Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KULTURNA POLITIKA

Kulturna politika

 

 

Nebojša Bradić

Država ne sme da ugrožava pravo na informisanje

Egzit ili Guča ?

Bemus i Bitef

Čini se da je vaš odgovor pogrešno protumačen. Možda bi bilo dobro da objasnite šta ste zapravo mislili?

Oni su me pitali Egzit ili Guča, a ja sam precizno rekao – radije Bitef i Bemus. Iza toga stoji jedno uverenje da raznovrsnost u kulturi Srbije jeste u tome da ima i Egzit i Guču, ali da će prioriteti Ministarstva biti podržavanje kreativnih manifestacija i stvaralaštvo vrhunskih umetnika. Što se tiče uspešnih manifestacija kao što su Egzit i Guča, a koje spadaju u kulturni turizam, kulturnu industriju i muzičku zabavu, i one će imati podršku Ministarstva ali u meri koja će biti dovoljna kompenzacija onome što će sami zaraditi.

Šta vam govore ovako burne reakcije na ovu vašu izjavu?

Voleo bih da verujem da govore o visokoj osetljivosti i zabrinutosti za kulturne sadržaje, a siguran sam da govore o animozitetima u odnosu na vlast. Tranzicija je kod nas napravila velike ekonomske razlike među ljudima kojima se nude zavodljivi sadržaji koji u suštini nisu razvojno podsticajni a često ni kulturni. Želimo da damo podršku i pomognemo redefinisanje onih manifestacija koje su obeležile neko vreme ali su u brzom hodu sadašnjice izgubile svoju misiju. Na primer, Zaječarska gitarijada, koja ima dugu tradiciju i koja je u jednom trenutku ostala zaglavljena u vremenu, treba da dobije novu formu u čemu bi joj iskustvo Egzita moglo pomoći. Egzit je odličan primer kako se ozbiljno organizuje nešto što je muzička zabava i uspešan posao. Velika Britanija, na primer, razvija svoju kulturnu industriju, na njoj zarađuje više nego na „teškoj” industriji i u njoj zapošljava gotovo milion ljudi. Ako su Egzit i Guča prekursori takvog razvoja, to ćemo svakako podržati. Dakle, nećemo ići u „seču” manifestacija i ukidanje budžeta ali moramo zajedno da se ponašamo racionalno, da uspostavimo i uvremenimo strategiju i dinamiku, i uskladimo realne mogućnosti sa očekivanjima.

Započeli ste mandat najavom reformi u medijskom sektoru, o čemu je govorio i predsednik Tadić u izbornoj noći. Izgleda da su mediji prioritet ove vlasti. Čemu da zahvalimo za takav tretman?

Verovatno najviše tome što su mediji prioritet vremena u kojem živimo. Pre pet godina doneti su zakoni o javnom informisanju, o radiodifuziji, o dostupnosti informacija i zakon o oglašavanju. Praksa je pokazala da njihov sadržaj i primena izazivaju kontroverzne reakcije. Iako su naši zakoni liberalni i slični evropskim, mi smo zemlja u tranziciji, promene su stalne i burne i zahtevaju pomno praćenje i zakonodavstva i medija. Iako je privatizacija medija u toku, njihova nezavisnost još uvek nije uspostavljena. Razlozi koji doprinose tome zahtevaju ozbiljnu analizu i mi ćemo je obaviti. Najpre ćemo inicirati uspostavljanje zakonskog okvira koji bi efikasnije štitio prava žrtava, prava manjina i sankcionisao govor mržnje. Pri tome ćemo brižljivo čuvati individualnost, kreativnost i promovisati slobodu izražavanja. Veoma je važno da Javni servis koji, čini se, okuplja najviše profesionalaca, razvija svoju nezavisnost. Novi medijski zakoni, uz adekvatan ekspertski pristup i javnu raspravu, treba da kvalitetno i funkcionalno promene našu medijsku scenu.

Da li mislite da su privatni mediji nezavisni od uticaja vlasti?

Ne, nisu, što je donekle i razumljivo. Ali, država ne sme da bude neko ko ugrožava pravo na informisanje i ko apsolutno definiše kako će izgledati mediji. Verujem da će uticaj države slabiti proporcionalno jačanju i poštovanju pravila profesije i odgovornosti i onih koji donose zakone i onih na koje se zakoni odnose. Sve ovo ukazuje da način na koji je država do sada učestvovala i učestvuje treba da se menja u vremenu koje dolazi.

U kojoj je fazi izrada zakona o informisanju?

Za sada u pripremnoj. U ovom trenutku imamo plan za naredni period, obavićemo razgovore sa ekspertima oko standarda koje treba poštovati. Posle usklađivanja principa, ići će se na široku javnu raspravu, a tek onda će zakon ići u skupštinsku proceduru.

Govorite o standardima u medijima. Možete li da navedete neki medij koji zadovoljava te standarde?

Standarde uspostavljaju urednici i novinari a ne ministar. Ja rado čitam „Njujork tajms”, zbog redakcijskih uvodnika, jer to stvara dobru platformu za razmišljanje. Ako jedan takav tekst dođe u javnost i izazove određene reakcije, čak i kontroverzne, to pokreće radoznalost, ponekad sumnju, ljudi se bude i počinju da misle, brinu i pripremaju za promenu. Volim tu vrstu medija koji izveštavaju problemski i analitički, a ne senzacionalistički. Kad govorimo o standardima, „Politika” je na dobrom tragu, bila i ostala, a „Politikin zabavnik” ih, u mom slučaju, uvek ispunjava.

Govoreći o reformama u medijima rekli ste da generacije koje dolaze treba da vide što bolju sliku našeg vremena. Posao novinara nije da ulepšavaju sliku današnjice.

Naravno da nije. Ja sam govorio o tome da mediji imaju veliku odgovornost kakvu vrstu informacije selektiraju. Kada govorimo o tome šta mediji treba da prikazuju, postoje teme koje su važne za život i razvoj mladih ljudi i zaslužuju da ih i vlasti i mediji odgovorno promovišu. Svakako mnogo više od onih vesti koje osim što šokiraju i privlače mlade čitaoce a time i podižu tiraž, nanose nemerljivu štetu i njihovom odrastanju.

Najavili ste transformaciju i privatizaciju medija i u tom kontekstu da će oni dobiti drugu namenu. Koju?

Ako govorimo o transformaciji medija sa državnim kapitalom mislim da treba voditi računa da po Zakonu o javnom informisanju država ne može biti osnivač i vlasnik medija, izuzev javnog servisa.

Zašto?

Zato što je to jedan od standarda Evropske zajednice i preporuka Saveta Evrope koje treba ispoštovati.

Ali u EU su postojali i sada postoje mediji koji su delom u vlasništvu države. Francuski „Mond”, slovenačko „Delo”, pa u Hrvatskoj, koja je kandidat za EU, „Vjesnik”, da ne nabrajam dalje.

Kada se demokratija, ekonomija i kultura Srbije približe Francuskoj, onda ćemo možda i napraviti nešto poput francuskog „Monda”. Do tada bih se držao jasnih i dobro omeđenih modela poput onog koje sledi englesko novinarstvo.

„Mond” je pokrenula francuska država, odnosno general De Gol da pomogne posleratni preporod Francuske. Taj list je postao sinonim za profesionalno novinarstvo, a dobar deo državnog kapitala je prepušten novinarima. Može li Srbija da preuzme takva iskustva?

Naravno da može, kada novinarstvo bude dovoljno spremno i zrelo za to, baš kao i sama Srbija. Do tada treba pažljivo raditi na transformisanju medija i stalno težiti ravnoteži između slobode izražavanja kojoj teži profesija i opšteg interesa koji štiti državu, sve dotle dok je to njoj neophodno da bi se uspešno razvijala.

Ne mislite li da bi zbog generacija koje dolaze, o kojima govorite, bilo dobro da jedna od najstarijih srpskih institucija, list koji traje 104 godine trebalo na neki način da ostane nacionalno dobro?

Zbog svega što ste rekli, „Politika” jeste novinarski brend. To nisu „listopadne” novine, koje rastu i razvijaju se u slučaju „predizbornih kiša” ili iz nekih drugih sumnjivih izvora. Sličan stav o nacionalnom dobru ima i Ministarstvo za kulturu, jer kultura ne postoji od juče, i naša briga o kulturnim dobrima, pa i o „Politici”, briga je o očuvanju tradicije, baštine, nasleđa.

Predsednik Tadić je pre nekoliko dana u jednom intervjuu rekao da su nam potrebni, citiram, dobri i pametni vlasnici medija. Kako mislite to da regulišete zakonom?

Pametne i dobre ne možete regulisati zakonom, ali ih zato možete pronaći, upotrebiti i negovati da traju. I profesiji i državi.

Kada će biti usvojen opšti, „krovni” zakon o kulturi?

Zakonski tekst je već definisan i pitanje je samo kada će ući u proceduru. Verujem da će taj važni zakon uskoro biti usvojen. Na taj način stvorila bi se jedna dobra osnova da se krene u transformaciju kulture. Taj zakon utvrđuje opšti interes u kulturi i, između ostalog, podrobnije reguliše pitanja privatizacije u kulturi i ograničenja, odnosno zabrane privatizacije određenih kategorija javnih ustanova kulture.

Do kada očekujete da bude donet?

Do kraja godine.

Kako ćete regulisati brigu o spomenicima kulture na Kometu? Pre nekoliko dana je zatrpana pravoslavna crkva u Đakovici i na tom mestu je izgrađen park.

Ponekad je potreban mali zaokret da bi se krenulo napred. Neposredno posle događaja u Đakovici, u poseti našem Ministarstvu bio je vladika raško-prizrenski Artemije, i razgovarali smo o tom slučaju. O njemu treba na pravi način informisati međunarodnu javnost, jer se čini da oni nisu dobro informisani. Ovaj susret je rezultirao uspešnim dogovorom sa ministrom vera i ministrom za Kosovo i Metohiju, da zajedno pristupimo problemu zaštite naših manastira i spomenika na Kosovu.

Svojevremeno ste kritikovali DOS - ovu vlast jer je za kulturu izdvajala manji procenat nacionalnog dohotka nego u vreme Nade Popović - Perišić. Hoćete li tražiti da se taj procenat sada poveća?

Nada Popović-Perišić je bila dobar ministar kulture u jednom teškom vremenu, i voleo bih da je sledim – ne samo u povećanju procenta u budžetu za kulturu.

 

 
 
Copyright by NSPM