Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

PROSLI BROJEVI

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO, Nova edicija, vol. XIII (2006). no. 1-4.

   

 

REZIMEI:

 

Slobodan Antonić

Filozofski fakultet

Beograd

TRI LICA MOĆI

Sažetak: U članku se daje pregled teorija koje se odnose na tri dimenzije moći. Robert Dal je pisao o prvoj dimenziji. Tu se moć vidi kao sukob, trvenje, nadmetanje između moćnika (A) i podložnika (B). Podložnik pruža otpor, ali na kraju moćnik nadvladava. O drugoj dimenziji su pisali Piter Bakrak i Morton Barac. U njoj nema borbe koja bi se mogla videti i opisati. Podložnik ceni da će ga moćnik svakako nadvladati i ne želi da se izlaže izlišnim troškovima. Stoga ne pruža nikakav vidljivi otpor, mada nastavlja da gaji nezadovoljstvo. Na treću dimenziju moći pažnju je skrenuo Stiven Luks. U njoj takođe nema borbe, niti otpora. Ali, tu moćnik tako dobro vlada okolnostima da podložnik uopšte ne shvata svoj položaj. On ili ne zna da je podložnik, ili uopšte o tome ne želi da razmišlja. Rezultat je moć bez ikakvog otpora, čak i bez nezaodovoljstva podložnika.To je glavna dimenzija moći u savremenom svetu.

Ključne reči: moć, sukob, otpor, dominacija.

Robert Dal

Univerzitet Jejl

Nju Hevn

MOĆ *

Sažetak: Na najopštijem nivou, u modernoj društvenoj nauci pojmovlje moći odnosi se na podgrupe odnosa između društvenih jedinica koji su takvi da ponašanje jedne ili više jedinica (O) zavisi u nekim okolnostima od ponašanja drugih jedinica (K). Najbliži ekvivalent odnosima moći jesu kauzalni odnosi. Tvrdnju „K ima moć nad O“ možemo zameniti tvrdnjom „ponašanje K-a prouzrokuje ponašanje O-a“. Ako možemo definisati kauzalnu vezu, možemo definisati i uticaj, moć, ili autoritet i obrnuto. Iako analiza moći nije dala mnogo rigoroznih uzročnih modela, proizvela je obilje šema za klasifikaciju tipova odnosa moći. Od karakteristika koje se najčešće ističu značajne su: (1) legitimnost: stepen do kog se O oseća normativno obavezanim da se pokorava K-u; (2) priroda sankcija: da li K koristi nagrade ili uskraćivanja, pozitivne ili negativne sankcije; (3) veličina sankcija: proteže se od strogih prinuda do nepostojanja ikakvih sankcija; (4) korišćena sredstva ili kanali uticaja: pitanje je da li K kontroliše O samo sredstvima informacija koje menjaju O-ove namere ili zaista menja O-ovu situaciju ili njegovu okolinu kroz nagrade i uskraćivanja. Ove i druge karakteristike mogu se kombinovati da bi se došlo do različitih tipova odnosa moći.

Ključne reči: moć, uticaj, autoritet, vlast.

Piter Bakrak, Morton S. Barac

Bryn Mawr College

Njujork

DVA LICA MOĆI *

Sažetak: Moć se koristi kada A učestvuje u donošenju odluka koje se tiču B-a. No, moć se isto tako koristi kada A ulaže svoje energije u stvaranje ili učvršćivanje društvenih i političkih vrednosti i institucionalne prakse koje ograničavaju delokrug političkog procesa na javno razmatranje pitanja relativno bezopasnih za njega samog, uz isključivanje svih drugih. U onoj meri u kojoj A uspeva da ovo postigne, B je praktično sprečen da stavi na dnevni red bilo koja pitanja koja načinom svog rešavanja mogu ozbiljno da ugroze A-ov skup preferencija. U onoj meri u kojoj neka osoba ili grupa – svesno ili nesvesno – stvara ili učvršćuje prepreke javnom pretresanju sukoba oko mera politike, ta osoba ili grupa ima moć.

Ključne reči: moć, uticaj, autoritet, vlast.

Stiven Luks

Njujorški univerzitet

Njujork

MOĆ: JEDNO RADIKALNO SHVATANjE

Sažetak: Ova knjižica, koja je nastala iz jednog Luksovog predavanja održanog na Sorboni, pionirsko je delo u istraživanju moći. Rad iznosi kritiku bihevioralizma i funkcionalističke predstave o sadržini moći i njenom ispoljavanju. Luksova treća dimenzija moći postoji onda kada su ljudi predmet dominacije i prihvataju tu dominaciju. Intencionalni pristup omogućava nam da predvidimo i objasnimo nečija ponašanja na način koji sami delatnici ne bi mogli priznati. Ovaj pristup poriče povlašćeni položaj delatnika u tumačenju sopstvenih razloga delovanja. Korišćenjem intencionalnog pristupa možemo razumeti kako delatnici mogu ćutke sarađivati u dominaciji nad njima samima. Takođe smo u stanju da napravimo razliku između onih koji dominiraju znajući za to i onih koji dominiraju a da toga nisu svesni.

Ključne reči: moć, uticaj, vlast, upravljanje.

Bertrand Rasel

OBLICI MOĆI*

Sažetak: U ovom radu daje se pregled različitih oblika moći. Na prvom mestu se razlikuje moć nad ljudskim bićima i moć nad mrtvim stvarima. Moć nad ljudskim bićima deli se prema načinu na koji se utiče na individuu, ili po vrsti organizacije koja vrši uticaj. Na individuu se može uticati: (a) direktnom fizičkom silom; (b) nagradama ili kaznama kao oblicima podsticanja; (v) vršenjem uticaja na mišljenje (propagandom) i stvaranjem poželjnih navika. Svi ovi oblici moći smešani su u delovanju države. U tom delovanju mogu se razlikovati tradicionalna i novostečena moć, od koje ova druga ima dva oblika: revolucionarnu i golu moć.

Ključne reči: moć, uticaj, organizacija, država.

Vukašin Pavlović

Fakultet političkih nauka

Beograd

KLASIČNA POLITIČKA MISAO O MOĆI

(antička Grčka, Makijaveli i Hobs) 1

Sažetak: U radu se daje pregled klasične političke misli o moći. Stari Grci su otkrili dva svojstva moći: unutrašnju težnju da se širi i spoljno svojstvo da se kvari. Makijaveli upostavlja znak jednakosti između politike i moći, odnosno smatra da je politika veština očuvanja i uvećanja moći. Hobs zapaža da je moć čovekova najdublja priroda, a sticanje, potvrđivanje i proširivanje moći njegov najdublji životni nagon.

Ključne reči: moć, politika, država, ljudska priroda.

Ivan Milenković

Treći program Radio Beograda

Beograd

Fukoova genealogija moći*

Sažetak: Fuko je mislilac moći koji moć desupstancijalizuje. Umesto metafizičkih konstrukcija koje pretpostavljaju jednu, središnju, veliku moć, koje govore o namerama i mestu moći, Fuko insistira na tome da je moć uvek dislocirana i relaciona: govoriti o moći znači govoriti o odnosima moći. Utoliko Fukoovo pitanje nije „Šta je moć?“, nego „Kako se moć sprovodi?“, jer samo u načinima, tehnikama, praksama moć ispoljava svoju suštinu (koja nije supstancija). Kao odnos, moć se razlikuje od nasilja kao nedostatka odnosa, odnosno od vlasti kao samoodnosne i samoodnošeće moći. S obzirom na to da Fuko insistira na spoljašnjem momentu moći – veoma podozrevajući, u međuvremenu, da nekakav unutrašnji momenat uopšte postoji, ili da je on, ako ga ima, relevantan za analizu – on se suočava sa problemima koje tradicionalna politička teorija, zaokupljena pre svega suverenom moći, nije uzimala u obzir: kako se ulazi u odnose potčinjavanja i kako se oni stabiluzuju; šta je s telima; koji su domeni „mikrofizike moći“; kako se širi „kapilarna moć“. U konstelaciji kojom dominiraju motivi poput desupstancijalizovane moći, tela, odnosa sila, znanje se pojavljuje kao ono što je uvek već upleteno u odnose moći, dok genealogija, kao metodski postupak, ne ostaje izvan analiza moći kao nekakav instrument, proteza, način nezavisan od onoga ka čemu vodi, već je upravo konstitutivni momenat same moći, svojevrsni izraz njenog relacionog karaktera.

Ključne reči: moć, odnos, znanje, vlast, nasilje, telo, disciplina, nadziranje.

Saša Gajić

Institut za evropske studije

Beograd

MOĆ U SAVREMENIM MEĐUNARODNIM ODNOSIMA

Sažetak: Preuzimajući definiciju koja moć određuje kao sposobnost nametanja volje jednog političkog subjekta drugim voljama, moć se u savremenoj nauci o međunarodnim odnosima definiše četvorostruko: moć kao cilj država ili političkih elita i lidera; moć kao mera uticaja, odnosno kontrole; moć kao izraz bezbednosti; i moć kao sposobnost korišćenja resursa. Nadalje se analizira aktuelna podela na “tvrdu” i “meku” moć, kao i osnovni činioci klasične moći. Usmeravajući potom pažnju na evoluciju međunarodnih odnosa nakon završetka hladnog rata i intenziviranje globalizacijskih procesa, autor zaključuje da se ni u savremenim uslovima ne gubi aktuelnost klasičnog koncepta moći.

Ključne reči: moć, međunarodni odnosi, globalna difuzija moći, fragmentacija, ravnoteža snaga, međunarodna zajednica.

Oliver Subotić

Beograd

DRUŠTVENE IMPLIKACIJE BIOMETRIJSKIH SISTEMA IDENTIFIKACIJE

Sažetak : Biometrijski sistemi identifikacije su već nekoliko godina sporna tema u svetskoj javnosti, dok je u Republici Srbiji ona postala aktuelna odmah nakon najave uvođenja novih tipova ličnih karata s centralnom bazom biometrijskih podataka. Suštinska problematika u tehnološkom pogledu vezana je upravo za centralizovanu bazu. Međutim, tehnička pozadina je samo pojava problema konceptualne prirode , koji se tiče odnosa države i građana. Da li se skladištenjem biometrijskih otisaka prstiju svih građana u centralnu elektronsku bazu podataka šalje poruka da smo svi sumnjivi dok se ne dokaže suprotno? Da li je to prvi korak ka državi totalnog nadzora? Šta je sledeća iteracija sistema ukoliko se danas dozvoli nekritička implementacija? Na ta i slična pitanja odgovor se nalazi isključivo kritičkim preispitivanjem biometrijskih sistema identifikacije iz različitih aspekata.

Ključne reči : biometrija, identifikacija, centralna baza podataka, krađa identiteta, bezbednost, borba protiv terorizma, pravo na privatnost, zaštita podataka, totalni nadzor, elektronski servisi.

Slobodan Miladinović

Fakultet organizacionih nauka

Beograd

AUTORITARNI KONTEKST ESKALACIJE JUGOSLOVENSKE KRIZE DEVEDESETIH

Sažetak: U ovom radu se polazi od stava da je autoritarnost jedna od najznačajnijih subjektivnih (vrednosnih) komponenti koje su doprinele eskalaciji jugoslovenske krize devedesetih.Tekst se bazira na istraživanju prisustva autoritarne svesti kod vladajućih elita u Srbiji i Hrvatskoj pred sam raspad Jugoslavije. Elita se posmatra kao generator i glavni distributer autoritarnog sistema vrednosti i same jugoslovenske krize. Njen glavni motiv u tom procesu je da sačuva svoje pozicije moći i privilegije. Ovde se autoritarna vrednosna orijentacija javlja kao jedan od instrumenata kojim elita nastoji da ovlada totalitetom društvenih odnosa i da ostvari svoje partikularne interese. Rezultat toga je permanentno generisanje sukoba među kojima posebno mesto zauzimaju međunacionalni sukobi.

Ključne reči: autoritarnost, nacionalizam, društvene vrednosti, vladajuće elite, raspad Jugoslavije

Mile Bjelajac

Institut za noviju istoriju Srbije

Beograd

KOSOVO – PROIZVODNjA MITA O 1987.

I TAOCI POLITIČKI KOREKTNOG GOVORA

Sažetak: U ovom prilogu konstatuje se da u javnom govoru postoje veoma kruti i jednodimenzionalni stavovi o korenima kosovske krize krajem 20. veka. Taj pristup je veoma prisutan poslednjih godina u delu međunarodne zajednice koji podržava ultimativan albanski stav da je jedino rešenje za mir i region – nezavisnost Kosova i Metohije. Kao posledica unutrašnjih sukoba u Srbiji, dok su trajale borbe sa Miloševićevim režimom, takođe su se, sa ne manje jednostranosti i žestine, koristile sporne kvalifikacije. Ovaj politički govor u dobroj meri se preselio i u akademsku literaturu. U delu naučne zajednice proizvedena je „intelektualna ortodoksija“, koja, svesno ili nesvesno, podržava ili zloupotrebljava „albansku stvar“. Međutim, postoji ne manji broj skrupuloznih i obaveštenih istraživača koji iznose niz činjenica koje su u oštroj suprotnosti sa uspostavljenim klišeom da je „sve počelo 1987“, da je Srbija htela da u Jugoslaviji uspostavi velikosrpsku hegemoniju, da je albanskoj zajednici oduzeto svako pravo, te da se pripremao plan za njihovo masovno etničko čišćenje.

Ključne reči: Srbija, Kosovo, Jugoslavija, manipulacija, etničko čišćenje.

Mileva Tomić

Novi Sad

USTAV I ''VOJVOĐANSKO PITANjE''

Sažetak: Ustavne reforme kao po pravilu otvaraju ''vojvođansko pitanje'', ali ga ni poslednja, očigledno, neće skinuti sa dnevnog reda. Pravna norma, makar i kao rezultat ''opšteg konsenzusa'', ne može da razreši temeljni politički, ali i sociološki, kulturni, pa i psihološki nesklad u doživljaju Vojvodine i njene autonomije. Najpre kao nacionalno, u novijoj istoriji ustavno, a uvek i pre svega političko pitanje, autonomija Vojvodine je već osam decenija izvor nesporazuma bez većih izgleda za skoro, još manje dugoročno rešavanje. Razlike koje se danas ispoljavaju u pogledima na ustavnopravni status Vojvodine imaju svoje duboke korene u prošlosti, a najočiglednije su u tumačenju motiva kojim su se tokom poslednjih osam decenija rukovodili zagovornici autonomije.

Ključne reči: Vojvodina, autonomija, ustav, Jugoslavija, Srbija

Branko Balj

Ekonomski fakultet

Subotica

RAZBIJANjE JUGOSLAVIJE I SRPSKO PITANjE DANAS

Sažetak: Autor u ovom tekstu nastoji da dokaže valjanost hipoteze koja glasi: Jugoslavija je doživela razbijanje a ne raspadanje, iako su neke sistemske pretpostavke bile dugi niz decenija priređivane za raspad. Ovo razbijanje, koje se odigralo pod uticajem nekih zapadnih vlada i multinacionalnih korporacija, nije još uvek dovedeno do projektovanog kraja, budući da se razbijanje Jugoslavije pretvorilo u razbijanje srpskog naroda, kako u teritorijalno–državnom, tako i u duhovnom smislu. Potvrdu ove pretpostavke autor sagledava kroz događaje oko Republike Srpske, Kosova i Metohije, Vojvodine i odvajanje Crne Gore od Srbije.

Ključne reči: razbijanje i raspad Jugoslavije, srpsko pitanje, uloga crkve, zapadnoevropsko mišljenje, globalizacija.

Milan Brdar

Filozofski fakultet

Novi Sad

Slobodan Vuković

Institut društvenih nauka

Beograd

SEMIOTIKA ANTISRPSKE PROPAGANDE:

OD STUDIJE SLUČAJA SRPSKE KRIVICE

DO PARADIGME

Sažetak: U ovom tekstu nastojimo da rekonstruišemo semiotičku logiku manipulisanja pojmom „neprijatelj“ ispitivanjem procesa demonizacije Srba u zapadnim medijima tokom devedesetih godina. Oslanjajući se na savremenu semiotičku analizu sadržaja, ispitujemo mogućnost izvođenja određenih opštih zaključaka na osnovu te logike, koji bi bili primenljivi na tretman neprijatelja u drugim slučajevima. Rekonstruisana je opšta paradigma koja se primenjuje na protivnika, uz svrhu njegove obrade kao neprijatelja u interesu ostvarenja strateških političkih ciljeva. Radi empirijskog potkrepljenja rekonstruisane paradigme analiza je proširena na antisrpsku propagandu uoči Prvog i Drugog svetskog rata .

Ključne reči: semiotika moći , Srbi, Evropa, agresija, diskurs, manipulacija, genocid, zločin, građanski rat, nacizam, komunizam, neoliberalizam, propagandna mašina.

 

 
 
Copyright by NSPM