Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Savremeni svet

 

 

Marko Šugović

RAST KINESKE MOĆI

(Geopolitika, 13.08.2008)

Nesumnjivo je da je svetska javnost iz dana u dan sve svesnija činjenice da Narodna republika Kina (NRK) prerasta iz regionalne ekonomske, vojne i političke sile u globalnu silu. To prerastanje nosi u sebi mogućnost da, već u prvoj polovini 21. veka, dostigne pa čak i prevaziđe Sjedinjene Američke Države (SAD) u pogledu globalne ekonomske, političke, i vojne nadmoći, i od njih preuzme ulogu prve svetske sile (1). Milijardu i 380 miliona stanovnika, realan bruto društveni proizvod (BDP) od 3.250 milijardi američkih dolara (USD) sa decenijskim godišnjim rastom od preko 10%, najveće devizne rezerve na svetu (1.756 milijardi USD ne računajući Hong Kong, to jest oko 23% svih deviznih rezervi na svetu), najveći trgovinski suficit, članstvo u “ nuklearnom klubu” i stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i aktivne vojne snage od 2.250.000 vojnika i milicija od preko 10 miliona ljudi su podaci koji nesumnjivo vode ka tom zaključku.

Rast ekonomsko-političke moći

Trenutno, dužnička i hipotekarna kriza potresa zapadnjačku civilizaciju i njene najveće finansijske institucije trpe rekordne finansijske gubitke, mada ih neke od njih nikada ranije nisu imale. Dovoljno je navesti primer kraha kompanije ”Bear Stearns”, nedavno po kapitalu sedme investicione kompanije na svetu, te njenog otkupa po bagatelnoj ceni od 10 dolara po akciji od strane kompanije ”JP Morgan Chase”, uz podršku Američke federalne rezerve (2), kako bi se uočila ranjivost dosadašnjih finansijskih giganata. Vesti da je kineski kapital zainteresovan i da postepeno (kad god im je to dozvoljeno) ulazi u odabrane američke megakorporacije (3), da direktno i indirektno – preko svog deoničarskog uticaja u drugim firmama – pokušava da otkupi deonice najvećih međunarodnih rudnih kompanija ”Rio Tinto” i BXP, te da su od deset po tržišnoj vrednosti najvećih kompanija na svetu – tri kineske (4), ne bi trebalo da iznenadi pratioce međunarodnih zbivanja.

Uočljiv je rast kineskog uticaja u svetu uopšte, kao i razvoj političkih i ekonomskih odnosa sa zemljama sa kojima kineski odnosi ranije nisu bili najrazvijeniji. Kineska ulaganja u ekonomije drugih zemalja, posebno afričkih, konstantno rastu. Najčešće su to ulaganja u naftnu industriju i energetiku. Nije zanemarljiva ni kupovina kineskog oružja od strane Nigerije, Sudana ili Zimbabvea.

Aktivnija kineska diplomatija, koja u pozadini najverovatnije ima za cilj povećanje raspoloživih prirodnih energetskih i materijalnih potencijala i izvora, može se tumačiti kroz pružanje finansijske i razvojne pomoći koju NRK pruža većem broju zemalja, i to naizgled bez uslovljavanja. Iako SAD i Evropska unija imaju veoma aktivne programe pružanja pomoći nerazvijenim zemljama, efekat i rezultati te pomoći su precenjeni, a posebno je karakteristična njena uslovljenost poštovanjem predodređenih demokratskih političkih principa i zahteva za radikalno otvaranje i radikalnu liberalizaciju tržišta pomognutih zemalja. Uz to uslovljavanje, bitno je podvući da postoje razni mehanizmi povraćaja sredstava. Nezanemarljiv deo pružene pomoći ili odobrenih kredita, ponekad i preko 70 odsto sredstava, vraća se donatorima i finansijerima u vidu pružanja raznih “ konsultantskih usluga ” i kroz kupovinu opreme za realizaciju tih programa. Kupljena oprema se tokom eksploatacije održava lokalnim finansijskim sredstvima, ili novim kreditima.

S druge strane, NRK se, bar naizgled, ne meša u unutrašnju politiku zemalja primaoca i ne postavlja gore napomenute političko-ekonomske uslove za pružanje pomoći, koja za konkretne i praktične ciljeve ima uglavnom razvoj infrastrukture. Takva vrsta pomoći pruža rezultate koji su očevidni, kako za krajnje korisnike, tako i za lokalno stanovništvo, što dovodi do rasta kredibiliteta zemlje koja pruža pomoć i otvara ambicije i mogućnost za produbljivanje započete saradnje. Jedini zahtevi koje Kina jasno postavlja jesu poštovanje njenog suvereniteta nad tajvanskim ostrvom i da joj tranzit prirodnih resursa ne bude ugrožen. U ovom kontekstu treba spomenuti da je pod pritiskom sve veće konkurencije kineskih, ruskih, brazilskih i indijskih fondova, i suočen sa uzdržanošću nerazvijenijih zemalja da prihvate postavljene uslove za pružanje pomoći, Međunarodni monetarni fond uoči svoje reorganizacije prodao 10% svojih rezervi zlata od 92,5 milijardi USD (5), i planira smanjenje potrošnje za 13,5% u naredne tri godine.

Vojni aspekti kineske diplomatije

Učestalim združenim vojnim vežbama sa Rusijom i centralnoazijskim zemljama, c prijateljski nastrojenim Pakistanom, pa čak i sa Indijom sa kojom odnosi tradicionalno i nisu bili baš prijateljski, i slanjem 1.800 vojnika u 13 mirovnih misija Ujedinjenih nacija, Kina želi da sebe predstavi kao jednu veliku silu, otvorenu za međunarodnu saradnju i rešavanje nesporazuma mirnim putem. U poslednjih desetak godina, Kina je mirnim putem rešila 11 teritorijalnih sporova sa svojih šest suseda.

Međutim, Japan, Kina, kao i nepriznati Tajvan, još pretenduju na grupu malih ostrva zvanu Senkaku na japanskom, ili Diaoju na kineskom području. Okolina ovih ostrva, koja se nalaze 50 0 kilometara od ostrva Okinava i 140 kilometara od Taipea, bogata je prirodnim gasom i naftom. Tokom svoje prve posete premijera NRK Vena Đijabaoa Japanu u aprilu 2007. dogovoreno je proširenje ekonomskih odnosa dve zemlje i razmatrano pitanje vojne saradnje i mirovnih mehanizama za teritorijalne sporove između dveju zemalja u Kineskom istočnom moru. Dva meseca kasnije kineski ministar odbrane Čao Gangčuan je posetio Japan, prva takva poseta još od 1997. godine. U novembru 2007. usledila je i prva poseta jednog broda mornarice NRK – razarača Šenžen – jednoj japanskoj luci.

U okviru razvoja svojih vojnih potencijala Kina je demonstrirala između ostalog i sposobnost uništavanja veštačkih satelita. 11. januara 2007. Kina je izvela nenajavljen i uspešan eksperiment uništavanja dotrajalog meteorološkog satelita Feng-Jun (FY-1C) u orbiti na 865 km od zemlje, pomoću balističk e raket e srednjeg dometa čiji je razorni potencijal nepoznat. Ovo je prouzrokovalo negodovanje američkih (i izvesnih evropskih) vojnih i političkih krugova zbog toga što je ovaj eksperiment, navodno mogao da ugrozi njihove aktivne satelite. Međutim, ova reakcija nije sprečila SAD da izvedu sličan eksperiment nepunih četrnaest meseci kasnije nad Lokid Martinovim eksperimentalnim špijunskim satelitom L-21 (US193) koji je bio van kontrole, nešto više od godinu dana posle stavljanja u orbitu.

Ta vrsta protesta, kao i niz sličnih ili slično obojenih događaja počevši od bombardovanja kineske ambasade u Beogradu, antikineskog raspoloženja u zapadnim medijima zbog navodnog nepoštovanju ljudskih prava u Kini, incidenta oko prizemljenja američke špijunske letelice u blizini ostrva Hainan (pri čemu je jedan kineski pilot izgubio život), ali niz događaja sa suprotnom političkom konotacijom (nedavni pad nepalske monarhije i pobeda maoističkih pobunjenika, zabrana manifestacija i hapšenje demonstranata u brojnim azijskim zemljama tokom ovogodišnje „tibetanske pobune“), svedoče o gotovo svakodnevnim i permanentnim konfrontacijama između Kine i Zapada. Ovakvi, postojeći i potencijalni politički sukobi i tenzije objektivno skrivaju u sebi i mogućnost prerastanja u konfrontacije vojne prirode. O verovatnoći ove pretpostavke svakako je teško suditi, ali niz okolnosti, kao na primer obaveza koju su SAD preuzele na sebe da vojno podrže tajvanske vlasti, u slučaju kineskog vojnog napada, nažalost, ne govore u prilog političkim rešenjima postojećih problema. O ekonomskoj pozadini ove problematike svedoči i činjenica da zapadna sredstva javnog informisanja, uključujući i ona koja podržavaju “borce za poštovanje ljudskih prava u Kini”, naglo postanu „pozitivna“ i ublaže ili zaborave svoje kritike na račun Kine, kadgod njegove vlasti sa njom potpisuju velike finansijske ugovore, kao, recimo one o isporuci stotina putničkih aviona ili o izgradnji niza nuklearnih reaktora.

Rast vojne moći

O tome koliko ozbiljno SAD uzimaju u obzir mogućnost vojne konfrontacije sa Kinom, i da je smatraju kao vrhunsku vojnu pretnju, govori i činjenica da Američki zakon obavezuje Ministarstvo odbrane SAD da svake godine podnosi izveštaj Kongresu o trenutnoj i budućoj vojnoj strategiji NRK, uzimajući pritom u obzir vojno tehnološki razvoj kineske armije, kao i njene doktrine i operativne koncepte. Nekoliko citata kineskih izvora koji se navode u izveštaju “Vojna moć NRK” za 2008. godinu ( Annual Report to Congress - Military Power of the People' s Republic of China 2008) pružiće, istina samo delimičnu, sliku o tome kako SAD vide današnje kineske vojne i geopolitičke koncepte strategije i moći.

Kineska strategija se, između ostalog, zasniva na sledećim postavkama:

„ ...Odlučno i efektivno izvršavati sveti zadatak odbrane nacionalnog suvereniteta, jedinstva, teritorijalnog integriteta i bezbednosti... “

- Predsednik Hu Džintao

”Mirno posmatrati; obezbediti sopstveni položaj; staloženo se nositi sa međunarodnim problemima; skrivati sopstvene sposobnosti i kupovati vreme; ne isticati se; i nikada ne pretendovati na rukovodeću ulogu.“

- Deng Gziaoping

Uz te citate, mi možemo pridodati i sledeća dva:

”Kina neće nestati ako u budućem ratu bude žrtvovala ljude, ali Amerika, sasvim sigurno, hoće.“

- Kijao Liang i Vang Ksiangsui (u knjizi ”Ratovanje bez ograničenja)

!Moć potiče iz cevi oružja“

- Mao Cedung

Ciljevi modernizacije vojnih snaga i trendovi

„ Kina nastavlja sa realizacijom svoje strategije razvoja i modernizacije svoje odbrane u tri faze (...) Prvi korak je uspostavljanje solidne osnove do 2010, drugi, ostvarenje najvećeg napretka oko 2020, i treći, konačno postizanje strateškog cilja formiranja informatizovanih snaga i sposobnosti za dobijanje informatizovanih ratova do sredine 21. veka.“

•  Kineska nacionalna odbrana u 2006.

Ako se posmatraju trendovi modernizacije kineskih oružanih snaga, uočljivo je dugoročno stvaranje modernih integrisanih vojnih snaga , po uzoru na američki konc e p t koncentričnog ratovanja - sistem sistema. Kopnene, vazdušne, morske i svemirske snage činile bi vrhunske informatizovane tehnologije i tehnika, kao i besprekorno obučeno najobrazovanije ljudstvo, osposobljeno da njima upravlja. Cilj je sposobnost projekcije moći, paralisanje neprijateljskih snaga i njihovo uništavanje zajedničkim dejstvima, u opštim uslovima elektronskog ometanja, elektronskog nadzora i uz korišćenje izuzetno preciznog oružja.

U kontekstu prioriteta koji predstavlja ujedinjenje Tajvana s kontinentalnim delom zemlje, po potrebi i vojnim putem, veliki broj najsavremenijih kineskih oružanih kapaciteta fokusiran je ka Tajvanu. Krajem 2007. godine Kina je naspram tajvanskog ostrva imala raspoređeno nešto više od hiljadu balističkih raketa kratkog dometa. Taj arsenal se svake godine uvećava za stotinak novih raketa, sve savršenije tehnologije, veće preciznosti, dometa i nosivosti. Kako bi zabranila pristup eventualnim neprijateljskim pojačanjima, Kina takođe razvija i krstareće rakete, bazirane na tehnologiji balističkih raketa srednjeg dometa DF-21, i koje bi imale za glavni cilj uništavanje neprijateljskih nosača aviona na rastojanju od preko 1.500 kilometara.

Kina – svemirska sila

Uz već pomenutu sposobnost uništavanja zemaljskih veštačkih satelita, Kina je takođe dokazala sposobnost izvođenja kompleksnijih svemirskih manevra. U okviru svog trostepenog plana izviđanja Meseca, 24 oktobra 2007. godine, uspešno je lansirala satelit u lunarnu orbitu. Druga faza plana je upućivanje bespilotnog vozila na površinu Meseca 2012. godine, dok se treća i konačna faza plana se sastoji u upućivanju ljudske misije na Mesec do 2020. godine.

Izgradnja svemirskog kompleksa na ostrvu Hainan, planovi da se lansira 17 satelita u svemir tokom 2008. godine, kao i treća po redu nacionalna misija slanja ljudi u svemir – Šenzhou VII u oktobru 2008, te zamena svih stranih satelita domaćim do 2010, ukazuju da je kineski svemirski program jedan od važnijih simbola kinesko g nacionalnog ponosa.

Kineska mornarica

Posle suočavanja s teškoćama u razvoju modernijih podmornica – o čemu svedoči kupovina 12 ruskih podmornica tipa KILO (od kojih su dve trećine naoružane ne samo torpedima već i supersoničnim krstarećim raketama) - savladanih krajem devedesetih godina, uz, kako američki izvori pretpostavljaju, pomoć ruskih inženjerskih centara, NRK je započela serijsku proizvodnju savremenijih podmornica sa sofisticiranim digitalnim sonarskim sistemima (istovremeno praćenje do 12 ciljeva), krstarećim raketama dometa preko 200 kilometara, i još ne imenovanom novom generacijom domaćih torpeda čije karakteristike zapadni analitičari još uvek nagađaju.

Od 2004. do danas, prema zapadnim izvorima, NRK je proizvela 12 podmornica tipa 03 9 G1 SONG, dve tipa 0 39A, dve tipa 041 Y UAN, jednu tipa 093 SHANG , i posebno vredno pažnje, dve tipa 094 JIN sa po 12 interkontinentalnih balističkih raketa dometa 7.200 kilometara. One će, kada se posade budu uvežbale sa novom tehnologijom koja im je od nedavno na raspolaganju, predstavljaće više od običnog izazova potencijalnim suparničkim mornaricama.

U svakom američkom članku o kineskim podmornicama koji možete pronaći na internetu, analitičari će neizbežno spomenuti tehničku inferiornost kineskih podmornica u poređenju s američkim ili ruskim modelima. Međutim, interesantan je podatak da je 26. oktobra 2006. godine, jedna kineska podmornica tipa SONG neotkriveno isplovila na površinu, na devet kilometara od američkog nosača aviona CV-63 Kiti houk, u dometu njenih torpeda. (6)

Kineska mornarica je do sada retko mogla biti viđena na otvorenom moru, pošto Kina tradicionalno orijentiše svoju strategiju po principu obalske odbrane, i skoro ekskluzivno u tu svrhu koristi svoje podmorničke i površinske flote. Postepenom modernizacijom i uvođenjem savremenih razarača tipa ”Luhai” i ”Lužu”, kao i fregata tipa 054A i 059, sa savremenim protivavionskim raketama, predvidljiva je ekspanzija prisutnosti kineske mornarice i u dubokim vodama.

Što se tiče programa nosača aviona, u slučaju da se kinesko vojno rukovodstvo odluči da započne njihovu izgradnju, mala je verovatnoća da će oni biti završeni i u operativnoj upotrebi pre 2016. godine. Uz ogromne finansijske, tehnološke i vremenske zahteve koje postavlja izgradnja nosača aviona, kao i njihovo korišćenje, Kina još uvek ne raspolaže sa kvalitetno i kvantitativno adekvatnom pomorskom protivavionskom flotilom razarača, koja bi efikasno mogla da ih zaštiti od neprijateljskih vazdušnih napada, na otvorenom moru, daleko od kopna. Bivši sovjetski nedovršeni nosač aviona ”Varjag”, otkupljen od Ukrajine 1998. godine, bez motora i elektronike, kako bi navodno bio pretvoren u ploveći kazino u Makau, od 2002. godine se nalazi u brodogradilištu Dalijan u severnoj Kini i viđen je 200 5 . godine obojen u sivu boju Kineske mornarice. Ako konačno ”Varjag” zaista postane ploveći kazino posle šest godina opravki i rekonstrukcije, a ne prvi nosač aviona Kine, kako se spekuliše, nesumnjivo je da ga je kineska mornarica detaljno prostudirala i dobila nezanemarljivo znanje, koje bi mogla da koristi pri izradi sličnih brodova domaće proizvodnje. Kineski prvi nosači aviona će najverovatnije biti izrađeni u najnovijem i najvećem vojnom brodogradilištu ”Čangzing”. Izgradnja kompleksa ”Čangzing”, duž osam kilometara ostrva istočno od Šangaja, započeta je 2005. godine, i koštala 3,6 milijardi dolara. Do 2015. godine očekuje se da će kompleks biti najveći na svetu, s godišnjim kapacitetom proizvodnje od osam miliona tona, tj. polovinu trenutnog kapaciteta cele Kine.

Modernizacija borbene tehnike

Ove decenije NRK je uvela u upotrebu modele naoružanja koji kvalitativno višestruko prevazilaze kinesku raniju opremu i dostižu, ako je u nekim slučajevima i ne prevazilaze. Poslednji kineski tenk, Tip-99, proizveden u više od 500 primeraka od 2001. godine, u testovima je pokazao sposobnost da izdrži bez ozbiljnijih oštećenja sedam direktnih pogodaka 125 milimetarskog topa tenka T-72S, na rastojanju od 1.800 metara. Bacač raketa 400mm WS-2 ima neizjednačen domet od 200 km. Pored zadnjeg tipa lovca J-10, karakteristika sličnih evropskom borbenom avionu ”Tajfun”u, kineske aviokompanije ”Čengdu” i ”Šenjang” razvijaju tri konkurentna dizajna pete generacije lovaca J-XX, paralelno sa istraživanjima i domaćom proizvodnjom vektorisanih motora, novom generacijom raketa i digitalnih vizualnih indikatora.

Vojska NRK poslednjih godina eksperimentiše sa manjim autonomnim jedinicama heterogenog sastava i izuzetno komunikacijski povezanim, za razliku od prethodnog doba, kada su jedinice po sovjetskom modelu bile masovno opremljene jedinstvenim tipom naoružanja. To eksperimentisanje je, međutim, pokazalo ograničene rezultate zbog teškoća kineskih oficira da efikasno istovremeno komanduju različitim tipovima oruđa u njihovim jedinicama, pošto su školski specijalizovani za jedan tip sredstava.

Budućnost:

Ako se kao definicija supersile usvoji da je to država sa vodećom ulogom u međunarodnom ekonomskom, vojnom, političkom pa i kulturnom sistemu koja je sposobna da utiče na događaje i demonstrira i po potrebi primeni svoju moć na čitavoj planeti, Kina to za sada sigurno nije, barem ne na vojnom planu. Uzevši u obzir da je period hladnog rata između Sovjetskog Saveza i SAD prevaziđen i da ulazimo u period multipolarnosti i globalnog tržišta, na kome su države sve više međuzavisne, i mogu da opstanu samo kroz međusobnu ekonomsku saradnju, kroz uvažavanje i poštovanje nacionalnih interesa i kultura, možemo da se zapitamo da li Kina uopšte ima ambicije da dostigne status supersile i da dominira svetom, zašta nesumnjivo ima potencijal. Ili je, možda, Kina pronašla svoje mesto u dinamičnoj evoluciji sistema međunarodnih odnosa, i ide svojim sopstvenim putem? U tom slučaju realna je pretpostavka da ona jednostavno želi da zadrži i ojača svoju stabilnost, da nastavi svoj razvoj, i da odvrati druge sile sa neprijateljskim namerama. Iskustva koja je Kina u tom pogledu sticala tokom čitavog 19. i u prvoj polovini 20. veka svakako su veoma poučna. U svakom slučaju, rast kineske moći, ali i njene zavisnosti od energetske potrošnje, čini sve teže predvideti posledice geotaktičkih, odnosno ekonomskih i vojnih poteza bilo koga od partnera u velikoj međunarodnoj igri. Pritom ne treba zaboraviti ni Sun-Ceov savet koji je svakako prisutan u svesti svih Kineza: „Kad si slab, glumi da si jak, kad si spreman glumi nespremnog, kad si jak glumi da si slab . . .“

Fusnote:

1. Ukoliko realni BDP Kine i SAD-a nastave dosadašnji trend evolucije, trenutne procene ekonomista spominju 2025/30 kao period njihovog izjednačavanja.

2. 16. marta 2008, Bear S t earns potpisuje ugovor o spajanju razmenom akcija sa JP Morgan Chase (kome Američka federalna rezerva u tu svrhu obezbeđuje niskokamatni zajam). U prvobitnom ugovoru se akcije Bear S t earns vrednuju dva dolara. Krajem februara 2008, to jest dve nedelje ranije, njene akcije vredele su 93 dolara, a januara 2007 - 173 dolara. Pod pretnjom sudskog procesa akcionara Bear Stear ns -a protiv JP Morgan Chase-a, 24. marta potpisan je nov ugovor u kome se za navedene akcije nudi 10 umesto 2 USD. 29. marta, prodaja je prihvaćena.

3. Kineski suvereni fond je otkupio 9,4% akcija kompanije Black stone za oko tri milijardi američkih dolara, 10 % akcija Morgan Stanley -a za pet milijardi dolara i u najskorije vreme 1,6% francuske naftne kompanije Total z a 1,65 milijardi dolara. Kina takođe poseduje oko 405 milijardi dolara američkih obveznica.

4. Financial Times Global 500, 31. 03. 2008. – Petročajna (2), Čajna mobajl (5), Industrijska i Komercijalna banka Kine (7)

5. Od početka decenije, kao posledica rasta cene nafte i pada vrednosti američkog dolara, vrednost zlata je više nego utrostručena.

6. Michael Goldfarb: Red China & Red Lines. Weekly Standard, 12. 01. 2007.

 

 

??????? ?????? ??? ???? ? ???-? ??????? ????????? ????? ?????????, ???????? ??????? ?????????? ??????? 2025/30 ??? ?????? ??????? ?????????????.

16. ????? 2008, Bear S t earns ????????? ?????? ? ??????? ???????? ?????? ?? JP Morgan Chase (???? ???????? ????????? ??????? ? ?? ????? ?????????? ???????????? ?????). ? ?????????? ??????? ?? ?????? Bear S t earns ???????? ??? ??????. ?????? ???????? 2008, ?? ???? ??? ?????? ??????, ???? ?????? ??????? ?? 93 ??????, ? ??????? 2007 - 173 ??????. ??? ??????? ??????? ??????? ????????? Bear Stear ns -? ?????? JP Morgan Chase-?, 24. ????? ???????? ?? ??? ?????? ? ???? ?? ?? ???????? ?????? ???? 10 ?????? 2 ???. 29. ?????, ??????? ?? ??????????.

??????? ???????? ???? ?? ??????? 9,4% ?????? ????????? Black stone ?? ??? ??? ????????? ????????? ??????, 10 % ?????? Morgan Stanley -? ?? ??? ????????? ?????? ? ? ?????????? ????? 1,6% ????????? ?????? ????????? Total ? a 1,65 ????????? ??????. ???? ?????? ???????? ??? 405 ????????? ?????? ????????? ?????????.

Financial Times Global 500, 31. 03. 2008. – ?????????? (2), ????? ?????? (5), ???????????? ? ???????????? ????? ???? (7)

?? ??????? ????????, ??? ????????? ????? ???? ????? ? ???? ????????? ????????? ??????, ???????? ????? ?? ???? ???? ????????????.

Michael Goldfarb: Red China & Red Lines. Weekly Standard, 12. 01. 2007.

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM