Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život

 

 

 

Slađan Nikolić

Komentar na tekst Dragoljuba Žarkovića

Poštovani gospodine Dragoljube,

za uvodnik u nedeljniku „Vreme“ od 3.jula ove godine u kome pominjete i tekst „ Vlada Cvetković–Daček" mora Vam se odati priznanje. Pišete zaista kao pravi politički komesar, pokušavajući da malobrojnim čitaocima lista u kome ste vi glavni urednik nametnete sopstveno mišljenje o tekstu koji nisu čitali.

D žentlemenski bi bilo da ste čitaocima bar dali web link kako bi tekst sami procitali i na osnovu toga formirali svoje mišljenje o njemu, ali vi politički komesari ne poznajete pojam “džentlmenstva”, vama je najbitnije da javnosti nametnete svoje mišljenje i sopstveni stav. Da imalo poznajete evropske vrednosti o kojima non stop pricate po raznim televizijama, na web sajtu malo čitanog nedeljnika kojeg ste Vi glavni urednik, a na kome se takodje može pročitati pomenuti uvodnik i ispod njega “pošaljite komentar redakciji”, dali bi ste link ka tekstu „ Vlada Cvetković–Daček". Tako bi čitaoci mogli da procitaju pomenuti tekst, pa Vaš komentar i onda realno da daju svoje komentare. Ovako, ostavili ste im da daju komentare na Vase vidjenje teksta. Sjajno! Delo dostojno pravog političkog komesara, ali daleko od evropskih vrednosti (1) .

Ako znate engleski i mislite da Vas ja lažem, pogledajte malo sajtove medija u svetu. Oni kad rade takve osvrte ili komentare obavezno stave link ka tekstu, izjavi koju pominju, iznesu svoj stav, ali ga ne nameću čitaocu, već ostavlaljaju da on sam donese zaključak i priloži komentar. E to je jedna od evropskih vrednosti i jedan od evropskih medijskih standard (2) . Ovakvo Vaše delanje koje je u suprotnosti s Vašim rečima u potpunosti Vas diskredituje kao promotera evropskih vrednosti, evropskih i svetskih standarda novinarstva, a takodje i nedeljnik u kojem ste Vi urednik. To Vas svodi samo na u pokušaju manipulatore javnog mnjenja.

Koliko vidim, mediji Vas smatraju intelektualcem, a Vi, bez ikakvih argumenata, poredjene dva istoričara nove Vlade Srbije i Vlade iz 1938. godine nazivate nategnutim. Uz to, tekstu dajete “epitet” “budalastog” što bez arguemanata predstavlja obično etiketiranje. To nije baš odlika intelektualaca, zar ne?

Imate dosta sreće pa Vas autori teksta neće tu žiti pa da na sudu dokazujte svoje ekspertske veštine za otkrivanje “budalastih tekstova”. Sreća je Vaša da tako nešto niste napisali za Sonju Biserko, Natašu Kandić, Sonju Liht, Biljanu Kovačević Vučo i sl., jer biste u tom slučaju već sutra dan bili tuženi.

U pomenutom uvodniku pišete: „ Ideja o odgovornoj vladi leži na plećima Borisa Tadića i nema savetnika, makar svirao u Idolima, koji ga može spasti od bede da je za sve kriv. Prvi put od 2000. godine poznata je adresa za svaku vrstu nezadovoljstva, a ono će se sistematski uzgajati“. Pritom, za početak tog “sistematski uzgajanog nezadovoljstva” uzimate tekst „ Vlada Cvetković–Daček" i pravite paralelu sa Tijanićevom izjavom i ubistvom Premijera Đinđića. Kao veliki stručnjak za bezbednost savetujete Dačića, koji je izgleda uvek sanjao da bude novi Stane Dolanc, kako treba da čuva Predsednika Tadića, jer ovakvi tekstovi koji “sistematski uzgajaju nezadovoljstvo” mogu da dovedu i do ataka na život Predsednika.

Da se razumemo, ideja o odgovornoj vladi zaista leži na plećima Borisa Tadića jer je on taj koji je imenovao Cvetković Mirka za mandatara za sastav nove Vlade. Pomenuti Mirko je partijski drug Predsednika Tadića koji mu je istovremeno i partijski šef. Partijska disciplina se mora poštovati, pa je za pretpostaviti da pomenuti Mirko, danas Premijer, neće i ne može biti autonoman u svom radu. Situacija bi bila donekle drugačija, i teret s pleća Predsednika nam bi malo pao, da je dao ostavku na mesto šefa partije, ali kao što vidimo on to nije niti će učiniti.

U vezi s tim dobro Vam je zapažanje”...od pokojnog Zorana Đinđića još nije bilo tolike koncentracije vlasti, moći i para u rukama jednog čoveka, koliko će ih biti u Tadićevim rukama onog dana kad Mirko Cvetković i ostatak ekipe polože zakletvu ”, mada bih ja dodao da je toliku koncetraciju vlasti, moći i para u svojim rukama imao i Milošević. Prema tome, u smislu ogromne koncetracija vlasti, moći i para u rukama jednog čoveka nema nikave razlike izmedju pokojnog Miloševića, pokojnog Đin đ ića i Tadića. Pitam se da li je koncetrisanje tolike moći u rukama jednog čoveka dobro za razvoj demokratije u Srbiji? Moj odgovor je da to nije dobro, a Vaš?

Naravno da ne postoji savetnik, pa makar on imao osmeh Srđana Šapera koji može spasiti Predsednika Tadića bede, ako se nova Vlada ne posveti očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije, poboljšanju standarda građana, borbi protiv kriminala i korupcije...Pod bedom podrazumevam traženje odgovornosti i zahteve za novim izborima.

Koncetracija moći i uticaj na Premijera daju mu velike mogućnosti uticaja na politiku Vlade i ako ne bude očuvano KiM u sastav Srbije, poboljšan standard, uspešnija borba protiv korupcije i kriminala, na tapet će naravno doći i Vlada i Predsednik Tadić.

I sad dolazimo do onog glavnog- kažete “ svaku vrstu nezadovoljstva ” i pritom pravite već pomenute paralele.

Pokojni Premijer Đinđić je ubijen zbog fatalnih grešaka, propusta i nestručnosti obaveštajno – bezbednonosnog sistema Srbije, a ne zbog pisanja medija, pa je, eto, Legiji i Spasojeviću došlo da ga ubiju. Ako Vam ovo nije jasno pročitajte malo knjige Zorana Mijatovića, Miodraga Vukovića i Vojislava Tufegdžića, izveštaj Koraćeve komisije, transkripte suđenja... Nažalost, zbog ovih grešaka i propusta niko nije odgovarao. Takođe, niko se nije bavio time da li su ti propusti i greške bile namerne ili slučajne. Da jeste, izmedju ostalog, Vama bi iz ruku bio izbijen argment da kritičari mogu biti odgovorni za bilo čiju smrt pa i smrt pokojnog Zorana Đinđića. Verovatno je, recimo, trebalo da niko ne objavi tekst o tome kako se pokojni Premijer vozi u avionu čoveka za koga postoji osnovana sumnja da je oštetio Srbiju za preko 40 miliona dolara? Ili smatrate da niko ne traba da objavljuje izjave Verice Barać u kojim se teško optužuje sadašnji Premijer Mirko Cvetković a time, na posredan način i Predsednik Boris Tadić i bivši Premijer Koštunica?

To se u Evropi zove cenzra a ono, na sta Vi kroz pomenuti uvodnik pokušavate da proturite, zove se autocenzura . Posle čitanja Vašeg uvodnika svaki kritičar vlasti, analitičar ili novinar treba dobro da razmisli pre nego što nešto kaže ili napiše o vlasti, jer ko zna, nekim novim Legijama to može to biti inspiracija za atentat na Predsednika Tadića. To je Vaš cilj ovim tekstom, autocenzura, pasivizacija kritičkog mišljenja i iznošenje kritičkih stavova u medije .

Tekst ste napisali u maniru PSYOP-amatera, odnosno amatera za psihološko – propagandne operacije. Pitam se da li ste prirodno talentovani amater ili ste negde prošli “Lengli obuku”ili “KGB obuku”? Pre je, rekao bih, ipak obuka SKJ kao i što dolikuje jednom političkom komesaru.

Pokušavam da uđem u motiv Vašeg pisanja i stava sam da Vas niko nije angažovao da napišete jedna takav uvodnik. Radi se o prostom udvoravanju novim vlastima kako bi ste i dalje bili u mogućnosti da tezgarite po raznim medijima koje one kontrolišu . Odmah se, kao kvazi stručnjak za psihološko-propagandne akcije, a ustvari novinar, stavljate u njihovu zaštitu. Lepo je primati od lista Politika 30.000 dinara po kolumni. Četri kolumne mesečno 120.000 dinara mesečno. Odlična svota zar ne? Zbog tih honorara umalo da strada Smajlovićka, ali nema veze, imate Vi i druge tezge. Posle ovakvih tekstova, smatram, imaćete ih još više.

I niste Vi bezveze napali tekst „ Vlada Cvetković–Daček", a preko njega, njegove autore i sajt NSPM. Svesni ste da na ovom sajtu pišu ljudi koji imaju i stav i znanje, a što je najbitnije, ne pripadaju ni sadašnjoj vlast a ni opoziciji. I Vi i oni kojima pokušavate da se dodvorite dobro shvatate da su takvi ljudi najopasniji za re žime, a još njihova koncetracija na jednom mestu, velika je opasnost za svako ugrožavanje demokratije. Napad na takve ljude i takav sajt, Vama je najbolja preporuka za dalje tezgarenje.

Šteta je samo što ste Vi običan novinar, niste se baš doškolovali u PSYOP smislu i to ipak radite u maniru političkog komesara. Zato je svaki napad od Vas i Vama sličnih samo dobra reklama za one koje napadate. Ali nikad nije kasno, još uvek možete da učite, i ako posedujete tu želju, mogu vas uputiti u odgovarajuću literaturu. Naravno, Vi kao promoter evropskih vrednosti samo, ipak treba da znate engleski.

Za kraj, ako hoćete nešto da mi odgovorite, uradite to do četvrtka jer posle toga deset dana neću biti u prilici da pišem, pa da uz čašicu u salonima demokratije ne likujete ako ne nastavim polemiku s Vama u narednih deset dana.

Slađan Nikolić

Fusnote:

1.   http://www.vreme.com/cms/view.php?id=646877

2.   http://www.guardian.co.uk/commentisfree/2008/jul/07/g8.economics

 
 
Copyright by NSPM