Dragan Milosavljević

Neuspešan lov na Štiglica

Danas je kod nas vrlo „in“ udvaranje sledbenicima Džefri Saksa, koji žare i pale u rasprodaji ekonomija poraženog komunizma i do guše zaduženog Trećeg sveta koji grca u bedi i sidi.

Gospodin Ivan Janković izabrao je baš taj put kako bi ponudio svoja saznanja i viđenja o prednostima sirove i surove tržišne logike i prakse. On, reklo bi se, zagovara gvozdenu logiku u prodaji šećerane za tri evra, željezare za malo dolarskog keša, s tim da je njen dug od preko milijardu dolara ostavljen za otplatu polugladnom narodu. Tu je i rasprodaja resursa voda na sumnjivim tenderima, koje kontrolišu Miloševićevi tajkuni, i da ne nabrajam dalje bisere ovdašnje tranzicije.

Sve je, naime, moralo biti baš tako, prema „zakonima tržišta“. Isto tako, guranje u stečaj zdravih profitabilnih firmi da bi bile prodate za prljav novac koji u tim transakcijama stiče legalnost. Naš novac u džepovima srpskih tajkuna kojima su upravo sankcije, da li je to slučajno, pomogle da nas besomučno pokradu, a državu pretvore u leglo kriminala i opustošenih institucija. Ostalo su dovršili „tomahavci“ navodnih boraca za ljudska prava.

Nuto pameti, nuto sposobnosti mlađanih insajdera, derikoža, koji su ispekli zanate na otimačini prirodnih resursa, od Rusije do Argentine i Srbije, a pomažu da 200 porodica drži pod svojom kontrolom 48 odsto svetskog dohotka.

Janković se ustremio na nobelovca iz ekonomije, Džozefa Štiglica, izričući o ovom hrabrom kritičaru ljudožderske prakse, nesputanog liberalnog kapitalizma, gomilu potcenjivačkih uvreda. Uključujući tu i podsmevanje Štiglicovom rušenju opasne fame o navodnoj „nevidljivoj ruci tržišta“, koja poput božje arbitraže harmonizuje odnose između nejednakih.

Gotovo je komičan primer Kine, koju Janković nudi u prilog svojim tvrdnjama o prednostima odsustva državne regulative u ekonomiji, iz prostog razloga što je u ovoj zemlji politički okvir oko globalističkih procesa brižljivo selektovanih, ipak, ostao nepromenjen. Komunizam, jednopartizam, intervencija države u svim bitnim sferama. Streljanja po potrebi za svaku veću krađu. Komunokapitalizam, par ekselans!

Od tog komunističkog modela na Zapadu imaju noćne košmare, a njegovi se žitelji, zbog sve prisutnije recesije i otpuštanja, bore za japansko produženje radnog vremena, bez godišnjeg odmora. U bivšem lageru, pak, jedan od najbitnijih ljudi češke tranzicije - Vaclav Klaus žali se da je EU u „procesu političke globalizacije, kroz predlog jednog ustava za sve članice, projektovana kao zajednica neravnopravnih. Malim državama oduzima potpuno suverenitet i briše samobitnost“, tvrdi Klaus.

Nije ni čudo da Francuzi, koji su starom kontinentu ponudili tolika blaga iz svoje nacionalne riznice, oklevaju da taj dokument, koji ide u prilog anglosaksonskom projektu „melting pota“, usvoje. Upravo zbog opreznosti prema „preporukama“ globalizatora.

Spomenimo, najzad, da je Slovenija najuspešnija država tranzicije jer je odbacila Saksove metode i recepte monetarnih institucija. One koje su sahranile ekonomiju Argentine. To su tako notorne stvari da je prosto nedolično podsećati pretencioznog krtitičara Štiglica na njih. Jer, ne radi se o osporavanju neumitnosti procesa nazvanog globalizacija, već o „pravu na izbor unutar njega, u izgradnji odgovarajućeg modela u tom okviru“.

To podrazumeva pravo na izbor u kome će biti amortizovani najgori porivi ljudske sebičnosti oličene u politici dominirajućih zemalja, vlasnika najnaprednijih tehnologija i vojne nadmoći, a očuvane u najvećoj mogućoj meri tekovine demokratije. Od sindikalnih potreba i održanja nekomercijalne kulture, njenih vrhunskih dometa, do socijalne brige.

Čemu, dakle, taj žar gospodina Jankovića u ustremljivanju na nobelovca, njegovo naginjanje u tor „levičarskih populista"? Zato što brine o budućnosti pretežnog dela svetske populacije. Od javnosti pokušavate da prikrijete golotinju jednog imperijalnog kako ekonomskog, tako i političkog projekta.

A ovaj ide pod ruku sa Vatikanom, njegovim bankarima, koji još obrću kapital preklanih, kao što i švajcarske banke ne vraćaju naslednicima milijarde dolara Jevreja, begunaca odbijenih sa švajcarskih granica pravo u ruke nacista. Oduvani su sa graničnih karaula zemlje sefova, satova i čokolade. Bilo ih je preko 50.000. Svi su oni odreda Švajcarskoj poverili svoj ogromni kapital. Probijanjem do njenih granica, kroz sva iskušenja okupirane Evrope, pomislili su da je spas nadomak ruke. Avaj, kakva zabluda! Izručeni su progoniteljima i propušteni u vidu dima kroz odžake Aušvica i Treblinke. Da se to izručenje Ajhmanovoj mašineriji smrti ne zove slučajno genocid iz najnižih pobuda? Gori i od nacionalističke, pa čak i rasne ostrašćenosti!

Bio sam izveštač iz Ženeve u Palati nacija l994. kada je Svetski jevrejski kongres pokrenuo tu aferu. Švajcarska je tokom celog rata, potvrđeno je iz ove institucije, proizvodila lako oružje za Hitlera, čuvala opljačkana bogatstva poharane Evrope na računima nacista, a zatim, posle njihovog poraza, ugostila evropsko krilo organizacije OUN. Odbijajući, istovremeno, da postane članica svetske organizacije.

Da li ste razmišljali o tome, gospodine Jankoviću, da ta Amerika, koju tako kritikuju „levi populisti“, jeste zapravo pogrešna meta jer se u toj ljušturi države-super sile, koja navodno brani svoje državne interese na svakoj tački globusa, zapravo krije nadnacionalni korporacijski oktopod? Njegova prva žrtva je upravo domaćin, američki narod. Njemu je prvom nametnuto društvo isključivo potrošačkih kriterijuma, podmetnuta potkultura koka-kole i hamburgera i klanica u beskrajnim TV serijama. Ubrizgana je u mozgove nešto našminkana, ali u suštini gebelsovska propaganda u informisanju, o „opravdanosti preventivnog rata“.

Najpre je njima ubačena plastična kartica u džep umesto keša koji obrću banke. Zagarantovan život na lizing. Kad ga otplatite, onda je taj život samo vaš. Tamo negde na korak ispred rake.

Taj električni zec, za kojim do izdisaja jure svi koji nisu shvatili svrhu i mehanizam utrke za nedostižnim, najskupljim, kao surogata za sreću u svojoj najbrutalnijoj verziji pripušten je i na ove prostore. Ulaznice na stadionu naplaćuju grlati promoteri ovakvog sadržaja koji pljuju na sva dosadašnja civilizacijska dostignuća, međunarodno pravo, kulturne baštine.

Pročitajte nešto o prvom milionu dolara porodice Kenedi kroz ilegalno dilovanje viskija. O tome da je sve posle tog miliona čisto i poželjno, govorio je na svome inauguralnom nastupu ministar policije, niko drugi nego Titov, Slobin i Đinđićev novokapitalistički liberal, gospodin „Lutra“ Mihajlović.

Vama smeta, gospodine Jankoviću, tek jedan usamljeni glas koji odudara u horu zagovornika uništenja svih tekovina socijaldemokratije, istinske demokratije, valjanog istinitog informisanja koje je definitivno sahranjeno i na Zapadu.

Naravno, sve je bolje upakovano nego što je to bilo u „bibliji“ Mein Kampf , ali suština je poredak koji je najgora moguća kombinacija fašizma i komunizma u podizanju globalnog lagera u kome rad i samo rad i pokornost oslobađa od previše razmišljanja. Nemojte mi reći da u novoj varijanti stare ideje nema rasizma jer ga upravo mi ovde osećamo kroz isporuke ucena i uslova da bismo bili pušteni u tu novu civilizaciju pažljivo konstruisane lestvice. Pred nama je budućnost naroda u varijanti modernog roblja.

Gospodine, građanski ratovi i diktature, koje spominjete kao autohtone procese, upravo su inicirani i podstaknuti iz svetskih centara moći. Za Vašu informaciju, u Ruandi su američki plaćenici početkom devedesetih prošlog veka ubistvom predsednika Habarimane i ubacivanjem terorista iz susedne Ugande, po modelu OVK, inicirali opšti međusobni pokolj tamošnjih Srba i Hrvata - Tutsija i Hutua. Rezultat: u neobjavljenom ratu SAD i Britanije u Francuskoj, pokrovitelju režima u centralnoj Africi, Pariz je izgubio u korist Vašingtona i Londona uticaj u Ruandi, Burundiju, Zairu, Kongu i većem delu Obale Slonovače.

To vam kažem kao očevidac gomile pučeva u Africi koji su poslužili kao prvi poligon lanca „ružičastih revolucija“, sve u ime ljudskih prava i demokratije. Na plaži Monrovije u Liberiji bio sam svedok streljanja cele vlade prethodno ubijenog predsednika Tolberta, decenijama odanog Vašingtonu.

Masakrirao ga je američki plaćenik, narednik Samjuel Do. Doa je potom, par godina kasnije, prepustio gomili na linč novi američki plaćenik Čarls Tejlor, poslan pravo iz Alkatraza. On je morao da po obavljenom poslu iniciranja građanskog rata i otvaranja tržnice za prodaju oružja, na koju su stigle i naše isporuke, ode u izgnanstvo u Nigeriju. Kao što bi se moglo zaključiti, fenomen Legije nije ovdašnji patent, već davna praksa Cije i srodnih organizacija.

U „događanju naroda“, od Balkana do oboda Rusije, pukovnici Cije podučavaju podmladak „plišanim metodama“ obaranja vlasti, uz instaliranje pripremljenih liderskih likova, a korporacije finansiraju potkupljivanje inteligencije i političara preletača da bi se dobilo ono željeno ruho koje je potrebno uglu kamera CNN-a.

Pred njima plaču samo majke „dobrih momaka“, onih koji su pod okriljem Alijanse. Pa makar i bili teroristi OVK, recimo. I to je globalizacija! Ovih dana Glas Amerike je preneo iz SAD poruku eksperata da „rastakanje bivše Jugoslavije nije još završeno“. Ali, to parčanje, vele, nema značaja „jer ć e svi delići ući u EU“.

Zaista vispreno, samo da sačekamo da Španija ponudi Baskiji državu, Italija se podeli na sever i jug, Britanija na Vels, Škotsku, a britanski deo Irske se priključi matici, što bi na ostrvu bilo shvaćeno kao smak sveta. Da, najzad, Francuska odgurne Korziku i tako svi oni u EU slede model usitanjavanja, koji su nam nametnuli. Naprotiv, oni se ujedinjuju.

Vi Štiglicu spočitavate „kletve tržišta i moralne propovedi“, preporučujete mu da bude „biskup ili kardinal“, a ne ekonomista, podsmevate se njegovoj knjizi u kojoj tvrdi da je MMF kolovođa „tržišnog fundamentalizma“.

Vlada Gane prihvatila je ovih dana uslov da britanska vlada i kruna ponovo preuzmu sve ingerencije u ovoj svojoj bivšoj   koloniji. Od ekonomije do pollitike. Da predsednik i parlament budu samo ikebana ne bi li   MMF i Svetska banka Gani odobrili kredit. Nemate li utisak da smo upravo na tom putu u komunikaciji sa Solanom i ostalim ekspertima, a sa dugom od l4 milijardi dolara? Koji nam vezuje ruke i noge!

Smatrate li da Srbiji treba Pedi Ešdaun u liku gospodina Montgomerija, koji se u poslednje vreme nešto često pojavljuje u ulozi kolumniste? Ovaj posrednik u prodaji smederevske željezare preporučuje se kao „all raund“ stručnjak za sve probleme i pitanja - Od Beograda do Moskve. U jednom tekstu već smenjuje Putina.

Kada već Štiglica optužujete za „ notorne besmislice“, ponavljam, reč je o ekonomisti nobelovcu, koji verovatno imponuje onim državama koje se bore za vrednosti društva blagostanja svih građana, a ne samo porodica oligarha, znači li to da vam imponuje ovaj vid tranzicije?

U američkoj policiji potencijalnim žrtvama silovanja savetuju: “Nemojte se odupirati, već pokušajte da uživate“. Inače, ode glava. Ima nas, međutim, koji se ne odmičemo od zida, čuvajući netaknut donji deo leđa. Ne odričemo pravo na zdrav razum, čak ni nepismenom čoveku. Ili je svrha ovakvih napisa, kakav je Vaš,   da se nastavi lobotomija budućih trudbenika multinacionale? Skalpel je u rukama odabranih i samoproklamovanih „spin doktora“ globalizacije.

Da li ste zaista jedan od zagovornika sofisticirane hajdučije otimanja suvereniteta i resursa, kao u Iraku, recimo, neograničenih prava velikih u odnosu na male? Onih koji su na listi prosvećenja „milosrdnog anđela“? Voleo bih da pročitam Vaš odgovor, ali vodite računa. Ja nisam nobelovac. Na meni nećete zaraditi nijedan poen.

U međuvremenu, dok eventualno oštrite pero, pročitajte knjigu Kuda ide globalizacija u izdanju kuće „Filip Višnjić“, koju je napisao profesor, sociolog u Institutu društvenih nauka Zoran Vidojević. U izjavi za postprazničnu Politiku on kaže: „Masovno nezadovoljstvo postojećim stanjem sve više narasta, kao i razočaranje ostvarenim promenama. U Srbiji je 60 odsto stanovništva siromašno, a oko 20 odsto ekstremno siromašno. Više od polovine strepi od gubitka posla. Višak zaposlenih», kaže profesor Vidojević, «pravi se u postojećoj privatizaciji bez stvarnog socijalnog dijaloga i sporazuma“.

U pitanju je sedmogodišnji temeljan rad prof. Vidojevića o stvarnim dometima globalizacije. Na promociji, kojoj su ovih dana prisustvovali i jedan od recenzenata, profesor, sociolog, gospodin Pečujlić, prof. Svetislav Stojanović, istoričar Đuretić i ekonomista, takodje recenzent, Vladislav Kovačević, ciframa je ilustrovan bilans dosadašnje lopovske tranzicije.

Izrečene su ocene i i prezentirani egzaktni pokazatelji, potpuno suprotni pretencioznom napadu na nobelovca. Vi se, naime, u svojim tvrdnjama o postignutoj blagodeti za sve oslanjate na „kadiju koji sudi i tuži istovremeno“, na Svetsku banku. To smo već, kao uterivanje istine od jednog centra istine, imali u komunizmu. Proklete stare navike! Uostalom, evo šta na temu globalizacije kaže dr Ivica Stojanović, docent na Fakultetu za poslovne studije Megatrend:

„Metodološki je pogrešno porediti konkretni model razvoja sa procesom globalizacije. Globalizacija nije model, već proces koji su nametnuli najbogatiji radi ostvarenja svojih ciljeva i njima globalizacija daje dobre rezultate“.

On podseća da su l997. SAD uništile super uspešan azijski model državnog intrevencionizma u kapitalizmu, inače negovan i u „ekonomijama tigrovima“ i nametnule svoj interes, uz tvrdnju da je njihov model „zakonitost u svetskoj privredi i da daje bolje rezultate“.

" Americi", zaključuje dr Stojanović, „odgovara globalizacija na tuđem terenu". U sopstvenoj privredi primenjuje dosta mera državnog intervencionizma. Dakle, izazivajući krizu u Aziji l997, SAD su istisnule svoje saveznike, Japan i Evropsku uniju, iz regiona jugoistočne i istočne Azije i prikočile njihov ekonomski rast. Uz istovremeno opkoljavanje Rusije, pretvaranje Balkana u grozd banana država.

Zaista, probajte da obarate domaće vrapce, nobelovac Štiglic suviše je sofisticirana meta za Vaše argumente.

Pristigle reakcije

Postovano urednistvo,
Procitao sam tekst "Neuspesan lov na Stiglica" autora Dragana
Milosavljevica. Tekst je odlican, a i meni je drago sto autor u odbrani
Stiglica koristi i citate iz mojih radova. U tom smislu, obavestavam Vas da
je nedavno iz stampe izasla moja knjiga - udzbenik, "Medunarodni ekonomski
odnosi" U trecini knjige analiziram aktuelne medunarodne ekonomske odnose
naslanjajuci se na Stiglica. Knjigu je objavio "Megatrend"
Sa zeljom da uspostavimo cvrscu saradnju srdacno vas pozdravljam.
prof. dr Ivica Stojanovic.

P.S. 6. juna 2005. u 19 casova, na tribini Doma kulture Studentski grad o
knjizi ce govoriti prof. dr Oskar Kovac, Borka Vucic i eventualno prof. dr
Durica Acin.