Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život

 

 

Marinko M. Vučinić

OTUŽNA DEMAGOGIJA I GVOZDENA METLA

Odsustvo principijelnosti, poništavanje osnovnih moralnih načela, ogoljene političke kalkulacije, razaranje demokratske kulture, licemerstvo, partijska trgovina i široko rasprostranjena idejna i politička konfuzija glavna su obeležja našeg savremenog političkog života. Ako je i bilo naznaka da se stvaraju obrisi razvijenije demokratske političke kulture, događaji oko formiranja organa izvršnih vlasti nakon parlamentarnih i lokalnih izbora pokazali su svu ogoljenost političkih i ekonomskih interesa u kreiranju i funkcionisanju našeg političkog života.

Sada kada je završen ovaj svojevrsni politički maraton možemo videti do koje mere je razoren naš politički i društveni život. Očigledno je da podsticanje idejne i političke konfuzije postaje glavno uporište za sklapanje i funkcionisanje do juče apsolutno nezamislivih koalicija. Politička saradnja nepomirljivih protivnika uvek se opravdavala – to se i danas čini – odbranom nacionalnih i državnih interesa, u ovom slučaju se radi o odlučnom zaokretu našeg društva ka evropskim integracijama. Tek će predstojeće političke borbe pokazati da li se Srbija definitivno opredelila za ubrzani proces modernizacije i evropeizacije.

U svim ovim političkim dogovorima posebno je zanimljivo posmatrati političke lupinge, veleobrate i ekvilibristiku koje nam je nedavno demonstrirala partija čije je osnovno programsko opredeljenje bilo da neće pristati ni pod kojim uslovima na saradnju ili učešće u vlasti sa Socijalističkom partijom Srbije. I pored svih zaklinjanja i gromoglasnih izbornih obećanja, Liberalno demokratska partija je, sledeći neophodnost obavljanja poslova modernizacije i evropeizacije Beograda i Srbije, ipak pristala da pređe svoj politički Rubikon i uđe u neposrednu koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije. Pri tome su predstavnici ove partije neprestano tvrdili da ta stranka ne učestvuje u vlasti, već samo pruža podršku i nada se da će u narednom periodu na bitan način učestvovati u kreiranju gradske politike i razvoju Beograda.

Međutim, nakon izglasane koalicije jasno je da se ne radi samo o selektivnom davanju podrške Demokratskoj stranci kao središnjem nosiocu evropski orijentisane koalicije i posrednom pružanju podrške Socijalističkoj partiji Srbije. Na delu je otvorena koalicija Liberalno demokratske partije, Socijalističke partije, Demokratske stranke, G17 plus i Stranke udruženih penzionera. Liberalno demokratska partija ima dva člana gradskog veća i to je više nego dovoljan dokaz da je ona u političkom savezu sa socijalistima, bez obzira na to što pokušava da tu činjenicu prikrije i minimizira. Radi se o neposrednom učešću u vladi Beograda i učešću u rukovođenju dodeljenim i dogovorenim gradskim javnim preduzećima, pri čemu su sva neubedljiva tumačenja da ne postoji koalicija sa Socijalističkom partijom Srbije, arhineprijateljem građanske Srbije i same Liberalno demokratske partije, prazno politikantstvo i izraz nemoći da se članstvu i tzv. građanskoj javnosti na korektan način opravda ovaj politički kopernikanski obrt.

Očigledno je da je sirenski zov vlasti bio jači i da Liberalno demokratska partija mora žrtvovati deo svojih beskompromisnih ubeđenja da bi Beograđanima bila najzad odškrinuta evropska vrata. Stalna tvrdnja funkcionera Liberalno demokratske partije da oni neće učestvovati u gradskoj vlasti pokazuje do koje mere su konfuzija i nedoslednost preovladali u našem političkom životu. Setimo se samo, nije to bilo tako davno, sa koliko su političke oštrine jurišnici Liberalno demokratske partije napadali vladu Vojislava Koštunice, koju je manjinski podržavala Socijalistička partija Srbije. To se tumačilo kao produžetak politike Slobodana Miloševića, vraćanje u devedesete i dokaz da se u Srbiji odvija restauracija nacionalizma, ksenofobije i klerikalizma. Predstavnici i ideolozi Liberalno demokratske partije ovu političku metamorfozu tumače kao jedinu mogućnost da Beograd krene u susret evropskim integracijama.

Licemerstvo je neizbežni pratilac politike, često postaje i njen osnovni smisao, međutim, ova vrsta licemerstva prelazi granice i spada u potcenjivanje elementarne logike i morala. I do sada je ovoj partiji mnogo toga opraštano, i to posebno od Demokratske stranke, kao razmaženom detetu, ali ulaskom u vlast završio se ovaj politički medeni mesec i Liberalno demokratska partija postaje deo vladajućeg sistema. Politički pubertet je završen i nastaje vreme neposrednog učešća u izvršnoj vlasti. Bez obzira na to što izneveravanje osnovnih načela predstavnici Liberalno demokratske partije pokušavaju da amortizuju opet beskompromisnom skaskom o depolitizaciji i departizaciji javnih preduzeća i učešću u vlasti nestranačkih ličnosti, ova partija se našla na brisanom prostoru vršenja vlasti i tu više nema mesta za politički egzibicionizam, političko glumatanje i građanski radikalizam.

Vladimir Vuletić je pokušao da relativizuje poziciju Liberalno demokratske partije, tvrdeći u svom komentaru da je ova stranka uspela da se prikaže kao stranka koja se nije ogrešila o svoje principe, a da, s druge strane, uzme deo vlasti, čemu po prirodi teži svaka politička organizacija. Međutim, postoji jedna začkoljica. Upravo na rezolutnom odbijanju mogućnosti bilo kakvog kompromisa i političkog dogovora sa Socijalističkom partijom Srbije, Demokratskom strankom Srbije i Srpskom radikalnom strankom je i građena politička pozicija, ali i izborna strategija ove partije. Pri tome niko ne govori o činjenici da je na lokalnim izborima u Beogradu Liberalno demokratska partija ostvarila veoma slab rezultat i na taj način otvorila mogućnost da Socijalistička partija Srbije bude jezičak na vagi u formiranju lokalne vlasti.

Doslednost u našoj politici je odavno izgubljena, prezrena i ismejana, pri čemu je Liberalno demokratska partija sebe neprestano predstavljala kao oličenje principijelnosti, ali se još jednom pokazalo da veoma opipljivi ekonomski i poslovni interesi ruše sve principe i grade svet politike u kome nema mesta za političku načelnost. Zato izjave poslovično beskompromisnog Čedomira Jovanovića u intervjuu za Politiku , u kojem je pokušao da objasni samarićanske razloge ulaska njegove partije u gradsku vlast, zaista zvuče groteskno. Njegova tumačenja su očigledni primer otužne demagogije i nemoći da se priznaju neke neumitnosti u vođenju politike.

I Nenad Prokić, kao jedan od glavnih ideologa i osnivača Liberalno demokratske partije, našao se pozvanim da našoj javnosti protumači novu političku liniju ove stranke, koja neće da zauvek bude neki prkosni, doduše i veoma hrabri Kalimero. Nenad Prokić se ne slaže sa ocenama da je došlo do pripitomljavanja Liberalno demokratske partije, već on tvrdi da gvozdena metla i dalje radi i da je ona do sada počistila Koštunicu i njegove satelite, Srpsku radikalnu stranku, otreznila Demokratsku stranku da se ne potčinjava manjim od sebe, doprinela jačanju građanskih snaga u Srbiji, naterala je Socijalističku partiju Srbije da se presabere i porazmisli o sopstvenoj budućnosti. Za nepune tri godine od osnivanja to nikako nije mali rezultat za gvozdenu metlu još uvek male političke partije, navodi ovaj politički čistač i aktivni nosilac gvozdene metle Liberalno demokratske partije.

Partneri u ovoj neprirodnoj koaliciji, posebno se to odnosi na Demokratsku stranku, moraju dobro voditi računa jer za partnera u vršenju vlasti imaju ideološke jurišnike koji i dalje demonstriraju svoj građanski radikalizam. Pitanje je ko je sledeći na redu, jer gvozdena metla i dalje radi.

Kao mnogo puta do sada u političkim raspravama dolazimo do suštinskog pitanja, odnosa morala i politike i legitimiteta na kojem počiva određena politika. Kada se izgube osnovni moralni principi, dolazi do urušavanja svake politike. To je veliko iskušenje pred kojim su poklekle mnoge stranke i ličnosti u političkoj istoriji. Sudeći po razvoju događaja u političkom životu Srbije, ni Liberalno demokratska partija nije izuzetak.

28. avgust 2008. godine

 

 
 
Copyright by NSPM