Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

 

 

Slobodan Janković

Srbija neće na KiM — Gruzija ne može u Osetiju

Ponedeljak

Predsednik Srbije Boris Tadić izdao je danas naređenje za raspoređivanje trupa Vojske Srbije na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom. Šef međunarodnih snaga upozorio je Srbiju da povuče dodatne trupe iz blizine granice Kosova.  

Utorak

Tokom noći jedinice naše vojske ušle su u južnu srpsku Pokrajinu. Sever Pokrajine je već oslobođen u prvim časovima današnjeg dana, a srpska vojska je ušla u predgrađa Prištine, izvršen je vazdušni desant u Štrpce. 

Kosovski mediji na albanskom jeziku izvestili su da su srpski pripadnici KPS-a pucali na albanske kolege, a jedinice KFOR-a napustile su većinu punktova na severu i severoistoku. Generalni sekretar NATO saveza, Jap de Hoop Shefer poručio je da je ova akcija Srbije za žaljenje i da će Alijansa na pravi način odgovoriti na srpsku agresiju. 

Sreda

Portparol Vojske Srbije izjavio je da su naše jedinice preuzele kontrolu nad centrom Prištine, a tenkovske jedinice su oslobodile i Pećku patrijaršiju. Srpska avijacija bombardovala je čuveni Bondstil. Pripadnici albanskih oružanih formacija okruženi su u Drenici. 

Albanski mediji javljaju da reke izbeglica prelaze granicu. Predstavnik OEBS-a izneo je procenu da je oko 400 000 albanksih izbeglica pobeglo u Albaniju i Makedoniju.  

Četvrtak 

Zvaničnici Evropske Unije kao i američki Stejt department danas su žestoko kritikovali teška NATO-va bombardovanja ciljeva u Srbiji i na Kosovu. Kako saznajemo, sinoć je 10 000 pripadnika NATO-a dislocirano iz Avganistana u oblast Đakovice odakle su krenuli i kopneni napadi na našu vojsku. Evropska komisija, a posebno predsednik SAD-a protestuju protiv NATO-a i tvrde da Srbija ima pravo da brani svoj teritorijalni integritet.  

Petak 

Albanija je izvršila agresiju na Srbiju i pozvala Crnu Goru i Makedoniju na logističku pomoć. Predstavnici NATO-a tvrde da se njihove trupe nalaze u Prištini. U toku jučerašnjeg dana bombardovano je više od 50 vojnih ciljeva u Srbiji uključujući i beogradski aerodrom Nikola Tesla. Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner doneo je u Beograd dokument kojim se Srbija opredeljuje za primirje i osudio akcije NATO-a koje su usmerene na etničko čišćenje preostalih srpskih enklava na Kosmetu. 

Štaaa?! Ne, kakve su ovo gluposti!? –  pitate se. Pitam se i ja, jer niti Srbija ima, niti želi da ima vojsku koja može da deluje na Balkanu; ona je, eventualno, sposobna da se vije po planinama Avganistana, da leči po malaričnim džunglama Afrike ili dejstvuje po prašnjavom Sudanu. Srpskom predsedniku i Vladi, posebno ministru odbrane, ni izdaleka ne pada na pamet mogućnost da teritoriju povrate upotrebom vojske. Zaboga, Srbija nastoji da ima vojsku u skladu sa NATO standardima: malu, profesionalnu i efikasnu za podršku američkim intervencijama širom planete. Vlada iz Beograda u vazalnom je odnosu prema padišahu iz Bele kuće i presvetloj briselskoj Porti čiji se ideali i uspesi ne smeju dovoditi u pitanje.  

To što imperator s one strane Atlantika priželjkuje integraciju kavkaskih gorštaka u jedinu vojnu alijansu nema nikakve veze sa Srbijom. Jer, kriterijumi za ulazak u odabrano društvance su jedno, a praksa sasvim nešto drugo.  

U pogledu namera Srbije i Gruzije da se osigura i garantuje teritorijalna celovitost zemlje, dovoljno je saznati nekoliko podataka i videti da Gruzija možda i ima želju da kontroliše svoju teritoriju, za razliku od Srbije. Naime, vojni rok u Gruziji traje 18 meseci i obavezan je za mladiće koji napune 18 godina, osim ukoliko ga ne otplate. U Srbiji on traje šest meseci i planira se potpuna profesionalizacija od 2010. godine. Prigovor savesti u teoriji postoji i u Gruziji, ali je njegova primena odložena za ne zna se kada. Ukoliko neko ne želi da služi puškom, može tri godine raditi neki društveno koristan posao, naravno bez plate. Gruzija sa 4 miliona i 630 hiljada stanovnika ima vojsku od   33 000 ljudi (plus nacionalnu gardu) i planira da je do 2010. uveća na 75 000 pripadnika. Srbija koja bez Kosmeta ima preko 7 miliona stanovnika ima oko     38 000 ljudi u vojsci, ali planira smanjenje na 27 do 21 000 za dve godine. Vlada u Beogradu izdvaja za odbranu 2,4 odsto bruto društvenog proizvoda, a vlasti u Tbilisiju 15 odsto. Konačno, Gruzini su poslali 2000 vojnika u Irak, Srbija nekoliko u Afriku. 

No, ako napustimo lokalni užas i pokrajine različitih statusa valja se zapitati čemu služi akcija razgoropađenog Miše — Mihaila Sakašvilija, koja nas je i navela na karikiranje s početka teksta?  

Da je Tbilisi samostalno krenuo u akciju odbrane teritorijalnog integriteta ne mogu poverovati valjda ni blogeri šifrovane medijske kuće. Takođe, da li je iko očekivao da će Rusija pasivno posmatrati akciju Gruzinske vojske, najvatrenijeg kavkaskog aspiranta za članstvo u NATO savezu? 

Gruzijsko čarkanje medveda, zapravo ima nekoliko ciljeva. Jedan od očiglednih i manje važnih je proba američkog spram ruskog naoružanja i spremnosti Rusa da reaguju na vojne akcije u „bliskom susedstvu”. Sledeći je potreba Rusije da spreči zaokruživanje njene teritorije NATO članicama i suprotna želja Vašingtona. Treća je ruski uticaj na energetske saobraćajnice u regionu, a BTC naftovod ne prolazi kroz Rusiju i snabdeva Zapad azerbejdžanskom naftom. Odlučna i uspešna akcija Rusije diže njen kredit u svetu i jača uverenje da se na Moskvu može osloniti. 

No, ono najvažnije što će se narednih dana i sedmica pokrenuti jeste potreba prekoatlantskog carstva da diskredituje sadašnje uređenje UN. Naime, Rezolucija protiv Rusije i njene akcije u južnoj Osetiji, Abhaziji i Gruziji uopšte, neće proći zbog veta Moksve. Tada će uslediti kritike „međunarodne zajednice” na faličan sistem koji daje imunitet ruskom medvedu da nesmetano krši međunarodno pravo. Biće to uvod u dodatno omalovažavanje UN i potencijalno stvaranje ekskluzivnog društva carevine i njenih saveznika i vazala kakvo se polako najavljuje iz tabora ratobornih republikanaca. 

U međuvremenu, Srbija je u diplomatskoj ofanzivi i ako uspemo da se pred Međunarodni sud pravde iznese ocena legalnosti priznanja nezavisnosti južne srpske pokrajine i povrh svega ovaj sud da mišljenje nepovoljno po Den Hag, Brisel i Vašington šta ćemo onda? Da li bi onda sa pravom na našoj strani krenuli poput Gruzina u uspostavljanje suvereniteta nad čitavom teritorijom? SAD i EU su prekršile međunarodno pravo, a ko će ih zbog toga kazniti i da li bi Srbija nakon takvog mišljenja istim žarom nastavila put u ovozemaljski raj, pitanje je za drugi tekst, ali i za sve nas. 

 

 
 
Copyright by NSPM