Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

NSPM ANALIZE

NSPM Analize br. 3

Sadržaj i rezimei, Contents and summaries

   

 

NSPM ANALIZE br. 3

Sadržaj

Đorđe Vukadinović

Dobro smo prošli! ...............................................................5

Nebojša Medojević

Političar od nužde u nemogućoj misiji ...........................13

Mario Brudar

Lična hronika učesnika i posmatrača .............................17

Đorđe Vukadinović

Jovanovićev sukob s prošlošću – i Srbijom .....................23

Saša Gajić

Prodavanje cigle ....................................................................33

Saša Gajić

Ispovest opasnog uma ...........................................................29

Mario Brudar

Sećanja i zapisi jednog liberala sa Povlena ........................39

Podsetnik .....................................................................................51

Rezimei / Abstracts ....................................................................65

 

Rezimei

Đorđe Vukadinović

Dobro smo prošli!

Članak je zbirni osvrt na memoarsku produkciju nekadašnjih čelnika DOS-a: Milorada Isakova, Milana St. Protića, Dušana Mihajlovića i Čedomira Jovanovića. Čitajući sa kakvom lakoćom ovi Dosovi lideri danas opisuju šta su sve iza leđa javnosti govorili i radili, autorov osnovni zaključak glasi: J oš smo dobro i prošli. Kratka ali burna istorija DOS-a, i njegove revolucionarne ambicije – najvidljivije kod Jovanovića i Protića – da je u ime "viših ciljeva" sve dopušteno, samo je najnovija lokalna potvrda starih i jednostavnih istina: da se demokratijom ne sme poigravati, čak ni onda kada nas usporava u našim težnjama; i da se politički legitimitet u demokratiji ne dobija na osnovu revolucionarne retorike ili ukazom Brisela ili Vašingtona, već kroz jasne procedure, otvorene institucije i tolerancijom prema političkim protivnicima. Ništa od toga, nažalost, nije krasilo dosovsku političku elitu. Baš zbog ovih velikih, a izneverenih nada, ta elita će Srbima verovatno ostati i u gorem sećanju, nego što bi bio slučaj da nije startovala sa tolikim obećanjima i očekivanjima.

Ključne reči: politika u Srbiji, demokratija, revolucija, DOS.

Nebojša Medojević

Politi čar od nužde u nemogućoj misiji

U članku se daje prikaz knjige Mileta Isakova PARADO(K)S . Ako se složimo sa maksimom da narod ima vlast kakvu zaslužuje, onda se može reći da čak ni Srbi nisu zasluživali onakvu vlast kakva je bila dosovska. Mile Isakov je već u trećem paragrafu to priznao. Otuda autor ovog prikaza ocenjuje da je knjiga Mileta Isakova poštena i iskrena ispovest jednog dobrog čoveka, moralno odgovornog i dobronamernog intelektualca i političara od nužde. O vu knjigu treba čitati da bi se shvatilo zašto je DOS bio nemoguća misija. Većina njegovih lidera htela je v last kako bi rešil a sopstvene probleme, zadovoljil a sopstvene prohteve, izlečil a komplekse. A šta se , u međuvremenu, dogodilo sa narodom i sa njegovim problemima, nadama, očekivanjima? «Ko ga j..., valjda smi mi Vlast» odgovorio je , prema Isakovu, na ovo pitanje jedan od dosovskih ministara, Dragan Veselinov. Ministru Veselinovu se mnogo šta može zameriti, Ali mu se svakako mora čestitati da je u jednoj jedinoj, pregnantnoj rečenici, umeo da izrazi tačnu i vernu maksimu i logiku velikog dela onih koji su vladali Srbijom kako pre, tako i posle 5. oktobra.

Ključne reči: Mile Isakov, politika u Srbiji, demokratija, revolucija, DOS

Mario Brudar

Lična hronika učesnika i posmatrača

Tekst prikazuje knjigu Milana St. Protića Izneverena revolucija (Beograd, 2005). V eć sâm naslov knjige govori o dva glavna dva autorova stava: da su petokotobarski događaji 2000. godine bili revolucija i, zatim, da je ta revolucija izneverena od glavnih aktera. Po Protiću, Glavni krivac za izdaju revolucije bio je Koštunica, a glavni pozitivni junak knjige je sam autor. I u ovoj knjizi postoji jedan broj podataka koje srpska javnost do sada nije znala. Ali većina njih svedoči o stepenu otuđenosti dosovske elite od političke i društvene realnosti Srbije. Ipak, ono što dominira knjigom je gotovo neukusna mera autorovog egocentrizma, a njen najbolji deo predstavljaju lično intonirani, ali dobro pisani portreti glavnih ličnosti srpske političke scene 90-tih godina.

Ključne reči: Milan St. Protić, politika u Srbiji, demokratija, revolucija.

Đorđe Vukadinović

Jovanovićev sukob s prošlošću – i Srbijom

U neobimnoj i neobičnoj knjizi u kojoj rekapitulira svoj dosadašnji politički učinak i istovremeno objavljuje s kojim se ambicijama i premisama sprema za drugi čin političke karijere, Jovanović nudi rekonstrukciju događaja iz nedavne prošlosti koja najviše podseća na kombinaciju pomalo konfuznog špijunskog trilera, te zvaničnih saopštenja policije i vlade iz vremena vanrednog stanja. Novina je možda samo forma - Jovanović, naime, piše kao što govori i misli - pomalo haotično i površno, ali zapravo usresređeno, vešto vođeno i povremeno duhovito. Suština Jovanovićevog viđenja srpske politike u periodu dosovske vlasti najbolje je izražena u naslovu jednog od poglavlja ove knjige – "Svi protiv nas, mi protiv svih"! Ova opsednutost neprijateljem koji vreba sa svih strana i uz koju, naravno, ide i specifičan osećaj izabranosti i uverenosti u sopstvenu misiju, koji progresivno jača što je “izabranik” usamljeniji, bila je, a po svoj prilici i ostaje, zaštitni znak Jovanovićeve političke karijere.

Klju čne reči: Čedomir Jovanović, demokratija, Zoran Đinđić, politika u Srbiji, DOS, teorija zavere

Saša Gajić

Prodavanje cigle

Tekst predstavlja prikaz knjige Miloša Vasića Atentat na Zorana . Iako Vasi ć počinje knjigu obećanjem da će da se usredsredi samo na poznate činjenice, bez upuštanja u ideološki primamljive, a dokazima nepotkreplj e n e hipoteze, on, po mišljenju autora, ipak različite činjenice povezuje jednom polufantastičnom teorijom: da iza ubistva Đinđića stoji sprega «kartela», kog čine moćne kriminalno-obaveštajne strukture staroga režima i konzervativne društvene snage (Koštuinica, Crkva, Akademija), sa «crvenim orkestrom» kog predstavlja medijska mašinerija (plaćeni novinari, analitičari, intelektualci...). Ta teorija jeste medijski atraktivna, jer optužuje dobar deo srpske elite da je učesnik ili saučesnik u zločinu protiv Đinđića, ali je daleko od toga da bude istorijski relevantna, budući da nije potkrepljena sa dovoljno činjenica. Otuda čitaocu jedino preostaje da Vasiću veruje na reč, iako se stiče utisak da je praktično sve one koje doživljava kao svoje političke protivnike strpao u pomenuti «kartel» ili «crveni orkestar».

Ključne reči: Zoran Djindjić, atentat, Miloš Vasić, politika u Srbiji, kriminal u Srbiji

Saša Gajić

Ispovest opasnog uma

Tekst prikazuje knjigu Čede Jovanovića, Moj sukob sa prošlošću (Beograd, 2005). Knjiga nije samo autobigrafsko delo političara-učesnika nedavnih istorijskih događaja. Ona je i deo političkog marketinga, odnosno Jovanovićeve lične promocije i političke kampanje kojom pokušava da se vrati na srpsku političku scenu. U tom smislu, knjiga je interesantno svedočenje o psihološkom i ideološkom profilu autora koji je ljubimac dela preostoničke društvene elite. Autor zaključuje kako u knjizi ima dosta emocija, dosta strasti, ali ne i d ovoljno istorijske objektivnosti i trezvenosti. Onome ko voli strastvenost, i kome je blizak Jovanovićev radikalni politički angažman - knjiga će se svakako dopasti. Ali, ozbiljnim društvenim naučnicima ona jedino može biti izvor bizarnih pojedinosti o stanju svesti i odnosima koji su vladali unutar Demokratske opozicije Srbije neposredno pre i nakon 5. oktobra 2000-te.

Ključne reči: Čedomir Jovanović, politika u Srbiji, demokratija

Mario Brudar

Sećanja i zapisi jednog liberala sa Povlena

Reč je o osvrtu na knjigu Povlenske magle i vidici , Dušana Mihailovića (Beograd, 2005). U prvom tomu ove knjige, Mihailović opisuje svoj politički put do 2000. godine, a u drugom vreme koje je proveo u Dosovoj vlasti kao potpredsednik vlade i ministar policije. Knjige su obimne i pune činjenica i dokumenata. Iako na mnoga zanimljiva pitanja Mihailović nije dao odgovore, iako autor ostaje u granicama političke ideologije “dosizma”, knjiga će svakako biti dragoceno pomoćno sredstvo društvenim naučnicima u opisivanju onoga što se u Srbiji dešavalo pre i posle 2000. godine.

Ključne reči: Dušan Mihailović, politika u Srbiji, demokratija, policija

 

 
     
     
 
Copyright by NSPM