukob izmedu Vas i Vojislava Koštunice uticao na stanje u srpskoj politici? - To bi isto bilo kada bih vas pitao da kada vozite kola uzbrdo i kada vam neko povuce rucnu kocnicu, da li to utice na kretanje automobila. Pa, naravno, utice i to na dramatican nacin. Pitanje je da li treba da prihvatite da vam neko drži rucnu kocnicu dok vi pokušavate da se uspnete uzbrdo. Da sam pristao na Koštunicin tempo i koncept, mi se ne bismo pomerili od stanja koje je bilo 6. oktobra. To je stanje truljenja i dekadencije. To su dva razlicita pristupa životu, i zbog toga smo mi u koliziji. Meni bi bilo najjednostavnije da radim po opisu mesta premijera Srbije. To bi bilo vrlo malo. Znaci, predsednik Vlade Srbije nema skoro nikakva ovlašcenja. Da vam otkrijem tajnu: "Po zakonu i pravilima, Vlada Srbije zapravo skoro i da ne postoji. Ona je skup ministara koji nemaju mehanizam koordinacije i zajednickog rada. Pedeset godina Tito i Miloševic su zvali telefonom i govorili šta vlada treba da radi. Da sam hteo da imam lagodan život, mogao sam da sednem i da radim po opisu mog mesta, da me ne interesuju Hag, jer to je savezni nivo, penzije jer je to Penzioni fond, vojska... Kod nas ne postoji sistem koji bi rešavao probleme, a da to nije licni napor, licna inicijativa ili licni rizik. E, onda se pojavi neko i kaže da sve što licno radite - jesu zloupotrebe. Jedino ne bi bilo zloupotreba ako bi sistem funkcionisao, ali pošto ne funkcioniše, ne treba niko ništa da radi. Treba da cekamo pored kovcega u kome je sistem da se on probudi iz sna i da pocne da funkcioniše. Ako rezultata nema, pojedinci su loši, a ako ih ima, niko nece pitati da li su na osnovu uredbe ili ne, nego ce pitati da li sam dobio penziju...

Šta je glavni uzrok što kasni donošenje ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore ? - Razlog je što ljudi od kojih to zavisi ne vide svet na isti nacin. Neki ga vide kao neki spori sistem koji ce da ceka, drugi, kao brzi voz u koji moramo da uskocimo. Za neke ljude mesec, jedna godina, pet ili deset jeste samo relativni vremenski period, a za neke druge je to strašno mnogo vremena. Nije bilo nikakve prepreke da u februaru prošle godine imamo povelju, da se neko dva meseca intenzivno bavio time. Savez te dve clanice mora da bude neka tehnicka veza i ne može da bude ravnopravnost u smislu pola-pola. Treba da bude jedna labava veza koja pociva na nekom poverenju i na nekom zajednickom interesu. Neki ljudi, koji iz svog kabineta, zapravo, nisu izašli ceo život, oni bi sve po meri udžbenika, i ako se realnost ne uklapa u to, onda oni cekaju da se ta realnost uklopi. Mogli smo i ranije da postanemo zvanicni kandidat za EU. Mislim da je vrlo zabrinjavajuca ta psihologija cekanja, pasivnosti i pesimizma. Ukoliko se oko nacina izbora poslanika ne dogovorimo, pozvali bismo Evropsku komisiju i uz njihovi pomoc rešili to pitanje. Zbog izbora u Crnoj Gori, dve strane ne žele da se sada to pitanje reši, jer ako prihvate jedan model, izgledalo bi kao poraz jednih ili uspeh drugih. To je tehnicka stvar, koja nikome ne daje pobedu, ali tamo se toliko zakuvalo da bi ispalo, da su ovi pobedili, a ovi poraženi i zato je to blokirano.

Zašto ste odustali od tog dogovora s Vujanovicem i na Predsedništvu DOS-a doneli novi predlog ? - Nismo odustali. To nije novi predlog. Dodali smo samo nekoliko stavova. Dodata je preambula, i da je to bila inicijativa na sastanku dve vlade sigurno bi prošla. Jedino nije prošao nacin izbora poslanika i to nije prihvatio deo crnogorske delegacije. U principu, to ce biti isti ljudi, ako budu birani ovako ili onako. Znamo vec sada polovinu ko ce to biti. Nema baš toliko politicara u Srbiji i Crnoj Gori da bi bili potpuno novi. Direktni izbori nisu nikakva garancija. Možete da imate najdemokratskije izbore, pa da se Skupština raspadne. Do sada nije ništa uradeno. Ustavna komisija se nije još sastala, i da sam ja njen predsednik, sazvao bih sednicu istog dana kada je otišao Havijer Solana da zapecatimo dogovoreno. Za mesec dana, opet mogu sva pitanja da budu otvorena. Neko ce da kaže predomislio sam se, rekao mi je kum, da to nije dobro i ja sam sada protiv toga. Neki ljudi lakomisleno se ponašaju s državnim stvarima, a s druge strane, imaju masku zabrinutosti i ozbiljnosti. Ne bi mogli ni zemljoradnicku zadrugu da vode na tako komotan nacin.

Do kada povelja mora da bude doneta ? - Povelja mora da bude doneta pre izbora u Crnoj Gori. Jer ako ostane za kasnije, to bi bilo strašno, jer bismo izgubili godinu dana za ulazak u proces asocijacije, integracije i stabilizacije. Nije sve tako ružicasto kao što neki misle.

Jedan od predsednickih kandidata u predizbornoj kampanji preti mafiji govoreci da ce ih razbiti? - Prvo što je taj kandidat uradio, kada je ušao u Vladu, jeste dodelio stanove svojim najbližim saradnicima. Za godinu dana, oni su zaradili na tome po nekoliko stotina hiljada maraka, jer su te stanove otkupili. On je time pokazao svoj odnos prema pravnoj državi. Protiv tog coveka vodi se krivicni postupak poslednjih šest godina, jer je naložio nanošenje teških telesnih povreda. Ne znam zemlju u kojoj bi takav postupak trajao šest godina, ali to je zato što je on pre pet godina postavio svoje sudije, pa cak ni oni ne mogu da sklone predmet, nego ga samo odlažu. To je covek kome je mesto u zatvoru i koji ce biti u zatvoru, ako postoji P od pravosuda u ovoj zemlji. To njegovo buncanje pretvoreno u politicki program poslednjih deset godina dovelo je ovu zemlju do ivice nestanka. Za mene je fascinantno, kako takvi ljudi uopšte imaju obraza da se pojave u javnosti posle toga. Kako ne odu u manastir i zabrane ogledala u svim prostorijama i kažu ne želim više da vidim svoje lice, ne želim da cujem svoj glas, ne želim da me ljudi vide, jer sam im naneo toliko zla. Sada idu okolo i ponovo obecavaju kao da su novorodeni. On kao da nema nikakve veza sa svime što se dogodilo ovoj zemlji, s kriminalom i svom tom mafijom. Pa sva ta ubistva o kojima on govori, dogodila su se u vreme dok je on bio na vlasti, pocevši od Badže, Kundaka, Bulatovica... Pojavljuje se sada kao otac sa službenog puta i kaže hajde deco da vidimo šta ste polupali. U svemu tome su prsti vlasti ciji je on bio deo. Ali, mi smo dobrodušan i naivan narod koji lako zaboravlja. Bezobrazluk je što se on uopšte pojavljuje na politickoj sceni i to je nedostatak elementarnog ukusa i casti.

O Srbiji

- Septembarskim programom želimo da Srbiju pred kraj godine ponovo predstavimo svetu kao jednu interesantnu razvojnu zemlju koja ima veoma dobre godišnje rezultate. Imali smo niži nivo inflacije nego što smo najavili na pocetku godine, veci industrijski razvoj, imacemo stabilniji ekonomski sistem, zato cemo moci da smanjimo poreze, što takode nismo najavili. Proces privatizacije ce ici ubrzanije u ovim poslednjim mesecima nego što smo predvideli.

O izborima na Kosmetu

Kako ce biti regulisani izbori na Kosovu i Metohiji. Pojedini kandidati javnost upozoravaju da ce se sa tim glasovima manipulisati. Imate li saznanja kako Unmik reaguje na to ? - Necemo voditi aktivnu kampanju za izbore, ali cemo svakome ko želi da glasa to i omoguciti. U onim mestima, gde žive Srbi, uspostavicemo biracka mesta, a gde ce to biti utvrdice RIK. Iznenadio bih se da glasa bilo ko od Albanaca. Ako bi iz nekih mesta gde žive Albanci, stizali ispunjeni glasacki listici, prvi bih rekao da ne verujem i tražio bih da vidim te Albance. Ali, to ne znaci da mi njima ne moramo da omogucimo da ako hoce da glasaju to i ucine, jer su i oni deo birackog tela. Ako ne bi bilo tako, sutra bi neko iz Prištine mogao da kaže "Vlada iz Beograda se odrekla Kosova i Metohije, jer je iskljucila Albance iz birackog tela i evo dokaza za UN, da oni nisu državljani Srbije". Bilo je predloga da se Albanci ne tretiraju kao deo birackog tela, jer cemo mi navodno da pokrademo njihove glasove. To je glupost. Kada bi sada za Labusa pojavilo sto hiljada glasova Albanaca svi bi znali da to nije tacno. I svet bi se smejao.

Kakav je Vaš stav prema mafiji i da li je dovoljno ucinjeno na njenom suzbijanju ? - Postoje tri kruga mafije. Jedan je medunarodni. Drugi krug je krupni kriminal u Srbiji i velika ubistva. Treci krug je obicni kriminal. U tom trecem delu imamo najvece uspehe, imamo najmanji procenat ubistava u Evropi, visok procenat otkrivanja krivicnih dela s nepoznatim izvršiocem, smanjena je krada automobila, preseceni su mnogi putevi droge, šverca cigareta... Najveci problem i prakticno bez pomaka je u tom krupnom kriminalu, teškim ubistvima s nepoznatim izvršiocima, sa politickom pozadinom. Mi tu možemo da uspemo, samo ako neko propeva, progovori iz tog kruga. To je, pretpostavljam, krug od 15 do 20 ljudi.

Zna li se koji su ti ljudi? - Ne zna se tacno koji su. Ali, fotorobot tih ljudi postoji. To je veza s bivšom Državnom bezbednošcu, sa paravojnim formacijama u bivšoj Jugoslaviji, dobre veze sa policijskom logistikom, visoki stepen discipline, organizovanosti i profesionalizma. Ako neko može nekoga da drži 20 dana otetog, a da posle toga vi nemate nikakav trag, to je visok stepen profesionalizma. To je jedna crna porodica, i jedini nacin da se nešto od toga rasvetli, jeste da neko iz te porodice pocne da prica. Da smo 6. oktobra krenuli u obracun s tim ljudima, do novembra 2000. godine sve bi bilo rasvetljeno. Medutim, kada je Radomir Markovic dobio zaštitu i oni su dobili zaštitu i svaki svedok je bio potencijalna meta. Kada smo 31. januara 2001. godine poceli da cistimo DB, više nismo ni znali ko je na kojoj strani, zbog ocišcenih dosijea i tragova. Nisam siguran da li smo virus organizovanog kriminala uopšte izbacili.

Koliko ima tacnog u tome da Vi štitite pojedine mafijaške krugove? - Svako ko je kriminalac, treba da ide u zatvor, na osnovu elementarnih indicija. Ovde je najlakše reci da je neko ubica i kriminalac, jer time se širi broj potencijalnih osumnjicenih da su u toj šumi onda izgube oni koji su stvarno krivi.

Da li je to slucaj i sa Stankom Suboticem Canetom? - Mislim da pravi kriminalci i šire takve price, a ta prica o duvanskoj mafiji u Hrvatskoj lansirana je od same duvanske mafije. Prica da Vlada ima veze s duvanskom mafijom jeste da bi se zamutila voda i da bi oni mogli da nastave da švercuju cigarete, kao što su to i radili. Kupili su nekoliko listova u Srbiji koji su vodili tu kampanju. Posle godinu dana, kada je jasno ko je krenuo sa tom kampanjom, niko ne postavlja pitanje koje su novine u Srbiji pisale o tome. Ko je ovde bio promoter te price? Da vidimo da li je i on u nekoj vezi s tim ljudima. Nego zaboravlja se, a u svesti ljudi ostaje trag da je Vlada imala neke veze sa tim.

Program putovanja - Najpre idem u Salcburg gde se održava Svetski ekonomski forum. Tema je, izmedu ostalog, mogucnost investiranja u našu ekonomiju. Zatim, idem u Njujork gde cu se sastati sa našim zvanicnim lobistom Brajanom Malrunijem, koji to radi volonterski. Tamo cu još razgovarati sa ljudima iz najvecih americkih investicionih banka i kompanija.

 Danas, Vikend, subota-nedelja, 21-22. septembar 2002.

Vojislav Kostunica, predsednicki kandidat Demokratske stranke Srbije 

Djindjicevoj vladi smo dali previse sansi 

Drugog kruga izbora nije bilo ni 2000. godine, porucio je predsednik SRJ i kandidat DSS za predsednika Srbije Vojislav Kostunica prilikom zvanicne objave svoje kandidature. Na pitanje da li i dalje veruje da ce pobediti u prvom krugu, Kostunica, u razgovoru za Danas vodjenom na povratku sa mitinga u Vrscu, odgovara: - Ne bavim se prognozama, ali verujem u politiku koju sam vodio do 2000. godine i kojoj sam ostao privrzen. Kada pominjem taj jedan krug polazim od onoga sto je racionalno. Mnogo vremena je izgubljeno. Umesto predsednickih izbora koji su mogli doci kasnije, mogao je da se zavrsi rad na Ustavnoj povelji, moglo je da se poradi na novom Ustavu Srbije, mogli su biti odrzani savezni izbori. Zbog predsednickih izbora sada je sve stalo. Zato sam i rekao "‘ajde nek’ se to zavrsi sto pre u jednom krugu".

Ako ipak bude drugog kruga, da li ocekujete Labusa ili Seselja? - Time se ne opterecujem posto ce o tome odluciti biraci. Ja sam od samog pocetka sam potpuno uveren u politiku DSS.

Labus, koji vam je istrazivanjima glavni konkurent, zamera vam da nemate ni jasan program ni viziju buducnosti Srbije. - Ako sam imao viziju Jugoslavije, ako sam uspeo da je ocuvam i vratim je u svet i ako su mi se u mnogim prilikama obracali iz sveta bas zbog vizije koju imam da neke stvari preduzmem, kako da je sad nemam? Kada je zaista bilo tesko, novembra 2001. godine, pozvati Srbe da izacu na izbore za Skupstinu Kosova, bio sam zasut pismima svetskih drzavnika. Svi su se obratili meni zato sto su bili svesni mog autoriteta koji je pocivao na viziji. Viziju zajednicke drzave Srbije i Crne Gore nosim u sebi, ali mogu reci da imam jos snazniju viziju Srbije u okviru te drzave I njenog pravnog preuredjenja. Na tome se sve zasniva, ne na nekim dnevnopolitickim potezima. Jasno mi je da je neophodno pravno uredenje Srbije koje ce najzad zemlju uvesti u red pravnih, demokratskih drzava.

Deo DOS vam se priblizava, cak i neke stranke koje su zvanicno podrzale Labusa. Drugi deo vas napada, od toga da koristite jezik mrznje, trosite drzavne pare na skupa odela, pa do nove optuzbe Nenada Canka za klerofasizam. - Sto se tice skupih odela mozete da se uverite. Ovaj automobil jeste drzavni, i ja sam, kao predsednik SRJ, duzan da se u njemu vozim, iz razloga bezbednosti. Gorivo, ipak, placa DSS. Daleko je vazniji odnos pojedinih stranaka ostataka DOS prema mojoj politici i ovoj kampanji. Sa Koalicijom DAN, Miodragom Isakovom, Rasimom Ljajicem, nasi stavovi se podudaraju u odnosu prema drzavi i svesti o njoj. Jedan deo stranaka u okviru ostatka DOS drzavu dozivljava kao svoje privatno preduzece, a ljudi koje sam pomenuo, uz sve razlike koje izmedju nas postoje, imaju svest o drzavi i odgovornost prema obavljanju drzavnih poslova. Micunovic je svestan koliko je vazno ocuvanje zajednicke drzave. Covic, radeci kroz Koordinacioni centar, ima svest o drzavi i veliku sposobnost da poslove organizuje. DSS se deset godina zalaze za regionalizaciju Srbije, o tome i statusu Vojvodine mozemo otvoreno da razgovaramo sa Miodragom Isakovom. Sto se Cankovih optuzbi tice one u najmanju ruju deluju smesno, ako se sapostave sa svim mojim medjunarodnim kontaktima i diplomatskim aktivnostima. Dovoljno bi mu bilo da pogleda poslednje pismo predsednika Busa.

Proslogodisnji predlog Ustava Srbije DSS kritikovale su mnoge vojvodjanske partije koje smatraju da njime Vojvodina ne dobija adekvatan status vec se izjednacava sa ostalim regionima. Da li je posle razgovora sa Isakovim doslo do priblizavanja stavova? - Prosle godine su nam neki pravno neuki ljudi zamerali da stranka ne moze da pise Ustav. Pa mi nismo ni pisali Ustav, vec smo izneli kako vidimo nacela ustavnog uredjenja Srbije. Nasa vizija predvidja simetricno uredjenu regionalnu drzavu. To, naravno, ne iskljucuje razgovor o drugim mogucnostima, da nesto sto je nastalo ranije i ima pokrajinska svojstva i osoben razvoj poput Vojvodine ima i sira ovlascenja od ostalih regiona. Sve je otvoreno za diskusiju, ali je vazno da postoji spremnost da se razgovor vodi.

U Srbiji postoji jos jedan visenacionalni region u cijem centru je nedavno doslo do ozbiljnih medjunacionalnih incidenata. Mislim na Sandzak I Novi Pazar. Sta treba uciniti kako bi se sprecila moguca eskalacija napetosti? - Jako sam zabrinut zbog onoga sto se desilo u Novom Pazaru. Razgovarao sam o tome sa ministrom Ljajicem i slozio se sa njim da je krajnje zabrinjavajuce sto je bas sada doslo do napetosti u Novom Pazaru. Tamo nije bilo takve vrste incidenta ni u Milosevicevo vreme. Prema saznanjima koja imam, mislim da je tu u oblasti unutrasnjih poslova partijski interes bio jaci od bilo kog drugog. Na policijskim funkcijama u Novom Pazaru nasli su se ljudi koji nisu kadri za obavljanje poslova u tako osetljivom podrucju, a sve na osnovu svoje partijske pripadnosti.

Skoro sva istrazivanja javnog mnjenja vam daju znacajnu prednost. Da li ipak razmisljate o mogucnosti da izgubite I sta biste onda uradili? - Postoji vrsta neuspeha koja se ne moze tolerisati. Kada smo pregovarali o Beogradskom sporazumu rekao sam da cu podneti ostavku ako on ne bude usvojen. Bio sam zaista spreman da to ucinim. Sta bih ucinio u slucaju poraza na predsednickim izborima, saopstio bih tek ako bi do toga doslo. U to ne verujem, ali intimno svako razmislja o mogucem potezu i sigurno da bih i za takvu priliku imao odgovarajuci odgovor.

Da li su prevremeni parlamentarni izbori jedino resenje za stabilizaciju prilika u Srbiji?

Spoljna politika

- Nasa spoljna politika mora da bude proevropska, a ne proamericka posto je Evropa nase okruzenje, ali se ona naravno itekako mora zasnivati i na dobrim odnosima sa SAD. Svestan sam da moramo da imamo dobre odnose sa Rusijom i Kinom, narocito ekonomske. Rusije se svi sete kad dodje oktobar i kad nam zatreba ruski gas. Mi imamo politiku koja Rusiju jednostavno zanemaruje, a to niti je dobro, niti je logicno. Takvu politiku su vodile mnoge bivse istocnoevropske zemlje, ali su se ubrzo ponovo okrenule i Moskvi. Citav treci svet za nasu spoljnu politiku ne postoji, a sa njima smo imali jako dobre privredne odnose i tu potencijal svakako postoji - smatra Kostunica.

--------------------------------------------------------------------------------

Prekasno sam smenio Pavkovica

- Cinio sam neke personalne greske kada je rec o pojedinim ljudima koji su to poverenje proigrali. Po pravilu nisu bili iz DSS. Tu je i stalno lomljenje da li sam u razgovorima o buducnosti Srbije i Crne Gore mogao vise da ucinim, da negde vise zategnem. Postojale su neke druge situacije kada sam smatrao da zbog kontinuiteta institucija neki ljudi, kao general Pavkovic, treba da ostanu jos neko vreme. Kada sam pitanje njegove smene pokrenuo ispostavilo se da sam uradio kasnije nego sto je trebalo. Opet pitanje je sta bi bilo da sam to ucinio 6-7. oktobra. Mislim da sam ipak u oba slucaja postupio ispravno. Ako nista drugo, stvari su isterane na cistinu. I ljudi.

--------------------------------------------------------------------------------

Milutinovic i Hag

Protivili ste se izrucenju svog prethodnika na mestu predsednika SRJ Haskom tribunalu. Da li cete tako reagovati i na moguce izrucenje sadasnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovica? - Zalazem se za repatrijaciju haskih procesa posto mislim da ulazimo u fazu u kojoj sami treba da se pozabavimo tim sudjenjima. U americkoj administraciji se oseca dosta sklonosti ka tome. Postoji, medjutim, dosta entuzijasticni deo Haskog suda i Tuzilastva koji nikako ne zeli da bude tako. Videcemo kako ce biti, ali ja mislim da je svakako bolje suditi u zemlji nego u Hagu. To je test i za nase pravosudje koje je otpocelo nekoliko procesa zbog Kosova. Postoje tu ljudi koji nesumnjivo ni sa najstrozeg haskog merila ne mogu biti podvrgnuti komandnoj odgovornosti. Milutinoviceva uloga u onome sto se dogadjalo je potpuno marginalna.

- Da, oni su neophodni iz politickih i pravnih razloga. Sve ankete potvrdjuju da bar 60 odsto gradjana smatra da su oni neophodni jer vide da stvari u zemlji ne idu kako treba. Prosli izbori su bili izbori protiv Milosevica, a sada su nam potrebni izbori za nesto. Potrebni su nam i da bismo precistili stranacki haos koji postoji u Srbiji. Stranacki sistem se mora racionalizovati da bi drzava bila racionalna. Ta potreba postoji i u pravnom smislu, zbog Beogradskog sporazuma. Njime je predvidjeno da do kraja godine republicki ustavi budu usaglaseni sa Ustavnom poveljom. Tu stvari mogu kasniti, ali kada se Ustav Srbije usaglasi sa Ustavnom poveljom, sto zapravo znaci da se promeni, jer se ovaj popraviti ne moze, moramo imati izbore po novom Ustavu i za nove organe. To govorim kao neko ko se kandiduje i svestan je toga da pobeda na ovim izborima moze znaciti vrlo kratku karijeru predsednika Srbije. Meni bi to zapravo i odgovaralo, na to i racunam jer mi je stalo da Srbija dode do novog Ustava i normalnih izbora. To dozivljavam kao svoju obavezu, obecao sam to biracima jos 2000.

Sta ce se desiti sa mandatima DSS u Skupstini Srbije? - Verujem da ce se to pitanje resiti samo vracanjem mandata iako se Administrativni odbor oglusio o odluku Saveznog ustavnog suda. Obratili smo se i OEBS. On mora da nam odgovori i ne vidim kako nam drugacije moze odgovoriti sem da su to mandati koji pripadaju DSS. Sve ce tu doci na svoje kao sto je doslo 1996-97. godine. Onda cemo imati drugaciji odnos u Skupstini. On ce biti drugaciji i zbog raslojavanja u okviru ostatka DOS.

Ukoliko vam budu vraceni mandati, lako biste uz podrsku opozicionih poslanika i onih koji su vec napustili DOS, oborili Djindicevu vladu. Da li cete to uciniti? - Suvise dugo to nismo uradili i gresili smo. Ocigledno da Srbija nije imala koristi od toga sto je ta Vlada opstala. Ona nije imala nikakvu volju da otpocne rad na promeni Ustava Srbije, ni u zakonodavnoj oblasti se nije puno odmaklo. Dali smo im suvise vremena i zbog toga itekako trpeli. Nije, uostalom, rec samo o nasim poslanicima, vec i mestu predsednika Skupstine koje nam pripada. DSS nema ni u Saveznoj vladi. Takvih primera ima puno i DSS nije vise ni u kakvoj obavezi prema DOS. Stvari su se izmenile i u onome sto je preteklo u ostatku DOS posle naseg izbacivanja iz te koalicije.

Ni na vanrednim parlamentarnim izborima nijedna stranka ne bi osvojila apsolutnu vecinu. Potpredsednik DSS Dragan Marsicanin nije iskljucio mogucnost koalicije sa DS, dodajuci da mu to ne bi bilo drago. Sta mislite da li se moze desiti da se ponovo nadjete u koaliciji sa Djincicem? - Suvise je rano da mislimo o tome. Treba videti kako ce se prekomponovati politicka scena Srbije posle tih izbora. Ono sto je bitno jeste da ce koalicije posle izbora biti mnogo zdravije. Videce se snaga svake partije i nece biti pogresne predstave da su svi jednaki. Nama prigovaraju mnoge besmislice, da smo do izbora bili jedno, onda nesto drugo ili da DSSI dalje nema snagu. Dopunski izbori u opstinama Srbije pokazuju da postoje tri grupacije: DSS, DS sa delom DOS i SPS s tim sto je DSS najjaca. Kad se izmerimo na izborima videcemo snagu stranaka i kakve vrste koalicija se mogu praviti. Prosli smo fazu u kojoj smo govorili "s ovima moze, s ovima ne moze". Sad sve izgleda drugacije. Partijska scena se ispreturala u mnogim zemljama, pa zasto ne bi i kod nas. Postizborne koalicije su mnogo zdravije jer predstavljaju dogovor na bazi cistih racuna i snage partija. U Vladi Srbije uticaj DSS nije bio srazmeran stvarnom uticaju stranke.

Zamerka je da se vasi ministri u Djindjicevoj Vladi nisu najbolje snasli. Znate da je Obren Joksimovic bio najnepopularniji ministar? - Zavisi na koji nacin je ta nepopularnost stvarana. Mislite da neki od sadasnjih ministara imaju razloga da budu popularni? Ne vidim da neko ima razloga da bude zadovoljan radom ministara prosvete, kulture, nauke, ili saobracaja, ali njih mediji ne prozivaju toliko. Nije zato prosao ni dan da pojedini mediji nisu prozivali mene zbog nekakvih navodnih pokusaja vojnih ili drzavnih udara ili funkcionere DSS. Ne tvrdim naravno da DSS nije gresila. Gresio sam i ja.

Da li mislite da je izjava u Malom Zvorniku bila greska, narocito zbog kasnijih kritika Vasingtona i izjave Havijera Solane? - Ne mislim da je greska. Nije bilo nikakve direktne Solanine niti americke kritike. Kritike su dolazile od dela bosnjackih stranaka u BiH. To je korisceno u predizbornoj kampanji i ovde i u BiH. Nikakve bucne i zustre reakcije sveta nije bilo. Kao sto znate prva izjava Pedi Esdauna je bila da se verovatno radi o lapsusu ili pogresnoj interpretaciji. I to je svaki dobronamerni covek mogao tako da protumaci. Ja sam mogao da povedem racuna da ta rec koju sam upotrebio "privremeno" moze da bude dvosmislena, ali nisam time mislio na privremenost granica vec na razdvojenost pojedinih naroda. Pre svega srpskog posto sam govorio o RS. Moja poruka nije bila da granice treba da se menjaju vec da postanu porozne, kao u EU.

Nakon te vase dvosmislene izjave usledilo je pojasnjenje Dragana Marsicanina koje je bilo nedvosmisleno. - U mojoj izjavi jedan pridev moze biti sporan i suvisan i to je sve. Koliko puta u BiH mozete cuti da treba ukinuti entitete, sto je suprotno Dejtonskom sporazumu, pa nikom nista. Culo se cak i da je RS genocidna tvorevina. Uzmite albanske politicare s Kosova koji hiljadu puta govore o nezavisnosti Kosova, sto je suprotno Rezoluciji 1244, da li njih neko proziva? Ne, naprotiv. Mislim da se ovde radi iskljucivo o necemu sto je relacija izmedju jednog broja bosnjackih politicara sa probudjenim ambicijama, i jednog broja nasih stranackih vodja koji su to hteli da iskoriste u predizborne svrhe.

Da li mislite da je Marsicaninova izjava preostra? - Njegova izjava je nepoliticka i on je upotrebio jednu figuru. Slazem se da treba govoriti o problemima koji postoje kod nas i u okruzenju, ali ne treba preterivati. Treba gledati i druge. Poredjenje koje je Marsicanin upotrebio upucuje na zelje naroda koji su rastureni po raznim drzavama da imaju neku vrstu jedinstva. To cete uociti i u madjarskom Statusnom zakonu. Izjave koje pominjete su luk i voda prema stvarnim problemima, a pritom se ja dve godine ubih ponavljajuci da je BiH medjunarodno priznata drzava i da se mora postovati Dejtonski sporazum. Safeta Bisevac

Blic, 24. sept.

Djordje Vukadinovic: Politicka situacija se obrnula

BEOGRAD - Ðorde Vukadinovic, urednik Nove srpske politicke misli, smatra da podrška Micunovica, Covica i Isakova Koštunici više predstavlja distanciranje od Zorana Ðindica, nego direktnu podršku predsednickom kandidatu DSS. 

- Ovo ima veci znacaj u politickom smilu, nego u broju glasova koji ce Koštunica dobiti zbog podrške ove trojice politicara, mada je njihova politicka snaga veca nego što se govori, kao što je i veca od onog što je ostalo uz premijera Zorana Ðindica. To je i potez koji ce uveriti i poslednje neverne Tome da DOS više ne postoji kao politicki pojam - izjavio je za "Blic" Vukadinovic. Ocenjujuci da je ovo vrlo nezgodan trenutak za Ðindica, Vukadinovic je rekao da je predsednik Vlade sada ostao usamljen sa ostatkom ostatka DOS. - Cinjenica je da su Isakov, pogotovo Covic, i posebno Micunovic sa najvecom politickom težinom u onome što je ostalo od DOS. Osim toga, rec je i o dvojici potpredsednika srpske Vlade i predsedniku Savezne skupštine, što znaci, da imaju i politicku težinu i državne položaje - rekao je Vukadinovic. On smatra da Ðindic još može da racuna na podršku Gorana Svilanovica koji je, kako je Vukadinovic ocenio, verovatno bliži G 17 plus, i na politicku boraniju u ostatku DOS na celu Vladanom Baticem i nimalo ugodnim saveznikom Nenadom Cankom. Prema Vukadinovicevoj oceni, klatno na politickoj sceni se skoro potpuno obrnulo. - Za razliku perioda od pre nekoliko meseci kada se cinilo da su DSS i Vojislav Koštunica potpuno usamljeni , bez mandata, vlasti i uticaja, i kad se cinilo da Ðindic i Vlada drže sve konce u svojim rukama, sada stvari stoje potpuno obrnuto. Izgleda da se Ðindic zagrcnuo od velicine kolaca vlasti i bez obzira na optimisticke izjave koje emituju on i ljudi oko njega, mislim da se nalaze u prilicno velikoj panici - pojasnio je Vukadinovic. On smatra da su Ðindic i ljudi oko njega u dilemi da li da i dalje fingiraju samouverenost kao da se ništa nije dogodilo ili da preduzmu radikalne korake poput izbacivanja poslanika DC, DA i reformista iz parlamneta i DOS, što bi, kako je ocenio Vukadinovic, bio skandal cak i za našu politicku scenu. Prema Vukadinovicevom mišljenju, postoji i mogucnost da, videvši da je vrag odneo šalu, spašavaju šta se spasiti može i pristanu na prevremene izbore, ali i eventualni dogovor sa Koštunicom. Vukadinovic je dodao da cak i u slucaju pobede Miroljuba Labusa na predsednickim izborima, ovakva politicka situacija, parlament i Vlada u ovom sastavu ne bi moglo dugo da traju.

ÐINÐIC: PODRŠKA KANDIDATIMA JE LICNO OPREDELJENJE | 23/09/2002 09:46 -> 19:39 | Izvor: B92

Beograd -- Odluku Demokratskog centra, Demokratske alternative i Reformista Vojvodine da upute podršku predsednickom kandidatu Vojislavu Koštunici, premijer Srbije Zoran Djindjic okarakterisao je kao slobodan izbor stranaka. On je izjavio da bi celnici tih stranaka trebalo istovremeno da obrate pažnju i na negativnu kampanju koju Koštunica vodi prema Vladi Srbije. "Što se tice te konkretne teme, to treba njih da pitate, da li se oni prepoznaju u tim kritikama, da li misle da su te kritike opravdane i da li uopšte misle da takav nacin predsednicke kampanje ima nekog smisla, jer je kontraproduktivan za interese cele zemlje. Što se tice licnog opredeljenja, ono je slobodno, mi kao vlada nismo imali svog kandidata, znaci sve stranke mogu da se, po svojim simpatijama i nekim svojim bliskostima, opredele za nekog kandidata, ali ako imate na jednoj strani tu cinjenicu da se vodi prilicno neobrazložena, paušalna i prilicno prljava kampanja protiv svega što je uradeno u ovoj zemlji, suprotno svemu onome što dobijamo kao pohvale od svih kompetentnih ljudi u svetu, i ako iz te vlade nema prema toj kamapanji kritickog odnosa, onda je to problem za te ljude o kojima se radi", rekao je Ðindic.

Politicki analiticar Djordje Vukadinovic u izjavi za B92 napominje da uopšte ne treba potcenjivati znacaj podrške koju su Koštunici pružili Micunovic, Covic i Isakov. On navodi da tu treba razlikovati 2 aspekta, jedan je broj glasova koji ta podrška može doneti, a drugi je politicka dimenzija takve podrške. "Mislim da uopšte nema sumnje da je ta podrška veoma znacajna u politickom smislu i da ona u velikoj meri potvrduje ono što se vec odavno zna, a to je da je DOS kao koalicija definitivno mrtav i u tom smislu ta podrška, zapravo, u velikoj meri nagoveštava liniju po kojoj ce se rasedati one nekadašnje stranke i snage u DOS na buducim, ne tako dalekim, parlamentarnim izborima u Srbiji", istice Vukadinovic.

hronika vesti (arhiva)