Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život - prenosimo Politiku

 

 

 

Aleksandar Konuzin

Uputićemo demarš UN zbog Euleksa

(Politika, 16.08.2008)

Sa ambasadorom Ruske Federacije u Beogradu Aleksandrom Konuzinom razgovarali smo u petak posle njegove posete predsedniku i premijeru Srbije Borisu Tadiću i Mirku Cvetkoviću. Ambasador je potvrdio da su razgovarali o gasno-naftnom sporazumu, ali je bio štur u odgovoru na pitanje da li su se o nečemu dogovorili. „Jako mi je drago što imamo bliske pristupe kako da rešimo taj problem”, rekao je ruski ambasador za „Politiku“.

Šta u gasno-naftnom aranžmanu Rusku Federaciju najviše zabrinjava: što je još jednom odložena parlamentarna ratifikacija, što je ministar Mlađan Dinkić na čelu radne grupe na tu temu ili namera vlade da se preispita cena NIS ?

Najviše rukovodstvo Srbije i predstavnici osnovnih političkih partija uveravaju nas da je ratifikacija bilateralnog Sporazuma o saradnji u oblasti nafte i gasa za njih jedan od prioriteta. Po tom pitanju se stvorila i apsolutna većina u parlamentu. Jedan od prvih koraka nove Vlade Srbije bila je predaja ovog dokumenta na razmatranje u Skupštinu. Polazim od toga da što brža ratifikacija ovog dokumenta odgovara interesima obeju strane. Pre svega Srbije, zato što realizacija projekata iz Sporazuma treba da odigra veliku ulogu u jačanju ekonomske i socijalne stabilnosti.

Nažalost, činjenica je da razmatranje ovog pitanja ponovo pomereno, ovog puta za jesen. Nas ovo ne može da ne zabrinjava, zato što je neophodno početi praktičnu realizaciju planiranog. Gubljenje vremena je nedozvoljeni luksuz u ovako velikim projektima.

Sudeći prema polemici koja se u srpskim medijima vodi između zagovornika i protivnika gasno-naftnog sporazuma, vi i oni kao da ne govorite o istoj stvari. Naime, ozbiljni političari u Beogradu tvrde da u delu vlade postoji plan da se Rusija izbaci iz posla sa NIS-om.

Ja se nisam sretao sa onima koji su principijelni protivnici tog sporazuma. Više je u pitanju način kako da se realizuje taj sporazum. Sa srpske strane su iznošena mišljenja koja, nažalost, ne delimo u potpunosti. Mi polazimo od toga da su ti sporazumi bili dosta dobro pripremljeni i dobili su punu podršku najviših rukovodilaca obeju strana.

Doživljavate li kao provokaciju što je u periodu između potpisivanja gasno-naftnog sporazuma i njegove skupštinske ratifikacije došlo do prodaje dela imovine NIS -a (deo imovine Hajata)?

Ovim pitanjem treba da se pozabave pravnici. U skladu sa odgovarajućim bilateralnim dokumentima pod imovinom NIS -a se podrazumeva ono što je on posedovao 31. decembra 2007. godine. Tako da će svoju procenu ovog događaja dati pravni stručnjaci.

Da li Rusija u ovom trenutku razmatra mogućnost da od realizacije gasno-naftnog sporazuma sa Srbijom ne bude ništa?

Ponavljam, polazimo od toga da su naši srpski partneri zainteresovani da se Sporazum primeni u punom obimu i što pre. U to nas stalno uveravaju. To odgovara, pre svega, interesima same Srbije, njene ekonomije, porastu blagostanja njenih građana.

Mislite li da bi ratifikacijom Sporazuma u Skupštini bio završen posao?

Polazim od toga.

Kako procenjujete šanse Srbije pred Generalnom skupštinom UN?

Šanse u svakom poslu su uvek u direktnoj proporciji sa uloženim naporima. Koliko vidimo, naši srpski partneri najaktivnije rade velikim brojem drugih država. Da ponovim, mi ovu inicijativu podržavamo.

Da li mislite da je bolja strategija traženje mišljenja Suda u Hagu ili podnošenje tužbi protiv država koje su priznale Kosovo?

Takve stvari, kao što je strategija, unutrašnja su stvar same države. Ne mislim da bi s moje strane bilo korektno da komentarišem odluke rukovodstva zemlje u kojoj radim.

Postoje spekulacije da Rusija strahuje od toga da srpske vlasti ne uđu u proces prećutnog priznavanja nezavisnosti Kosova (razgovori o Euleksu) i da je to razlog što ruska pomoć u Srbiji po tom pitanju nije još energičnija?

Više puta smo govorili da se međunarodno prisustvo na Kosovu zasnivana na odluci SB UN, što je regulisano Rezolucijom 1244. Dakle, bilo koja promena njihovog mandata ili formata, kao i razmeštanje misije EU u pokrajini, mora da se odvija uz odobrenje SB UN i uz saglasnost strana – učesnica. Beograd je odbacio misiju Euleks zato što je ona stvorena radi realizacije famoznog Ahtisarijevog plana, koji je odbacio i SB. Time ćemo se rukovoditi i dalje. To ne isključuje druge neprovokativne forme učešća EU u pomoći rešavanju kosovskog pitanja. Naravno, u skladu sa spomenutom rezolucijom.

Ipak, rekonfiguracija Unmika je započela bez odluke SB, a u Briselu je planirano da kroz taj proces na Kosovo uđe Euleks. Mi to znamo i to je nezakonito. Rusija namerava da uputi demarš Sekretarijatu UN i od njega zatražiti objašnjenje na sednici Saveta bezbednosti.

Kako Beograd može da izbegne da u razgovorima, koje predstavnici UN zovu „tehničkim”, ne otvori vrata misiji EU koja će zameniti 70 odsto osoblja Unmika?

Da insistira na neprihvatanju nezakonitih koraka, bez obzira na to ko ih preduzima: EU ili sekretarijat UN. Rusija će vam pružiti najenergičniju pomoć.

Kako Vi, kao diplomata, ocenjujete pritiske pojedinih ambasadora upućene Srbiji a odnose se na obustavljanje zahteva za procenu legalnosti nezavisnosti Kosova?

Zapravo, kao diplomata ja ću se uzdržati od komentarisanja izjava svojih kolega.

Koliko ste zadovoljni saradnjom s novom proevropskom vladom, kojim aspektima ste zadovoljni, a kojima ne?

Rano je davati bilo kakve procene. Ne treba zaboraviti da je od trenutka formiranja nove vlade Srbije prošlo malo više od mesec dana. Osim toga, leto je vreme odmora, tako da uvek dolazi do određenog zatišja u delatnosti bilo kojih vladinih organa. Međutim, s novim kabinetom već smo razmatrali program zajedničkog rada i očekuje nas mnogo posla.

Niste odgovorili čime ste nezadovoljni. Šta Vam pričinjava najveće probleme?

U odnosima između Rusije i Srbije sada se stekao veliki potencijal mogućnosti za dalju saradnju, ali od obe strane zavisi koliko će biti iskorišćen. Smatram da neki projekti napreduju mnogo sporije nego što bi mogli. Ali dodatne napore bi mogle da preduzmu i srpska i ruska strana.

Šta bi Rusija mogla da preduzme?

Ja ću sa svoje strane maksimalno doprineti da ruska strana što energičnije ispuni postignute dogovore. 

Kako ruska ambasada ocenjuje saradnju sa ovom vladom u odnosu na prethodnu?

S prethodnom Vladom Srbije mi smo aktivno sarađivali i uspeli da potpišemo važne strateške sporazume. Siguran sam da ćemo i s novim kabinetom ministara nastaviti sa ovom plodotvornom praksom.

Da li Rusija i dalje priznaje teritorijalnu celovitost Gruzije i šta znači najava iz Sporazuma da će se razmatrati pitanja budućeg statusa Južne Osetije i Abhazije?

Na ovo su dali iscrpan odgovor predsednik Dmitrij Medvedev i ministar Lavrov. Bilo je dato i razjašnjenje u vezi s promenom u tekstu ove šeste tačke principa rešavanja konflikta, koja ne menja njegovu suštinu. Mi smo tokom pregovora s Nikolom Sarkozijem naglasili da je svojim zločinačkim koracima Mihail Sakašvili naneo kolosalnu, možda čak i nepopravljivu štetu teritorijalnom integritetu svoje zemlje, i da ćemo u daljim akcijama pružanja pomoći obnavljanju Južne Osetije, i uopšte u odnosima sa Chinvalijem i Suhumijem, polaziti od sadašnje objektivne realnosti. Ovo pitanje odavno je trebalo razmotriti, na to smo više puta upozoravali. Naši predlozi su zanemarivani, ali sada sam život diktira takvu neophodnost. Nakon zverstva gruzijske vojske narod Južne Osetije ne može da veruje obećanjima sadašnjeg rukovodstva Tbilisija. Uz put, ne verujemo ni mi.

Da li bi prihvatanje ovih otcepljenih regija u sastav Rusije značilo priznanje nezavisnosti Kosova?

Znate, mi smo više puta upozoravali naše partnere da Kosovo stvara presedan. Nisu hteli da nam veruju. Ubeđivali su da je to „unikatan” slučaj. Međutim, poslednji krvavi događaji, nažalost, dokazali su da smo u pravu. Ne isključuje se da će kosovski presedan odjeknuti i u drugim regionima sveta.

Pojedini analitičari procenjuju da će posle rata u Južnoj Osetiji Brisel i Vašington s manje tolerancije gledati na dobre odnose Beograda i Moskve. Da li Srbija može očekivati veći pritisak u pogledu Kosova?

Ne vidim tu veze. U osnovi odnosa Moskve i Beograda je viševekovno prijateljstvo, etnička, religijska, kulturna i mnoge druge bliskosti. I to je stvar isključivo naše dve zemlje. Da li to tolerišu Vašington i Brisel ili ne – ne treba da nas interesuje. Ali ako se vi plašite da će vam SAD i EU zabraniti da održavate prijateljstvo s nama, koristeći pritisak povodom Kosova (iako sama takva formulacija zvuči besmisleno), onda je na vama da odlučite o tome kakav stav da zauzmete.

Srbija se pribojava da bi u tom kontekstu, a naročito posle najave visokog američkog funkcionera Danijela Frida o potrebi integrisanja severnog Kosova, prvi američki odgovor mogao da usledi u tom pravcu?

Ako mislite na integrisanje severnog dela pokrajine u „nezavisno” Kosovo, u takvom svojstvu njega priznaje samo nešto više od 40 zemalja. Većina država danas polazi od toga da je ta teritorija – deo Srbije.

Biljana Mitrinović

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM