Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

PROŠLI BROJEVI

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO, Nova edicija, vol. X. no. 1-4.

Uvodnik, Sadržaj, Contents, Apstrakti, Abstracts

   

 

Uvodnik

Rober Nozik je u našoj intelektualnoj javnosti relativno slabo poznat i komentarisan pisac. Njegova glavna knjiga još uvek nije prevedena, a drugi radovi gotovo da su nepoznati, čak i posle autorove relativno skore smrti (2002) godine. S druge strane, on se danas u svetu smatra jednim od najznačajnijih liberalnih mislilaca druge polovine XX veka. Već same ove dve kontradiktorne činjenice bile bi dovoljan povod da se pokuša neka vrsta sistematskog predstavljanja njegove misli domaćoj javnosti.

Robert Nozik je klasični laissez-faire liberal. Sledeći ideološku evoluciju samog pojma liberalizma, od njegove klasične varijante ka modernom ukrštanju sa raznim oblicima pro-socijalističkih ideja, većina savremenih komentatora termin liberalizam koristi da bi označila razne vste ovakvih kombinovanih i mešovitih teorijskih sistema (recimo "socijal-liberalizam" Džona Rolsa ili Jirgena Habermasa). Stoga je za beskrompromisne savremene zagovornike ideja klasičnog liberalizma skovan, najpre u Americi, jedan novi, pomalo nezgrapan i artificijelan izraz – libertarijanci. Sa svojim idejama   neograničenog slobodnog tržišta i ograničene vlade, godinama ops tajući kao neka vrsta teorijske sekte na rubovima glavnih akademskih tokova, ovi radikalni sledbenici Adama Smita od 70-ih godina značajno su ojačali svoj uticaj i pružili konceptualnu logistiku Regan-Tačerovoj neoliberalnoj (kontra)revoluciji i slomu komunizma .

Mesto Roberta Nozika u intelektualnom razvoju libertarijanskog pokreta je značajno, a u ponečemu i prekretničko. Zapravo, on, Milton Fridman i Fridrih Hajek tvore neku vrstu "svetog trojstva" neoliberalne misli. Glavni elementi njegove doktrine jesu zalaganje za privatnu svojinu, slobodno tržište, ograničenu, minimalnu vladu koja samo štiti bezbednost i svojinu ljudi, te prihvatanje liberalne koncepcije pravde kao zaštite prava pojedinca u odnosu na državu. Tekstovi koje u ovom tematskom bloku donosimo koncentrisani su na obrazlaganje i komentarisanje svakog od ovih segmentata Nozikove teorije. Najpre, od samih Nozikovih radova, tu je prevod poglavlja o Rolsu iz Anarhije, države, utopije u kome se razvija detaljna kritika socijalističkog koncepta distributivne pravde od kojeg, po Njegovom mišljenju, Rols polazi. Zatim, kraći tekst o razlozima privlačnosti socijalističkih ideja među intelektualcima, te ogled "Objašnjenje nevidljivom rukom" u kome se ukazuje na širinu primene ovog znamenitog analitičkog koncepta Adama Smita u različitim naukama. Takođe, za one koje više interesuje Nozikova opšta filozofska, a ne samo teorijsko-politička pozicija, objavljujemo i zanimljiv širi intervju sa autorom, koji je vodio Julian Sančez.

Od domaćih autora, tu su prilozi Miroslava Prokopijevića, koji se bavi Nozikovom teorijom privatnih vlasničkih prava, i Ivana Jankovića, koji stavlja akcenat na Nozikovu teoriju pravde i odbacivanje egalitarističkih moralnih premisa – oba pisana u libertarijanskom duhu i sa simpatijama za Nozikovu opštu poziciju. Prilozi stranih autora (sa izuzetkom Edvarda Junkinsa koji daje neutralni opšti pregled Nozikove pozicije) uglavnom su kritički intonirani. Alan Gibar kritikuje shvatanje o moralnoj posebnosti privatne svojine, dok kritičari "zdesna", pripadnici Austrijske, anarho-liberalne škole osporavaju Nozikov napad na anarhizam i pokušaj izvođenja minimalne države uz korišćenje teorije nevidljive ruke. Oni ukazuju da je država institucija sile i da nikad ne nastaje dobrovoljnom koop eracijom već samo nasiljem i političkim voluntarizmom. (1)

Za razliku od Nozika, Roland Dvorkin pripada svetskom liberalnom mejnstrimu i, takođe za razliku od Nozika, njegovo delo više nije potpuno nepoznato domaćoj publici. Poslednjih godina pojavilo se nekoliko prevoda njegovih tekstova i knjiga, objavljena jedna monografija (Miša Đurković) posvećena njegovoj filozofiji   i izraženo par disertacija. Stoga Dvorkinovo delo ovde ne predstavljamo u celini, već iz njegovog bogatog opusa izdvajamo samo nekoliko tema koje reprezentuju dileme savremenog liberalizma. Mihal Sladeček se bavi odnosom Dvorkinovog centralnog koncepta “prava kao integriteta” i “komunalne” demokratije, zasnovane na ideji nekompetitivnog partnerstva. Dragica Vujadinović tematizuje Dvorkinovu teoriju jednakosti, dok se Vladimir Milutinović i sam Ronald Dvorkin iznova bave “večnim” pitanjem moguće objektivnosti, odnosno istinitosti i lažnosti moralnih/vrednosnih sudova.

Kao neku vrstu dodatka uz ova dva temata posvećena klasicima liberalizma druge polovine 20. veka, objavljujemo prevod čuvenog Konstanovog teksta o slobodi kod starih i modernih, kao i intrigantan – Nozikovim i Hajekovim idejama inspirisan – antiintelektualistički tekst savremenog (neo)liberalnog ekonomiste i aktuelnog češkog predsednika Vaclava Klausa. Najzad, prigodni memoriami Robertu Noziku i Džonu Rolsu na samom kraju stoje ne samo kao neka vrsta teorijskog epitafa ovim misliocima, nego i kao svojevrsni memento na ideale klasičnog liberalizma u trenutku kada oni bivaju na različite načine ugroženi čak i u njihovoj anglosaksonskoj postojbini. Upravo na tu oporu realnost,   s akcentom na regionalni kontekst, upućuju ogledi Aleksandra Pavkovića o jugoslovenskim secesijama i Nenada Kecmanovića o iskustvima desetogodišnjeg međunarodnog protektorata u Bosni i Hercegovini.

* Temat o Noziku pripremljen je u saradnji sa kolegama iz časopisa Katalaksija, pri čemu posebnu zahvalnost dugujemo kolegama Ivanu Jankoviću i Borislavu Ristiću.

 

 
     
     
 
Copyright by NSPM