Vojislav Koštunica

Amerika, EU i naši tajkuni, to je „srpska“ superpartija

Bivši premijer i lider DSS-a Vojislav Kostunica - u intervjuu Glasu - tvrdi da sa Vojislavom Šešeljom nije dogovarao da bude premijer u zajedničkoj vladi. Čak naglašava: „Moj prvi razgovor o toj temi sa SRS bio je posle izbora sa Tomislavom Nikolićem“.

Da li vas je, i čime, iznenadilo hapšenje i višegodišnje skrivanje Radovana Karadžića u Beogradu, ispred nosa i MUP-a i BIA, i svih haških i drugih lovaca na „haške Srbe“?

- Radovan Karadžić je bio prvi predsednik i osnivač Republike Srpske i njegova istorijska uloga će dugo biti predmet istorijskih izučavanja, tako da se ovde ne radi samo o pitanju haške optužnice. Celokupna javnost sa velikom pažnjom prati ovaj događaj, što ukazuje na važnost i postojanje dubljeg smisla cele stvari. S jedne strane, postoji opravdano interesovanje javnosti za sve detalje njegovog skrivanja, odnosno javnog pojavljivanja pod drugim identitetom. S druge strane, otvaraju su i mnoga krupna pitanja koja zadiru u šire državne i nacionalne interese Srbije.

Oli Ren je povodom Karadžićevog hapšenja izgovorio ono što mnogi u Briselu i Vašingtonu misle: evo opet rezultata - čim se Srbi pritisnu. S obzirom na to da je tvorac RS uhapšen samo koji dan posle formiranja Cvetkovićeve vlade - a da ima indicija da su zapadne tajne službe Karadžića „locirale“ još pre mesec ili dva, za mandata vaše tehničke vlade - treba li Renovo zadovoljstvo i te okolnosti shvatiti kao dokaz da ste vi i vaša vlada znali da je Karadžić u Beogradu, ali da ste bili „nekooperativni“?

- Smatram da moramo ozbiljno da se zamislimo šta znači to kada od najuticajnijih zapadnih država čujemo kako Srbija pod pritiskom obavlja tražene poslove. U isto vreme je Haški sud utvrdio da su ratni zločinci Ramuš Haradinaj i Naser Orić nevini, što zapravo znači da se Srbi mogu nekažnjeno ubijati. Još posle oslobađajuće presude Haradinaju moj predlog je bio da Vlada Srbije pokrene pitanje dalje legitimnosti Haškog suda. Imali smo više nego dovoljno argumenata da kao država kažemo: mi jesmo za poštovanje međunarodnog prava, ali moramo sada da vidimo da li je oslobađanje Haradinaja i Orića poštovanje prava i elementarne pravde ili je reč o novom zločinu nad nevinim žrtvama. Ne može se od Srbije tražiti da Srbe šalje u Hag, dok Haški tribunal u tom trenutku proglašava nevinim one koji su nedvosmisleno počinili ratne zločine nad Srbima. Tu onda nije reč o poštovanju međunarodnog prava, već o golom diktatu. Jednostavno, i država Srbija mora da ima neka svoja prava kada je reč o ispunjavanju međunarodnih obaveza prema Haškom tribunalu.

Nezaobilazni Vladan Batić tvrdi da je BIA imala operativne podatke da se Karadžić dugo skrivao u Srbiji i zato je, javno, zatražio krivičnu odgovornost za vas i doskorašnjeg šefa BIA Radeta Bulatovića. Da li je BIA, bar po izveštajima koje ste vi dobijali, zaista znala?

- Uveren sam da je BIA tokom mandata prethodne dve vlade radila u najboljem interesu Srbije, da je obavljala svoje zakonom utvrđene dužnosti i da nije prekoračivala ili kršila zakon. Čuju se različite kritike, što je i očekivano imajući u vidu važnost ovih događaja.

Ima li vaše upozorenje da se Karadžićevo hapšenje i iz nove vladajuće koalicije u Beogradu i na Zapadu predstavlja kao „veliki uspeh i napredak u momentu kada EU i SAD vrše snažan pritisak da Srbija prizna nezavisnost Kosova“, i neki za vas i DSS dublji smisao?

- Srbija je propustila važnu priliku da posle 17. februara i proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova pod pokroviteljstvom SAD i EU, a potom i priznanja ove tvorevine od najznačajnih zapadnih država, otvori ozbiljan dijalog sa EU o nekoliko suštinskih pitanja, uključujući i saradnju sa Haškim tribunalom, od kojih zavisi naša budućnost. Zbog te nespremnosti da stavimo otvoreno na sto ozbiljne probleme koji su se pojavili u odnosima Srbije i EU, doneo sam odluku da se raspišu izbori. Da ne govorimo o tome da su bivši partneri u vladi odbacili našu inicijativu da se Međunarodnom sudu pravde podnesu tužbe protiv država koje su priznale nezavisnost Kosova. Sve to zajedno govori da Srbija danas zapravo i nema samostalnu politiku, već pokušava da ispuni beskonačne zahteve koji se stižu iz Brisela i Vašingtona. A onda se mogu čuti pohvale Zapada propraćene ciničnim komentarima da Srbija razume samo jezik pritiska.

Zatražili ste da Srbija, zbog oslobađanja Orića i Haradinaja, otvori pitanje da li Haški tribunal uopšte više ima legitimitet suda. S obzirom na zadovoljstvo vlasti u Beogradu - hoće li to Srbija, uopšte, zatražiti? Neće li se pre dogoditi da se proces Karadžiću pretvori u suđenje Republici Srpskoj?

- Ova vlada nema hrabrosti da pokrene pitanje legitimnosti Haškog suda, jer ona nema snage ni mnogo manje korake da učini kojima bi se i najmanje zamerila interesima svetskih centara moći. Moguće je da ima mnogo zainteresovanih strana koje će pokušati da proces Karadžiću pretvore u suđenje Republici Srpskoj. Nadam se da neće uspeti i da taj Tribunal, osim što se specijalizovao da politizuje suđenja, nema nijedan pravni osnov za, kako ste rekli, suđenje Republici Srpskoj.

Pošto ste propustili priliku da bez raspisivanja izbora formirate vladu sa radikalima, neće li i na vama, delimično, biti odgovornost ako Beograd ne zatraži da se preispita legitimnost Haškog tribunala?

- Za krupne političke akcije morate imati pun legitimitet koji se dobija samo na izborima od građana. Taj legitimitet vam daje snagu da otvorite jedno takvo krupno pitanje kao što je preispitivanje saradnje sa Haškim tribunalom, jer se vremenom pokazalo da to nije sudska institucija koja deli pravdu već nepravdu.

Rekli ste u jednom intervjuu da je vaša odluka o „vraćanju mandata narodu“ proizašla iz uverenja da se moraju poštovati demokratska načela jer se vlada, bez izbora, može transformisati samo kad se manji partner zameni drugim manjim, a ne zamenom glavnog partnera. Nije li i samo odbrana Kosmeta - s obzirom na to da DSS poslednjih dana uporno upozorava da nova vlast napušta utvrđeni državni i nacionalni kurs za odbranu granica Srbije i južne pokrajine - bila više nego dovoljan razlog za vas i vašu stranku da formirate vladu sa radikalima ne obazirući se, pomalo grubo i pojednostavljeno rečeno, ni na kakva „demokratska načela“?

- Demokratska stranka Srbije, kako joj i samo ime kaže, počiva na dva stuba, a to su demokratija i nacionalni interesi. Zaista smo uvereni da su ova dva principa suštinski povezana i da ih nije moguće odvojiti, niti je moguće žrtvovati samo jedan princip, a zapravo ne izgubiti onda oba. Za velike političke odluke morate imati legitimitet naroda koji se zadobija samo na izborima. I samo tada imate snagu da sprovedete svoje ideje.

Treba li vaše insistiranje na „demokratskim načelima“ shvatiti tako da pre odluke o „vraćanju mandata narodu“ niste ni pokušavali da razgovarate sa radikalima o eventualnom formiranju vlade bez izbora, koja bi imala i bez socijalista 128 poslanika?

- Ni jednu jedinu reč sa SRS-om nisam imao o formiranju vlade bez izbora. To je za mene stvar principa.

Kako ste primili reci Tomislava Nikolića: „Ja nisam uticao na Koštuničinu odluku. On je odlučio da ide na izbore i napravio istorijsku grešku. Ponovio je Miloševićevu grešku iz 2000. godine“? Vidite li, posle svega, u svom izboru grešku, a pogotovu istorijsku?

- Ne mogu izbori biti greška, a pogotovo ne istorijska. Kada institucije ne mogu jedinstveno da funkcionišu i kada postoje krupna politička neslaganja, najlogičniji izlaz je da se narodu vrati mandat i da narod odluči kojim putem smatra da treba ići dalje.

Neki misle da ste se za izbore, koliko zbog „demokratskih načela“, odlučili toliko i u uverenju da će vaša koalicija sa Velimirom Ilićem u Skupštini imati osetno više poslanika. A izgubili ste 200.000 glasača. Kako je stranački „trust mozgova“ mogao toliko omanuti?

- U trenutku kada sam doneo odluku da se zbog suštinskih neslaganja sa bivšim partnerima raspišu izbori, iz adekvatnih analiza sam video da koalicija DSS i NS ima oko 10 odsto podrške i da izborni rezultat u odnosu na tadašnjih 10 odsto može biti plus jedan i po posto ili minus jedan i po posto. Iako smo se nadali da bi možda ova prognoza mogla da bude i nešto povoljnija, jasno su nam bili predočeni precizni podaci. Međutim, kao što je Slobodan Jovanović opisao jednog srpskog političara rekavši da je u datoj istorijskoj situaciji između uspeha i dužnosti izabrao dužnost, na neki način to se i sada ponovilo kada sam smatrao da moram dosledno voditi jednu tešku politiku odbrane Kosova u sudaru sa vodećim državama sveta, imajući u vidu i sve posledice koje su dalje proizilazile.

Da li je gubljenje vlasti posle osam godina porodilo nezadovoljstvo i turbulencije unutar DSS-a? Neće li, i u vašoj stranci, tim pre što je Nebojša Bakarec upro prstom u jednog od vaših najbližih saradnika Aleksandra Nikitovića, započeti jedna od najomiljenijih srpskih igara „ko je kriv“?

- Prelazak u opoziciju morao bi stranci da donese i jednu dozu ozdravljenja i jednu dozu nove čvrstine i vere u snagu naših ideja i programa. Dok smo bili u vlasti, svu energiju smo trošili na državne poslove i sada je trenutak da se svom snagom posvetimo snaženju stranke i njenom punom organizacionom jačanju. Tako smo od prvog opozicionog dana krenuli da svoju energiju usmeravamo u jednom pozitivnom pravcu okupljanja i jačanja stranke, a ne, kako su se mnogi prerano ponadali, da će doći do destrukcije i turbulencije. DSS pre svega iz svoje jasne politike crpe stabilnost i potencijal da se dalje razvija kao neophodna centralna politička partija u Srbiji.

Možda glavnu ulogu na minulim izborima odigrale su tri neformalne, neregistrovane „superpartije“ - Amerika i EU i domaći tajkuni - mnogo moćnije i sa većim fondovima nego sve stranke koje su na izborima formalno učestvovale. Kako je njihovo učešće deformisalo političko-izborno polje i političku volju bar dela biračkog tela? U kojoj meri je to unapred opredelilo pobednike i poražene?

- Nema nikakve sumnje da su se na prethodnim izborima najdirektnije umešali SAD, EU i tajkuni, i da su ove tri, kako ste ih nazvali, superpartije delovale kao koalicija. Po tome kako je sastavljena vlada nije teško zaključiti da je ova koalicija superpartija svestrano pomagala stvaranju vladajuće koalicije. Niko, naravno, i ne pomišlja da su SAD, EU i tajkuni iz humanističkih pobuda podržavali pravljenje baš ovakve vladajuće koalicije i oni će svoj račun, dok god postoji ova vlada, isporučivati. Nije lako sagledati sve posledice koje proizlaze iz ovog direktnog mešanja stranaca i tajkuna tokom ovih izbora.

I Tomislav Nikolić je izjavio da je Vojislav Šešelj prihvatio da vama prepusti ulogu premijera u zajedničkoj vladi. Kako je i pod kojim okolnostima i uslovima do toga došlo? Kako danas gledate na tvrdnje iz DS-a da bi - da ste uspeli da napravite vladu sa radikalima i socijalistima - stvarni lider vaše vladajuće koalicije bio Šešelj?

- Moj prvi razgovor o toj temi sa SRS-om bio je posle izbora sa Tomislavom Nikolićem. Sve drugo su bile razne izborne i propagandne spekulacije i na njih se nije vredno obazirati.

Ivica Dačić se ponaša kao da je od DSS-a i SRS-a dobijao znatno manje vlasti i ministarstava nego od koalicije Borisa Tadića. Šta ste mu sve, stvarno, nudili i da li je to, zaista, bilo manje? Utisak je da bi Tadić - da nije imao u rezervi LDP, Krkobabićeve, Ugljaninove i Palmine poslanike - Dačiću ponudio i mesto premijera, samo da bi formirao vladu po svaku cenu. Pošto je to bilo vidljivo i dok je Dačić glumio pregovore sa vama i Nikolićem, zbog čega niste parirali svojom verzijom „vlada po svaku cenu“?

- Bio sam učesnik formiranja više saveznih i republičkih vlada posle 5. oktobra i nikada se nije desilo da se pregovori o vladi ne završe zato što neko nije zadovoljan brojem mesta. Važilo je jednostavno pravilo: ako su partije sele za sto da pregovaraju o formiranju vlade - prethodno su donele političku odluku da sa strankama sa kojima pregovaraju i naprave vladu. Nikada se nije desilo da je neko ustao sa stola i napravio vladu sa novim partnerom. Jer, suština pravljenja vlade jeste ne broj mesta već politička odluka da sa nekim partijom pravite vladu. Tako da smo prvi put posle ovih izbora videli kako jedna politička grupacija može istovremeno sa svima da pravi vladu. Kada je to tako, onda je stvarno bolje što nismo ni napravili nacionalnu vladu, jer se nacionalna vlada pravi samo sa pouzdanim partnerima.

Neki su uvereni da se Dačić sa Tadićem dogovorio dok je sa vama i Nikolićem pregovarao o „pet principa nacionalno odgovorne vlade“. Imate li vi takva saznanja?

- Mogu da potvrdim da smo i mi i SRS odgovorno pokušavali da napravimo nacionalnu vladu koja bi bila u najboljem interesu Srbije. Šta se sve dešavalo sa ostalima danas je manje značajno, s obzirom i na činjenicu da se oni nalaze u jednom drugom savezu.

Antrfilei

DOBRI STE, ALI DAJTE JOŠ

Iz vaše stranke se uporno upozorava da će Cvetkovićeva vlada smanjiti šanse Srbije da sačuva Kosovo i Metohiju. Zašto? Pribojavate li se za sudbinu Vojvodine i Raške oblasti?
- Prva karakteristika nove vlade je njena poslušnost prema stranim silama i istovremena arogancija sa primesom represije na unutrašnjoj političkoj sceni. Takva politika će produbljivati unutrašnju krizu, a na spoljnopolitičkom planu neće obezbediti nijedan značajan dobitak za Srbiju. Ono što danas čujemo od zapadnih država, a to su reči koje upućuju novoj vladi u stilu - dobri ste ali dajte nam još i još - biće refren koji će stalno pratiti ovu vladu, koja nema svoju samostalnu politiku. Vreme koje je pred nama pokazaće da je Srbiji potrebno mnogo političke mudrosti i čvrsta politička volja da sačuva svoju teritorijalnu celovitost i uopšte samostalnost u donošenju strateških odluka vezanih za razvoj zemlje. A sadašnja vlada nema ništa od toga.

OKUPILI NAJISTAKNUTIJE

Kreće li DSS, u neku ruku, iznova? Formirali ste politički i ekonomski savet - neće li oni igrati i ulogu vlade u senci?

- Tokom prethodnih godina obavljanja vlasti, DSS je okupio veliki broj ljudi koji su svojim stečenim iskustvom značajni za opoziciono delovanje stranke. Zato smo formirali politički i ekonomski savet stranke, izabrali direktora službe za informisanje, i sada radimo na jačanju resornih odbora stranke koje će voditi najistaknutije ličnosti stranke. Tako će odbor za spoljnu politiku voditi Aleksandar Popović, odbor za evropske integracije Slobodan Samardžić, odbor za pravosuđe Zoran Stojković, odbor za Kosovo Dušan Proroković i tako redom. Veoma nam je važno da se u ovim odborima vodi živa politika stranke.

RAZDVAJANJE OD VELJE - ZALUDAN POSAO!

Jedan od beogradskih „političkih tračeva“ glasi: da koalicija oko DS-a ima već gotov projekat kako da vas razdvoji od Velimira Ilića i nekih finansijera DSS-a. Koliko je u tome istine?
- Najbolje bi bilo kada bi se svaka stranka bavila sama sobom i načinom kako da za svoje političke ideje pridobije poverenje građana. A ako se neko bavi projektom kako da razdvoji DSS i NS, čini mi se da se taj bavi zaludnim poslom.

ČUVATI VOJNU NEUTRALNOST!

Kao premijer založili ste se da Srbija, po svaku cenu, sačuva vojnu neutralnost. Cvetkovićeva vlada je sa NATO već najavila „sporazum o bezbednosti informacija“, što može biti ulazak u predsoblje Alijanse. Menjate li svoj stav ili...
- Vojna neutralnost je najbolja izuzetno značajna tekovina prethodne vlade i, što je posebno važno, vojnu neutralnost Srbije je ustanovila Narodna skupština ogromnom većinom glasova. Najsnažnije se zalažem da Srbija zbog svojih najvažnijih državnih i nacionalnih interesa ostane vojno neutralna i verujem da Skupština Srbije neće novom većinom ukinuti uspostavljenu vojnu neutralnost. Nova vlada je u nizu pogrešnih koraka koji su joj nametnuti spolja donela odluku i da potpiše sporazum sa NATO o bezbednosnim informacijama. Sve su to važne teme koje se moraju raspraviti u Skupštini Srbije. Kakvu poruku Srbija šalje svetu kada potpisuje sporazum sa NATO, koji je najaktivnije od prvog dana učestvovao u planiranju otimanja Kosova od Srbije?

Intervju vodio Igor Krsmanović