Batić Bačević

Beogradsko pomirenje

Kao i sa republičkom vladom, i pregovori o gradskoj vlasti su delovali kao loša pozorišna predstava u kojoj se dugo i neuspešno pravila patriotska koalicija, da bi se velikim driblingom za dan ili nešto kraće stvorila nova, evropska vlast

A o Dačiću ću u ponedeljak, obratio se lider radikala Toma Nikolić novoj karijatidi evropske Srbije, Ivici Dačiću dok je za skupštinskom govornicom pokušavao da oštro kritikuje novu vladu i donekle poštedi socijalističke ministre. Ali dan uoči 14. jula, dakle ponedeljka rezervisanog za Tominu istinu o Dačiću, javnost Srbije je saznala ono što su čelnici gradskog SPS-a desetak puta snažno demantovali ali je sa svakim demantijem sumnja u gradsku koaliciju SRS-narodnjaci i socijalisti bivala sve snažnija. I kada je Dačić, dan pre konstituisanja gradske vlasti a svega 47 dana posle potpisivanja koalicionog sporazuma u renomiranom beogradskom restoranu, upokojio koaliciju i najavio da će se najverovatnije ići na nove izbore, građani Srbije su samo mogli da se zapitaju – ima li kraja blefiranju u kome se preko medija svakodnevno podgreva drama u političkom životu da bi se na kraju dogodilo ono što je dogovoreno u vreme izborne kampanje. I hoće li ikoga iznenaditi kada se na kraju, u produžecima velike utakmice, kada zavisni analitičari počnu spontano da lamentiraju o štetnosti izbora, obznani koalicija Tadića, Dačića, Čede i Krkobabića? Palma je, na žaljene svih časnih boraca za evropsku stvar, ovog puta ostao u Jagodini.

Kao i sa republičkom vladom, i pregovori o gradskoj vlasti su delovali kao loša pozorišna predstava u kojoj se dugo i neuspešno pravila patriotska koalicija da bi se velikim driblingom za dan ili nešto kraće stvorila nova, evropska vlast. Priča o Beogradu je neuporedivo komičnija jer su tri grupacije potpisale sporazum, održale niz protesta zbog nedemokratske odluke v.d. gradonačelnika Zorana Alimpića da skupštinu zakaže za 14. jul “iako je svima jasno da je stvorena skupštinska većina” (Aleksandar Antić, lider beogradskih socijalista), a tri dana pre raskidanja koalicije su Vučić, predstavnici DSS-a, NS-a i socijalisti razgovarali o ključnim infrastrukturnim projektima u gradu. Kada je u petak gradski odbor SPS-a (u kojem je 80 od 81 člana glasalo za patriotsku koaliciju) odlučio da predsedništvu stranke prenese ovlašćenja o gradskoj koaliciji, Dačić je, navodno, lično saopštio Vučiću da zbog pritisaka iz DS-a mora da raskine beogradski brak i čvrsto obećao da neće ulaziti u novu koaliciju sa LDP-om, tj. da će ići na nove izbore.

Novi izbori za gradsku skupštinu bi verovatno doneli bolji rezultat Đilasovoj listi (jer je DS u velikom naletu), nešto slabiji rezultat mogle bi da očekuju Koštuničine demokrate jer deo birača neće lako preći preko koalicije sa radikalima, dok bi za SPS možda bilo bolje da na izbore i ne izlazi. Tako bi to izgledalo na osnovu istraživanja javnog mnjenja, koja se pojave u medijima nekako uvek kada pregovori o nekoj koaliciji zapadnu u krizu, ali se zaboravlja da su sva istraživanja ukazivala kako radikali imaju prednost u odnosu na evropsku koaliciju, pa su u poslednjoj nedelji kampanje odnos dramatično promenio. Jedno od istraživanja, koje je rađeno za DS, govori da je DSS u Beogradu pao na sedam, a SPS sa penzionerima ima dva i po odsto, što ukazuje da će Dačić samo odigrati dupli pas sa izborima da bi u poslednji čas spasili Beograd od haosa i napravili vladu sa DS-om i čedistima.

“Ne razumem zašto im toliko smeta da uđu u koaliciju sa Čedom na gradskom nivou, a nije im smetalo da uđu sa Čankom na republičkom nivou. Ne vidim da postoje neke značajne razlike između njih, ali svejedno zasada insistiraju da je ta koalicija nemoguća”, kaže visoki funkcioner DS-a, koji kao jedan od ozbiljnih razloga navodi da se “možda plaše Vučićeve osvete”. Na pitanja o Vučićevim optužbama da su demokrate nudile ogromne svote odbornicima kako bi blokirali njegov izbor, sagovornik NIN-a kaže da su to obične gluposti, jer svi znaju da stranke imaju pravo na mandate i da bi već na sledećoj sednici zamenili neposlušne odbornike. “Da u tim pričama ima imalo istine, mi bismo odavno napravili gradsku vlast, ali nikome ne pada na pamet da kupuje odbornike i niko u DS nije siguran da li će se postići dogovor ili će se ići na izbore”.

I dok se slušaju lekcije iz nove srpske etike kako je za SPS neprihvatljivo da uđu u koaliciju sa LDP, iste stranke su od srede 16. jula formirale vlast u opštinama Novi Beograd, Rakovica i Voždovac, a sva je prilika da će to učiniti i na Paliluli i još nekoj opštini. Koalicije za sada dobro funkcionišu, jedino predstavnici LDP-a i SPS-a izbegavaju da sede u istim prostorijama.

“Neko naše iskustvo je da tu nije bilo nekih velikih problema, nikada nismo držali zajedničke sastanke, jer postoje politička opterećenja da oni zajedno sednu za sto, ali smo našli neki zajednički modus da radimo da građanima Novog Beograda bude bolje”, rekao je novinarima Nenad Milenković iz DS-a.

Zanimljivo je da je kandidatkinja LDP-a za gradonačelnika Biljana Srbljanović od majskih izbora naprasno nestala sa naše javne scene i još nije saopštila sledbenicima sa blogova i Peščanika stav o evropskoj budućnosti Beograda koju će pored DS-a oblikovati Dačić i Krkobabić i njena stranka. Skupštinska deklaracija DS i LDP o zajedničkom delovanju na evropskom putu, koje nije moguće “bez demokratizacije i slobode medija, kroz odgovarajuće promene, pre svega, u medijima sa državnim kapitalom” ukazuje da se socijalistima ali i nekim drugim manjim partnerima smanjuje koalicioni potencijal u onoj meri u kojoj Kosovo postaje sve marginalnije političko pitanje.

Kao jedna od opcija koja se pominjala kao spasonosno rešenje navodi se koalicija DS-a i SPS-a sa evropskim delom DSS sa kojim se i do sada jako lepo sarađivalo u Beogradu, ali je ta opcija veoma nerealna zbog tvrdog stava vrha stranke, mada su i one poternice za gradskim rukovodiocima DSS imale nekog uticaja na isparavanje mekog dela DSS.

“Sada su ljudi u DS-u u velikom zanosu i smatraju kako bi na novim izborima prosto počistili radikale i nas, ali zaboravljaju da je Milošević na izborima 1996. zabeležio pravi trijumf, da bi svega dve nedelje kasnije bio nokautiran u drugom krugu lokalnih izbora. Mislim da su počeli toliko da se preigravaju sa Palmom i Krkobabićem da bi na kraju mogli da budu poliveni hladnom vodom na izborima”, kaže sagovornik iz DSS-a.

Nekoliko sagovornika NIN-a se slažu da će verovatno rešenje biti postignuto, kao što red nalaže, pretposlednjeg dana, uz mogućnost da se tada samo izabere predsednik skupštine a da su u narednih mesec dana postigne detaljan dogovor o podeli odgovornosti. Posle zaokruživanja beogradske priče, Boris Tadić i njegova stranka će imati vlast kakvu je imao samo SPS posle prvih višestranačkih izbora (s tim što su je ograničavale bratske republike i zapadne demokratije), a opozicija u Srbiji deluje kao demoralisana vojska koja je bila nadomak velike pobede ali se iznenada strovalila u poraz i sada čeka rusku zimu kao ispomoć. Od kada su Srbi svoje političke protivnike prestali da ubijaju po zasedama, i političke sukobe preneli u institucije, demokratija je uglavnom shvatana kao neko nužno zlo, kao neki dosadni žulj na nogama koji nas bespotrebno usporava u jurišu ka svetloj budućnosti. Češće se ta čudna strana reč spominjala u ciničnim šalama nego u skupštinskim raspravama. Priča o koaliciji za Beograd koja je formirana pre skoro dva meseca, a zatim svakodnevno potvrđivana zakletvama da nju ništa ne može srušiti, pripada svakako jednoj od najsmešnijih u savremenoj istoriji. Bila bi to vrhunska komedija, da se ne dešava u Srbiji.