| |
 Savremeni svet - granice multkulturalizma
|
|
| |
Podsećamo Vas da rado očekujemo vaše komentare! |
|
|
| |
|
|
|
| |
Nova podrubrika: Granice multikulturalizma |
|
|
| |
Na koji način i u kojoj meri treba integrisati (rastruće) manjine u Evropi? Da li Zapad treba da podrži umerene muslimane ili islamske "disidente" koji su najoštriji kritičari te religije? Da li su preča prava pojedinaca ili grupe? Da li je zapadno prosvetiteljstvo samo još jedna "religija" koja se takmiči sa ostalima? Ovo su neka od pitanja kojima se u nedavno pokrenutoj međunarodnoj debati bave intelektualci koji na različite načine tumače pojam i problem multikulturalizma. Kao povod je poslužila oštra reakcija francuskog filozofa Patrika Briknera na knjigu holandskog novinara Jana Burume (o ubistvu holandskog režisera Tea van Goga), i prikaz te knjige iz pera istoričara Timoti Gartona Eša. Briknerov tekst, objavljen krajem januara, pokrenuo je debatu u koju se uključuje sve više učesnika, a mi ćemo narednih nedelja doneti prevode najzanimljivijih priloga. |
|
|
| |
|
|
|
| |
|
|
|
| |
Evo odmah nekoliko tačaka za koje bih rekao da su sporne: čini mi se da Ali veruje da bih snažno osporio njegovu tvrdnju da Vilders predstavlja “opasnost za liberalno društvo” - pretnju kome? koliku pretnju? - te da postoje, kako on to kaže, neke “pretnje diskusijom”. Budući da bih mogao, pretpostavljam, imati razumevanja za njegovu želju da “oslobodi liberalno društvo ljudi kao što je Vilders”, vredi reći da u ovoj stvari Ali ulazi u teritoriju dalekosežnog, “petogodišnjeg” planiranja. Osim toga, svaki pokušaj da pristojno društvo oslobodimo ljudi koji imaju nepopularne stavove izlaže nas riziku da dobijemo sasvim suprotan rezultat. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Ali Eteraz: O Gertu Vildersu i drugim pretnjama liberalnom društvu |
|
|
| |
Pre nego što je prikazan film “Fitna”, Reason Magazine je objavio tekst Majkla Mojnihana koji vredi pročitati pošto ćemo se on i ja upustiti mini-dijalog o mnogim pitanjima koja su tu pokrenuta. Majkl kaže da Vilders “spada medju ekstremiste odredjene vrste”, i da su njegovi pogledi na islam “svedeni i budalasti”, ali da se ipak treba pozabaviti “intelektualnom vrednošću njegovog filma”. A zatim kaže i da je “nepodržavanje Vildersa” isto što i pristajanje na “siledžijstvo” koje vrše “religijski zaludjenici”. Na opštijem planu, Majkl i ja se slažemo oko toga da Vildersov film ne treba zabraniti i da treba proceniti njegovu intelektualnu vrednost. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Jirgen Habermas: Dijalektika sekularizacije |
|
|
| |
 Da bi neko društvo moglo da postane "postsekularno", ono prethodno mora da prođe kroz fazu "sekularnosti". Dakle, taj sporni izraz može da se odnosi samo na dobrostojeća evropska društva i na zemlje poput Kanade, Australije i Novog Zelanda, što znači na zemlje u kojima su građani tokom vremena polako gubili vezu sa religijom, da bi od kraja Drugog svetskog rata ta veza dodatno drastično popustila. U tim zemljama je uglavnom raširena svest o sekularizaciji društva. Međutim, ako upotrebimo merila koja sociologija religije obično koristi, onda možemo reći da se versko ponašanje i verska ubeđenja domaćeg stanovništva u međuvremenu nisu toliko promenila da bi na osnovu njihovog opisa bilo opravdano ta društva nazvati "postsekularnim". >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Majkl K. Mojnihen: U odbranu Gerta Vildersa - svako zaslužuje slobodu da uvredi |
|
|
| |
 Vilders, čija Partija slobode ima samo pet poslanika u holandskom parlamentu, sada je svoju mržnju prema islamu pretočio u desetominutni film pod naslovom “Fitna” (u medijima se ta arapska reč prevodi na različite načine, kao “sukob”, “izazov” ili “haos”). Film još nije prikazan, ali nema sumnje da on ne nudi ništa novo i da samo ponavlja Vildersovo svedeno razumevanje Kurana. Bez obzira na sadržaj filma, i na moguće neslaganje s njegovim tumačenjem, zagovornici slobode reči, i u Holandiji i u inostranstvu, treba da stanu u odbranu Vildersa, i to bezrezervno; to je utoliko potrebnije što je odbrana zapadnih vlada i intelektualci veoma mlaka. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
|
|
|
| |
Jan Buruma: Rat protiv tolerancije (Danas) |
|
|
| |
 Kad "tolerancija" postane pojam koji se zloupotrebljava u zemlji kao što je Holandija, znate da su stvari zaista krenule naopako. Holanđani su se oduvek ponosili da su najtolerantniji narod na svetu. U manje burnim vremenima od sadašnjih, niko verovatno ne bi obratio pažnju na govor kraljice Beatriks prošlog Božića, u kojem je ona pozvala na toleranciju i "poštovanje manjina". Ali Gert Vilders, lider desničarske, antimuslimanske Partije slobode, bio je toliko iziritiran "multikulturalnim smećem" holandske kraljice da je zatražio da joj se oduzme njena ustavna uloga u vladi. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Zigfrid Kolhamer: Kulturni temelji privrednog uspeha |
|
|
| |
 Ne moramo posmatrati samo različite zemlje da bismo ustanoviti da postoje vidljive razlike u blagostanju kod različitih kultura – često je dovoljno pogledati i samo jednu zemlju. Recimo, neretko postoji zapanjujuće velika razlika između privrednog uspeha različitih etničkih grupa koje oduvek, ili dugo vremena žive u jednoj zemlji. Primer su Jevreji u Nemačkoj, SAD i mnogim drugim zemljama, zatim Nemci u carističkoj Rusiji ili Istočnoj Evropi, Jermeni i Grci u Turskom carstvu, Parsi, Đaini i Siki u Indiji, Ibo u Nigeriji, Baski ili Katalonci u Španiji, protestanti u Francuskoj, itd. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Pol Berman:
Jedan islamista, jedan novinar i odbrana liberalizma |
|
|
| |
 Svakome je danas poznato da Al Kaida ima korene u jednoj od struja
unutar Muslimanskog bratstva u Egiptu tokom šezdesetih, pa i ranije,
i da nas ta istorija stavlja pred neugodno pitanje na koje je
Ramadan morao ne jednom da odgovara u godinama posle 11. septembra.
U Buruminom intervjuu objavljenom u februaru u Timesu, on je
na to pitanje više puta odgovorio. Priznao je da je Al Kaida
proistekla iz Muslimanskog bratstva. Ali ne iz nasleđa dede,
Al-Bane. Al Kaida je inspiraciju našla kod Saida Kutba (Sayyid Qutb,
1906-1966) koji se uključio u Muslimansko bratstvo tek posle
Al-Baninog ubistva. O Al-Bani i Kutbu Ramadan kaže: "Oni se čak nisu
ni poznavali". To je, strogo uzevši, tačno. Buruma citira ovo
zapažanje, što je sasvim razumljivo. Dalje, Buruma nastavlja
citirajući Ramdanovu ocenu nekutbovskih političkih ciljeva njegovog
dede. Al-Bana je, po Ramadanovim rečima, "bio zagovornik
parlamentarnog sistema britanskog tipa, koji nije u suprotnosti sa
islamom".
>>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Jan Buruma: Čudna smrt multikulturalizma (Danas) |
|
|
| |
|
|
|
| |
Paskal Brikner: Odgovor Janu Burumi i Timoti Garton Ešu |
|
|
| |
 U odgovoru na moj esej Buruma se zalaže za islamske bolnice pošto već postoje i hrišćanske i jevrejske bolnice. Slično tome, on postojanje plaža rezervisanih za muslimanske žene opravdava time što postoje nudističke plaže, svodeći razliku na razliku u ukusima. Nečla Kelek je s pravom naglasila da islamisti žele da uvedu potpunu segregaciju muškaraca od žena u svim sferama društva – medicinskoj zaštiti, dokolici i obrazovanju – i da uspostave režim dobrovoljnog aparthejda unutar otvorenih društava. Problem s ovom odbranom multikulturalizma u ime tolerancije je jasan: on vodi kraju zajedničkog sveta. Pravo na različitost brzo nas dovodi do različitosti prava koja vernike štiti od kontaminacije bezbožničkim – te stoga grešnim – idejama i postupcima. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Kristofer Hičens: Ona nije fundamentalista |
|
|
| |
 Poznajem i Garton Eša i Burumu, i sećam se kako su se sa podsmehom odnosili prema ljudima koji su u vreme Hladnog rata predlagali pogrešnu "moralnu ekvivalenciju" između sovjetske i američke strane. Njihova kritika je velikim delom počivala na analizi jezika. Buruma je bio vrlo sarkastičan prema nemačkim levičarima koji su govorili o "potrošačkom terorizmu" SR Nemačke. Svako bi se mogao setiti nekog omiljenog primera, a najsramnije je bilo – i kad malo bolje razmislim, još uvek jeste – kada su neki istraživači američkog zatvorskog sistema taj sistem poredili sa Gulagom. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Frensis Fukujama: Identitet i migracije |
|
|
| |
 Nakon 11. septembra pojavila se čitava mala industrija koja pokušava da pokaže kako nasilje, čak i samoubilački bombaški napadi, imaju duboke korene u Kuranu i istoriji. Važno je, međutim, zapamtiti da su tokom istorije muslimanska društva bila tolerantnija od hrišćanskih. Jevrejski filozof Majmonid se rodio u muslimanskoj Kordobi koja je obuhvatala raznolike centre kulture i učenosti; Bagdad je kroz mnoge generacije bio domaćin jednoj od najbrojnijih jevrejskih zajednica na svetu. Uverenje da je današnji radikalni islamizam neminovni izdanak islama nije ništa smislenije od uverenja da je fašizam kulminacija viševekovne istorije evropskog hrišćanstva. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Tajler Kouen: Ima zemalja koje su otporne na američku popularnu kulturu |
|
|
| |
Danas zemlje gde američka popularna kultura ne dominira, poput Kine i Indije, doživljavaju snažan ekonomski rast. Stanovništvo brzo raste u mnogim arapskim zemljama koje najčešće vole da slušaju lokalnu muziku i da dobijaju informacije iz izvora kao što je lokalna satelitska televizija Al Džazira. Kombinacija ovih trendova znači da će američka industrija zabave, iz čisto ekonomskih razloga, izgubiti svoju relativnu poziciju na globalnom tržištu. U stvari, zapadna kultura često sebi stvara suparnike time što u tuđe zemlje donosi tehnologiju koja omogućava ispoljavanje kreativnosti, recimo studije za snimanje muzike i štamparije. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Kenan Malik: Sloboda govora u pluralističkom društvu |
|
|
| |
 Gde bi trebalo da budu granice slobode govora u pluralističkom društvu? Poslednjih godina sve češće čujemo to pitanje. Pre deset godina, kad sam poslednji put držao govor na konferenciji Eurozina, ovo je još bilo akademsko pitanje, bez obzira na kontroverzu oko Satanskih stihova. U međuvremenu su događaji – od 11. septembra do nereda u Francuskoj, od londonskih i madridskih bombaških napada do gužve oko objavljivanja Muhamedovih karikatura u Jylland Post -u – transformisali debatu o multikulturalizmu i učinili je ubilački stvarnom. Oni su takođe transformisali liberalnu javnost. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Amartja Sen: Upotreba i zloupotreba multikulturalizma |
|
|
| |
 U savremenom svetu multikulturalizam je na velikoj ceni. On je česta referenca, naročito u zapadnom svetu i u Americi, kad se donose odluke u sferi društva, kulture i politike. Nije ni čudo, pošto su kontakti i interakcije koje zahvataju čitavu planetu, a naročito velikim migracijama, doveli u dodir i smestili jedne pored drugih raznolike običaje različitih kultura. Zahtev "voli svog suseda" verovatno je formulisan u vreme kada su susedi živeli manje-više na isti način ("nastavićemo ovaj razgovor sledeće subote kada orguljaš bude pravio pauzu"), ali sada taj isti dramatičan zahtev stavlja ljude pred zadatak da se zainteresuju za veoma različite načine života onih koji obitavaju u njihovoj blizini. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Jan Buruma: Princ tame ili muslimanski Martin Luter (NIN) |
|
|
| |
 Teško je jednoznačno odrediti Tarika Ramadana: musliman je, mislilac, aktivista, državljanin Švajcarske, čovek sa stalnim boravkom u Velikoj Britaniji, aktivan na nekoliko kontinenata. Za njega kažu da je “sposoban da se uvek izmigolji”, da je “dvoličan”, “opasan”, ali kažu i da je “briljantni um”, “graditelj mostova” i “muslimanski Martin Luter”. On želi da muslimani postanu aktivni građani Zapada, a baš je njemu pre četiri godine zabranjen ulaz u SAD. Tako na kraju nije mogao da predaje na univerzitetu Notr Dam u Indijani, ali mu je, umesto toga, Oksford ponudio mesto gostujućeg profesora. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Endru Entoni: U borbu sa islamom |
|
|
| |
Ajan Hirši Ali nije jedini kritičar islama koji živi pod danonoćnom zaštitom. Ali, svakako, nema takvog koji bi se s njom mogao meriti po stilu s kojim podnosi tu svoju ugroženost. Ona izgleda kao manekenka, a govori kao intelektualac koji je navikao na javnu scenu. Visoka je i vitka, pravog držanja i detinje otvorenog osmeha, a misli su joj neuobičajeno jasne; koristeći treći jezik koji je naučila, ona svoje ideje izražava s preciznošću koju retko ko postiže i na maternjem jeziku. Takva kombinacija elegancije i elokvencije bila bi zapanjujuća i u drugačijim okolnostima. A u situaciji kad se nad nju nadvila pretnja smrću, deluje prosto neverovatno. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Stjuart Sim: Ne krivite postmoderniste |
|
|
| |
Želeo bih da pokažem da skepticizam ima svoju ulogu u raspravi o multikulturalizmu i da, istovremeno, branim ime postmoderne misli nakon onoga što smatram da je bilo nepravedan tretman koji je dobila u rukama Pola Klitera. Ukoliko multikulturalizam možemo ubediti da se zauzme za skepticizam i da prizna kako sve religije i sistemi verovanja imaju iza sebe istoriju skepticizma, koja se sada može aktivirati u borbi protiv tendencija u pravcu dogmatizma, onda on može da doprinese formulisanju "nove evropske priče". Problem nije u islamu, prosvetiteljstvu ili multikulturalizamu, ili čak postmodernoj ili relativizmu – problem je u dogmatizmu, i ukoliko se time ne pozabavimo, mi se onda bavimo samo simptomima, a ne uzrocima. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Jan Buruma: Dogmatizam prosvetiteljstva |
|
|
| |
 Profesor Kliter želi da pretuče nihiliste, postmoderne kultur-relativiste i multikulturaliste, a moju knjigu koristi kao batinu. Pretpostavljam da ju je zaista pročitao, ali njegova verzija te knjige svakako nije i moja. Ni na jednom mestu nisam rekao da ideali prosvetiteljstva nisu nimalo bolji od ideala radikalnog islamizma. Iz mojih opisa ubice Tea van Goga i njegove ubilačke ideologije sasvim je jasno šta mislim o verskom ekstremizmu. Ili profesor Kliter nije sposoban da shvati složenu argumentaciju ili namerno pogrešno čita moju knjigu da bi me svrstao među "postmoderne relativiste". >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Pol Kliter: Postaćemo plen relativizma |
|
|
| |
 Mene zabrinjava to što zbog ove relativističke – ili pre nihilističke – pozicije zapadna društva postaju lak plen za ideologiju radikalnog islamizma. Ako zapadna društva misle da ne raspolažu ključnim vrednostima za koje se vredi boriti (miroljubivim sredstvima), onda ni doseljeničke manjine nemaju razloga da prihvate te vrednosti. Ako u zapadnim društvima dominira ideologija koja kaže da demokratija, vladavina prava i ljudska prava nemaju neke specifične kvalitete koji bi ih činili superiornim u odnosu na teokratiju, diktaturu i autoritarizam, onda nema razloga suprotstavljati se radikalnom napadu na zapadne demokratije, napadu koji predvode učitelji mržnje. Postmodernisti koji prihvataju vrednosni relativizam ne samo da negiraju superiornost zapadnih vrednosti već dovode u pitanje i to da li treba braniti te vrednosti kad se nađu izložene napadu od spolja. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Timoti Garton Eš: Odgovor Paskalu Brikneru |
|
|
| |
 Brikner govori u ime prosvetiteljstva, ali on izdaje ono što zapravo čini duh tog prosvetiteljstva. Ono je verovalo u slobodnu reč i uklanjanje tabua. Samo zato što se ne slažem – uz uvažavanje i navođenje jasnih i preciznih razloga – sa stanovištem jedne žene somalijskog porekla, Brikner me, bez oklevanja, proglašava za rasistu (kaže da sam "apostol multikulturalizma", a potom za multukulturalizam navodi da je "rasizam antirasista") i seksistu ("zastareli mačizam", "duh inkvizitora koji su u svakoj ženi koja je bila isuviše živog duha za njihov ukus videli vešticu zaposednutu satanom"). >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Jan Buruma: Odgovor Paskalu Brikneru |
|
|
| |
U Evropi se ni marama ne može jednostavno uzeti kao simbol verske zadrtosti. Neke žene je nose da bi se odbranile od muške agresije, druge zato što na tome insistiraju njihovi roditelji, a neke po sopstvenom izboru, kao prkosni znak identiteta, čak i pobune. Brikner se divi buntovnicima. Da li treba da budemo na strani samo onih pobunjenika čija nam se stanovišta i potezi dopadaju? Ili život u slobodnom društvu podrazumeva da ljudi mogu, sve dok to ne škodi nekom drugom, da odaberu kako će izgledati, govoriti, klanjati se, čak i kad nam se to ne dopada? Slobodouman građanin ne toleriše različite običaje i kulture zato što misli da su divni već zato što veruje u slobodu. >>ceo tekst |
|
|
| |
|
|
|
| |
Paskal Brikner: Prosvetiteljski fundamentalizam ili rasizam antirasista? (I) |
|
|
| |
Prosvetiteljstvo se pokazalo sposobnim za preispitivanje sopstvenih grešaka. Kritika vlastitih pojmova koji pokazuju prevelike pretenzije samo je još jedan dokaz vernosti njenom duhu. Prosvetiteljstvo je sastavni deo savremene duhovne aparature do te mere da ga prizivaju čak i verski fundamentalisti kada žele da objave svoju poruku. Sviđalo nam se to ili ne, mi smo deca ovog kontroverznog veka i prinuđeni smo da svoje očeve osuđujemo koristeći jezik koji su nam oni zaveštali. Budući da je prosvetiteljstvo trijumfovalo čak i nad svojim najvećim neprijateljima, nema sumnje da će savladati i islamističku hidru ukoliko – veruje u sebe i ne anatemiše retke reformatore islama. >>prvi deo teksta |
|
|
| |
|
|
|
| |
Paskal Brikner: Prosvetiteljski fundamentalizam ili rasizam antirasista? (II) |
|
|
| |
|
|
|
| |
Timoti Garton Eš: Islam u Evropi (I) |
|
|
| |
Početkom ove godine posetio sam čuvenu crkvu Sen Deni, smeštenu na obodu Pariza. Divio sam se veličanstvenim grobovima i nadgrobnim spomenicima francuskih kraljeva i kraljica, među kojima je bio grob Šarla Martela ("Čekića") koji je 732. godine kod Poatjea porazio nadiruću muslimansku vojsku i time, kako se veruje, zaustavio islamizaciju Evrope. Izlazeći iz crkve prošetao sam stotinak metara preko Trga Viktora Igoa do glavne trgovačke ulice koja je bila zakrčena lokalnim prodavcima arapskog i afričkog porekla, i mnogo žena sa maramama. Uhvatio sam sebe kako razmišljam – pa na kraju su Muslimani ipak dobili bitku kod Poatjea! Pobedili su ne snagom vojske, već mirnim useljavanjem i natalitetom. >>prvi deo teksta |
|
|
| |
Timoti Garton Eš: Islam u Evropi (II) |
|
|
| |
|
|
|
| |
Rubrika Savremeni svet |
|
|
| |
|
|
|
| |
Povezane rubrike |
|
|
| |
Srbija i Nato |
|
|
| |
Svet nakon 11. septembra |
|
|
| |
Prenosimo |
|
|
| |
|
|
|
| |
|
|
|
| |
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
2.jpg)
