Mehdi Huseni

Rekonfiguraciju UNMIK-a treba učiniti u Preševu, ne na nezavisnom Kosovu

21.07.2008.

Ni UNMIK, ni Ban Ki Mun nemaju razloga da se „mešaju“ u odnose između Prištine i Beograda, jer su to sada dve različite nezavisne države. Što se tiče približavanja zvaničnih političkih stavova Prištine i Beograda, radi ostvarivanja i normalizacije međudržavnih odnosa do diplomatskog nivoa, u tom slučaju, nema nikakve potrebe za „neutralnim posredovanjem“ i mešanjem UNMIK, jer su Srbija i Kosovo sada dva jednaka subjekta međunarodne zajednice i, iako danas nemaju diplomatske odnose, to ne znači da ratuju. Tako da je u ovom slučaju prisustvo UNMIK na Kosovu nepotrebno i u potpunosti nezakonito.

Tako Kosovo, ni moralno ni zakonski, ne zaslužuje nastavak „bezgraničnih igara“ agonije i neuspeha OUN na Kosovu (jun 1999. – jul 2008). Mirovnim misijama neutralnog UNMIK došao je kraj 17. februara 2008.

***

Ako uzmemo u obzir norme i pravila međunarodnog prava, i principe, ciljeve i propise Povelje Ujedinjenih nacija, zahtev generalnog sekretara OUN, Ban Ki Muna, da Kosovo i posle svoje nezavisnosti 17. februara bude „TALAC“ i igračka političkih manevara UNMIK i Srbije, potpuno je nezakonit i nedemokratski.

Ban Ki Mun nema nikakvu osnovu, ovlašćenje, zadatak, niti ikakvu zakonsku ili moralnu nadležnost da naredi ponovno uspostavljanje UNMIK-a na Kosovu, nezavisno od toga što se, kao i srpska Vlada i Srpska pravoslavna crkva, poziva na Rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija (10.06.1999).

Zahtev i odluka, odnosno postizanje dogovora između Ban Ki Muna i Vlade Kosova da se Kosovo stavi pod „REKONFIGURACIJU“ UNMIK-a jednostavno nije samo politički i diplomatski apsurd, već i kardinalna pravna greška, jer nema nikakvu osnovu, nikakvu podršku, bilo u Povelji OUN, bilo od strane međunarodnog prava, ili od strane unutrašnjeg prava Kosova, jer u Ustavu Republike Kosovo ni u jednom paragrafu ili propisu nije sankcionisana „REKONFIGURACIJA“ UNMIK niti „REKONFIGURACIJA“ EULEX.

Rezolucija 1244 je sada NULA za kolonijalni suverenitet Srbije na Kosovu!

Srpska Vlada (ni juče, ni danas) nije razumela pravnu suštinu Rezolucije 1244 za Kosovo SB Ujedinjenih Nacija, čak ju je tumačila i dalje je tumači potpuno pogrešno, na svojeglav način, onako kako njoj odgovara, kako i danas odgovara njenim kolonijalističkim, političkim interesima na Kosovu (1912-2008); ona i sada pogrešno i post festum (posle priznavanja Kosova kao nezavisne i suverene države) traži sprovođenje ove Rezoluciije, koja, sa svim svojim pravnim manama, ne ide u korist Srbije, već u korist odvajanja Kosova od kolonijalističke Srbije. To je ključna i konačna pravno-politička i istorijska poruka Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Našu konstataciju osnovano i razložno podržava i ova izvagana pravno-politička i diplomatska ocena državnog sekretara SAD, Kondolize Rajs: „Kosovo i Srbija nikada više neće biti deo iste države, što je bila i logika Rezolucije 1244, to jest, poseban status za Kosovo.“ (Reuters, 21.12.2007).

Ovo ispravno tumačenje Kondolize Rajs da Rezolucija 1244 za Kosovo usvojena u SB Ujedinjenih nacija, 10. juna 1999, predstavlja pravnu osnovu za priznavanje nezavisnosti Kosova, uz sva protivljenja i nezakonite blokade Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u korist odbrane kolonijalističkih interesa Srbije na Kosovu, podržale su takođe i Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i druge države članice SB Ujedinjenih nacija i Evropske unija (EU).

Nezavisno od tradicionalne odbrane srpsko-ruskih interesa na Kosovu, posebno u etničkoj Albaniji i na čitavom Balkanu, po međunarodnom pravu i Povelji Ujedinjenih nacija apsurdno je i pravno pogrešno primenjivanje Rezolucije 1244 SB Ujedinjenih nacija za Kosovo (10.06.1999.), jer posle priznavanja Kosova kao međunarodno-pravnog subjekta 17. februara 2008, ona je samo jedna velika BEZVREDNA NULA za Kosovo, kao i za Srbiju, i za „rekonfigurisan“ UNMIK u Republici Kosovo, posle isteka njegovog neuspelog, nepredviđenog devetogodišnjeg mandata (1999-2008).

Budući da, zbog blokade SB UN od strane Rusije vezano za donošenje nove rezolucije umesto Rezolucije 1244 za Kosovo, Ujedinjene nacije na čelu sa svojim generalnim sekretarom, Ban Ki Munom, ne treba da insistiraju na reaktiviranju, tj. „rekonfiguraciji“ novog UNMIK-a (po Rezoluciji 1244, jer ona nema nikakvu obavezujuću pravnu vrednost ni za jednu stranu u konfliktu posebno sada, priznavanjem Kosova kao nezavisne i suverene države od strane Sjedinjenih Država, EU i od strane 40 drugih država međunarodne zajednice) na Kosovu, jer UNMIK nije uspeo u svojoj mirovnoj misiji rešavanja konačnog statusa Kosova.

To je ključni razlog zašto nikakav dalji UNMIK nije potreban na Kosovu, navodno da bi pomogao novoj evropskoj misiji EULEX, ali on treba da se povuče sa Kosova, jer nije uspeo ni u nekim drugim međunarodnim misijama, kao što je nerešavanje izraelsko-palestinskog konflikta (1948-2008), problema Kipra, Bosne, itd...

Strane u konfliktu (Priština i Beograd), kao i Ban Ki Mun, treba da imaju u vidu činjenicu da za produžavanje „rekonfigurisanog“ mandata UNMIK na Kosovu, ni logički ni pravno ne treba uzimati Rezoluciju 1244 SB Ujedinjenih nacija za osnovu, jer je u pravno-međunarodnom smislu, zamenjena LEGALNIM AKTOM MEĐUNARODNOG PRIZNAVANJA Kosova od strane država pripadnica međunarodne zajednice.

Iz aspekta međunarodnog prava, kao i Povelje Ujedinjenih nacija MEĐUNARODNI AKT priznavanja nezavisne i suverene državnosti Kosova, Rezolucija 1244 je jednom i za sva vremena stavljena ad acta (van dalje upotrebe) na osnovu koje je UNMIK delovao na Kosovu (12.06.1999.-2008.).

Nezavisno od pravnog, političkog, diplomatskog i mirovnog uticaja Rezolucije 1244 SB Ujedinjenih nacija, koja je bez sumnje POZITIVNO uticala na odvajanje Kosova od kolonističke Srbije, ona, zakonski, nema nikakvu vrednost za Kosovo, jer je 17. februara 2008. (kada je Kosovo postalo nezavisna i suverena država), završila u istorijskoj arhivi Ujedinjenih nacija i dve strane u konfliktu (Kosova i Srbije).

Zašto reunmikizacija-bankimunizacija Kosova?

Podsticaj, zahtev i odluka o „rekonfiguraciji“ neuspelog UNMIK na Kosovu, pogrešni su po svakoj osnovi (moralnoj, pravnoj, političkoj, diplomatskoj i mirovnoj), jer ta vrsta „međunarodnog procesa“ Ban Ki Muna (generalnog sekretara OUN) vodi ka daljem kompromitovanju i izazivanju međunarodnog priznanja Kosova.

Takođe, ponovna bankimunizacija Kosova kompromituje ulogu i sveobuhvatno dosadašnje političko, diplomatsko, vojno, pravosudno, mirovno i humanitarno angažovanje SAD na Kosovu, jer SAD imaju ključnu istorijsku zaslugu za nezavisnost Kosova, a ne neuspele Ujedinjene nacije sa svojom misijom UNMIK (1999-2008), koja je 9 godina sarađivala sa Srbijom, ali nije bila u stanju da reši ni jedan problem Kosova. Dokaz toga je nažalost i severna Mitrovica, de facto i de jure odvojena od teritorijalne i državne nadležnosti Kosova.

Generalni sekretar OUN, Ban Ki Mun, može da „naredi“ ponovnu unmikizaciju Kosova, ali to nije u interesu Kosova niti njegovih zapadnoevropskih partnera, a pre svega nije u interesu Amerike, već samo u interesu diplomatske i političke propagande Srbije i njenih partnera na čelu sa Rusijom, koja optužuje i prenosi krivicu i odgovornost na Ameriku pred međunarodnom zajednicom koja je zaista zakonito priznala nezavisnost Kosova.

Upravo u tom stavu leži problem i nemogućnost postizanja sporazuma Kosova i Amerike sa Srbijom, koja ni na koji način neće priznati međunarodni pravni subjektivitet Kosova, ali, zajedno sa svojom „majkom“ Rusijom traži ponovno razmatranje nezavisnosti Kosova?!

Ovaj čudan protivpravni akt dokazuje i „državna optužba“ Srbije protiv Amerike, upućena Međunarodnom sudu OUN u Hagu, jer je ona navodno prekršila međunarodno pravo priznavanjem nezavisnosti Kosova. Dok je Srbija kao genocidna, kolonizatorska država albanskog Kosova (1912-1999) etničke Albanije, „delovala na ispravan način, u skladu sa normama i pravilima“ međunarodnog prava, Povelje Ujedinjenih nacija (1945) i Helsinškog dokumenta (1975)?!

Bankimunizacija Kosova ima za cilj da Srbiji otvori put, pruži nove mogućnosti da bi ona nastavila sa svojim političko-propagandnim i diplomatskim pritiskom i ucenama radi negiranja nezavisnosti Kosova na međunarodnom i nacionalnom planu.

Budući da OUN tokom prošlih devet godina nije bio u stanju da reši stogodišnji kolonijalni problem Kosova, već je to de facto i de jure učinila Amerika sa svojim zapadnoevropskim saveznicima (Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, itd), Kosovo sada nema nikakvog razloga zbog koga bi prihvatilo ponovnu unmikizaciju-bankimunizaciju, jer je nezavistan i u potpunosti ga brane Sjedinjene Američke Države, NATO i EU.

To su nekada bili ključni faktori međunarodne zajednice, koji garantuju stabilnost i mir ne samo na Kosovu, već i na čitavom Balkanu i šire radi uspostavljanja stabilnosti, očuvanja i odbrane bezbednosti, mira i saradnje između naroda i država u čitavom svetu.

UNMIK nije više „titular niti pravni autoritet“ na Kosovu!

„Opravdanja“ i „razlozi“ generalnog sekretara OUN, Ban Ki Muna, zbog kojih je potrebna ponovna unmikizacija-bankimunizacija nezavisnog i suverenog Kosova, su sledeći: (I) „Naredio sam UNMIK-u da sarađuje sa EU kako bi se obezbedila njena operativna uloga na Kosovu na polju vladavine prava pod sveobuhvatnim autoritetom Ujedinjenih nacija. (II) Imajući u vidu dubinu promene realnosti na Kosovu, odlučio sam da, u interesu očuvanja mira i stabilnosti na Kosovu i u regionu, nastavim sa rekonfiguracijom međunarodnog civilnog prisustva u okviru Rezolucije 1244 SB OUN. (III) Ujedinjene nacije će nastaviti sa svojim striktno neutralnim položajem kada je reč o statusu Kosova“. (BETA, B92, Tanjug, 18.07.2008.).

Gledano sa pravnog aspekta međunarodnog prava, ni jedan od ovih „opravdavajućih razloga“ Ban Ki Muna nisu postojani zbog činjenice da je UNMIK 17. februara 2008. (priznavanje nezavisnosti Kosova) istekao devetogodišnji mandat na Kosovu.

Kao posledica toga, UNMIK više nije nikakav „pravni autoritet“, niti ikakav „titular“ na Kosovu ni po međunarodnom pravu, ni po unutrašnjem pravu, već su to Vlada i Skupština Republike Kosovo, koje treba da deluju na osnovu Ustava Kosova usvojenog 15. jula 2008, kao i u duhu međunarodnog prava. ONI PREDSTAVLJAJU PRAVNE I USTAVNE AUTORITETE KOSOVA, ne UNMIK-REUNMIKIZACIJA-REBANKIMUNIZACIJA i Ban Ki Munov OUN.

Osim Vlade i Skupštine Kosova, nikakav „rekonfigurisan“ UNMIK (na osnovu Rezolucije 1244 i neutralnosti OUN prema statusu Kosova) ne može biti zakonska, pravna, ustavna, politička i diplomatska zamena u predstavljanju Kosova po unutrašnjem i međunarodnom pravu.

Kao što je „diplomatski“ izjavio generalni sekretar Ban Ki Mun (ne u duhu principa i stavova odredbi Povelje OUN, niti normi međunarodnog prava, kada je reč o ulozi i delovanju Ujedinjenih nacija u rešavanju kolonijalnih problema – što je slučaj sa Kosovom etničke Albanije) devetogodišnja pasivnost, indiferentnost i neutralnost UNMIK na Kosovu uticali su na negativan razvoj događaja i nerešavanje konačnog statusa Kosova.

Budući da je, po tvrdnji generalnog sekretara OUN, Ban Ki Muna, OUN u slučaju Kosova, preko UNMIK, igrao „neutralnu“ ulogu vezano za status Kosova, postavlja se ozbiljno pitanje za pravnike međunarodnog prava, kao i za sam Savet bezbednosti i Skupštinu OUN, u kom paragrafu, i u kom članu Povelje Ujedinjenih nacija, je sankcionisana „neutralna institucija“ OUN, kada je reč o rešavanju kolonijalnih problema u svetu?

Što se tiče devetogodišnje pasivne uloge UNMIK na Kosovu, izjava Ban Ki Muna dokazuje da je OUN imao neutralnu ulogu na Kosovu. Međutim, gledajući iz doktrinarnog i formalnog aspekta, OUN, još od svog formiranja pa do sada, u vršenju mirovnih misija nije imao samo neutralni karakter, kako to tvrdi generalni sekretar, Ban Ki Mun, već je, pre svega, međunarodna organizacija sa veoma širokim nadležnostima, koje nemaju veze samo sa „neutralnim misijama“ OUN već i sa rešavanjem različitih konflikata i kriza po svetu. Da je OUN imao samo „neutralnu ulogu“, kako to naglašava Ban Ki Mun, onda je jasno da ni jedna država u Africi, Aziji i Latinskoj Americi ne bi dobila slobodu i antikolonijalnu nezavisnost (poslednji slučaj Južni Timor, 20. maj 2002. kao posledica direktnog mešanja aktivne mirovne politike OUN, a ne njegove apsurdne devetogodišnje pasivnosti i neutralnosti na Kosovu – 1999-2008.) od njihovih ugnjetavača i zapadnoevropskih kolonizatora, već bi ostale sa nepromenjenim kolonijalnim statusom quo, kao i Kosovo (1912-1999.), da nije bilo direktnog angažovanja Amerike i NATO.

Budući da Kosovo sada ima svoje državne institucije i organe, nema nikakve potrebe za UNMIK-om, niti Ban Ki Munovim „neutralnim mešanjem“ u razgovore sa Srbijom, jer ni UNMIK, ni EULEX nemaju više šta da razgovaraju sa Srbijom, pošto je status Kosova sada rešen od strane Sjedinjenih Država i EU.

Ovo pitanje ne postoji više kao takvo ni za Kosovo, ni za Ameriku, ni za EU, jer je Kosovo izgubilo svoj nekadašnji kolonijalni status (1912-1999.), i sada je nezavisna i suverena država na Balkanu, kao što su i Albanija, Srbija, Crna Gora, Grčka, Bugarska, Hrvatska, itd.

Povratak „rekonfigurisanog“ neutralnog i neuspelog OUN na Kosovu, čak ide samo u korist okupatorske i hegemonističke politike Srbije, jer će stvoriti „bypass“ za njeno mešanje u unutrašnja i spoljna pitanja Kosova, posebno u kantonizaciju-rasparčavanje-podelu negove teritorije, počevši od severne Mitrovice (kao posledica devetogodišnje neutralnosti i nedelovanja od strane UNMIK i potčinjene Vlade Kosova) koja sada prihvatili mi to ili ne (de facto i de jure) predstavlja stvaranje novog srpskog autonomnog, paralelnog, etničkog, pravno-državnog, teritorijalnog entiteta na Kosovu. To ne žele da vide i prihvate kao prećutnu istinu samo „politički slepci“ u Prištini, neutralni UNMIK, kao i neuspešni Ban Ki Mun.

Da bi se izbegla katastrofalna opasnost bankimunizacije Kosova, Vlada i Skupština Kosova hitno treba da odbace „zapovednu naredbu“ generalnog sekretara OUN, Ban Ki Muna o REUNMIKIZACIJI-REBANKIMUNIZACIJI KOSOVA, jer će taj njegov „neutralni plan“ pomoći samo strategiji i taktici kolonijalne politike Srbije da se Kosovo podeli po etničkoj osnovi, kao „Republika Srpska“ u Bosni i Hercegovini.

Gledano sa svih političko-diplomatskih i pravnih aspekata, novi plan Ban Ki Muna (rekonfiguracija-ponovni neuspeh) za UNMIK na Kosovu, dovešće do ponovnog „razmatranja“ nezavisnog statusa Kosova i „međunarodnog prava“ Srbije, Rusije i njihovih saveznika koji nisu priznali Republiku Kosovo.

Vredi podvući da su neki srpsko-ruski saveznici (posebno veliki broj arapskih država koje do sada nisu priznale albansku Republiku Kosovo, jer su pronašle zajednički politički, ekonomski, diplomatski, vojni, antidemokratski, antipravni i antimirovni jezik), u toj alijansi ne zato što su „prirodni saveznici“ Srbije i Rusije, već zato što mrze i protive se Americi, jer Amerika ima glavne istorijske, političke, vojne zasluge za spasavanje i međunarodno priznavanje više od 2 miliona Albanaca i Kosova, prirodnog sastavnog dela etničke Albanije, a nikako kolonijalne i genocidne Velike Srbije.

www.shqiperiaebashkuar.org