Andrej Terekov

Posle Gruzije

Ruski predsednik Dmitri Medvedev naredio je prestanak vojnih operacija u Gruziji. Odluka je stigla u utorak, samo nekoliko sati posle oštrog upozorenja Vašingtona Moskvi da povuče svoje trupe iz rodne zemlje Josifa Visarionoviča Staljina. Hitne poruke Kremlju stižu još od prošlog vikenda od bezbroj zvaničnika Bušove administracije. Ipak, činilo se da ih Moskva ignoriše. Juče je Medvedev ponovo naglasio da je doneo odluku da se operacije zaustave zato što je „agresor kažnjen i pretrpeo je značajne gubitke. Njegove oružane snage su dezorganizovane.“ Većina Rusa, za razliku od većine zapadnih medija, vidi Gruziju kao agresora.

Diplomatski sukobi Zapada i Rusije oko nečega što se dogodilo u maloj neposlušnoj gruzijskoj regiji Južnoj Osetiji, osuđeni su na nastavak, uprkos preko potrebnoj obustavi neprijateljstava na terenu. Međunarodna zajednica zaslužuje da zna ko je naredio opštu ofanzivu sa raketnim udarima na stambene kvartove u Chinvaliju – administrativnom centru Južne Osetije – i zašto je napad pokrenut. Civilne žrtve (prema ruskim preliminarnim procenama približno dve hiljade ljudi poginulo je u Chinvaliju kao posledica napada gruzijskih trupa) stvaraju moralnu i zakonsku obavezu da se sprovede međunarodna istraga koja će proveriti tvrdnje Moskve o počinjenom genocidu u Južnoj Osetiji. Svakako će biti potrebno vreme da se prikupe dokazi i dostave da bi se formirao međunarodni stav. U međuvremenu mnogi se u Rusiji pitaju o potencijalnoj ulozi Amerike u kavkaskoj krizi.

Možemo samo da nagađamo da li Vašington nije ništa znao o nameri predsednika Gruzije Sakašvilija da silom uguši problem separatista u Chinvaliju. Vitalij Čurkin, ruski ambasador u UN, tvrdio je da je 127 savetnika iz Pentagona radilo u Gruziji i da su 7. avgusta, samo nekoliko sati pre gruzijskog napada na Chinvali, snage SAD i Gruzije završile veliku vojnu vežbu, nazvanu „Trenutni odgovor“. Moskva tvrdi da su Amerikanci obučavali i naoružavali svog gruzijskog saveznika. U intervjuu moskovskom časopisu Nezavisimaya Gazeta koji treba da izađe u sredu, Dmitri Rogozin, ruski ambasador u NATO-u, kaže da je američki predstavnik blokirao hitan sastanak Saveta Rusija-NATO koji je bio planiran za utorak. Rogozin veruje da Amerikanci jednostavno nisu hteli da čuju nezgodna pitanja vezana za umešanost Vašingtona u razvoj situacije u Gruziji i prisustvo evropskih saveznika . Diplomata je istakao da je sastanak trebalo da bude održan iza zatvorenih vrata, jer Rusija nije želela da ove informacije dospeju u javnost. Rogozin tvrdi da će Rusija i NATO pre ili kasnije organizovati takav sastanak o Južnoj Osetiji.

I zaista, čini se da Rusija gubi strpljenje sa američkom diplomatskom igrom. Prošle nedelje, američki ambasador u UN, Zalmaj Kalilzad objavio je detalje poverljivih diplomatskih razgovora između ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i državne sekretarke Kondolize Rajs. Kalilzad je pozvao svog ruskog kolegu Čurkina da prokomentariše navodnu izjavu Lavrova da predsednik Sakašvili „mora da ode“. Lavrov je juče uzvratio na konferenciji za štampu otkrivši da je dr. Rajs „pokušala da ga ubedi da izbegne reči kao što su genocid i etničko čišćenje u javnim nastupima Rusije povodom Sakašvilijeve akcije u Južnoj Osetiji“. Ona navodno nije mogla da odgovori na pitanje Lavrova zašto Moskva to ne treba da čini, kada je procena da postoje svedoci o broju žrtava Tbilisija u Južnoj Osetiji, uključujući i izveštaje novinara.

Vašington i Moskva nikada nisu previše verovali jedno drugom. Međutim ovo „curenje“ poverljivih informacija sa obe strane pokazuje da bi stvari mogle biti i gore. Ovakav nedostatak poverenja između Moskve i Vašingtona mogao bi imati negativne bilateralne – ako ne i globalne – posledice u trenutku kada obe sile treba da obuzdaju navodne nuklearne aspiracije Irana i da održe stratešku stabilnost START sporazumom koji ističe naredne godine.

U ovakvim okolnostima Moskva i Vašington bi mogli da preduzmu izvesne mere izgradnje međusobnog poverenja. Iako je sasvim jasno da je Rusija nezadovoljna predsednikom Sakašvilijem, ne čini se da je previše željna da obori gruzijsku vladu – a ukoliko bi do toga došlo, to bi dovelo do povećanja komplikacija ionako zategnutih odnosa Rusije i Zapada. Svakako je na narodu Gruzije da odluči ko će ih voditi.

Ni Rusija nije bezgrešna, ali Vašington bi u najmanju ruku mogao da pruži objektivnu javnu ocenu tragedije u Chinvaliju. Takva ocena mogla bi biti deo budućeg nacrta rezolucije UN o Južnoj Osetiji.

(Autor je dopisnik moskovskog časopisa Nezavisimaya Gazeta (Independent Daily))

(12.08.2008. The National Interest)