Biljana Mitrinović

Nema predaha za Srbiju

Iako su EU i SAD hapšenje Radovana Karadžića pozdravile kao do sada najveći korak Srbije u ispunjavanju haške obaveze i opredeljenosti ka evropskim integracijama, ovoga puta nije usledio ni trenutak predaha u ispostavljanju novih zahteva.

Samo dan posle objavljivanja vesti o hapšenju jednog od najtraženijih haških optuženika, visoki funkcioner američke administracije Danijel Frid izneo je novi zahtev. „SAD žele da međunarodna zajednica što pre preuzme izgubljenu kontrolu nad severom Kosova gde većinom žive Srbi”, rekao je u Briselu pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu posle konsultacija između EU i NATO-a. Pozivajući na što bržu rekonfiguraciju Unmika, Frid je naglasio da sever Kosova ne može da ostane „van kontrole, niti van Kosova”.

I predsedavajući Saveta ministara EU Bernar Kušner istog dana je kritikovao nameru Beograda da od Generalne skupštine UN traži da Međunarodni sud pravde oceni legalnost jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Ocenivši nameru Srbije iznenađujućom, šef francuske diplomatije je poručio svojim „srpskim prijateljima da je malo čudno da oni žele da nas učine nezakonitim, i to nas, koji želimo da oni dođu kod nas”. „Ako bi, slučajno, taj sud proglasio nezakonitim takav potez, bilo bi neobično da Srbija želi da stupi u nelegalnost. Tu postoji neka protivrečnost”, zaključio je Kušner.

Da se putevi ka evropskim integracijama i „sređivanje” zaostalih problema (Kosovo i puna saradnja sa tribunalom) nisu ukrstili samo u tradicionalnoj srpskoj sklonosti ka zaverama, vidi se i iz izjave evropskog komesara za proširenje, koji je u utorak na konferenciji za novinare u Briselu izjavio da bi „bilo dobro da se pitanja EU i Kosova posmatraju odvojeno, koliko god to bude moguće”.

Jučerašnji „Njujork tajms” je primetio da hapšenje Karadžića nije samo pobeda međunarodnog prava, nego i potvrda da omiljena evropska doktrina „lakog pritiska” dobro funkcioniše. „Dok se ohrabruje približavanje Srbije EU, insistira se na izručenju optuženih za ratne zločine. Evropski pristup jednostavno dobro funkcioniše”, zaključuje se u komentaru i navodi da je uspeh veliki, iako se dosta čekalo na njega.

Kušnerov zahtev da se odustane od Međunarodnog suda pravde, koji je predsedavajući EU u utorak u Briselu uputio ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću (uz primedbu da će to „svakako tražiti i drugi”) pratila je najava da bi Privremeni sporazum sa Srbijom mogao da stupi na snagu do kraja jula.

Novi zahtev iz EU u Beogradu je juče tumačen na različite načine, a ministar Jeremić, posle izjave date u Briselu da je srpska vlada rešena da „najodlučnije brani i poštuje međunarodno pravo, i kad je u pitanju suverenitet i integritet zemlje i konačno rešenje statusa Kosova”, tokom jučerašnjeg dana nije stigao za „Politiku” da objasni kako će se odnositi prema Kušnerovom zahtevu.

Opozicija je opet, nove zahteve iz EU i SAD odmah videla kao još jednu priliku u kojoj će vladajuća koalicija pokleknuti.

Potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić smatra da je „vrlo verovatno” da će Srbija pod pritiskom EU odustati od zahteva da traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o kosovskoj nezavisnosti. Samardžić je juče Beti rekao da će verovatno u zamenu za odustajanje Srbije od te inicijative, EU odustati od uslova da se uhapse svi haški optuženici kako bi se aktivirao prelazni sporazum sa EU. „Verujem da će oni sa tim prelaznim sporazumom uceniti Srbiju, a da je ova vlada veoma podložna ucenama. Kao da daje znake – ucenite nas da bi naše javno mnjenje videlo koliko je sve to teško a mi ćemo teška srca to da prihvatimo”, rekao bivši ministar za Kosovo i Metohiju.

S druge strane, funkcioner G 17 plus Željko Ivanji smatra da se samo radi o Kušnerovom ličnom stavu koji ne obavezuje i da se taj zahtev ne može povezivati sa stupanjem na snagu SSP-a.

Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović veruje da vlada Srbije neće pristati na zahtev francuskog ministra spoljnih poslova. On je za Betu ocenio da je Kušnerova izjava „možda nespretna”, ali da je jasna poruka o odnosima Srbije i EU. „Ako vlada pristane na ulogu EU na Kosovu i postigne saradnju s Hagom, onda nema više otvorenih pitanja, i to je situacija u kojoj Srbija nije bila nijednom od 2000. godine”, istakao je Svilanović.

[objavljeno: 24/07/2008.]