11. jul

Svečanim polaganjem zakletve pred narodnim poslanicima Skupštine Srbije, Boris Tadić je zvanično postao predsednik Srbije.
“Zaklinjem se da cu sve svoje snage posvetiti ocuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ostvarivanju ljudskih i gradanskih sloboda i prava, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, ocuvanju mira i blagostanja svih gradana Republike Srbije i da cu savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti.”
Polaganju zakletve prisustvovali su narodni poslanici, predstavnici Vlade Srbije, predvodeni premijerom Vojislavom Koštunicom i potpredsednikom vlade Miroljubom Labusom, predsednici Ustavnog i Vrhovnog suda Srbije, guverner Narodne banke Srbije i predstavnici Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih zajednica u Srbiji. Iako je polaganje zakletve predsednika cin koji nalaže odredena pravila ponašanja, to nije važilo i za radikale. Poslanici te stranke su, svi do jednog, bili obuceni u bele majice sa likom Vojislava Šešelja.
Boris Tadic se u svom predsednickom govoru osvrnuo i na zlocine koji su prethodnih godina pocinjeni na ovim prostorima, uz napomenu da je saradnja sa Haškim tribunalom prioritet naše spoljne politike. “Ona je takode neophodna da bismo mogli da utvrdimo individualnu odgovornost za sve pocinjene zlocine u ratovima na tlu bivše Jugoslavije. Istorija zlocina na Balkanu je duga i, u tom smislu, svi narodi ovog dela Evrope duguju jedni drugima istorijsko izvinjenje. Suocavanje sa zlocinima vlastitog naroda je, medutim, pretpostavka za suživot sa susedima i trajno uspostavljanje evropskih vrednosti i u ovom našem delu Evrope. Hrabar i patriotski izveštaj Republike Srpske o zlocinu o Srebrenici, primer je kako istini treba gledati u oci. Samo na taj nacin cuva se secanje i na Jasenovac i na Skelane i na Goraždevac i na sva druga stratišta”, rekao je Tadic.
Govoreci o spoljnoj politici, on je izrazio nadu da ce Srbija postati stožer miroljubive politike u regionu i založio se za ravnopravnu saradnju sa "Vašingtonom, Moskvom i Briselom". On je rekao da je interes Srbije da što pre postane clan EU i zbog toga što srpski narod u 21. veku živi u nekoliko država u regionu, i dodao da ce Srbija u duhu Dejtonskog sporazuma "pratiti" razvoj situacije u Republici Srpskoj

30. jun

RIK: KONAČNI REZULTATI IZBORA
Republička izborna komisija usvojila je Izvještaj o drugom krugu glasanja na predsedničkim izborima u Srbiji. Po njemu, Boris Tadić je dobio 1.681.528 glasova ili 53,24 odsto, a Tomislav Nikolić 1.434.068 ili 45,40 odsto. Predsednik RIK Zoran Perović rekao je na konferenciji za novinare da je na izbore izašlo 3.159.194 birača ili 48,36 odsto, a da je nevažećih glasova bilo 42.975 ili 1,36 odsto.

Poraženi predsednicki kandidat Tomislav Nikolic analizirao je razloge svog neuspeha. Nikolic je, pored optužbi upucenih nezavisnim medijima i državnoj televiziji da su favorizovali samo Borisa Tadica, pronašao još dva razloga svog poraza: da su glasaci Bogoljuba Karica glasali za Tadica i – sunce, odnosno lepo vreme.

Zbog lepog vremena, biraci SRS-a su morali da idu na njive, da beru višnje koje bi propale da nisu to juce uradili, a sunce je nateralo birace Borisa Tadica, mladi svet, da glasa za kandidata demokrata.

28. jun

24. jun

MEDIUM GALUP: TADIC VODI
Prema agenciji Medium galup predsednicki kandidat Demokratske stranke Boris Tadic osvojice 54,1 odsto glasova.
Poslednje istraživanje agencije Medium galup pokazuje da ce kandidat radikala, Tomislav Nikolic, dobiti 45,9 odsto glasova biraca. Prema ovom istraživanju, na birališta ce izaci izmedu 40 i 43 odsto gradana Srbije.
Direktor te agencije, Srboljub Brankovic, kaže za B92 da je Boris Tadic pomalo netipican demokratski kandidat, jer je do sada praksa pokazala da su u toj kategoriji biraca bili politicari cija je podrška dosta klimava: "Raniji kandidati demokratskih stranaka uživali su obicno oko 60-65% cvrste podrške, dok se ostali deo onih koji bi za njih glasali, izjašnjavao da nisu baš sasvim sigurni da ce glasati za njih. Kod Borisa Tadica se taj procenat krece preko 86%, što je jedna iznenadujuca novina."
Brankovic navodi i da Boris Tadic bolje stoji u Beogradu, ali i da Nikolic ima prednost u centralnoj Srbiji: "S tim što je Tadic u Vojvodini još uvek nešto bolje zastupljen, tako da mi se cini da ce Vojvodina biti pravo poprište njihovog obracuna, ako se stvari u Beogradu i centralnoj Srbiji ne promene bitno."
Izvor: B92

23. jun

It's final countdown

Tadic je u Brisel išao da prica loše o meni, SRS i o posledicama po Srbiju ako ja pobedim. Doduše, i mene da pitaju kakav je Boris Tadic, i ja bih govorio najcrnje. Mi politicari smo kao seljaci. Iznosimo robu na pijacu. Ko je taj što hvali tudu robu.

Ne mogu da služim EU. Ne dam da Srbija na kolenima sacekuje EU. Najveca je laž da se u EU ulazi jer je na vlasti neki dobar politicar. Ulazi se kad imate osnovne ekonomske i socijalne parametre da biste ušli u Uniju. Sa milion nezaposlenih nikada necemo uci u EU.
Neka me Hrvatska ubedi da je demokratska zemlja. Nijedan gradanin Srbije nije ugrožen što nije Srbin. Kada u Hrvatskoj nijedan gradanin ne bude ugrožen jer nije Hrvat, možemo da razgovaramo. Tamo su ugroženi Srbi. - Tomislav Nikolic (Blic)

Ocekujem da ti biraci masovno glasaju za mene i tu nemam dilemu. Dobio sam podršku ne samo od vladajucih stranaka i Karica vec i od svih organizacija demokratske orijentacije. Mene su podržale i stranke iz RS i Crne Gore. To znaci da Nikolic nije izolovan samo od strane medunarodne zajednice, vec je izložen i unutrašnjoj izolaciji. Njemu niko nije dao podršku.

Izlaznost je najcešce manja u drugom krugu nego u prvom, ali je sada teško proceniti koliko ce ljudi izaci na birališta u nedelju. Kada bi se glasalo iz kuce, ja bih pobedio sa 80 odsto glasova, a Nikolic bi dobio 20 odsto. Ali, pošto se ne glasa od kuce, onda ce moja pobeda biti manja.

21. jun

To je tacno. Izveštaj otkriva cinjenice da država od osnivanja „Mobtela“ nije dobila ni dinar od dividendi, iako je imala 49 odsto vlasništva. Takode se vidi da je celokupno osnivanje „Mobtela“ izvedeno nelegalno. Zato je moguce da Vlada Srbije zatraži dopunu izveštaja i predlog o konkretnim procentima vlasnickih odnosa, što bi bilo logicno kada se zna da „BK trejd“ nije ispunio svoje ugovorne obaveze. Jasno je da Karic ima manje od 50 odsto vlasništva. Profit „Mobtela“ je isisavan iz Srbije preko raznih of-šor i drugih kompanija, a nijedan dinar nije išao državi. To je jedna od najvecih prevara. Ne samo da je to ostvarivano pod Miloševicem, nego ni u prethodne tri godine to nije rešeno. - Mladjan Dinkic (Blic)

20. jun

Smatram da Vlada i dalje ima podršku u birackom telu i parlamentu i da treba da završi zapocete poslove u interesu Srbije. Ukoliko u republickoj skupštini ostanemo bez vecine - necemo oklevati da se povucemo. U svakom slucaju, necemo se baviti oduzimanjem mandata nikome niti potkupljivanjem poslanika ili montiranjem glasanja. Ni po koju cenu se necemo upuštati u bilo šta sumnjivo radi produžavanja mandata kao što su to radili naši prethodnici. Kad ne bude više podrške, odmah cemo ici na izbore. Za sebe i DSS mogu odmah da kažem: mi smo za izbore uvek spremni. ...

Nema nikakve dileme da je predsednicki kandidat Boris Tadic dobio podršku DSS za drugi krug izbora. Za DSS i za mene je najvažnije što sam kroz razgovore sa Tadicem video da postoji nedvosmislena spremnost da se radi na donošenju novog ustava, isto tako da se u potpunosti podrži borba za ostarivanje plana za KiM. Zatim, veoma je važno i što sam video da postoji puna spremnost i zalaganje za što bolje funkcionisanje državne zajednice Srbija i Crna Gora, da se beskompromisno vodi borba protiv korupcije i kriminala i da se, što je takode važno, u domenu spoljne politike vodi racuna o uravnoteženom pristupu našim strateškim partnerima EU, Ruskoj federaciji i SAD. ...

- Vojislav Kostunica. (Novosti)

17. jun

Nikolic je premijeru Vojislavu Koštunici ponudio saradnju. Ta ponuda usledila je posle glasina prema kojima bi, zbog fijaska vladinog kandidata u prvom krugu, na jesen mogli da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori. Nikolic, nije precizirao kakva bi to saradnja bila, ali je sledecim recima objasnio zbog cega bi DSS i SRS trebalo da saraduju. "Vreme je da se u Srbiji odvojimo od kriminalaca. Vojislav Koštunica nije kriminalac i ja mu nudim da se mi pošteni okupimo na jednu stranu, a na drugoj neka budu kriminalci", rekao je Nikolic.

DSS je u sredu uvece podržao predsednickog kandidata DS Borisa Tadica.

U saopštenju Predsedništva Demokratske stranke Srbije ne navodi se eksplicitno da Tadic ima podršku u drugom krugu, vec da DSS podržava Tadica u ostvarivanju politike za koju se, ucešcem u Vladi Srbije, zalaže DSS.

15. jun

Na pitanje novinara B92 koje opcije se razmatraju, usledio je sledeci dijalog:

Koštunica: “Sve opcije. Znate vi koje su opcije. Vas zanima, naravno, ishod razgovora. Kad taj ishod razgovora bude gotov, bicete obavešteni”.

B92: “Koga ce DSS podržati u drugom krugu, da li...”

Koštunica: “Jel’ sam vam rekao?! Mislim da sam odgovorio na vaše pianje. Jel' imate još nešto? Relkao sam vam, dva pitanja, jedno se tice organizacije... Mene ne zanima šta se dešava u vašoj kuci... Niti me zanima nacin na koji ste vi organizovani, ne zanimaju me sredstva kojima raspolažete, ne zanima me ništa! Kažem vam, najveci deo sastanka se tice organizacje stranke. Ono što se ne tice organizacije stranke nije privedeno kraju, radi se o razgovorima s predstavnicima drugih stranaka. Kada ti razgovori budu okoncani, bicete obavešteni! Jasno?”

Jedno od u javnosti pominjanih rešenja posle debakla Dragana Maršicanina na izborima je saradnja DSS i SRS u Vladi.

Analiticar Đorde Vukadinovic smatra da to ipak nije moguce realizovati. “To je moguce ako se neko izmakne iz Vlade, a da ono što je ostalo od Vlade prodje pitanje poverenja i nastavi da vlada, kao i do sada, prilicno ad hok, od slucaja do slucaja, boreci se za parlamentarnu podršku svojim predlozima. Pri tome, ta odluka ce stizati, kao i do sada‚ od Socijalisticke partije Srbije ili Demokratske stranke ili radikala“, rekao je Vukadinovic.

Politicki analiticar Slobodan Antonic kaže da pored opcija koje je izneo Labus postoji i treca, a to je dogovor o orocenoj kohabitaciji. “To je nešto što je sredina, to bi trajalo do donošenja Ustava, jer kad bude donet Ustav logicno je opet ici na izbore da bi bile popunjene te nove institucije. Demokratska stranka ne bi direktno ušla u Vladu, ali bi na neki nacin podržavala Vladu do donošenja Ustava, a zauzvrat bi vladajuca grupacija direktno i jasno podržala Tadica na izborima”, kaže on. (www.b92.net)

14. jun

Tomislav Nikolic najavio je da ce pozvati premijera Koštunicu na razgovor.

On je kazao da SRS do sada nije imala nikakve kontakte sa Demokratskom strankom Srbije, ciji je Koštunica lider, i naglasio da razgovori o "novoj vladi ne dolaze u obzir".

"Ostaje da sacekam pregrupisavanje protivkandidata. Nastavicu kampanju kako je bilo i u prvom krugu, nastavicu da ubedujem gradane Srbije u ono što je istina, a to je da sad kad smo se uspravili, podigli, ostali u velikoj meri cestiti, ponosni, ne smemo da stanemo i da ne smemo da ponovimo pad u ropstvo iz 2000. To je nama, srpskim radikalima, sveta dužnost", rekao je Nikolic.

"Vreme je za predsednika Vlade da razmisli uz ciju podršku sada vlada. Ocigledno je da ne vlada uz podršku gradana Srbije, pa mora da nam kaže cija je to druga podrška. Vreme je za vanredne parlamentarne izbore", kaže Nikolic.

Predsednicki kandidat DS Boris Tadic ocekuje da ce ga u drugom krugu podržati ceo “demokratski blok”.

“Time bi bila sprecena radikalizacija Srbije i obezbedeni politicka stabilnost, ekonomski oporavak i evropski put zemlje. Ovo nije trenutak za slavodobitne govore, vec trenutak koji zahteva apsolutnu mobilizaciju svih demokratskih potencijala u zemlji", rekao je Tadic na konferenciji za novinare..

"Demokratska stranka ne želi da remeti politicku stabilnost uspostavljenu u manjinskoj Vladi. Pitanje vlade treba ostaviti sa strane u narednom periodu. Ne vidim ni potrebu da DS sada ude u Vladu, niti vidim potrebu svih stranaka koje cine Vladu da im se pridruži DS. Treba da budemo krajnje otvoreni, da vodimo politiku cistih racuna i mislim da to pitanje nije na dnevnom redu. Na dnevnom redu su predsednicki izbori", kaže Tadic.

G17 plus ce u drugom krugu izbora podržati Borisa Tadica, izjavio je predsednik G17 plus Miroljub Labus.

"I mi smo, kao deo Vlade, razocarani ovim rezultatom. Ne mislimo da je to poraz Vlade i svesni smo da samo dve mogucnosti stoje pred Vladom posle izbora, to jest, ili ce biti rekonstrukcije Vlade ili cemo imati nove izbore", rekao je Labus.

Labus je odmah debakla predsednickog kandidata vladajuce koalicije krenuo u akciju i vec oko ponoci je sa najbližim saradnicima otišao u sedište DSS-a. Prvo pitanje koje su novinari postavili Miroljubu Labusu posle tog sastanka bilo je šta se dešavalo iza zatvorenih vrata. Labus je obavestio novinare da je pio sok, a onda se okrenuo ka Dinkicu: "Mlado, šta si ti pojeo? Pojeo je kolac... Šalu na stranu. Sasvim je normalno bilo da dodemo ovde i da razgovaramo o onome što se desilo na predsednickim izborima i šta cemo dalje da radimo. Oni su isto toliko politicki zreli kao što smo i mi zreli i nema tu nikakvog ubedivanja, ne posredujemo ni izmedu koga."

Posle dužeg vremena, u nedelju uvece smo bili u prilici da razgovaramo sa Dejanom Mihajlovim. Na pitanje kakva je sada buducnost vladajuce koalicije, Mihajlov je za B92 rekao: "Ova situacija ne može da ostane bez posledica na neke druge odnose, bilo u vladi, bilo na nekom drugom mestu i svakako ce o tome morati da se razgovara." Na pitanje koliko je kampanja g. Maršicanina uticala na ovaj rezultat, kao i njegova izjava, Mihajlov je odgovorio: "Ocigledno je da to nije imalo presudan uticaj ili presudan znacaj u ovoj kampanji. Potrebna je analiza da se sve utvrdi šta je sve doprinelo da rezultati budu ovakvi."

13. jun

Prema podacima Cesida, obradeno je oko 90% birackih mesta. Prema ovim podacima, vodi Tomislav Nikolic sa 30,1% (940.000), drugi je Boris Tadic sa 27,3% (850.000), treci Bogoljub Karic 19,3% (600.000), a cetvrti Dragan Maršicanin sa 13,3% (415.000).

Balkan, 08.06.2004.
Od kako se poznajemo, on mi uvek svira tri iste melodije na gitari. Ustezao se i da zapeva, pa je uglavnom, sa divljenjem, slušao kako ja pevam. Ipak, ja sam ga smatrala za svog Džimija Hendriksa. U to vreme bili smo svi ludi za Džimijem, a Bogoljub je tada zaista licio na njega.
Milanka Karic

5. jun

Šta ce biti sa Vladom ako se vaša ocekivanja ne ostvare?
- Politicka logika govori da to nije moguce i o tome ne razmišljam.
Mislite da nije moguce da izgubite na predsednickim izborima?
- Nije moguce. To govori politicka logika. Sve drugo nije predmet moje pažnje, pošto ne vidim da ce se gradani na ovim izborima opredeliti za politike prošlosti. - Dragan Maršićanin, intervju listu Danas

4. jun

Danas je jasnije više nego ikad da nikakav znacajniji pomak nece biti moguc na evropskom putu Srbije i Crne Gore bez saradnje sa Haškim tribunalom. Ma šta mi mislili o medunarodnoj pravdi, to je sasvim svejedno. Prosto, napretka nece biti i rešenja ce morati da budu nadena u jednoj ozbiljnoj saradnji i komunikaciji sa Hagom, Briselom i Vašingtonom. Svako zna da izbori nisu pravi trenutak za to. - Vojislav Kostunica u intervjuu za VREME.

3. jun

Bilo je primedbi da odajem utisak prestrogog coveka, coveka koji ne odašilje sliku vedrine i optimizma. Iako se trudim da usvojim bar taj savet, ja ne umem drugacije. Ništa zapravo u Srbiji nije vedro, mnogo šta je suprotno tome. ...

Najgora politika je politika zapocinjanja svega iz pocetka, politika koja kaže: Istorija pocinje od mene. Danas se nastavlja sa svim onim što je dobro, ali se menja sve ono što, po našem uverenju, nije dobro. Kad se radi o prosveti, najkrace receno, to je jednostavno nastavak reformi u prosveti, ali reformi koje su u našem, a ne u tudem interesu. ...

Nama je stavljeno na teret iz usta jednog od predsednickih kandidata da je Legija u našem izbornom štabu. E, pa na takvu niskost morate odgovoriti jasno i glasno. I to je i ucinjeno. I ništa nije receno što javnosti nije vec poznato. Time je na neki nacin za nas ta prica završena a, srecom, cini se, i za druge. ...

Vecinu ne može da okupi ekstremna politicka opcija. Dakle, vecinu može da okupi samo politika kompromisa, srednjeg rešenja, politika koja je izmedu ekstrema, izmedu politickih krajnosti. To je politika koju zastupam otkad sam u politici, pa i danas na ovim izborima. Šta je to što nudim u odnosu na Tomislava Nikolica? Pa na neki nacin sve suprotno. To je politika koja je izmedu politike lažnog patriotizma i socijalne demagogije, i one druge politike lažnih reformi i tolerisanja korupcije.

Ako me pitate ko mi je veci politicki protivnik, tu onda nikakvih dilema nema. To je politika Srpske radikalne stranke, koja je državu uništila, narod unizila i koja se ne sme u Srbiji ponoviti.

Rekonstrukcija vlade realno u ovom momentu nije moguca iz jednostavnog razloga što je prethodno potrebno rekonstruisati politiku Demokratske stranke. Ne mogu se spajati nespojive politike, a one su u ovom momentu po mnogo cemu takve.  - Dragan Maršićanin, Intervju NIN-u.

21. maj

Izjava Mihajlova dovodi u pitanje stereotip stvoren u medijima pod uticajem komentatora srbijanske politicke utakmice da bi u drugom krugu mnogo više šansi za uspeh imao Dragan Maršicanin, kandidat vladajuce koalicije (ne baš precizan izraz jer partije koje cine vladinu skupštinsku vecinu imaju dvojicu predsednickih kandidata Dragana Maršicanina i Ivicu Dacica) nego Boris Tadic, prvi covek Demokratske stranke. Jednostavno, ta izjava pokazuje koliko je velika provalija izmedu DSS “zilota” i DS “evropejaca”. - Dragan Bujošević - NIN

19. maj

To je jedini moguc odgovor na kampanju koju su poceli oni koji u tragediji jedne porodice i zlocinu pronalaze razloge za zabrinutost ili potrebu da te probleme umešaju u izbornu kampanju. Od dana hapšenja Milorada Ulemeka jedna televizija, B92, direktno je ukljucena u kampanju protiv kandidata naše koalicije. To kažem potpuno otvoreno. Ona je otvorila ekran za sve one koji su na teret DSS i njenih funkcionera stavljali umešanost u zlocin. To ne možete beskonacno tolerisati. U jednom momentu, kada su manipulacije tom tragedijom dostigle takve razmere da se više nije moglo i smelo podnositi, upucen je jasan, muški odgovor”, rekao je Maršicanin.

Aleksandar Vucic izjavio je da se vodi "najprljavija kampanja u poslednjih nekoliko godina" protiv kandidata radikala. (B92)

18. maj

"Neka Živkovic i neka Tadic dobro razmisle sa kim su, kao su i za ciji racun vodili prošlu vladu i svoju stranku. Da li su se zaista odrekli bivših partnera?! Jesu li se borili da ovladaju strankom ili da se odreknu metoda, ciljeva i društva u kojem je ta stranka bila i sa kojim je društvom upravljala Srbijom. To neka Srbija odluci na ovim izborima! Neka im po drugi put pokaže da li više veruje njima ili nama. Jesmo li mi uvukli u vlast mafiju ili oni. Jesmo li mi delili plen sa onima ili su to oni radili. Neka kažu Srbiji ko je ubio predsednika njihove stranke i premijera ako zaista misle da se odmaknu od ubica. Ako nece oni - mi hocemo. U tome nas nece spreciti ni optužbe ni galama, ni pretnje, ni jeftina demagogija, ni sramotna zloupotreba bola porodice Đindic“, kaže se na kraju saopštenja DSS. Kompletno saopštenje DSS-a.

Demokratska stranka Srbije na ovaj nacin vodi politiku nakon što je upala u politicku nevolju. Dva dana nakon što je premijer Vojislav Koštunica obecao zaštitu porodici premijera Đindica napadnuta je njegova sestra. Mislim da u tome treba tražiti razlog ovakvog saopštenja Demokratske stranke Srbije - prokomentarisao je Boris Tadic. (Blic)

17. maj

Iza napada na moju cerku Gordanu ne stoje oni ljudi koji su joj pretili telefonom. To su ljudi onoga koji se prepoznao u mojoj izjavi datoj „Evropi“ da mi je jedan ministar iz bivše vlade rekao da zna ko je ubio moga sina. Sada se taj kome gori pod nogama prepoznao i napada. Možete da pretpostavite isto kao i ja o kome se radi, o ljudima iz vlasti. Gordana koju su napali i injekcijom uspavali o tome ne zna ništa. To zna samo onaj od koga se na sudu ocekuje da propeva - izjavila je za „Blic“ Mila Đindic, majka pokojnog premijera, komentarišuci napad na cerku Gordanu.

Mila Đindic izjavila je za „Evropu“ da joj je „covek iz tadašnjeg vrha, u vreme dok je bio ministar, rekao da su Zorana ubili njegovi jer nisu hteli da rade“.

- Dobro je što se Legija predao. Ali možda on uopšte nije kriv. Najlakše je bilo svaliti krivicu na njega jer je izvikan - izjavila je majka pokojnog premijera za „Evropu“.

17. maj

SAOPŠTENJE IZBORNOG ŠTABA Dragana Maršićanina

NEMA POGAĐANJA SA MAFIJOM

Hoce li takvi politicari da pustimo Legiju na slobodu ili da bude ubijen? Hoce li takvi politicari da prestanemo sa hapšenjem švercera, ubica, razotkrivanja afera, razoblicavanjem prethodne vlasti koje je opljackala i unizila Srbiju jednako kao ona pre nje.Kako nazvati politiku koja bi bila srecnija da je Legija na slobodi nego u zatvoru? Kako nazvati politicare koji znaju, pre nego što je Legija svedocio na sudu, da njegovo svedocenje nije važno, nije vredno i nije istinito?

Kako krstiti politiku koja od svedocenja Legije pravi centralno mesto srpskih izbora? Kako znaju da ce baš njih da optuži?

Zar veruju da je Srbija tako glupa da ne zna šta znaci kad se neko unapred brani od svedocenja koje još nije izreceno.

Zna Srbija i zna narod da se krivci sami javljaju, da sami sebe prijavljuju, da priznaju sopstvenu krivicu, mada ih još niko nije pomenuo. Takvi ljudi jasno pokazuju osecaj krivice što su paktirali sa mafijom. Što su pare i vlast delili sa mafijom, što su znali ko pljacka i ubija po Srbiji, a cutali su ili zbog interesa ili zbog straha.

Cutali su i kad su ubili premijera. Znali su ko je doneo odluku da se Đindic ubije i znali su ko ga je ubio. Đindiceva majka to jasno kaže: "Mog sina su ubili njegovi i jedan bivši ministar jasno mi je to rekao". Šta nije jasno u majcinim recima. Šta nije jasno u držanju supruge ubijenog premijera koja u svoju kucu više ne prima gotovo nijednog od nekadašnjih Đindicevih najbližih saradnika koji su ga prodali, a možda uradili i nešto gore. Zašto se takvi politicari kriju iza praznih poraza, napada na Vladu, optužbi na racun Koštunice ili kandidata za predsednika Vladine koalicije?

Hoce li takvi politicari da pustimo Legiju na slobodu ili da bude ubijen? Hoce li takvi politicari da prestanemo sa hapšenjem švercera, ubica, razotkrivanja afera, razoblicavanjem prethodne vlasti koje je opljackala i unizila Srbiju jednako kao ona pre nje. Zar oni misle da im Srbija veruje? Zar da Srbija veruje ljudima koji su išli u Šilerovu, neovlašceno upadali u Centralni zatvor, kupali se u bazenima sa vodama kriminalnih bandi, poveravali izgradnju putne mreže mafiji, reketirali srpske firme, nameštali tendere i prodavali Srbiju na kilo i na parce.

Takvi politicari, takvi ljudi i takva vlast ostavili su iza sebe nerešeno svako ubistvo, svaku pljacku i svaku ranu nanetu Srbiji. Takvi ljudi probali su da pripišu ubistvo Đindica svojim politickim protivnicima u strahu od onih koji su ga ubili. Ako nisu ubice, oni su saucesnici.

Danas oni hoce da predstave srpskoj javnosti i citavom svetu da je odlucnost ove Vlade da rašcisti kriminal, korupciju i spasi Srbiju od mafije i izolacije, da je to što radi ova Vlada atak na njih, na njihove interese, njihove firme, njihove tajne racune, njihove politicke karijere. Tacno. Svaki ubica bice otkriven. Svaki kriminalac bice priveden pravdi. Svaka afera bice obelodanjena i stavljena pred sud srpske javnosti. Nikoga nece zaštititi ime, funkcija, bogatstvo, politicke veze, kontakti sa medijima, clanske karte bilo kojih stranaka ili spremnost da u strahu pred pravdom prodaju svoje saucesnike.

Srbija mora da postane normalna, pravna, evropska zemlja u kojoj zakon važi za sve, nama za to nije potrebna "Sablja", vec zakon i pravda.

Sramotno je i bedno da se bol porodice pokojnog premijera koristi kao štit ili kao izborni adut. Sramotno je da se oni koji su ga preživeli brane mrtvim premijerom mada ih je on odbacio za života. Neka takvi politicari jasno kažu Srbiji: "Hocemo da ubice ostanu na slobodi, necemo da oni koji su streljali Đindica budu otkriveni i hocemo da pare koje smo opljackali ostanu u našim džepovima." Neka kažu ono što Srbija vec zna. Srbija nece mafiju, nece izolaciju, nece lažne reforme, nece diktatore. To je razlika izmedu ove Vlade i dva prethodna režima. Sa nama nema pogadanja, nema pregovora, nema cenkanja. Mi smo na vlasti jer se Srbija odrekla mafije i odrekla izolacije. Jer je Srbija odbacila sve koji su svoje privatne interese predstavili kao nacionalne i državne.

Svaki politicar i svaki predsednicki kandidat koji sprecava pravdu ili traži da se pravda odloži dok oni ne legalizuju pljackom steceno bogatstvo ili se ne dogovore za aboliciju – radi protiv Srbije, srpskog državnog i nacionalnog interesa, radi protiv interesa svih gradana pokazujuci da su im njihovi licni interesi, privatna bogatstva, izuzece od zakona važniji od svega. U toj raboti mi im nismo partneri. Ne dižu oni graju štiteci porodicu Đindic, vec probaju da zaštite svoju mafijašku porodicu, da su hteli zaštitili bi njega.

Sa nama nema pogadanja.

Neka Živkovic i neka Tadic dobro razmisle sa kim su, kako su i za ciji racun vodili prošlu Vladu i svoju stranku. Da li su se zaista odrekli bivših partnera?! Jesu li se borili da ovladaju strankom ili da se odreknu metoda, ciljeva i društva u kojem je ta stranka bila i sa kojim je društvom upravljala Srbijom. To neka Srbija odluci na ovim izborima! Neka im po drugi put pokaže da li više veruje njima ili nama. Jesmo li mi uvukli u vlast mafiju ili oni. Jesmo li mi delili plen sa onima ili su to oni radili. Neka kažu Srbiji ko je ubio predsednika njihove stranke i premijera ako zaista misle da se odmaknu od ubica. Ako nece oni - mi hocemo. U tome nas nece spreciti ni optužbe ni galama, ni pretnje, ni jeftina demagogija, ni sramotna zloupotreba bola porodice Đindic. (izvor: Sajt DSS-a.

16. maj

Sestra pokojnog premijera Zorana Đindica, Gordana Đindic Filipovic napadnuta je u porodicnoj vikendici u okolini Valjeva.

Gordana Đindic Filipovic napadnuta je u subotu uvece oko 22 sata kada je nekoliko, za sada neidentifikovanih muškaraca provalilo u kucu. Prema izvoru B92, Gordani Đindic ubrizgana je injekcija nepoznatog sadržaja.

Napadaci su zapretili njoj i njenoj porodici uz napomenu da se ovog puta radi samo o opomeni i da ce - u slucaju da Milorad Ulemek bude osuden - pobiti celu familiju. (B92.net)

15. maj

Osnovna razlika izmedu reformi koje je sprovodilo prethodno ministarstvo i reformi novog ministarstva prosvete leži u dilemi: reforma ili revolucija? Bivše ministarstvo prosvete sprovodilo je suviše radikalne reforme - ocenio je Milan Brdar. (Danas)

11. maj

"Ili cete izabrati da se cvrsto držite onih ljudi koji su optuženi, i onda snositi izvesne posledice, ili cete se odluciti za put ka Evropskoj uniji. Ne možete imati i jedno i drugo", rekao je Kris Paten. On je naglasio da SCG takode mora da se pozabavi problemom uskladivanja ekonomskih odnosa država-clanica. (www.B92.net)

U ponedeljak se na sudenju za ubistvo premijera Srbije Zorana Đindica prvi put pojavio prvooptuženi Milorad Lukovic.

Nastavak sudenja za ubistvo premijera Srbije Zorana Đindica odložen je za 10. jun, kako bi se prvooptuženi Milorad Ulemek, Legija, upoznao sa optužnicom i pripremio odbranu, odlucilo je sudsko vece Specijalnog suda. Ulemek je zatražio mesec ipo dana da pripremi odbranu, a sudsko vece je odlucilo da dobije 30 dana.

Sudija i portparol Specijalnog suda Maja Kovacevic kaže za B92 da je termin nastavka sudenja odreden na osnovu molbe branilaca za pripremanje odbrane i da nema nikakve veze sa politikom: “Ovakva odluka suda o datumu nastavka sudenja, nema nikakve veze sa predstojecim izborima, niti sa datumom kada ce poceti izborna tišina." (www.B92.net)

5. maj

Agencija Marten board international objavila je svoje istraživanje javnog mnenja.

Raspodela glasova po kandidatima:

Po istraživanju javnog mnenja agencije Marten Board Interantional ukoliko u drugi krug prođu Tomislav Nikolić i Dragan Maršićanin raspodela glasova bila bi ovakva (prema sadašnjem raspoloženju biračkog tela):

Maršićanin 35,9 %, Nikolić 35,6 %, neodlučni 14,3 %, ne izlaze u tom slučaju 14,2 %.

Ukoliko u drugi krug prođu Tomislav Nikolic i Boris Tadić, raspodela je:

Nikolić 37,1 %, Tadić 34,8 %, neodlučni 13,8 %, ne izlaze 14,3 %

Bogoljub Karić bi u drugom krugu bio za oko 4 % glasova slabiji od Tomislava Nikolića. Karić se prvi put pojavljuje u istraživanjima i u prvom krugu mu se predviđa 9,6 % glasova. Karićevi glasači nešto su više naklonjeni Tadiću i Maršićaninu u drugom krugu, u odnosu na Nikolića.

3. maj

Predaja Milorada Lukovica Legije pripadnicima MUP Srbije prošla je bez incidenata.

U beogradskom naselju Filmski grad, gde je Lukoviceva porodicna kuca, bilo je mirno tokom noci, a u tom delu grada nije bilo vidljivo prisustvo uniformisanih policajaca. U susedstvu se nisu cule pucnjava ili veca buka.

15. april

Predstavnici stranaka vladajuce koalicije u Srbiji potvrdili su da ce njihov zajednicki predsednicki kandidat biti Dragan Maršicanin potpredsednik Demokratske stranke Srbije i republicki ministar za privredu, potvrdio je zvanicno DSS u cetvrtak uvece.

“Moram da kažem da je G17 Plus deo Vlade Srbije i sa druge strane formalno o podršci kandidatima u prvom krugu cemo se izjasniti na našem Glavnom odboru. Što se tice drugog kruga, tu je nedvosmisleno, mi cemo podržati ili gospodina Maršicanina ili gospodina Tadica, zavisi ko prode u drugi krug, sa veoma aktivnom kampanjom. Nama je cilj pobeda nad radikalima, a mislilm da se veoma lako može dogoditi, i sve više verujem u to, da i Maršicanin i Tadic se nadu u drugom krugu. Dakle, radicemo kampanju koja bi trebalo da omoguci ulazak u drugi krug kandidatu naše koalicije gospodinu Maršicaninu, ali i kandidatu DS-a Borisu Tadicu. Navijamo za obojicu”. - Mlađan Dinkić.

Ministar odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora Boris Tadic izjavio je u cetvrtak da podnosi ostavku na tu funkciju. Na poslednjoj konferenciji za novinare u funkciji ministra odbrane, Tadic je rekao u Palati federacije da je fakticki smenjen nedavnim saopštenjem potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa.

Ministar inostranih poslova Srbuije i Crne Gore Goran Svilanovic podneo je u sredu ostavku na tu funkciju. “Pre nekoliko meseci obecao sam da cu podneti ostavku onog trenutka kada budem obavešten da je postignut dogovor o tome ko ce biti moj naslednik”, rekao je Svilanovic za B92.

3. april

Predsednik Demokratske stranke Boris Tadic najavio je u subotu da ce se na predstojecim izborima kandidovati za predsednika Srbije i izrazio ocekivanje da ce pobediti. "Ovog trenutka ne tražim bilo ciju podršku. Dobrodošli su svi kandidati i ja želim da i druge stranke istaknu svoje kandidate", rekao je Tadic na izbornoj konferenciji Beogradskog odbora DS-a u Sava Centru.

Predsednik Srpskog pokreta obnove, Vuk Draškovic, optužio je premijera Srbije Vojislava Koštunicu da je Zakon o pomoci haškim optuženicima pripreman "u potaji" i bez dogovora sa SPO-om. "Više nego drsko bilo je, ništa me ne pitajuci, takoreci u potaji, pripremati Zakon o državnoj pomoci Slobodanu Miloševicu i ocekivati da ce poslanici SPO-a da glasaju za finansiranje ubice tolikih clanova SPO-a i naredbodavaca nekoliko atentata na predsednika SPO-a", rekao je Draškovic u intervjuu koji "Glas javnosti" objavljuje u subotu.

31. mart

Sjedinjene Americke Države odlucile su da zamrznu finansijsku pomoc Srbiji zbog nedovoljne saradnje Beograda sa Haškim tribunalom, saznaje se iz Stejt departmenta.
Americki državni seketar Kolin Pauel "odlucio je da oni (Srbija) nisu ispunili neophodne kriterijume" za deblokadu poslednje tranše od 25 miliona dolara, od ukupno planiranih sto miliona dolara pomoci, izjavio je agenciji Frans-pres jedan zvanicnik koji je želeo da ostane anoniman. Zvanicna odluka bice saopštena u sredu kasnije uvece, izjavio je drugi predstavnik Stejt departmenta.

U intervjuu za B92, Kris Paten rekao da najave o ulasku SCG u Evropsku uniju 2010. godine nisu realne. On je dodao i da je, kada je o rokovima za prikljucenje Uniji rec, “sve u rukama SCG”.

30. mart

Akademik Matija Beckovic mogao bi, kako „Blic“ nezvanicno saznaje, da bude kandidat Demokratske stranke Srbije na predsednickim izborima.

Naš sagovornik iz te stranke, koji je želeo da ostane anoniman, potvrdio je za naš list da u DSS razmišljaju o tome da bi Beckovic mogao da bude ozbiljan protivkandidat zameniku predsednika radikala Tomislavu Nikolicu.

29. mart

Ministarstvo pravde Srbije predložice ukidanje posebnih odeljenja Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zlocine, potvrdio je danas ministar pravde Zoran Stojkovic.

"Naš je stav da ne treba da postoje posebna odeljenja, vec da svaki sudija Okružnog suda mora biti sposoban i za takva sudjenja", objasnio je ministar prilikom prvog obracanja novinarima od kada je imenovan na celu ministarstva pravde

20. mart

U svetlu sadašnjih dogadaja na Kosovu uopšte nije momenat da se razmišlja o buducem statusu Kosova, izjavila je pomocnik zamenika americkog državnog sekretara Keltin Stivens i naglasila da se mora razgovarati o sadašnjem statusu, "a sadašnji satatus je neprihvatljiv". "Ljudski životi su u opasnosti, koriste se neprihvatljivi nacini izražavanja stavova, bez obzira kakvi ti stavovi bili. Trenutno postoji opasnost da Kosovo, ne samo što nije doraslo standardima koji se od njega traže i o kojima se mnogo govori, nego nije doraslo ni najelementarnijim standardima svetskog društva", ocenila je Stivens u izjavi za Glas Amerike.

Najnoviji cikljus nasilja na Kosovu nastavak je kampanje kosovskih Albanaca za monoetnickom pokrajinom, koja ce se, medutim, suprotno njihovim željama, najverovatnije završiti podelom Kosova, izjavio je strucnjak Ted Gejlen Karpenter iz vašingtonskog instituta Kejto, za koji se smatra da je blizak aktuelnoj americkoj administraciji.

Predsednik Rusije Vladimir Putin opisao je nasilje na Kosovu kao "etnicko cišcenje" kosovske srpske manjine i rekao da je službena Moskva zauzela cvrst stav da to mora da se zaustavi. "Rusija više ne može samo da gleda šta se tamo dogada", prenela je Putinove reci agencija Interfax. "Cak i naše zapadne kolege priznaju da to nije ništa drugo nego etnicko cišcenje. Nephodna je odgovarajuca oštra reakcija radi zaštite Srba", rekao je Putin na nedeljnom ministarskom sastanku.

Pecka patrijaršija, manastir Visoki Decani i preostali pravoslavni objekti u zoni odgovornosti Kforove multinacionalne brigade Jugozapad bice branjeni do poslednjeg vojnika, najavio je u subotu komandant te brigade Alberto Primiceri. Pucacemo na svakog ko pokuša da bilo šta uradi, izjavio je italijanski general u Prizrenu.

Premijer Kosova Bajram Redžepi rekao je u subotu da je "duboko uznemiren" meduetnickim nasiljem u pokrajini u kome je ove sedmice poginulo 28 lica i najavio osnivanje specijalnog fonda za kompenzaciju štete za oštecenu srpsku imovinu. "Izražavamo našu duboku uznemirenost brojem mrtvih i povredenih u poslednjih nekoliko dana i oštro osudujemo dela uništenja kulturnog i religijskog nasleda Kosova koji su bez presedana", rekao je Redžepi nakon vanrednog sastanka Vlade.

On je rekao da je Vlada osnovala fond koji ce se baviti materijalnom odštetom za oko 16 crkava i više od 100 kuca uništenih ili oštecenih tokom najgoreg nasilja u ovoj pokrajini od 1999. godine. (www.b92.net)

18. mart

„Ono što se dogada na Kosovu mora se, nažalost, opisati kao pogrom Srba – gore crkve a ljudi se napadaju i ubijaju samo zbog etnicke pripadnosti,“ rekao je za B92 jedan zvanicnik UNMIK-a. On je potvrdio da je Bogoslovija u Peci uništena, a da su Albanci slavili isopred zapaljene pravoslavne crkve u tom gradu.

Radio-televizija Kosova javila je da su glavne mete albanskih demonstranata u sredu bile pravoslavne crkve i da su u više od 90 odsto gradova na Kosovu one zapaljene. Mediji na albanskom javljaju da je u Prizrenu do cetvrtka ujutro u plamenu bilo svih pet objekata Srpske pravoslavne crkve, odnosno Bogoslovija, Episkopijia, crkva Bogorodica Ljeviška, hram Sveti Đorde, manastir Sveti Arhangeli. Jake snage italijanskog KFOR obezbeduju manastir Decani i Pecku patrijaršiju. Otac Sava Janjic iz manastira Decani kaže da je situacija trenutno pod kontrolom. «Medu sveštenstvom nema žrtava. Znamo da je spaljena crkva u Obilicu, imamo indicije da je spaljena crkva u Gnjilanu, a Amerikanci su u poslednjem trenutku sacuvali crkvu u Vitini i sveštenika u njoj, koji je bio povreden», kaže otac Sava.

Deset policajaca je povredeno, od kojih tri teže, u sukobima policije i demonstranata pred Bajrakli-džamije u Beogradu. Tom prilikom džamija je zapaljena i nacinjena je veca šteta. Najteži sukobi poceli su desetak minuta posle ponoci, kada je grupa od oko 100 demonstranata uspela da probije policijski kordon na uglu Kralja Petra i Gospodar Jevremove. Pošto se policija povukla iz Jevremove, demonstranti su polupali prozore i inventar u džamiji, a zatim je i zapalili.

Portparol UNMIK policije Derek Čepel je u izjavi austrijskoj državnoj televiziji (ORF) rekao da je nasilje na Kosovu očigledno bilo unapred planirano.
Derek Čepel izjavio je sinoć u Prištini da je jedino preživelo od dece kaoja se udavila u reci Ibru kod sela Zupče, ispričalo da su svi zajedno ušli u vodu "i da su odmah zapali u teškoće". "Dete se vratilo kući i reklo roditeljima da su (u utorak 16. marta oko 3,30 časova posle podne), blizu sela Zupče, on i još troje dece ušli su u reku i odmah zapali u teškoće u vodi." (www.b92.net)

17. mart

Novi sukobi na Kosovu

Najmanje sedam osoba je poginulo dok je preko 200 ranjeno u neredima koji su u sredu izbili u Kosovskoj Mitrovici, javljaju svetske agencije pozivajuci se na bolnicke izvore u tom gradu na severu Kosova. Asošiejted pres takode javlja da je sedam osoba poginulo - cetiri Albanca i troje Srba. Bolnicki izvori u južnom, albanskom delu Mitrovice rekli su AP-u da su u sukobima povredena 84 Albanca, dok je bolnicko osoblje na srpskoj strani reklo da su 22 Srbina povredena, od kojih pet teško.

Izjava Vojislava Kostunice:

"Nacelnik Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore stupice u neposredan i stalan kontakt sa glavnokomandujucim KFOR-a, i vec je obavio prve razgovore te vrste. Na sastanku Vrhovnog saveta odbrane bice preduzete i druge odgovarajuce mere bezbednosti i zaštite. Naše snage bezbednosti spremne su na svaku vrstu saradnje sa medunarodnim snagama na Kosovu i Metohiji u cilju postizanja mira, i u tu vrstu saradnje spada i razgovor koji je general Krga vodio sa komandantom KFOR-a. Vlada ocekuje da ce ovi dogadaji na Kosovu i Metohiji uveriti uticajne medunarodne cinioce da se bezbednost za srpsku zajednicu u pokrajini ne može ostvariti bez novih, drugacijih, dodatnih institucionalnih rešenja o zaštiti njihovih prava, ocigledno je da ona rešenja koja su u opticaju, koja se ponavljaju, na kojima se insistira, koja se uporno obrazlažu, i ne dopušta uvodenje novih institucionalnih rešenja, ta rešenja su ocigledno pala na ispitu i potrebna su neka druga rešenja i neke druge mere zaštite srpske zajednice u pokrajini. Srpska zajednica u pokrajini mora imati ne samo prava nego i u sklopu toga autonoman prostor na kome ce ta prava i štititi i na kome ce se osecati bezbedno”, rekao je Koštunica. (www.b92.net)

11. mart

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je u cetvrtak da još uvek nije bilo razgovora stranka demokratskog bloka o zajednickom kandidatu na predsednickim izborima u Srbiji. Koštunica je naveo i da ce u tim razgovorima ucestvovati svi predstavnici demokratskih stranaka: "Ja možda spadam u jednu neobicnu vrstu ljudi u politici, koji smatraju da o odredenim odlukama javnost treba da bude obaveštena tek pošto one budu donete. Sacekajmo da vidimo kako ce razgovori teci. Uostalom, izbori nisu još ni raspisani i onda cemo imati odgovor na ova pitanja." Na pitanje da li razmišlja o kandidaturi za predsednika Srbije, Koštunica je kratko odgovorio: "Jednog posla sam se poduhvatio. Zaista, teško bih mogao sebi da objasnim, a i javnosti - u trenutku kada sam se prihvatio jednog posla treba da se prihvatim nekog drugog."

Predsednik Skupštine i vršilac dužnosti predsednika Srbije, Predrag Markovic, saopštio je u cetvrtak da ce raspisati predsednicke izbore 4 aprila. To znaci da ce Srbija dobiti predsednika do 28. juna, rekao je Markovic.

6. mart

"DSS ima apsolutnu kontrolu izvršne vlasti u Srbiji. Sa 17. odsto osvojenih glasova na izborima DSS ima sto odsto izvršne vlasti u Srbiji i to je ono što je potpuno neprihvatljivo za nas." - Bojan Pajtić, potpredsednik DS-a. (Balkan)

"Ono što je za mene najvažnije je da se mediji konačno oslobode partijskog diktata i cenzure i onoga što je najpogubnije - autocenzure." Dragan Kojadinović, ministar kulture i medija.(Balkan)

2. mart

Hronika: Integralni tekst ekspozea novog mandatara Vlade Srbije Vojislava Koštunice.

Šta Srbija od nas traži? Šta danas, na početku novog veka i dve stotine godina od obnovljanja srpske državnosti, Srbija od nas očekuje? Ne samo od jedne vlade, već od svih nosilaca vlasti, na najrazličitijim poslovima, šta ona traži od nas kao svojih građana? >>nastavak ekspozea

22.februar

Mandatar nove Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je u subotu da izrucenje lica optuženih za ratne zlocine Tribunalu u Hagu nece biti prioritet njegove vlade, uprkos pretnjama SAD da ce ta zemlja u protivnom Srbiji ukinuti finansijsku pomoc i politicku podršku. Koštunica je u intervjuu Asošiejted presu kazao da ce preneti SAD da u Srbiji postoje važnija pitanja koja moraju biti rešena, nego što je predaja odbeglih ratnih zlocinaca Haškom tribunalu. Kako navodi agencija, Koštunica je rekao da njegova vlada nece izruciti ni cetiri vojna i policijska generala koje je Tribunal u Hagu septembra meseca optužio za zlocine na Kosovu. Koštunica je izrazio uverenje da se bivši lideri bosanskih Srba Radovan Karadžic i Ratko Mladic, optuženi za ratne zlocine tokom rata u BiH, ne kriju u Srbiji i dodao da "ova zemlja nije isporucilac ljudske robe Haškom tribunalu".

Mandatar nove vlade ocenio je da bi hapšenje i izrucenje oko 15 osumnjicenih Srba, za koje Haško tužilaštvo veruje da žive u Srbiji, samo još više osnažilo ultranacionalisticku Srpsku radikalnu stranku što bi, kako je rekao, pogoršalo situaciju u celom regionu.

SAD zahtevaju da Srbija do 31. marta demonstrira saradnju sa Tribunalom, što je uslov za dobijanje americke finansijske pomoci. "To je ultimatum, a demokratija znaci razgovore, komunikaciju... dati šansu novoj vladi da pronadje nacin za rešenje gorucih problema sa kojima je suocena", ocenio je mandatar nove vlade Srbije. Koštunica je naveo da izrucenje Haškom tribunalu osumnjicenih za ratne zlocine, nije prioritet za narod Srbije, dodajuci da bi "Vašington trebalo trebalo da uzme u obzir" uništenu privredu i socijalne tenzije u Srbiji. (www.b92.net)

Skupština Demokratske stranke izabrala je u nedelju uvece Borisa Tadica za novog predsednika stranke. Od ukupno 1.944 delegata, za Tadica je glasalo 1.538, dok je drugi kandidat Zoran Živkovic dobio 296 glasova. U glasanju je ucestvovo 1.851 delegat. Za potpredsednike stranke izabrani su Nenad Bogdanovic sa 1.246, Slobodan Gavrilovic 1.012, Dušan Petrovic sa 1.020 i Bojan Pajtic sa 1.277 glasova. Njih cetvorica bili su kandidati sa Tadiceve liste. Dosadašnji potpredsednik Cedomir Jovanovic, nije ponovo izabran na tu funkciju, jer je dobio 789 glasova. Za Živorada Andelkovica glasalo je 634, za Vlatka Rajkovica 135, za Ljiljanu Lucic 116, za Dragana Domazeta 87 i za Gordanu Comic 48 delegata. Posle ove sednice, Zoran Živkovic i Cedomir Jovanovic nemaju funkcije u stranci. (www.b92.net)

14. februar

Zaokret

U Srpskom pokretu obnove postoji jedinstven stav da ova stranka ude u Vladu Srbije, izjavio je za B92 visoki funkcioner SPO-a Bojan Dimitrijevic. On kaže da ce stranka Vuka Draškovica uci u Vladu jer je u pitanju interes Srbije, gradana i same stranke. U pitanju je stav koji ce u nedelju, na sednici Glavnog odbora, biti zvanicno potvrden, istice Dimitrijevic i navodi uslove koje ce SPO predstaviti mandataru za sastav Vlade, Vojislavu Koštunici. „Mi cemo svakako morati da udemo u Vladu i da je podržimo. Medutim, mi smo isto tako rekli da jedan od najvažnijih zadataka te vlade mora biti preispitivanje zlocina tokom desetogodišnje Miloševiceve vladavine, imajuci u vidu da je SPO bio jedna od najvecih žrtava tih okolnosti, pa i gospodin Draškovic i njegova porodica licno.

10.februar

Rašomonijada

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Draškovic izjavio je posle razgovora s predsednikom Skupštine Srbije i v.d. predsednika Srbije Draganom Maršicaninom u utorak da koalicija SPO-Nova Srbija nece biti u manjinskoj Vladi koju bi podržala Socijalisticka partija Srbije na celu sa Slobodanom Miloševicem. "Ili to, ili novi izbori", rekao je Draškovic.

Maršicanin je tokom dana obavio konsultacije s predstavnicima politickih stranaka o novoj Vladi. Posle sastanka s Maršicaninom, zamenik predsednika Demokatske stranke Zoran Živkovic rekao je da su za DS razgovori o Vladi završeni. "Cini mi se da ne postoji volja nijedne stranke da bude napravljena Vlada punog kapaciteta koja bi nastavila reforme. Za nas je ta prica završena", rekao je Živkovic.

(www.B92.net)

Predsednik G17 plus Miroljub Labus demantovao je u ponedeljak uvece da G17 plus želi manjinsku Vladu. On je, gostujuci na Radio-televiziji Srbije, rekao da buduca Vlada nece voditi osvetnicku politiku prema Demokratskoj stranci. “Mi želimo vecinsku demokratsku vladu. Ovog momenta takva vlada ne može da bude napravljena. Moj predlog je bio da, ako u jednom ne možemo da napravimo vecinsku demokratsku Vladu, hajdemo u dva koraka, hajde da još jednom sednemo da razgovaramo. Mislim da postoji strah u DS i njegovim koalicionim partnerima, videli ste njihove izjave o osveti. Nema nikakve osvete. Dok je G17 plus u Vladi, dok sam ja u Vladi, ako budem u Vladi, nikakve osvete u Vladi nece biti. (www.B92.net)

Funkcioner Socijalisticke partije Srbije Milutin Mrkonjic najavio je da ce na sednici Glavnog odbora SPS u utorak pozvati svoje stranacke kolege da ne daju podršku manjinskoj Vladi u kojoj bi bili lideri G17 plus. On je rekao da ne spori podršku SPS konstituisanju Skupštine, ali da su prigovori rukovodstva G17 plus u vezi s podrškom socijalista manjinskoj Vladi za njega neprihvatljivi i uvredljivi. "Ne mogu da dam podršku takozvanim ekspertima koji su za ove tri godine upropastili naše bankarstvo. Uvredljivo je da oni koji su se pokazali kao apsolutne neznalice u poslu kojim se bave uslovljavaju ucešce u Vladi podrškom socijalista", rekao je Mrkonjic. (www.B92.net)

9. februar

Znate šta je na prvoj strani tog teksta bilo? Preispitati rad Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije! Na prvoj strani teksta od deset strana bih ja ocekivao da novi mandatar kaže kolika ce biti inflacija, kolika ce biti prosecna plata. To bih ocekivao da mi ponudi onaj ko želi da razgovaramo o vladi, makar i da samo traži manjinsku podršku, ali, ako na prvoj strani kaže da je jedino što ga interesuje to... Mi smo bili zapanjeni kada smo videli taj papir. To je ono što je prelomilo sve nas koji smo na listi DS, da kažemo "cekajte ljudi, pa to je vlada osvetnika - rekao je Svilanovic ponavljajuci da bi podrška SPS manjinskoj vladi zapravo znacila podršku Slobodana Miloševica toj vladi. (Danas)

Ukoliko bi došlo do naknadne rekonstrukcije vlade, Srbija bi videla pravo lice onih koji bi u tome ucestvovali. Videla bi pokvarenjake i prevarante, a mi se, kao nevini, ne bi osecali iskorišcenim jer medu nama nije bilo fizicke ljubavi.

Da li ste spremni da se odreknete Miloševica kako biste se profilisali kao moderna stranka?
Ja ga se ne bih odrekao, niti on smeta SPS da se modernizuje. Proces modernizacije je vec u toku. Možda on deluje kao kocnica, ali nismo ga mi poslali u Hag. Da njega nema, osvojili bi glasove poput partije Vladana Batica i od nas niko ne bi tražio podršku. - Milorad Vučelić (Blic)

5. februar

Otvorena su vrata za povratak Socijalisticke partije Srbije - Slobodan Miloševic u sistem zakonodavne vlasti, a sve u ime demokratije - izjavio je Boris Tadic, potpredsednik DS, posle izbora Dragana Maršicanina za predsednika Skupštine Srbije uz pomoc glasova SPS.

Lider DSS Vojislav Koštunica odbacio je ove optužbe, ocenivši da su "najnotornija laž i najozbiljnije podmetacine da se Miloševic vratio na vlast". On je odbacio podelu na podobne i nepodobne stranke, navodeci da bi u slucaju da postoji takva podela trebalo unapred propisati koje stranke treba zabraniti. Koštunica je kazao da DSS želi da stvori situaciju u kojoj ce sve parlamentarne stranke saradivati i dodao da ako stranka ima poslanike, onda u krugu svih parlamentarnih partija treba razgovbarati o izboru predsednika Skupštine. Na pitanje kakva ce biti saradnja sa SPS, Koštunica je rekao: "Videli ste kako ta saradnja izgleda".

Ivica Dacic (SPS) istice da je ta partija spremna da razgovara sa DSS o formiranju vlade. On je novinarima kazao da SPS nece uci u vecinsku vladu, ali da mogu da podrže manjinsku, ukoliko njeni principi ne budu "apsolutno suprotni stavovima SPS".

Novoizabrani predsednik Skupštine Srbije Dragan Maršicanin potvrdio je za Danas da ce biti privremeni predsednik parlamenta i da ce se povuci sa te funkcije cim bude formirana nova republicka vlada. On je po izboru na tu funiciju, sa govornice parlamenta, izrazio ocekivanje da ce pregovori o formiranju vlade Srbije biti nastavljeni, dodavši da ocekuje nastavak pregovora i izbor vlade.
- Zbog te cinjenice, želim da vas uverim da ce moje zadovoljstvo današnjim izborom biti utoliko vece, koliko na ovoj funkciji budem ostao krace - porucio je Maršicanin poslanicima.
U izjavi novinarima, Maršicanin je ponovio da je "DSS jasno rekla da razgovore sa DS o vladi nece nastavljati". Na pitanje da li ce nastaviti pregovore o vladi sa socijalistima, Maršicanin je kazao da prvo sledi "nastavak razgovora sa svim partijama i da se traga za najboljim rešenjem za problem vlade". (Danas)

4. februar

Poslanici Skupštine Srbije u sredu su za predsednika Skupštine Srbije izabrali potpredsednika Demokratske stranke Srbije Dragana Maršicanina. Za njegov izbor glasalo je, javnim i pojedinacnim glasanjem, 128 poslanika.

3. febrauar

DS može bezuslovno da podrži kandidata DSS-a, bez ikakvih sporazuma, ako ima odgovornost prema državi i to je sve što oni mogu da urade. Nikakvih daljih razgovora sa DS-om o nekim novim dogovorima, sporazumima oko predsednika skupštine, oko vlade i ostaloga nece biti. To je stav DSS-a", rekao je Dejan Mihajlov.

"Nakon što smo najavili da cemo na prethodnu ponudu za formiranje vlade odgovoriti jasnim logickim predlogom... usledila je današnja konferencija za novinare sa ultimatumima koje ni Austrija 1914. godine nije postavila Srbiji", rekao je Dragoljub Micunovic agenciji Beta.

"Smatram zbilja to istorijskim danom, jer se time poništavaju sve odluke 5. oktobra. Poništava se veliki napor koji su gradani Srbije izneli 5. oktobra, poništavaju se sve politicke promene koje su se do sada dešavale, relaitivizuju se svi naši zajednicki napori do 5. oktobra da se obori sa vlasti režim Slobodana Miloševica i ponovo Slobodan Miloševic, svojim imenom i prezimenom, svojom politickom strankom, ulazi u sistem vlasti u Srbiji. DS tome nije doprineo", rekao je Boris Tadic.

31. januar

Nezavisno od ovih Vukadinovicevih procena o tome šta je najprihvatljivije za DSS, pitamo ga šta ocekuje da ce se u narednih nekoliko dana stvarno dogoditi. On ne veruje da ce Koštunica dalje popuštati. "Mene cudi to što DS odbija da prihvati najnoviju ponudu, jer je ona veoma povoljna za ovu stranku. Ucešcem u vecinskoj vladi demokrate ce biti amnestirane od ranijih kritika", primecuje on, ali i dodaje da su popuštanja,s jedne, i novi zahtevi, s druge strane, uobicajeni za ponašanje politickih aktera, narocito na ovim prostorima.

Procena je, dakle, da ce DS prihvatiti zahtev trojne koalicije i tako uci u vladu, ili ce Koštunica zatražiti podršku SPS-a za izbor predsednika Skupštine i time DS dovesti u novu poziciju. Ako ni jedno od ova dva rešenja ne prode, preostaju novi izbori, mada su oni zaista u drugom planu.

Šta ako DSS ipak prihvati zahtev DS-a o postizanju sporazuma "u paketu", bez privremenog izbora predsednika Skupštine iz svojih redova?

- Mada ni to nije iskljuceno, mislim da bi takav pristanak bilo politicko samoubistvo i Koštunice i DSS-a - istice Vukadinovic. (Politika, 31. januar - ceo tekst)

30. januar

Predstavnici stranaka takozvanog demokratskog bloka postigli su nacelan dogovor o formiranju zajednicke Vlade. Posle sastanka predstavnika tzv. demokratskog bloka u sedištu Demokratske stranke Srbije u cetvrtak uvece, zamenik predsednika Demokratske stranke Zoran Živkovic izjavio je da su cetiri liste spremne za formiranje zajednicke programske Vlade i da je dogovoreno da predsednik Skupštine bude iz DS, a premijer iz DSS. Postoji razlika u dinamici rada, rekao je Živkovic.

Vojislav Koštunica, predsednik DSS, koji je prisustvovao konferenciji, izjavio je da je DS neprihvatanjem Sporazuma onemogucio da Skupština dobije predsednika i kritikovao DS "zbog arogantnog ponašanja i visokog stepena neodgovornosti, kojim je pokazao da ne može da se opredeli izmedu kandidata tzv. demokratskog bloka i kandidata radikala za predsednika Skupštine". Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Draškovic izjavio je da su stranke demokratskog bloka ucenjene ponašanjem DS i dodao da je situacija "više nego žalosna".

Zamenik predsednika DS Zoran Živkovic odbacio je tvrdnje da DS koci formiranje institucija i dodao da DS nema nove zahteve i da je DS zadovoljan postignutim dogovorom s buducim koalicionim partnerima. Živkovic je, medutim, dodao kako DS misli da je neracionalno i politicki neopravdano birati privremenog predsednika Skupštine, da bi posle 15 dana ponovo bio biran predsednik. DS ostaje pri stavu da predsednika Skupštine treba odmah izabrati iz redova DS. Živkovic je rekao da DS izraduje program koji bi trebalo da sprovodi buduca Vlada. (B92)

29. januar

Tacno je ono što odgovara stavu Demokratske stranke Srbije, G17 plus i Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, ono što je izneo gospodin Labus. Mi smo namerno insistirali da stvari opišemo, da ih definišemo."

B92: A to je?

Koštunica: "To je vlada cetiri liste." ...

...

Hteli smo da uradimo sledecu stvar: stranke demokratskog bloka, to ime nije ozvaniceno. Ja sam u jednom trenutku, baš zato što nije ozvaniceno, upotrebio izraz 'takozvani' i onda je osuto drvlje i kamenje na mene. Evo, sad cu reci – demokratski blok, bez onog 'takozvani', cine tri stranke koje 28. decembra nisu bile na vlasti i jedna koja je bila na vlasti. Rekli smo – hajde prvo da krenemo sa ovim strankama koje nisu bile na vlasti."

...

U odnosu na SPS i u odnosu na radikale ja cinim jedan pokušaj koji se razlikuje od onoga što rade druge stranke demokratskog bloka – da se polako te stranke integrišu u sistem. Znam da to zvuci vrlo nepopularno, znam da možda baš auditorijumu koje nas sluša u ovom trenutku, jednom delu tog auditorijuma to deluje cudno, možda bi se neki od njih zaista revolucionarno obracunali sa njima ili zabranili tu stranku ili zabranili izbore. Ja smatram da Srbija ne sme da dode u situaciju, danas jeste tako, ali za koju godinu, što pre, ne sme da bude u situaciji da ima u Skupštini 250 poslanika, a od toga zapravo vi možete, u raznim kombinacijama, kad je rec o izvršnoj vlasti i takozvanom, izvinjavam se, demokratskom bloku, vi možete da racunate samo sa 150, manje od 150 poslanika. Preko 100 poslanika su otpisani u startu. Oni su politicki nepodobni, oni spadaju u antisistemske stranke. Ja se zalažem za to da se polako taj jaz briše, da se prvo saraduje u Skupštini, biraci su ih birali..."

Ja necu da se bavim onim stvarima koje su postignute i onim slojem reformi koji je funkcionisao i stvarima koje su rešene, ali bilo je mnogo razloga za nezadovoljstvo. Kada upotrebite rec reforma, to obicnom coveku zvuci potpuno prazno. On se pita šta ima u džepu, kako živi, kako ce mu biti sutra, kako je njegova porodica, koliko je zaposlenih, koliko nezaposlenih, da li ce imati da se obuce... Dakle, bilo je puno razloga za nezadovoljstvo i to je neusumnjivo dalo dosta glasova radikalima. Ja mislim da je taj momenat bio preovladujuci. Uticao je naravno i spoljni momenat, haška omca oko našeg vrata. Tako smo došli do toga.

- Vojislav Kostunica (Emisija Javna tajna na TV B92)

24. januar

G17 Plus založila se na vanrednoj sednici Predsedništva stranke u subotu za "hitno obnavljanje" dijaloga sa DSS i DS. Portparol G17 Plus Ksenija Milivojevic rekla je za B92 da je ta stranka krajnje nezadovoljna tokom pregovora o formiranju Skupštine i vlade: “Jedan od razloga što su razgovori dospeli u corsokak, jeste i to što se oni odvijaju pod ogromnim pritiskom nekih finansijskih mocnika i ovo je prilika da se vidi ko su politicki partneri sa kojima G17 Plus uopšte može da ude u vladu, a koji nisu. Smatramo da je odgovornost za izlazak iz sadašnje politicke krize i za demokratsku buducnost Srbije pre svega leži na tri stranke, to su DSS, DS i G17 Plus. Zbog toga se hitno mora obnoviti dijalog izmedu ove tri stranke, kako bi se omogucio izbor predsednika skupštine, a nakon toga i stabilne vlade. U tom smislu ce G17 Plus podržati zajednickog kandidata za predsednika skupštine, na osnovu dogovora sa DSS-om i DS-om. U interesu gradana Srbije mi smo spremni da podržimo i formiranje manjinske demokratske vlade i to bez sopstvenog ucešca u njoj”, kazala je Milivojevic. (B92)

Hajka koju protiv G17 plus vode mediji koje finansira Karic jasno pokazuje da postoje neki kojima nije u interesu da Srbija dobije vladu koju bi vodili pošteni i nekompromitovani ljudi. To posebno ne odgovara onima koji su svoju finansijsku moc izgradili na privilegijama dobijenim od politicara raznih režima, pa bi želeli da takve ponizne politicare vide i na celu nove vlade. - Mlađan Dinkić. (Blic)

Ne može se politicki legalitet u demokratskoj Srbiji tražiti u konstruisanim napadima na medije, politicke protivnike, neistomišljenike, srpsku Vladu ili kompanije, koje po mišljenju malih politickih Musolinija nisu sa iste strane interesa i ciljeva G17 plus. Istorija napada Mladana Dinkica i Miroljuba Labusa na BK grupu je duga, puna proizvoljnosti, histerije i želje za njenim uništenjem. - Bogoljub Karić. (Blic).

Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je za BBC da je rizik od novih izbora otklonjen, da još postoji mogucnost za kompromis i da ce 27. januara, Srbija dobiti novu Skupštinu i predsednika. Koštunica je istakao da bi izbori predstavljali najgore rešenje i da bi oni gradane Srbije dodatno obeshrabrili. Na pitanje da li se situacija oko formiranja vlade koristi za obracun sa DS, Koštunica je odgovorio: Mislim da smo na neki nacin svi taoci jedne situacije, jedne vrste krize identiteta u Demokratskoj stranci i izbora, odnosno Skupštine Demokratske stranke koja sledi. (B92)

23. januar

Demokratska stranka nije za raspisivanje novih parlamentarnih izbora, razgovori tzv. demokratskog bloka moraju biti nastavljeni "u mirnijem tonu", a DS treba da dobije mesto predsednika Skupštine, rekao je potpredsednik DS Boris Tadic. (B92)

Predlog Dragoljuba Micunovica je potpuno neosnovan. Kada DS pokaže kooperativnost, dobice neke druge funkcije koje budu deljene - rekao je Velimir Ilic, optužujuci Demokratsku stranku da je "stavila u prvi plan stranacke interese i pravi izbornu skupštinu u trentuku kada se u Srbiji vodi bitka za konstituisanje parlamenta i formiranje vlade". (Danas)

22. januar

Nacrt Nacela zajednickog delovanja strana potpisnica (stranaka koje formiraju manjinsku vladu DSS, G17+ i SPO/NS)

21. januar

TADIC: ILI VECINSKA VLADA ILI NOVI IZBORI

MARŠICANIN: ILI PODRŠKA MANJINSKOJ ILI NOVI IZBORI

(naslovi sa sajta www.b92.net)

Nikome nije toliko stalo do formiranja nove vlade, koliko da ne bude okrivljen za eventualni neuspeh u pregovorima - kaže Đorde Vukadinovic, urednik casopisa Nova srpska politicka misao, u izjavi za Blic News.

- Koaliciji SPO - NS najviše je stalo da vlada bude formirana i da oni udu u nju. G17 plusu je takode stalo i nece previše zatezati, ali pokušace da izvuku maksimum. Ni njima ne odgovaraju ponovni izbori - kaže Đorde Vukadinovic.
Preuzeti vlast u ovom trenutku nije neka velika privilegija i DSS je u dilemi koliko da insistira na tome. Ali oni sada ne mogu to da izbegnu, jer moraju da amortizuju kritike da beže od vlasti i odgovornosti. Ali, ako im se ukaže dobra prilika da nekog drugog okrive, i oni bi mogli odustati. Ovo je igra nerava u kojoj niko ne sme ici baš do kraja - kaže Đorde Vukadinovic. (izvodi iz teksta u Blicnews-u)

20. januar

Gostujuci na RTS, Vojislav Kostunica je rekao da ce u utorak ili sredu biti održan sastanak sve cetiri liste demokratskog bloka, na kom ce Demokratskoj stranci biti predocen predlog sporazuma o podršci manjinskoj Vladi. “To je jedan tekst, ne po principu ‘uzmi ili ostavi’, s kojim može i trebalo bi da se upozna DS. Ako je on za DS prihvatljiv, onda ce biti napravljen još jedan sporazum tri stranke i DS o saradnji. Ta saradnja se odnosi na podršku troclanoj Vladi i ne neke oblike saradnje na nivou državne zajednice”, kaže on.

Dragoljub Micunovic, medutim, za B92 kaže da je vecinska Vlada jedina opcija za koju se zalaže DS. On nije precizirao da li ce se DS odazvati pozivu ostale tri stranke demokratskog bloka na dalje pregovore. “Sada su savršeno jasni stavovi koje ima DSS, ali ja ne znam koje su njihove dalje ambicije. Svaka kalkulacija o razlicitosti stavova stranaka koje su na listi DS je apsolutno izmišljena. Ja sam razgovarao i s Tadicem i sa Živkovicem i sa Svilanovicem i tu nema nikakvog spora, ili cemo biti u Vladi ili cemo biti u opoziciji. Sada ostavljamo Koštunicu i njegove koalicione partnere da s tom listom izadu pred Parlament i ako nadu 126 poslanika bice Vlada, ako ne nadu, neka ostave sledecima na redu šansu. Sledeci smo mi, a mi cemo odmah u Vladu pozvati DSS i da okupimo sve demokratske glasove”, kaže Micunovic.

(www.B92.net)

18. januar

Clan niškog odbora DS-a Milan Milosavljevic rekao je Radiju B92 da je taj deo stranke odlucio da DS treba da udje u vladu „punog kapaciteta“, a ne da podrži predlog za manjinsku vladu. “Doneta je odluka da DS, bar to tako smatra niški opštinski odbor DS, ili ude potpuno u vladu sa svoim onim što joj pripada kao drugoj stranci u demokratskom bloku – sa sve potpredsednicima vlade, ministrima itd – ili da apsolutno ne ulazi u vladu i da bude potpuna i cista opozicija buducoj vladi ma ko da je formirao”, rekao je Milosavljevic. (www..b92.net)

17. januar

ĐORĐE VUKADINOVIC: Nezgodna pozicija
- Stvaranje vlade u ovom trenutku u prilicnoj meri je nepoznanica, a ista ocena važi i za odnose DSS i G17 Plus - kaže za Danas Đorde Vukadinovic, urednik Nove srpske politicke misli, koji je prvi od analiticara ocenio da ce "vlada biti manjinska, pitanje je samo koliko ce biti manjinska".
- Moguce je da su u G17 Plus nezadovoljni zato što im izmice mesto premijera na koje su racunali. Ako bude manjinske vlade demokratskog bloka, za G17 Plus to svakako znaci da ulazi u nju kao manjinski partner i da ce tim kabinetom dominirati DSS. Uz to, DS, glavni rival G17 Plus, ima lagodnu poziciju kriticara koji može da obori vladu u svakom trenutku. Ni DSS nije bez izvesnog rizika, mada se cini kao da drži sve karte u rukama, jer ne treba zaboraviti da ove dve stranke imaju biracko telo koje se delimicno poklapa i nema sumnje da su na ovim izborima neki glasovi DSS otišli G17 Plus - istice Vukadinovic. (Danas)

16. januar

Nastavak pregovora dodatno je otežan najnovijim sukobima na relaciji DS-DSS, uzrokovan izjavom funkcionera DSS Dragana Jocica da bi manjinska Vlada, bez DS, predstavljala “sanitarni otklon” od DS i politike koju je ta stranka vodila pre 28. decembra. Zamenik predsednika DS Zoran Živkovic izjavio je za B92 da ce pozvati Glavni odbor DS da ne podrži manjinsku Vladu Srbije ako od celnika DSS ne usledi izvinjenje. “Ono što smo u poslednjih 24 culi od celnika DSS, od Koštunice i Jocica, je nastavak uvreda koje DS dobijao od DSS u vreme kampanje. Receno je da DS treba staviti u sanitarni kordon, da DS po volji naroda ne treba da bude deo vlasti, da je Aleksandar Vlahovic na listi poslanika samo zato što treba da izbegne zatvor, da je pokojni Zoran Đindic kriv zato što Kopštunica tri puta nije izabran za predsednika Srbije. Ako je to program te Vlade, ja cu pozvati GO DS da ne glasa za podršku toj Vladi”, kaže Živkovic. (www.b92.net)

Mi smo uvek bili ledolomac i ne mozemo da budemo epizodisti. Onaj ko misli da mi mozemo da budemo deo neke price kao korektiv, pravi tragicnu gresku i veoma ugrozava stranku. Mi moramo da budemo lideri, bilo kao deo parlamentarne vecine, bilo kao lideri u opoziciji koji  ce vratiti drustvo na jedini ispravan put. Cedomir Jovanovic. (Blic)

14. januar

Glavni odbor Demokratske stranke Srbije predložio je formiranje manjinske vlade u kojoj bi pored te stranke bile i G17 Plus i Koalicija Srpski pokret obnove-Nova Srbija, a koju bi Demokratska stranka podržala u Skupštini Srbiji. Ovaj predlog DSS ce izneti na sastanku stranaka demokratskog bloka u cetvrtak.

"Moraju se svi na odredeni nacin obavezati, i mislimo da to ucinimo preko jednog koalicionog sporazuma gde ce biti navedene i politicke mere koje treba preduzeti i zakoni koje treba doneti i dinamika svega toga u pojedinim resorima, i naravno, ko za šta preduzima odgovornost u odgovarajucim resorima. To se na taj nacin može postici. DSS sobzirom na snagu ispoljenu na ovim izborima i cinjenicu da je prva stranka u demokratskom bloku, preuzima na sebe odgovornost, a to znaci da sam spreman da tu odgovornost, kao njen predsednik, sam preuzmem", rekao je Koštunica.

Ako to ne bi bilo mogucno, ako drugi nisu voljni da to isto ucine, onda postoji jedna crta koju mi ne možemo da predemo. Ta crta je jednostavno, mi moramo uvažiti raspoloženje javnosti, volju biraca sa izbora 28. decembra. Ako drugi za to nemaju razumevanja, onda, bojimse, da ce u toj dilemi vlada ili izbori, ostati samo izbori. - Kostunica. (www.b92.net)

12. januar

Demokratska stranka Srbije smatra da je najbolje rešenje formiranje manjinske vlade ciji bi mandat bio godinu dana. Dragan Marsicanin je ovaj stav obrazlozio recima:

"Zbog toga što treba ono što ste ucinili proveriti pred gradanima, zbog toga što ne predstoje ni savezni ni lokalni izbori. Jednostavno, treba ono što je dovelo do ovakvih rezultata izbora potvrditi, utvrditi raspoloženje birackog tela i onda sa novim legitimitetom nastaviti sa onim procesima koji stoje pred tom vladom u ozbiljnom procesu tranzicije." Maršicanin je, medutim, dodao da su do sednice Glavnog odbora DSS-a i dalje otvorene sve opcije, pa i mogucnost da ta stranka ude u koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom.

Povodom izjave poslanika DSS-a Radoša Ljušica, u emisiji Utisak nedelje na TV B92, da je Koalicija Zajedno za toleranciju "antisrpska koalicija", potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Maršicanin izjavio je da je u pitanju "njegov licni stav." Maršicanin je dodao da tu Koaliciju ne bi nazvao tim imenom, ali da se u njoj nalazi Liga socijaldemokrata Vojvodine koju je nazvao "separatistickom" i stranku koja "nema mnogo veze sa tolerancijom". (www.b92.net)

“Mi smo otvoreni za svako rešenje koje stabilizuje demokratsku Srbiju i Demokratska stranka nece biti prepreka formiranju vlade demokratskog bloka u Srbiji. To mora otvoreno i jasno da se kaže na ovom mestu, bilo da ucestvujemo u toj vladi, ili da damo podršku toj vladi kroz glasanje u Skupštini, ako mi ne ucestvujemo u toj, manjinskoj vladi”, rekao je Tadic.

Izlaganju Tadica se oštro suprotstavio Cedomir Jovanovic koji je rekao da nije zadovoljan rezultatom koji je DS postigla na izborima kao ni kampanjom koja je vodena. On se usprotivio i saradnji Demokratske stranke sa ostalim strankama demokratskog bloka, istakavši da ne može da se saraduje sa onima koji su "sve vreme govorili protiv DS". “Nemamo više Miloševica, ali imamo njegov alter-ego, njegov epigon – Vojislava Koštunicu, coveka kome nije teško da kaže ‘ne želim sa Demokratskom strankom u vladu, dajme vam rec gradani Srbije, sa tom strankom necu u vladu’, a mi razmišljamo da li da njega podržimo ili ne! Zbog cega? Zbog toga što ne mogu da naprave vladu?! Pa, nek naprave vladu sa strankama sa kojima su rušili prethodnu Vladu”, rekao je Jovanovic.

9. januar

Dnevnik Blic sproveo je anketu medju politicarima o pitanju: " Koja opcija je najrealnija na osnovu odnosa u Skupstini Srbije?" Njihovi odgovori, prema stepenu verovatnoce, bili su:

Tomislav Nikolic (SRS) 1. Vlada SRS-DSS 2. Novi izbori 3. Vlada demokratskog bloka 4. Manjinska vlada 5. Koncentraciona vlada

Zoran Zivkovic (DS) 1. Manjinska vlada 2. Novi izbori 3. Vlada demokratskog bloka 4. Vlada SRS-DSS 5. Koncentraciona vlada

Goran Paunovic (G17+) 1. Vlada demokratskog bloka 2. Manjinska vlada 3. Novi izbori 4. Vlada SRS-DSS 5. Koncentraciona vlada

Velimir Ilic (NS) 1. Vlada demokratskog bloka 2. Novi izbori 3. Vlada SRS-DSS 4. Manjinska vlada 5. Koncentraciona vlada

Ivica Dacic (SPS) 1. Vlada SRS-DSS 2. Vlada demokratskog bloka 3. Novi izbori 4. Manjinska vlada 5. Koncentraciona vlada

Kod svih politicara se prvi predlog DSS-a o koncentracionoj vladi nasao na mestu najnerealnijeg ishoda.

6. januar

Koštunica je kazao da je za DSS, od formiranje nove izvršne vlasti, važnije donošenje novog ustava Republike. (www.dss.org.yu)
U koncentracionoj vladi sve stranke su izjednacene, a stvar je unutrašnjeg dogovora ko bi bio mandatar. S obzirom na ogranicene ciljeve i vreme, mandatar bi trebalo da bude neko ko može da radi sa svima - izjavio je Koštunica.
Manjinska vlada može razlicito da bude sastavljena - upozorio je predsednik DSS.
Koštunica je rekao da veruje da ce konsultacije o novoj vladi biti uspešne i da raspisivanje novih parlamentarnih izbora ne bi bilo dobro rešenje. Srbiji na jesen slede lokalni i pokrajinski izbori, te, ukoliko do tada bude izmenjen Ustav Srbije, to je idealno vreme za održavanje i parlamentarnih izbora, smatra Koštunica.

Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolic odlucno je juce odbio predlog za formiranje koncentracione vlade u kojoj bi ucestvovale sve parlamentarne stranke. "Ako je koncentraciona vlada jedini predlog DSS, radikali u tome nece ucestvovati i onda cemo imati nove izbore", izjavio je Nikolic agenciji Beta. (Danas)

Đorde Vukadinovic kaže da bi se odbijanje ucešca u koncentracionoj vladi moglo smatrati i kao izbegavanje odgovornosti.

– Ako koncentraciona vlada ne bude prihvacena, postoji mogucnost da, kao prihvatanje odgovornosti, DSS zatraži da formira manjinsku vladu, što verovatno ne bi prošlo. Treca opcija je raspisivanje novih izbora – zakljucio je on. - kompletna izjava (www.dss.org.yu)

5. januar

Ostajemo cvrsto u stavu ili sa DSS ili radikala nece biti ni u kojoj drugoj vladi. Siguran sam da SRS i DSS mogu da sacine bar deset tacaka zajednickog programa koji treba da realizujemo i da onda srcem udemo u taj posao. Ponudio sam ozbiljno DSS da formiramo vladu, a oni su zamolili za odredeno vreme da kažu da ili ne. - Tomislav Nikolic (www.danas.co.yu)

On (V. Kostunica) ce se snaci kao i obicno i snašao se time što je predložio po meni najgore rešenje, a to je koncentraciona vlada. Ta vlada koja bi se tako obrazovala mogla bi mirno da se zove „Koalicija 4. oktobar“, tako da ce, cini mi se, inicijativu u svemu tome da preuzme neko drugi. Mislim da je prirodan kandidat za to objedinjavanje, za tu inicijativu, Miroljub Labus. Svima je jasno da Labus ima ambicije da bude predsednik vlade. Koštunica nema tu ambiciju, on želi da bude predsednik - rekao je Vojin Dimitrijevic. (Blic)

Cim se principi naruše, sve se komplikuje.

SPO i NS se zalažu za punu saradnju sa svim medunarodnim institucijama, ukljucujuci i Haški tribunal. Da je bilo onako kako su zahtevale SPO i NS, ne bi bilo ni rata ni Tribunala. Tribunal je tu i iza njega stoji SB UN i nema nijednog razloga da se sporimo oko ispunjenja te naše medunarodne obaveze. - Vuk Draskovic (Blic)


3. januar 2004.

Srpska radikalna stranka je odbacila ponudu Demokratske stranke Srbije za formiranje koncentracione vlade, ali nije iskljucila mogucnost da u eventualnoj koalicionoj vladi toj stranci ponudi mesto premijera, piše “Glas javnosti”.

Srpski pokret obnove i Nova Srbija nece podržati formiranje manjinske vlade, izjavio je lider SPO Vuk Draškovic. "Ako bude formirana Vlada od stranaka i koalicija iz demokratskog bloka, onda u tu vladu moraju da udu sve cetiri demokratske grupacije koje su se izborile za ulazak u Parlament,a to su Demokratska stranka Srbije, Demokratska stranka, G17 plus i koalicija SPO-NS", rekao je Draškovic. (www.B92.net)

Pa, ne bih ni ja voleo Dinkica u vladi. Medjutim, ne moze on da odlucuje ko ce biti, a ko nece biti u novoj vladi. Uostalom, on je bio guverner u DOS-ovoj vlasti, a ja opozicija. - Velimir Ilic (www.listbalkan.co.yu)

31. decembar

ANALITICARI: VUKADINOVIC ZA, PAVLOVIC PROTIV KONCENTRACIONE VLADE

Beograd -- Ideju, odnosno mogucnost koju je najavio Koštunica, razlicito su za B92 tumacili i politicki analiticari Dušan Pavlovic i Djordje Vukadinovic. Pavlovic i Vukadinovic nisu se složili oko toga da li je koncentraciona vlada dobro rešenje ili ne.

Pavlovic: “Moje je mišljenje da koncentraciona vlada nije najsrecnije rešenje, da se isto može uraditi bez toga da se radikali pozovu u vladu. Zašto se gospodin Koštunica odlucio za koncentracionu vladu ne znam. Cini mi se da to nece moci da funkcioniše i da ce ostale stranke to odbiti, tako da ce u tom smislu najverovatnije morati da bude vlada izmedu DSS-a i Radikalne stranke”.

Vukadinovic: “Ja mislim da je to u ovoj konstelaciji, s obzirom na rezultate izbora i opštepoliticku i društvenu situaciju u Srbiji, ako ne najbolje, onda najmanje loše rešenje. Na ovaj nacin, sa koncentracionom vladom i DSS bi imao alibi, dobar i uverljiv alibi pred svojim biracima, zašto on odustaje od takvog tvrdokornog stava da nece ni sa DS-om ni sa SRS, jer bi rec bila o jednoj tehnickoj vladi, jednoj vrsti prelazne vlade, koja bi trebala, po mom sudu, da donese Ustav i da donese nekoliko osnovnih zakona i da se nakon toga raspišu još jedni izbori, negde u drugoj polovini godine”. (www.B92.net)

Hronika uratko pre 31. decembra 2003.

Sve Hronike