Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život - prenosimo Vreme

 

 

 

Milan Milošević

Južni tok, kavkaski gambit i jesenji rok

Tokom krize u Gruziji, koju neki nazivaju i kavkaski gambit, u kojoj je naš slučaj tretiran kao presedan, u odgonetanju onoga šta Rusija stvarno hoće, u zapadnoj štampi, citirano je zapažanje britanskog istoričara Lorensa Džejmsa (Lawrence James) o tome kako su Rusi u XIX veku bili eksperti za takozvanu maskirovku. To je tehnika, pozajmljena iz šahovske igre, kojom se protivnik navodi da očekuje napad na jednom mestu, da bi se dobila strateška prednost na drugom. U tom kontekstu se pominje i odgovor na maskirovku jednog od britanskih guvernera Indije, koja se zove majstorska neaktivnost (masterly inactivity). U atmosferi u kojoj "medvedi lete" (Kondoliza Rajs) Beograd je prinuđen da primeni ovu drugu taktiku.

Ipak, ovdašnji politički akteri se sporo bude iz letnjeg košmara i u svojevrsnoj produženoj blokadi dočekuju komplikovanje događaja koji će ovde zasigurno ostaviti posledice. Posle duge, ničim izazvane letnje pauze, poslanici će 2. septembra nastaviti vanrednu sednicu Skupštine Srbije koja je počela 16. a prekinuta već 21. jula, ali se još ne zna kako. Na dnevnom redu je 14 zakonskih predloga koji treba dugoročno da trasiraju tok zbivanja u Srbiji: ratifikacija sporazuma o pridruživanju EU, gasni sporazum s Rusima, ratifikacije kredita za izgradnju infrastrukture i potvrđivanje kontinuiteta državne politike prema Kosovu.

Premijer Mirko Cvetković je drugi put u mesec dana izjavio da opstrukcija opozicije u Skupštini Srbije nanosi veliku štetu državi. SRS i DSS tvrde da odgovornost za sve što se dešava u državi snosi vladajuća većina, da zasedanje Skupštine Srbije nije prekinuto zbog opstrukcije opozicije, već zbog opstrukcije vlasti koja se sastoji u tome što je prekinula skupštinsko zasedanje na duže od mesec dana. Najavljuje se da će se DSS , NS i SRS pre nastavka sednice konsultovati o daljem nastupu, a po retorici se vidi da i oni procenjuju da je upotreba skupštinske opstrukcije zapravo kontraproduktivna.

Videće se šta će iz toga proizaći. Radikali očito neće odustati da u nastavku prekinute sednice postave pitanje utvrđivanja odgovornosti za nerede na ulicama Beograda i smrt učesnika njihovog mitinga – Ranka Panića. Grupa koja od 29. jula stalno demonstrira nosi njegovo ime na transparentima. Parlamentarna većina će morati da istrpi novu seriju njihovih govora, ali osnovno je pitanje kada i kako se može preći na glavne teme. Sekretar Skupštine Odalović najavljuje da će se poslaničke grupe 1. septembra konsultovati kako bi blokada bila prekinuta.

Zamenik predsednika SRS-a Nikolić predložio je da vlada povuče sa dnevnog reda predlog ratifikacije energetskog sporazuma i odmah zatraži novu vanrednu sednicu, koja bi bila održana pre 2. septembra, a na kojoj bi bio ratifikovan sporazum sa Rusijom. Njemu je prošle nedelje novi ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin rekao da Rusi razmišljaju i da promene maršrutu gasovoda tako da on zaobiđe Srbiju, i da je on ambasadoru rekao da su radikali za taj sporazum, a da pola vladajuće koalicije nije.

U vladajućoj većini nije prihvaćena ideja o promeni dnevnog reda već započete sednice, a radikalima je poručeno (Nada Kolundžija) da ako imaju političku volju da se taj aranžman ratifikuje u Skupštini Srbije, onda će to pokazati na samoj sednici.

GAS: Da će biti ratifikovan energetski sporazum sa Rusijom može se zaključiti posle izjave premijera Cvetkovića, zatim ministra za energetiku Škundrića, a na kraju, to je ponovio i ministar za ekonomiju Dinkić. Za njegovo ime su tokom leta bile vezivane najave da će Beograd pokušati da izmeni cenu za Naftnu industriju Srbije, čija je prodaja jednim protokolom ugovorena na 400 miliona evra za 51 odsto akcija. Dinkić je svojevremeno tvrdio da NIS vredi oko dve milijarde evra te da ga treba izuzeti iz međudržavnog sporazuma. Kasnije Dinkić izjavljuje da ruska strana brani svoje interese, a srpska svoje, ali da će kompromis do kraja godine biti postignut. Na kraju Dinkić je počeo da tvrdi kako neki koji su zlonamerni, kojima je u interesu politika, a ne koristan energetski sporazum sa Rusijom, stavljaju NIS u prvi plan, iako su u prvom planu zapravo pregovori o povećanju propusne moći gasovoda Južni tok kroz Srbiju. Suzana Grubješić, šefica poslaničkog kluba G17 plus, odbacuje optužbe da G17 ruši energetski sporazum i tvrdi da će on biti ratifikovan u Skupštini, a da u sporazumu postoji mnogo prostora za postizanje boljeg energetskog aranžmana.

Rusi su tokom leta negativno reagovali na najave da će Beograd tražiti veću cenu za NIS, a u vezi s tim je bila najavljena i poseta Beogradu ruskog ministra Šojgua, ali je ona odložena zbog vanredne situacije u Južnoj Osetiji.

Opozicija je tokom leta sumnjičila vladu da minira važan sporazum. Bivši ministar za infrastrukturu Ilić tvrdio je da su u vreme kada je ugovor potpisan s tim bili saglasni i Vlada i predsednik Tadić i sve nadležne institucije, te da Dinkić ne može da nameće svoju volju velikom vladinom poslu. Bivši ministar kaže da će od parlamenta tražiti da se formira Anketni odbor kako bi se istražilo šta se krije iza svih tih Dinkićevih provera ugovora koji su već dogovoreni.

Strateški energetski sporazum Srbije sa Ruskom Federacijom, odnosno najavljena izgradnja gasovoda Južni tok kroz Srbiju i prodaja NIS -a ruskom Gaspromu bili su u centru strateško-interesnih i političkih podela još od sastanka bivšeg premijera Koštunice sa jednim od direktora Gasproma Aleksejem Milerom u leto 2007.

Rusi su gasnu ponudu izneli 11. decembra 2007, na sednici prethodne vlade 13. decembra formirana je Radna grupa za saradnju Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede, a zatim je 29. decembra, i pored toga što su ministri G17 plus demonstrativno napustili sednicu Vlade, usvojena platforma za pregovore. DSS (Koštunica, Popović, Bubalo) i DS (predsednik Srbije Tadić i vicepremijer Đelić) podržali su taj sporazum. U toku predsedničke izborne kampanje sporazum je potpisan u Moskvi.

Ruska strana je u maju tražila da se potpisani ugovor ratifikuje i pre izbora nove vlade, ali se nisu s tim složili G17 plus i demokrate. Posle uspostavljanja nove većine objavljeno je da je vlada ovlastila svog potpredsednika Dinkića da pregovara s Rusima.

Bivši ruski ambasador u Srbiji Aleksejev izjavio je u međuvremenu da su za Ruse neprihvatljivi pokušaji da se ponovo razmotre finansijski uslovi prodaje NIS -a Gaspromnjeftu. Neki ruski mediji istovremeno tvrde da italijanski ENI predlaže da gasovod Južni tok obiđe Srbiju.

ENI i Gasprom su formirali komisije za izradu studije izvodljivosti projekta izgradnje gasovoda Južni tok od crnomorske obale do Italije. U prvim izjavama pominjane su trase kroz Rumuniju, Mađarsku i Sloveniju do Italije, a u jesen 2007. govorilo se o tome da će se ova trasa ili jedan njen krak graditi kroz Srbiju i Hrvatsku. U trenutku kada je potpisan sporazum s Beogradom, studija nije bila gotova.

U ekspozeu premijera Cvetkovića taj sporazum je ubrojan u apsolutne prioritete. U poslednjim izjavama on naglašava da je dalekosežna važnost tog sporazuma velika, pa da u tom kontekstu treba govoriti i o ceni za NIS . Ministar Škundrić je na kraju izrazio očekivanje da će energetski sporazum Srbije i Rusije biti ratifikovan apsolutnom većinom, a to znači da je apelovao i na radikale i narodnjake da za njega glasaju. Pitanje je da li bi bez glasova opozicije taj sporazum mogao da prođe, pošto je članica vladajuće koalicije LSV protiv ratifikacije, ili bar podršku uslovljava zahtevom da Vojvodina bude adekvatno obeštećena.

KAVKASKI KRUG KREDOM: Rusi su u kavkaskoj krizi, koju neki nazivaju kavkaski gambit, zaigrali tvrdo i prema mnogo jačim igračima. Ruski predsednik Medvedev je izjavio da je spreman i da prekine saradnju s NATO-om u 10 oblasti (mada se najavljuje da će biti prekinute linije snabdevanja NATO trupa u Avganistanu preko ruske teritorije). Na pretnju da će biti onemogućen prijem Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju, Putin je dao do znanja da Rusija razmišlja i o tome da zamrzne pripreme za učlanjenje u STO pošto je do sada od propisa prilagođavanja ruska poljoprivreda trpela štetu, a pregovori su i pre Kavkaza toliko razvlačeni da je Rusima postalo jasno da tamo i neće ući skoro.

U nekim domaćim analizama novih okolnosti izvodi se sledeća računica. Ako bi Srbija srušila dogovor za NIS, Rusi, koji sada tvrdo nastupaju, mogli bi provesti gasovod kroz Rumuniju, a ako se odnosi zategnu, mogu dovesti u pitanje i međusobni Sporazum o slobodnoj trgovini. To bi moglo značiti i da bi se i zamisao o bescarinskom uvozu automobila iz Srbije pokazala nerealnom, pa bi to ugrozilo i Fijatovo ulaganje u Zastavu. Vlada Srbije očito ne želi takvo komplikovanje.

ČEKAJUĆI FIJAT: Najavljeno je da će perspektivni ugovor Fijat–Zastava biti potpisan polovinom septembra. Dinkić tvrdi da taj rok (kao i neki prethodni) može biti probijen ako na sledećoj sednici Narodne skupštine poslanici ne ratifikuju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Prema nekim medijskim pretpostavkama, Fijat neće staviti paraf na ugovor o preuzimanju Zastave sve dok se u srpskom parlamentu ne ratifikuje SSP, pošto za sredstva za tu investiciju navodno i sam konkuriše kod fondova EU. Tu dolazimo do onog pola srpske politike koji je posle izbora i formiranja nove vladajuće politike proglašen za prioritet broj jedan – EU. Razmatranje predloga zakona o potvrđivanju tog sporazuma je započeto i prema najavama imaće znatnu većinu kada dođe do glasanja, pošto je za njega pored vladajuće većine i LDP.

Nova vlada izgrađuje entuzijazam na pretpostavci o ubrzanju evrointegracija, ali se čuju i izrazi nezadovoljstva (Ljajić, Cvetković) zbog toga što oni koji posle hapšenja Karadžića postavljaju i Mladića kao uslov nisu korektni prema Beogradu. Na formalističke izgovore iz Brisela da treba sačekati da se čuje šta će reći haško tužilaštvo, Ljajić u jednoj prilici izjavljuje: "Zar treba Bramerc da ide u Brisel da bi tamo neko saznao da je Karadžić uhapšen?" Posle toga izvestilac EU Kacin, pred posetu Beogradu, ponavlja kako svi veruju da je Mladić u Srbiji. A traži i hitnu ratifikaciju SSP-a pre nego što bi izveštaj bio napisan.

CRTA: Vlada je prema EU povukla potez dobre volje, ali i pokušavala da pokaže i malo čvrstine.

Uprkos protivljenju radikala i narodnjaka vratila je ambasadore u zemlje EU, povučene proletos na konsultacije zbog priznavanja nezavisnosti Kosova, ali nije podlegla pritisku iz EU da prizna Euleks i da odustane od inicijative u Generalnoj skupštini UN-a radi traženja mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu. U trenutku kada je Beograd vraćao ambasadore u zapadne zemlje, pojedine zapadne diplomate nisu se mnogo trudile da uzvrate korektnošću, već su nastavile da kroz takozvanu javnu diplomatiju pritiskaju srpsku vladu. Britanski ambasador je na primer inicijativu nazvao provokacijom. Dve nedelje kasnije zamenik pres sekretara Bele kuće izjavljuje nešto što uskraćuje Beogradu – da pitanje Južne Osetije i Abhazije moraju da rešavaju međunarodna zajednica i UN.

Zapadnjaci se ne daju zbuniti činjenicom da u kosovskom slučaju postupaju suprotno. Ambasador SAD u Crnoj Gori Roderik Mur ispoljio je očekivanje da će zemlje regiona priznati Kosovo i uspostaviti normalne odnose sa novim susedom. Predsednik DPS-a Svetozar Marović izjavljuje da je Crna Gora izložena pritisku da prizna Kosovo, koje Crna Gora ne može staviti iznad evrointegracija.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović je ponovio stav srpske vlade o odbacivanju odluke generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna da misija Evropske unije počne preuzimanje obaveza UNMIK-a. Vlada smatra da je to vid priznavanja kosovske nezavisnosti i primene Ahtisarijevog plana. Usledio je, 25. avgusta, nastavak razgovora s predstavnicima UNMIK-a. Tokom dve runde razgovora, koje su naizmenično održane u Beogradu i Prištini, Bogdanović i šef UNMIK-a Lamberto Zanijer razgovarali su o policiji i pravosuđu, a na dnevnom redu sledećih sastanaka treba da budu carina, transport, zaštita kulturnih i verskih spomenika i druga pitanja vezana za rekonfiguraciju UNMIK-a.

Konkretnog rezultata u dosadašnjim pregovorima nije bilo, ali u Beogradu se značaj pridaje činjenici da je Zanijer preneo predstavnicima kosovske vlade zvaničan zahtev Vlade Srbije da srpski policajci žele da se vrate u Kosovsku policiju, pod uslovom da budu pod komandom UNMIK policije. U Prištini nisu spremni na ustupke Srbima mimo plana Martija Ahtisarija.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavljuje da UNMIK carina, ukoliko želi kontrolu na administrativnim prelazima na severu Kosova, mora postići dogovor sa predstavnicima resornog ministarstva u Vladi Srbije.

Kosovski Srbi u Zubinom Potoku organizuju protest upozorenja UNMIK-u, zbog instaliranja video-nadzora na administrativnom prelazu Brnjak, kao i najave da će kamere biti postavljene na prelazu Jarinje...

Rusija se poziva na kosovski presedan u Južnoj Osetiji i Abhaziji. Duma i Gornji dom su u ponedeljak uputili predsedniku Medvedevu poziv da prizna otcepljene republike, što je on već u utorak 26. avgusta i učinio u Sočiju. Oni koji su među prvima priznali Kosovo sad prepisuju rečnik od Beograda i Moskve iz kosovske krize. Pariz izražava žaljenje, London odbacuje odluku, Buš izražava žaljenje, šef švedske diplomatije Karl Bilt kaže da to predstavlja namerno kršenje međunarodnog prava, generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer da je potez Moskve u suprotnosti sa brojnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a. Tbilisi proglašava akt pravno ništavnim.

Dok u Crnom moru krstarica Moskva ide u Abhaziju, na crtu grupi od deset NATO brodova poslatih tamo pod izgovorom isporuke humanitarne pomoći Gruziji, ruski ambasador pri NATO-u, Dmitrij Rogozin, iznosi za nas neugodno istorijsko poređenje: "Sadašnja atmosfera podseća me na situaciju u Evropi 1914. godine, kada su se velike sile sudarile zbog jednog teroriste. Nadam se da Mihail Sakašvili neće u istoriju ući kao novi Gavrilo Princip."

Nije valjda baš 1914, ali u toj kontradiktornoj situaciji kada se loša proročanstva o kosovskom domino efektu ispunjavaju, zvanični Beograd čini jedino što može, drži se uzdržano. Ministarstvo spoljnih poslova podseća da je upozoravalo na to da će priznanje Kosova biti negativan presedan i da se to desilo. Ponavlja da se Beograd drži principijelnog stava o celovitosti suverenih država, a naročito Srbije. Vlada je pre ovog događaja pokušavala da uz nekoliko korekcija nastavi ranije definisanu kosovsku politiku oslonca na međunarodno pravo.

Premijer Cvetković je ponovio da postoji puni kontinuitet sa prethodnom vladom u pogledu očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, a da je Kosovo na listi prioriteta u istom rangu sa prioritetom uključenja u Evropsku uniju. U promenjenim okolnostima bilo bi poželjno da vlast i opozicija usklade stanovišta o tom teškom pitanju, ali u trenutku nastanka ovog teksta nije bilo znakova da je došlo do napretka u usaglašavanju o novoj kosovskoj rezoluciji o kojoj Skupština Srbije treba da se izjasni.

 
 
Copyright by NSPM