Komentari
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Marketing
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Pisma uredništvu
Linkovi
 

Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru

Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet

Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete


Prijavite se na nasu mailing listu - posaljite prazan mail na lista@nspm.org.yu


Poslednja
posebna izdanja i brojevi NSPM sa sadržajima

Izbori
Sadržaj
Contents
Rezimei
Abstracts

Multikulturalizam

Globalizacija

Svet posle 11. septembra

Etnički stereotipi
Sadržaj
Contents

Polni stereotipi
Sadržaj
Contents

Antisemitizam
Sadržaj
Contents
LINKOVI
 

samo po nspm.org.yu
po celom SCG web-u
  _____________


_____________


-
 

Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

 
  Podsećamo Vas da rado očekujemo vaše komentare!  
     
  Nenad Kecmanović: Dodikova pretnja osamostaljenjem (Politika)  
  Pošto se tri nacionalne strane u BiH ni o čemu drugom nisu saglasile, premijer Dodik traži da se striktno poštuje Dejtonski sporazum, što podrazumijeva i da se u Banjaluku vrati pedesetak izvornih entitetskih nadležnosti koje su samovoljom nekoliko visokih predstavnika nasilno preseljene u Sarajevo . To bi Republiku Srpsku učinilo de fakto konfederalnim dijelom BiH, a svaka konfederalna jedinica ima pravo da se referandumom izdvoji i potom se dogovori sa najpoželjnijim (kon/federalnim) partnerom. No, i prije vraćanja nadležnosti, i bez eventualnog referenduma, Srbima stoje na raspolaganju tzv. specijalne veze, koje i bez formalnog brisanja granica mogu kulturno, ekonomski, pa i politički da povežu Srpsku i Srbiju. >>ceo tekst  
     
  Miroslav Lajčak: Atmosfera u BiH liči na onu između Beograda i Podgorice (Dnevni avaz)  
  Može li iko ozbiljan misliti da međunarodna zajednica treba imati više odgovornosti prema ovo zemlji od domaćih političara!? Do kada će se kriti iza međunarodne zajednice. U svom životu dva puta sam video atmosferu koju danas vidim u odnosima Sarajevo - Banja Luka. Prvi put to je bilo u odnosima Bratislava - Prag, a drugi put Podgorica - Beograd. I svi znamo kako se to završilo. Ne možete govoriti da ste za BiH, a istovremeno polovinu zemlje tretirati kao neprijateljsku državu. Ne možete reći da poštujete BiH, a raditi sve na slabljenju državnih institucija i vlastitu državu smatrati neprijateljem entiteta koji je njen sastavni dio. >>ceo tekst  
     
  Milorad Dodik: BiH je teško održiva (Radio Slobodna Evropa)  
 

Dodik: Takva BiH se nalazi pred izazovom da u budućnosti odgovori o svojoj sudbini – šta može i šta ima. Ona ima dvije mogućnosti – jedna je da se uspostavi funkcionalnost na nivou zajedničkih institucija i da se dodatno decentralizuju funkcije koje su silom prenesene od strane OHR-a na zajedničke organe BiH. I, naravno, ja se za to i zalažem. Druga mogućnost je da se ona mirno raziđe protiv čega ja nisam, naravno. A u tom pogledu, vrijeme koje dolazi će dati svoj odgovor. RS smatra da je njena pozicija u ustavnim razgovorima apsolutno jasna. To je, dakle, da nema međunarodnog vođstva tog procesa i ne može neko sa strane da napiše Ustav, donese i stavi na sto da se o njemu izjašnjavamo. >>ceo tekst

 
     
  Slobodan Durmanović: (Ni)kakva „evropska budućnost“ BiH?  
  Ključni razlog opšteg nezadovoljstva u BiH nalazi se u činjenici da postojeću BiH utemeljenu Dejtonskim sporazumom (zato je svi i zovu „dejtonskom“ bez obzira na simpatije ili antipatije) retko ko među njenim stanovnicima iskreno doživljava kao svoju zemlju. Dajući podršku postojećim nacionalnim političkim elitama, u nedostatku boljih, Srbi, Bošnjaci i Hrvati se, zapravo, ponajpre mogu predstaviti kao tri razroka oka na jednoj glavi, pri čemu ono srpsko gleda na istok, hrvatsko na zapad, dok je ono srednje, bošnjačko, zagledano samo u sebe, s tim da se počesto sumnjičavo okreće, čas na levu, čas na desnu stranu. >>ceo tekst  
     
 
Nenad Kecmanović: Otklizavanje RS iz BiH je proces koji je u toku (Novi Reporter)
 
  Kecmanović: U Sarajevu, znate, apsolutno sve posmatraju kroz samo jednu te istu prizmu: koliko će šta pomoći ili odmoći da BiH postane jedinstvena i cjelovita, odnosno, centralizovana i unitarna. Kao u onoj anegdoti o Cigi i Roršahovom testu: koju god mrlju mu predoči psiholog, to kod njega izaziva asocijaciju na „onu stvar“. Međutim, sa stanovišta neoliberalnih vrijednosti, koje Zapad promoviše svugdje po svijetu, pa i u BiH, bitni su privatizacija, otvoreno tržište, ulaz stranog kapitala, a to podrazumijeva i političku stabilnost i antiterorističku bezbjednost. >>ceo tekst  
     
  Mario Kalik: Radovan Karadžić - bekstvo od nepravde  
  Tako je rat u BiH, sa uticajnim akterima i stavovima koji su ga podsticali, sve više postajao nužnost. Poslednja šansa da se u BiH sačuva mir bila je Lisabonska konferencija koja je, uz prekide, održana u periodu februar-maj 1992. godine. Ta šansa je bila čak i povoljna. Izetbegović je prethodno kao politički cilj postavio stvaranje nezavisne, suverene BiH, i jednom prilikom rekao da je za takvu državu spreman žrtvovati i mir. Suočen sa toliko čvrsto izraženom voljom, Karadžić se nalazio pred velikom dilemom, na kraju odlučivši da prihvati takvo rešenje. U jednom intervjuu on kaže sledeće: „Ja sam kasnije prihvatio i da se Bosna odvoji od Jugoslavije. To je bio najveći rizik koji sam prihvatio u životu. Tom odlukom mi Srbi smo postali manjina u svojoj vlastitoj zemlji. Ali ja sam to prihvatio da izbegnem rat.” >>ceo tekst  
     
  Slobodan Durmanović: Odjeci poruka bosanskog reisa  
  Srbi i Hrvati su, izgleda, već odavno navikli na poruke reisa Cerića i gotovo da više ni ne reaguju, valjda s ubeđenjem da od duhovnog vođe bosanskih muslimana ništa bolje ni ne mogu očekivati. Još veću opasnost u reisovim ukazanjima, po sopstveni koncept „bosanske građanske države“, naslutili su liberalni intelektualci u Sarajevu. Povod za oštru reakciju našli su u porukama bošnjačkih mladića koji su, nakon nedavne fudbalske utakmice Hrvatska-Turska, nosili turske zastave i klicali „majci Turskoj“ kako u Sarajevu, tako i u Zenici i u još nekim gradovima u Federaciji BiH s bošnjačkom većinom. Tarik Haverić je zaključio da su bošnjački najvijači Turske „samo sledili“ poruke koje im upućuje njihova verska i politička elita, primećujući kako se „u javnom prostoru ulaže neviđen trud da se Muslimani Turcima što više približe i s njima izjednače, na afektivnom i istorijskom planu“.  >>ceo tekst  
     
  Stiven Majer: BiH nije održiva  
 

Vjerujete li u budućnost BiH? - Mislim da nije održiva i da nije moguća, čak ni za deset godina. Međunarodna zajednica će nastaviti da se trudi da sve ovo funkcioniše, ali ja sam pesimista. Jer 13 godina je prošlo od Dejtona, a i dalje su prisutne tenzije, odbojnost i podjele. Zajedno su samo zato što to želi međunarodna zajednica. Kada jednog dana međunarodna zajednica ode, biće teško održati BiH, jer nema političke volje za to.

Šta biste uradili da ste na mjestu američkog ambasadora? - Dozvolio bih ljudima pravo da glasaju da li žele da ostanu u jednoj državi ili ne, jer to je osnovna demokratska stvar. >>ceo tekst

 
     
  Šaćir Filandra: Strategija samostalnosti (Nezavisne novine)  
  Dodik je, ipak, najveći predmet interesa tihe ili anonimne bošnjačke javnosti. To je ona javnost koja se ne iskazuje, koja se skriva, koja pažljivo odmjerava i izražava svoje stavove. To je javnost s iskustvom. Javnost običnih ljudi: oni stvari kontaju malo drugačije, više čitaju između redova, odgonetaju znakove, ne vjeruju bukvalizmu riječi i slova. Zadnjih su se decenija takvi naslušali svega, ali i prepatili svašta. Svaki put kada mi obični čovjek u posljednje vrijeme priđe - a to su susreti povodom neke radosti, te dženaze i sahrane - s israzom zabrinutosti na licu poslije pitanja o zdravlju slijedi pitanje o Dodiku. >>ceo tekst  
     
  Slobodan Durmanović: Haško pomilovanje Nasera Orića  
  Četvrtog jula popodne Naser Orić se vratio iz Haškog tribunala u BiH kao slobodan čovek. Na sarajevskom aerodromu sačekali su ga kao “heroja” njegovi saborci. Oni su sada još uvereniji - neko više, neko manje - kako imaju razloga da budu zadovoljni nakon oslobađajuće presude Oriću koju je donelo petočlano Žalbeno veće Haškog tribunala, tim pre što ni Tužilaštvo BiH do sada nije pokazalo ni najmanje volje da optuži nekog od “Orićevaca” za ratne zločine nad Srbima na području Srebrenice i Bratunca. S druge strane, konačna haška presuda Oriću predstavlja još jedno kopanje po živim ranama porodica žrtava postradalih u “oslobodilačkim” akcijama Orićevih jedinica i srebreničkim zatvorima. >>ceo tekst  
     
  Saša Bižić: Od Anadolije do džamahirije (Novi Reporter)  
 

Ako je ikada postojala dilema o besmislu postojanja Bosne i Hercegovine kao «nezavisne i cjelovite države», razriješena je u petak, 20. juna. U noći poslije utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu Hrvatska – Turska, uslijedila je euforična proslava pobjede Turaka na ulicama i u kafićima Sarajeva, Zenice, Tuzle i drugih gradova u BiH sa bošnjačkom većinom. Seirenje nije zaustavljeno u okviru jednonacionalnih sredina, pa su jake policijske snage na čitavom prostoru Federacije morale sprečavati raspomamljene balkanske «Anadolce» da svoju histeriju dopune tučama sa komšijama hrvatske nacionalnosti u Mostaru, Bugojnu, Žepču, Vitezu... >>ceo tekst

 
     
  Metju Periš: OHR treba što prije zatvoriti (Glas Srpske)  
 

OHR je mrtvo slovo na papiru i zapad mora ostaviti iluzije da on može održati uticaj u zemlji u toku svoga mandata. Stoga, OHR treba što prije zatvoriti, jer EU bi trebalo iznova da se posveti Bosni na pravi način, a Amerikanci da je podrže u tome. Napisao je ovo u tekstu objavljenom u specijalizovanoj publikaciji "Journal of Intervention and Statebulding" profesor međunarodnog prava Metju Periš (Matthew Parish), ekspert za rješavanje međunarodnih sukoba i međunarodne investicije. >>ceo tekst

 
     
   
  Dakle, predsedniku Hrvatske Stjepanu Mesiću zasmetalo je što Dodik na Skupštini SNV-a nije pomenuo da dolazi iz BiH, već što je rekao samo da je premijer RS. «Očekujem od Beograda da BiH Srbima jasno kaže da im je domovina BiH, glavni grad Sarajevo i da onde treba da kreiraju svoju politiku. Kad god Beograd bude slao takve poruke, neće biti političkih iluzionista koji kažu, a to navodno tvrdi Milorad Dodik, da je konstanta RS - koje nije bilo do ovog rata i nastala je na etničkom čišćenju - a da BiH - koja je uvek postojala - može biti, ali ne mora», izjavio je Mesić nakon skupa SNV-a. >>ceo tekst  
     
  Slavko Mitrović: Kad aplauz zaboli (Nezavisne novine)  
  Dejtonski mirovni sporazum nikome ne daje pravo na nedovršeni rat, nikome ne daje pravo da Republiku Srpsku karakteriše tvorevinom nastalom na etničkom čišćenju. Bosna i Hercegovina je najviše propatila u proteklim ratovima i ne trebaju joj zaštitnici koji će raspirivati tenzije. Republika Srpska je entitet koji zajedno sa Federacijom čini BiH. Nema neke druge BiH, osim ove Dejtonske. Tim Sporazumom BiH je zadata kao država, kao što je prethodnim Vašingtonskim zadata i Muslimansko-hrvatska Federacija. Tako zadatu državu Srbi i Hrvati najviše osjećaju kao administrativni odnos: pasoši, lične karte, državljanstvo i slično. To nije nikakva tajna i to svi znaju. >>ceo tekst  
     
  Zijo Dizdarević: Evropska nervoza (Oslobođenje)  
 

Osnovno pitanje za banjalučki establišment jeste kako u novim okolnostima očuvati RS kao geo-političko-nacionalni ekskluzivitet, sačuvati poziciju RS-a kao ključnog faktora u BiH i kontrolora sudbine bh. države. Dodik smatra da su pred BiH dva puta: “Jedan - koji vodi ubrzanim evroatlantskim integracijama (ovo je prvi put da se Dodik nedvosmisleno zalaže i za ulazak u NATO), uz neophodne refome koje ne mogu zamijeniti Dejton, niti dovesti do unitarizacije (...) Drugi kraj za BiH zove se neizvjesnost i potom - raspad.” Znajući da nema velikog prostora za inaćenje RS-a sa EU, Dodik nastoji da borbu sa briselskom opasnošću po Dejton, pretoči u priču o unutarnjim opasnostima koje, navodno, inicira približavanje BiH EU. >>ceo tekst

 
     
  Milorad Dodik: Raspad nikom ne odgovara, ali je moguć (Glas Srpske)  
 

Republika Srpska nema razloga da destabilizuje BiH. Sadašnja vlast u Banjoj Luci je pokazala da se odgovornom politikom može provoditi Mirovni sporazum i ostvarivati regionalna saradnja, pokrenuti ekonomski razvoj, dostići i prestići "veći entitet" u koji se prve dvije godine nakon rata, slila sva ekonomska pomoć međunarodne zajednice. Tu pomoć oni nisu oteli Republici Srpskoj, već im je to prepustila "mudra vlast" SDS-a. Otuda su u FBiH imali veće plate, penzije, invalidnine. Pokazuje se da to nije bio rezultat bolje ekonomije, već međunarodnih para kojih više nema. Zato je "veći entitet" stalno na ivici bankrota, pa bi svoju ustavnu neusklađenost i visoku javnu potrošnju, unitarizacijom htio razvodniti na cijelu BiH. Republika Srpska će i dalje nastaviti politiku ekonomskog razvoja i tržišne utakmice. >>ceo tekst

 
     
  Slavko Jovičić Slavuj: Podvale sa Miljacke  
  Lično se žestoko suprostavljam svim  nasrtajima na ustavnu i teritorijalnu cjelovitost Republike Srpske. Mogu slobodno reči da neće biti vraćanja u predratne granice grada Sarajeva, neće biti ni stvaranja distrikta Sarajevo i svaka takva ideja koja dolazi uglavnom od Bošnjaka, ali i Hrvata, nikada neće dobiti podršku srpskog naroda. Zato upozoravam da bi vraćanjem Sarajeva u prijeratne okvire Srbi u potpunosti izgubili svoj identitet, jer bi Bošnjaci činili   ogromnu većinu svoje populacije, a Srbi i Hrvati bi imali  manje od ukupno  deset posto svojih naroda i nikad ne bi bili u prilici da čak izaberu gradonačelnika iz ova dva naroda. Osim toga, stvaranjem distrikta bile bi narušene entitetske granice, a Srbi ne bi imali nikakva prava, jer distrikt odgovara samo onom narodu koji čini više od 51 odsto sopstvenog stanovništva. >>ceo tekst  
     
  Slobodan Durmanović: Odjeci i mogući uticaj srbijanskih izbora u RS i BiH  
  Teško da bi bilo šta drugačije, u sadašnjim i dolazećim političkim okolnostima u BiH i na Balkanu, više doprinelo očuvanju RS od traganja za tim jednim putem, u koji bi se slivali ključni pravci srpske politike s obe strane Drine. To se, gotovo u podjednakoj meri, odnosi i na one koji uveravaju da se opreznim kretanjem njihovim pravcem mogu zaobići i sve nedaće koje vrebaju tim putem i svi drugi pravci kretanja, baš kao i na one koji u žurnoj kretnji svojim političkim pravcem skreću pogled sa raskršća pred kojim se svi zajedno danas nalaze. Ukoliko, pritom, i jedni i drugi pre shvate da za dolazak do zajedničkog cilja nije najnužnije što brže sakupiti što veći broj saputnika, makar po što nižoj ceni - onda put ka tom cilju ne mora biti tako dalek kao što sada može da izgleda. >>ceo tekst  
     
  Vasilije Sekulić: Od Dejtona do rezolucije 1244  
  Srpska je danas ogroman potencijal za Srbiju, koja je za poslednje dve godine doživela dva veoma bolna i traumatična udarca. Prvo, amputaciju „Srpske Sparte“, Crne Gore, od strane režima Mila Đukanovića, uz svesrdnu poršku muslimanskog i šiptarskog stanovništva zemlje. Potom sledi još bolniji udarac – pokušaj dela međunarodne zajednice (na sreću manjeg) da priznavanjem nezavisnosti Kosova i Metohije ozvaniči otimanje ove pokrajine od Srbije kroz najbrutalnije silovanje međunarodnog prava. >>ceo tekst  
     
  Milorad Dodik: Unitarizmom do raspada (Nezavisne novine)  
 

Nije tajna da Srbi i Hrvati najviše osjećaju zadatost BiH kao jedinog multietničkog društva u Evropi nakon raspada višenacionalnih država poput Jugoslavije, SSSR, Čehoslovačke. Ako su raspad Jugoslavije obilježili tragični građanski ratovi i time pokazali da u odsustvu kohezivne jednopartijske ideologije nije moguće očuvati mir, raspad Čehoslovačke je pokazao svu slojevitost podjela u višenacionalnoj državi, koja takođe dovodi do (mirnog) raspada, ali i dobrosusjedskih odnosa, bolji no ikad prije. Stalno je bošnjačko svojatanje BiH, pa ko ne želi "njihovu BiH" može da ide kud hoće, drugim riječima marš napolje. >>ceo tekst

 
     
  Slavko Jovičić Slavuj: Prošao je dan D. Šta dalje?  
  Dolaze dani, mjeseci, godine... Skoro četiri godine smo se vrtjeli u začaranom krugu, u lavirintu izvjesnosti i neizvjesnosti, u imaginarnim uslovima i uslovljavanjima, tragajući za eventualno mogućim rješenjima vezanim za reformu policijskih struktura u BiH od Pedi Ešdauna, bivšeg visokog predstavnika u BiH, pa do Martensa, svakodnevno je sluđivana cjelokupna javnost u BiH. Stvarana je takva politička i društvena klima, kao da će nastupiti, ne dao bog, smak svijeta ako se ne usvoje prijedlozi ove dvojice avanturista, koji su bili usmjereni na ukidanje MUP-a i policije Republike Srpske! >>ceo tekst  
     
  Slobodan Durmanović: BiH između puzajuće centralizacije i tihe «kosovizacije»  
  Ovo su samo neki u nizu postdejtonskih primera koji ukazuju zašto bošnjačka «multietnička» politika, generalno, budi uslovni refleks u Republici Srpskoj za samoodržanjem i održava težnju Srba ka mogućem samoopredeljenju. Tačnije, bošnjačka politika samo još snažnije doprinosi da Srbi još slobodnije razmišljaju o izdvajanju RS iz BiH, a da tu državu doživljavaju kao svoju tek koliko, u datim okolnostima, može da im posluži za ostvarenje sopstvenih političkih, socijalnih, ekonomskih i svih ostalih interesa od vitalnog nacionalnog značaja. U tom smislu onda ne bi trebalo da čudi što je srpska politička elita postavila «evropske integracije» kao svoje strateško opredeljenje, ali ne i kao cilj do koga se stiže samoukidanjem ili, pak, pristankom na nestanak sopstvene političke i teritorijalne autonomije. >>ceo tekst  
     
  Saša Bižić: Bura u čaši vode  
  Prije dvije godine, predstavnici zapadnih centara moći u Bosni i Hercegovini zasipali su političare i stanovnike Republike Srpske i Federacije konstantnim medijskim porukama da je neophodno usvajanje takozvanog aprilskog paketa ustavnih promjena. Taj poduhvat doživio je neslavan kraj. Sada su stranci navodno prepustili posao sporazumijevanja domaćim stranačkim liderima, pa će naredni mjesec opet proteći u znaku zaglušujuće tutnjave o novom «reformskom paketu». Već su se profilisala dva ugla posmatranja, pa se može čuti, zavisno od percepcije, da bez posljednjeg kontroverznog «paketa» nema prosperiteta ili da je osmišljen u krugu samih jahača apokalipse. >>ceo tekst  
     
  Slavko Jovičić Slavuj: Tapkanje u mjestu, u zoni sumraka  
  U žižu javnosti se vraćaju ustavne promjene u BiH, koje se pokušavaju proturiti kroz mala vrata i to u vrijeme, u vrijeme kad to nije nikako dobro raditi!  Razgovori beha političara sa  međunarodnim predstavnicima vode se daleko od očiju i ušiju javnosti. Narod je, opet, po ko zna koji put, ostao uskraćen za prave informacije... Eto, baš ovih dana  pojavljuju se neke nove-stare ideje, koje stižu iz bloka stranaka sa hrvatskim predznakom. Te aktivnosti  još više drmaju ionaku turbolentnu i prenapregnutu političku atmosferu u BiH. >>ceo tekst  
     
  Petar Kunić: Pravo na samoopredeljenje  
  Ustav Bosne i Hercegovine nigdje expressis verbis ne spominje pravo na samoopredjeljenje. Međutim, Ustav se u preambuli poziva na ciljeve i načela Ujedinjenih nacija, u kojima je sadržano to pravo (čl. 1. st. 2), kao i na međunarodne paktove u kojima je ono razrađeno i precizirano, što znači da Ustav Bosne i Hercegovine polazi od prava na samoopredjeljenje naroda kao univerzalnog principa i proklamuje ga u skladu sa međunarodno relevantnim dokumentima. Ovdje, svakako, ne treba ispustiti iz vida činjenicu da je Ustavni sud Bosne i Hercegovine svojom odlukom o konstitutivnosti naroda prihvatio preambulu kao obavezujući (normativni) dio Ustava. >>ceo tekst  
     
  Ognjen Tadić: Život poslije Badintera  
  Posljednjih dvadeset godina tjera nas da naučimo da je za bilo koji narod, u cjelini ili samo jedan njegov odvojeni dio, koji želi da opstane na ovim prostorima od najvećeg značaja da posjeduje što veću ekonomsku moć, što izrasliju političku klasu, što sposobniji javni servis uključujući bezbjednosne službe, što uticajnije medije i što moćnije saveznike među ozbiljnim svjetskim silama. Još kada bi sve to niklo, raslo i stasalo u demokratskim uslovima, a izgleda da nije nužno, postojalo bi savršenstvo. >>ceo tekst  
     
  Dušan Babić: Sluganstvo  
 

Fenomen sluganstva i(li) podaničkog mentaliteta opterećuje me već decenijama. Kako nisam sklon generalizacijama bilo koje vrste, to ne tvrdim kako je sluganstvo isključivo osobina ljudi i naroda sa ovih prostora. Nužno je najprije načiniti distinkciju između odrednica sluganstvo i podanički mentalitet. Da li je riječ o sinonimima ? Ipak, ne. Prvo podrazumijeva drugo. Drugo može voditi prvom, ali nije obavezno. Ili, drugo predstavlja predvorje prvom. Ili, blažu formu prvog. Jezički egzibicionizam ili ne, ali ovaj fenomen zaslužuje temeljitiju obradu. >>ceo tekst

 
     
  Slavko Jovičić Slavuj: Svi oblici diskriminacije Srba u Federaciji BiH  
  Srbe u Bosni i Hercegovini stalno upozoravaju da se ne vraćaju u prošlost, već da se okrenu ka budućnosti. Bilo bi to donekle i razumljivo, samo da nam ti isti nisu "zacementirali" sadašnjost, u kojoj trpimo svakojake uvrede i neosnovane optužbe za sve nedaće u bivšoj i sadašnjoj Bosni i Hercegovini. Tako, danas, u svakodnevnoj komunikaciji, i na svakom mjestu, Bošnjaci (svejedno da li su u pitanju političari ili "obični građani") za srpski narod vežu termine: "agresori", "genocidni", "fašisoidni"... Republika Srpska (opet se misli na srpski narod) je "genocidna tvorevina" itd. >>ceo tekst  
     
  Dušan Babić: Quo Vadis Bosna?  
  Na tri se množi i uvođenje vjeronauke u dječije vrtiće. Navodno je sada na redu Sarajevski kanton, jer su ostali kantoni, te Republika Srpska, to već ranije uveli. O agresivnom političkom klerikalizmu opširno sam pisao i izlagao, ali očito uzalud. Takođe sam tvrdio kako je status Sarajeva pitanje svih pitanja post-Dejtonske BiH, odnosno lakmus test opstanka Bosne. Indikativno je što protagonisti aktuelne političke scene iz reda sva tri naroda, tek stidljivo spominju status Sarajeva, a međunarodni predstavnici čak ni to, vjerovatno iz nekih svojih sitno-kalkulantskih razloga. >>ceo tekst  
     
  Slobodan Durmanović: Nezavisno Kosovo - novi izvor nestabilnosti BiH  
  Srbima preostaje da predstojeće godine političke borbe - a možda i decenije - posvete očuvanju stepena samostalnosti koji su dobili Dejtonskim sporazumom. S tim da se, pored očuvanja osnovnih elemenata nacionalne samostalnosti, u tom periodu podjednako posvete razvoju demokratskih institucija i, posebno, redistribuciji socijalne pravde. Elem, armiji socijalno nezadovoljnih iliti tranzicionih gubitnika među Srbima u RS neće biti moguće još dugo objašnjavati da, zarad opstanka RS, njihov socijalni status još neko vreme treba da bude za stepenik niže na listi nacionalnih prioriteta. >>ceo tekst  
     
  Slavko Jovičić Slavuj: Sličnosti i razlike: RS i BiH od prije deset godina  
  Uskoro će dvanaest godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Stanje u pogledu državno-pravnog statusa Bosne i Hercegovine se, rekao bih, drastično promijenilo u odnosu na izvorne principe tog sporazuma, koji je ujedno postao i Ustav Bosne Hercegovine. Međutim, Bosna i Hercegovina je i dalje pravni i politički provizorijum, koji sa aspekta svog unutrašnjeg društveno-političkog uređenja ne može zadovoljiti niti jedan od kriterija koji se od svih suverenih međunarodno priznatih država traži. Kada je to poznato, onda se postavlja logično pitanje: može li ovako uspostavljena ‘'država'', uopšte, dalje funkcionisati? >>ceo tekst  
     
  Jovo Vukelić: Deset pitanja za Miroslava Lajčaka  
 

Odmah treba istaći da ceo svet zna ono što znamo i mi: da su svi članovi porodice Radovana Karadžića već godinama pod danonoćnim nadzorom i pratnjom vrhunskih stranih špijuna i domaćih (BiH) agenata, kako bukvalnim fizičkim praćenjem, tako i pod kontrolom najmodernijih elektronskih uređaja za prisluškivanje i snimanje svih vrsta razgovara. Ako predpostavimo da najbliži članovi porodice strasno žele i da svom snagom i energijom hoće da pomažu skrivanje svog supruga, oca i zeta Radovana Karadžića (što bi bilo i ljudski i razumljivo) - oni to ne mogu, ni na koji način, jer bi to istog trena bilo primećeno, a onda i zaustavljeno. >>ceo tekst 

 
     
  Slobodan Durmanović: Ustavne promene u BiH u novoj godini – (ne)moguća misija  
  Krajem 2007. godine međunarodni staratelji u BiH i nacionalne političke elite Srba, Bošnjaka i Hrvata postavili su cilj da u novoj 2008. godini dođu do dogovora o promenama «dejtonskog» Ustava BiH, iako niko među njima ne veruje da bi tokom ove godine mogli da se dogovore o temeljnom ustavnom preuređenju BiH. Ima više razloga za tu vrstu neverice, a neki od njih mogli bi biti ključni za (ne)uspeh političkih pregovora. Ti razlozi nisu samo unutrašnji, nego se, dakako, tiču i rešavanja «kosovskog pitanja». >>ceo tekst   
     
  Slobodan Durmanović: BiH između briselskog intervencionizma i unutrašnjeg kompromisa  
  U ovom drugom slučaju BiH ima neke šanse da opstane kao država. U slučaju da se ta zemlja počne izgrađivati igonorisanjem zahteva za stabilnom zaštitom kolektivnih prava Srba i Hrvata i, uopšte, ignorisanjem njihove političke autonomije - Bosnom i Hercegovinom će se polako širiti virus “kosovizacije”. Bolje rečeno, ukoliko u Briselu i Vašingtonu nameravaju da nastave sa drastičnim sužavanjem autonomije RS a Hrvatima ne dopuste teritorijalno zaokruženje u federalnu jednicu u kojoj će oni činiti većinu - Srbi i Hrvati će takvu evroatlantsku politiku shvatiti kao težnju da budu uslišeni zahtevi političkih Bošnjaka u pravcu svođenju mehanizama političkog odlučivanja u BiH na princip “jedan čovek – jedan glas”. >>ceo tekst    
     
  Petar Kunić: One koji kleče ne vole ni oni pred kojima kleče  
  Proizvodnja napetosti i konfrontacije stvara političke podjele, a ne povoljan politički ambijent koji podstiče na aktivnost. Stalno insistiranje na centralizaciji države koja ima federalno uređenje ne mora značiti i jačanje njene funkcionalnosti. Upravo obratno, više nam se čini da je to obmanjujuća teza s političkim ciljevima, nego što je realna činjenica, jer je upravo decentralizacija političke vlasti važan trend u svijetu, pošto se pokazalo da je efikasniji i fleksibilniji, više okrenut građanima i njihovim potrebama.   >>ceo tekst       
     
  Dragan Đukanović: Hrvatsko pitanje u (post)dejtonskoj Bosni i Hercegovini  
  Uporedo sa procesom osamostaljivanja Bosne i Hercegovine tekao je i pokušaj stvaranja teritorijalnih autonomija Srba i Hrvata na teritoriji ove države. Bosanskohercegovački Srbi su formiranjem Republike Srpske (1992) i priznanjem statusa entiteta u složenoj Bosni i Hercegovini (u skladu sa Dejtonskim sporazumom 1995. godine), uspeli da osiguraju vlastitu teritoritorijalnu autonomiju. Sa druge strane, marta 1994. godine formirana Federacija Bosne i Hercegovine (na teritorijama pod kontrolom probošnjačke Armije BiH i Hrvatskog vijeća obrane) nije zadovoljila interese tamošnjih Hrvata. >>ceo tekst  
     
  Slobodan Durmanović: Rasplet krize - početak ustavnih promena u BiH  
  To nam, istovremeno, govori da su u Briselu, za sada, odustali od pritisaka ka ubrzanoj centralizaciji BiH, zamenjujući ih pritiscima u pravcu puzajuće centralizacije institucija u Sarajevu što se, najčešće, objašnjava potrebom stvaranja «jedne adrese» sa kojom Brisel komunicira u odnosu sa drugim zemljama. Tome je, verovatno, doprinelo neočekivano snažno protivljenje Srba Lajčakovim merama i, s druge strane, bojazan da brza centralizacija u BiH, u paru sa po Srbe nepovoljnim rešenjem za budući status Kosmeta, ne izazove političku krizu u BiH koja bi mogla da se otme svakoj kontroli. >>ceo tekst  
     
  Đuro Kovačević: Republika Srpska - nova i trajna regionalna činjenica  
  Dejtonski sporazum nije bio samo akt uspostavljanja mira, koji je potrošen zaustavljanjem rata u Bosni i Hercegovini, kako poneki misle i priželjkuju. To je akt čija trajnost proističe iz nepotrošivosti principa od kojih polazi i koje definiše. A sporazum je utvrdio da su ravnopravnost u interesima i jednakost u konstitutivnom i državotvornom statusu tri naroda brana i starim i novim obmanama i prevarama a ne osnova za njih. U tom smislu, može se reći da je sporazum u Dejtonu, utvrđujući neporecivost državotvornog kapaciteta sva tri naroda, utvrdio i uslove održivosti Bosne i Hercegovine kao države. >>ceo tekst  
     
  Dejvid Čendler: Visoki predstavnik upravlja Bosnom poput feudalca (Guardian)  
 

Ustavnu krizu podstakao je Lajčakov pokušaj da nametne velike promene bosanskim državnim institucijama, radikalno menjajući okvir Dejtonskog mirovnog sporazuma bez konsultovanja bilo političara bilo javnosti. Te nove mere značile bi da odlukama koje donose vladajuće institucije više nije potrebna podrška sve tri podeljene etničke zajednice u Bosni (bosankih Muslimana, Hrvata i Srba). Državne institucije zapravo više ne bi morale uzimati u obzir mišljenja srpskih predstavnika iz Republike Srpske. Te kontroverzne promene Visoki predstavnik prezentovao je kao puku birokratsku formalnost, administrativnu meru kreiranu da pruži podršku „odgovornom vođenju vlasti“ u majušnoj državi, osuđujući zabrinutost bosanskih Srba kao „preemotivnu, neodgovornu i nedovoljno racionalnu“. >>ceo tekst

 
     
  Milorad Dodik: Krizu proizveo OHR (Nezavisne novine)  
  Iako je dobro konstatovao stanje, svojim mjerama visoki predstavnik je izazvao krizu koja je produbila podjele i uvela strah u BiH. Nedavno je sadašnji, već šesti visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH gospodin Miroslav Lajčak pred Vijećem OEBS-a u Beču svjedočio da postoje velike razlike u shvatanjima tri bosanskohercegovačka naroda. Ta različitost je u odnosu na zajedničku državu, na osjećaj ravnopravnosti, odnosno ugroženosti. Lajčak kaže: "Bošnjaci Republiku Srpsku smatraju nelegitimnom. Srbi i Hrvati se boje dominacije Bošnjaka u bilo kakvoj unitarnoj državi. Svi žele imati svoju vlastitu državu. Sistem vlasti u BiH nikada neće prestati da bude komplikovan, jer to nije moguće u višenacionalnoj državi kakva je BiH." >>ceo tekst  
     
  Slobodan Durmanović: Učvršćivanje kolonijalnog poretka u BiH  
  I sada, kao i tada, odjednom se počelo govoriti - kako u Sarajevu tako i u svetskim medijima - da Srbi u RS nameravaju da iskoriste «kosovsku nezavisnost» za korake ka svom osamostaljenju ili, pak, za učvršćivanje položaja RS u BiH. Išlo se čak dotle da se i bezočno lagalo u nemačkom «Veltu» o tome kako se, po poruždbini Dodikove vlade, već štampaju listići za referendum, a istom laži kao gotovom istinom - i to nakon Dodikovog demantija - poslužio se i Lajčakov zamenik Rafi Gregorijan tokom svog lobiranja u SAD za oštre mere protiv RS i što bržu centralizaciju BiH. Činjenice u RS stoje sasvim drugačije. Milorad Dodik je u više navrata saopštio da će njegova vlada «sprečiti svaku destabilizaciju i ugrožavanje političke i bezbednosne situacije u slučaju da Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost». >>ceo tekst  
     
  Teofil Pančić: Belzebubova zemlja (Peščanik)  
  Ideja o ustanovljavanju Takvog Nečega kvintesencija je naročito uvrnutog i sadističkog zla, dok »terenska realizacija« toga spada među sramnije stvari koje su ljudi ikada učinili otkad se Istorija zapisuje u knjige i hronike; a oni ljudi koji se zovu Srbi zasigurno nikada ni pre ni docnije nisu počinili, niti će ikada počiniti, nešto tako užasno, tako nepopravljivo, odvratno, a ponad svega nepotrebno i bezvezno kao što je krvavi, ubilački, pljačkaški i proterivački nastanak Onoga što su prozvali Republika Srpska, a čemu pravo ime može prosiktati samo Belzebub, makar kroz usta Opsednutog. >>ceo tekst  
     
  Aleksandar Vranješ: Belzebub u Srbiji  
     
  Đorđe Latinović: Peglanje Bosne (Fokus, Banjaluka)  
 

U ovom trenutku treba prestati sa zastrašivanjem naroda u RS i podizanjem histerije, jer to nikada nije donijelo ništa dobro. Uveličavanje problema s ciljem homogenizacije naroda štetno je za opšte prilike u zemlji. RS je potpuno nepotreban bilo kakav ishitreni politički avanturizam. Napuštanje vlasti samo bi ohrabrilo OHR i inaugurisalo potpunu vladavinu OHR i opravdalo njegovo postojanje s bonskim ovlašćenjima. Haotična situacija bezvlašća i političkog interegnuma u situaciji kada RS nema predsjednika, mogla bi biti iskorišćena od međunarodnih predstavnika nesklonih RS za njeno dalje urušavanje i konačno ukidanje. >>ceo tekst

 
     
   
  Svi tekstovi u rubrici BiH - Deset godina posle Dejtona
   
 
Povezane rubrike
  Istina i pomirenje na ex-Yu prostorima
  Kosovo i Metohija
  Opstanak zajednice SCG
  Savremeni svet
   
   
 

Klub prijatelja Nove srpske političke misli   

NSPM Analize



Brojevi se mogu nabaviti u knjižarama Medija Centar i Plato. Cena pojedinačnog primerka NSPM Analiza je 250 din, a godišnja pretplata na je 1200 din.

Edicija "Politički život"

Slobodan Antonić Gutanje žaba

Mario Brudar: Nada, obmana, slom na engleskom jeziku: Mario Brudar: Hope, delusion, collapse - The Political Life of Serbs in Kosovo i Metohija (1987-1999).

Knjige možete kupiti u prostorijama NSPM u Dečanskoj 8 (tel: 3231 206, sredom od 12 do 16 h i petkom od 14 do 17 h) i u knjižarama Plato i Krug komerc.

Posebna izdanja


Vojvođansko pitanje

  Naručite!

Cena jedne sveske:
450 din
. + troškovi slanja pouzećem

(posebna izdanja možete naručiti i na način opisan u pretplati)

Žiro - račun NSPM
205-38371-17


Adresa NSPM:
 IIC NSPM
Terazije 38/II, Beograd