debate  Svet nakon 11. septembra
 Novi tekstovi
Norman Bejli, Kriton M. Zoakos: Posle kraja istorije (05.05.05.)
Economist:: Anti-amerikanizam (29.03.05.)
Timoti Garton Eš: Pitanje od 65 milion dolara (30.01.05)
multikulturalizam
Miloš Knežević: Nadnacionalna iskušenja Evrope nacija (jul 2004.)
Branko Radun: Multisrbi u globalnoj selendri (26.12.03)
 globalizacija
Dejvid Held: Globalni zaokret nalevo (12.03.05)
Henri Kisindžer: Šta čeka Ameriku? (18.11.04)
Sevko Kadric: Visak toplote opasniji od terorizma (29.2.04.)
Sevko Kadric: Globalizacija - izmedju iluzije i stvarnosti (4.2.2004.)
polemika o globalizaciji
Branko Radun: Umesto zakljucka - izvinjenje (18.2.04.)
Mirjana Radojicic: Interesi i vrednosti u politici - jedna nezavrsena prica (1.2.2004)
Branko Radun: Spoljna politika između "američkih janičara" i "antiameričkog šešeljizma" (24.01.04.)
Mirjana Radojicic: O interesima, vrednostima i analitickoj korektnosti, jos jednom (9.1.04.)
Branko Radun: Americki krstasi II (27.12.03.)
Mirjana Radojicic: Srbija u raljama globalista bez argumenata (19.12.03.)
Branko Radun: Srbija u raljama globalizacije
ostali tekstovi
Djordjo Agamben: Biopoliticka tetovaza (19.1.04.)
Mirjana Radojicic: Pax americana - poredak vrednosti ili haos interesa
Ivan Jankovic & Borislav Ristic: Pax americana kao pax kantiana
Avisaj Margalit: Ne verujem u sukob civilizacija
Slavoj Zizek: Revolucija koja pece
Meri Kaldor: Rat kao spektakl
Jirgen Habermas: Sta znaci rusenje spomenika?
Djordjo Agamben: Rat protiv Evrope
Dzudit Batler: Estetika kao deo ratne strategije
Noam Comski: Glavno pitanje je koliki ce biti javni otpor ratu
Mario Kalik: "Evropa" protiv Evrope
Timoti Garton Eš: Antievropeizam u Americi
Pol Virilio: Pocinje prvi svetski gradjanski rat
Dzon Le Kare: SAD su poludele
Odgovori Ramsfeldu
Robert Kagan: Moc i slabost
Timoti garton Es: Vasington je u ratu
Jirgen Habermas (intervju): Eksplozivna mesavina
Pjer Burdije: Turbani koji govore
Majkl Volcer: Izgovori za terorizam
Bernar Anri-Levi: Rat za prosvećenost
Slavoj Žižek: Dobrodošli u pustinju realnog
Imanuel Valerstajn: Orao slece prinudno
Majkl Lind: Koja civilizacija?
Arundati Roj: Nevidljiva pesnica trzista
 Izvodi iz gornjih tekstova
Svet posle 11. septembra
 Avisaj Margalit: Ne verujem u sukob civilizacija
Ja ne verujem u sukob civilizacija. Protivim se toj ideji. To je bio jedan od aspekata mog teksta o okcidentalizmu. Vidite, mnoge predstave koje u arapskom svetu postoje o Zapadu – citav taj kompleks misli koji sam pokušao da obuhvatim pojmom “okcidentalizam” – izvorno je proizvod zapadne kulture, narocito nemacke kulture kontraprosvetiteljstva. To su projekcije, kao što su projekcije i predstave Zapada o stranim, egzoticnim kulturama. >>ceo tekst
 Slavoj Zizek: Revolucija koja pece
Kad politicari pocnu izravno opravdavati svoje odluke etickim izrazima, možemo biti sigurni da se etika koristi samo radi prikrivanja mracne, prijetece perspektive. U sadašnjim izjavama Georgea Busha nalazimo totalnu inflaciju apstraktne eticke retorike (“Ima li svijet hrabrosti djelovati protiv Zla ili nema”?), koja otkriva krajnju ETICKU bijedu americkog položaja; uloga etike ovdje je samo mistificirajuca, i služi iskljucivo za kamuflažu pravih politickih interesa (koje nije teško razaznati).>> ceo tekst prenesen iz Feral Tribune-a
 Meri Kaldor: Rat kao spektakl
U prošlosti su ratovi bili povezani sa obnavljanjem društvenog ugovora - stanovništvo je moralo da placa porez i da bude spremno da gine. To je bio deo sporazuma na osnovu kojeg su gradani bili gradani. Ali u ratu-spektaklu ne morate da placate porez, vec naprotiv: u SAD su porezi znatno smanjeni. Takode ne morate ni da ginete: jako malo Amerikanaca gine u americkim ratovima. Sve što danas morate da cinite jeste da gledate rat na televiziji - i da aplaudirate. To je osobenost rata-spektakla.>>ceo intevju za Tageszeitung od 25.05. 2003.
 Dzudit Batler: Estetika kao deo ratne strategije
Nakon 11. septembra, razlicita mišljenja su ne samo ucutkama, vec gotovo da postoji brana koja ne propušta izveštaje o antiratnim aktivnostima i demonstracijama - a sve zbog toga što se ljudi plaše da bi mogli zvucati nepatriotski, ili da bi ih iznošenje svog mišljenja moglo izložiti prigovoru su bliski teroristima koji su uništili Svetski trgovinski centar.>>ceo tekst (obj. 9. aprila)
 Djordjo Agamben: Rat protiv Evrope
Ono što mi se cini jasnim jeste da se pre svega radi o ratu protiv Evrope. Od trenutka kada je Evropa postala ekonomska sila koja preti premoci Sjedinjenih Država, Amerika je htela da dokaže kako Evropa ne postoji politicki. Poslednjih meseci americka diplomatija je otvoreno i sistematski radila na uništenju evropskog politickog jedinstva. Na žalost, u tome je i uspela. >>ceo intervju preveden iz: Le Figaro, 7. april 2003. Razgovor vodila Tiziana Mian Sa francuskog preveo Ivan Milenkovic
 Noam Comski: Glavno pitanje je koliki ce biti javni otpor ratu
Ovoga puta protest se javio i pre nego je rat uopste poceo. Ja ne mogu da se setim nijednog primera u istoriji Evrope ili SAD da se protest nekih vecih razmera dogodio pre nekog rata. Ovde imamo masovne proteste pre nego sto je rat poceo. To dugujemo zadivljujucoj promeni u popularnoj kulturi Zapada koja se dogodila u zadnjih 30-40 godina. To je zaista fenomenalno.>>ceo tekst
Robert Kagan: Moc i slabost
 Vreme je da se prestane sa pretvaranjem da Evropljani i Amerikanci dele zajednicki pogled na svet, pa cak i da nastanjuju isti svet. O presudno važnom pitanju moci - efikasnosti moci, moralnosti moci, poželjnosti moci - americka i evropska gledišta se razilaze. Evropa se okrece od moci, ili - na drugi nacin receno - prevazilazi moc i stupa u samodovoljni svet zakona, pravila, medunarodnih pregovora i saradnje. Ona je na pragu postistorijskog raja mira i relativnog prosperiteta, na pragu realizacije Kantovog "vecnog mira"
Džon Le Kare: Sjedinjene Američke Države su poludele
 Reakcija na 11. septembar prevazišla je i najluđe snove Osame bin Ladena. Kao u Makartijevo doba, sistematski se erodiraju slobode zbog kojih je svet zavideo Americi. Podanički mediji, u kombinaciji sa skrivenim interesima velikih korporacija, još jednom su obezbedili da se debata, koja bi trebalo da odjekuje na svakom gradskom trgu, svede na visokoparne kolumne u novinama sa Istočne obale.
Caslav D. Koprivica: Od koga bi nas stitio NATO?
Mоglо bi sе ipаk, zаpitаti štа, nа kоncu, NАTО/SАD imајu prоtiv nаs, tе zаštо mi nе bi mоgli biti аkо nе u priјаtеljskim, а оnо mаkаr u pаrtnеrskim оdnоsimа. Prvi rаzlоg је tај štо SАD, budući vеlikа zеmljа i u mеđunаrоdnim оdnоsimа vеć dugо igrајući ulоgu vеlеsilе, imајu čitаv niz nајrаzličitiјih iskustаvа i sа pаrtnеrimа i sа sаvеznicimа i sа priјаtеljimа i sа nеpriјеtеljimа, i sа bivšim (tј. pоrаžеnim) nеpriјаtеljimа. Mi, zа njih, mа kоlikо nаm sе tо nе dоpаdаlо, i mа kоlikо pоkаzivаli čudеsnu spоsоbnоst dа zаbоrаvimо 1999, spаdаmо priје svеgа u pоsljеdnju kаtеgоriјu. >>ceo tekst
Odgovori Ramsfeldu
 Prošle srede, 22. januara, na konferenciji za štampu u Nacionalnom pres-klubu u Vašingtonu americki sekretar odbrane Donald Ramsfeld je odbacio zahtev Francuske i Nemacke da se ucini "sve kako bi se izbegao rat". "Nemacka je problem. Francuska je problem. Ali ako pogledate veliki broj drugih evropskih zemalja, videcete da su one u ovoj stvari na našoj strani". Po Ramsfeldovim recima, Nemacka i Francuska predstavljaju "staru Evropu", a širenje NATO poslednjih godina sa sobom povlaci "pomeranje gravitacionog centra ka istoku".
Iz Frankfurter Allgemeine Zeitung-a prenosimo nekoliko komentara nemackih i francuskih intelektualaca. Medju njima su Jirgen Habermas, Dzozef Rouven, Peter Sloterdajk, Zak Derida, Pol Virilio, Andre Gliksman, Maks Galo i Rezi Debri.
Timoti garton Es: Vasington je u ratu
 Stoga ljudi ovde govore - iako ne javno, vec u kuloarima vlasti - o Vilsonovom projektu za preoblikovanje citavog Bliskog Istoka, uporedivom po svojim ambicijama jedino sa onim primenjenim u Evropi 1919. i 1949. godine. Nadobudni Evropljani, kao i ljudi u samoj regiji, mogu dovesti u sumnju kako realisticnost ovog projekta u embrionalnoj fazi tako i sposobnost SAD da ga sprovede u delo. Bolje bi bilo da se angažujemo u promišljanju nacina kako da se on dopuni i unapredi.
Jirgen Habermas: Eksplozivna mesavina (intervju)
 Moguće je i to da između Evrope i Amerike vlada neka vrsta sistematski poremećene komunikacije. To mi nije padalo na pamet sve dok jedan američki prijatelj nije pokušao da mi objasni kako, po njegovom mišljenju, izgleda ratoborni pogled na svet, pogled koji imaju ljudi poput, recimo, Pola Volfovica. Ti ljudi za sebe veruju, kaže se u tom objašnjenju, da su jedini pravi braonioci univerzalističkih ideala. Istovremeno, oni Evropljane, koji su uvek bili skloni da prihvate antisemitizam, vide kao ljude koji se danas ponovo vraćaju na cinični realizam svoje računice moći iz prve polovine XX veka, dok jedino hrabri Amerikanci i Britanci posežu za oružjem da bi se borili sa iste ciljeve za koje su se borili u Drugom svetskom ratu.
Bernar Anri-Levi: Rat za prosvećenost
 Intelektualci se uvek nalaze pred dva iskušenja koja su jedan prema drugome kao odraz u ogledalu: to su iskušenje belicizma i iskušenje pacifizma. Rat kao otac svih stvari i mir radi samog sebe. Ta dihotomija skreće pogled sa treće opcije, na koju malo njih misli, sa pravednog rata. pošaljite komentar pristigli komentari (2)
Slavoj Žižek: Dobrodošli u pustinju realnog
A šta je stavom koji odasvud odjekuje: "Posle 11. septembra više ništa neće biti kao pre"? Karakteristično je da se ova rečenica nikada ne određuje preciznije – ona je samo prazan gest kojim se hoće reći nešto "duboko", a da se pritom ne zna šta bi to bilo. pošaljite komentar
Pjer Burdije: Turbani koji govore
 Islamski fundamentalizam je ekstremna, ali razumljiva reakcija na položaj arapskih i islamskih država i naroda. Takvom razvoju stvari doprinela je logika koja danas upravlja ekonomskim i političkim sferama – logika double standard, merenja dvostrukim aršinom. pošaljite komentar
Majkl Volcer: Izgovori za terorizam
 Kao Amerikanci, mi moramo odgovarati za našu brutalnost, kao i za brutalnost država koje smo naoružavali i finansirali. Ali ništa od toga ne može da posluži kao opravdanje za terorizam, ništa od toga ne čini terorizam moralno razumljivijim.
pošaljite komentar
Imanuel Valerstajn: Orao slece prinudno
 Tokom narednih deset godina Sjedinjenim Državama se nude dve mogucnosti. One mogu slediti put jastrebova, sa negativnim konsekvencama za sve, a narocito za same SAD. Ili bi mogle uvideti da su negativne strane isuviše velike.
Majkl Lind: Koja civilizacija?
 Humanisticka civilizacija je dakle danas ugrožena kako unutar svojih granica tako i izvan njih. Liberalne demokratije možda ce biti u stanju da se odupru muslimanskom terorizmu, ali najveca dugorocna pretnja sekularizmu, demokratiji i nauci mogla bi doci iznutra, od narastajuce koalicije religiozne desnice i romanticarske levice, ujedinjenih netrpeljivošcu prema otvorenom društvu, netrpeljivošcu koju ovi pokreti dele jedan sa drugim i sa Osamom bin Ladenom.
Drasko Vuksanovic:
Multinacionalne kompanije i politideoloski diskursi
|
